Siva ekonomija u Srbiji: nalazi i preporuke za reforme

dr Saša RanđelovićEkonomski fakultet u Beogradu - FREN

Beograd, 19.06.2013.

Šta je siva ekonomija?

• Siva ekonomija se definiše kao skup svih legalnih tržišnih aktivnosti proizvodnje koje se namerno prikrivaju od državnih organa iz jednog ili više razloga: – radi izbegavanja poreza na dohodak, dodatu vrednost ili drugih

poreza,– radi izbegavanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje,– radi izbegavanja pojedinih zakonskih standarda koji važe na tržištu

rada, kao što su minimalna zarada, maksimalno radno vreme, bezbednosni standardi itd, i

– radi izbegavanja pojedinih administrativnih procedura.

2

Osnovna istraživačka pitanja

• Osnovni cilj studije je izrada strategije i preporuka za formalizaciju sive ekonomije

• Istraživačka pitanja:– Koji su to ključni uzroci sive ekonomije u Srbiji?– Koliki je obim sive ekonomije u Srbiji?– Koji su oblici sive ekonomije najzastupljeniji u sektoru preduzeća i

preduzetnika, u kojim sektorima i regionima?– Kojim merama bi se mogao smanjiti obim sive ekonomije u Srbiji?

3

Uzroci sive ekonomije

• Uzroke sive ekonomije smo podelili na: – uzroke iz oblasti poreskog sistema,– uzroke iz oblasti institucija tržišta rada,– uzroke iz finansijskog sektora,– ostale institucionalno-ekonomski uzroke

4

Korišćeni podaci• Raspoloživi statistički podaci (nacionalni računi)

• “Anketa o uslovima poslovanja preduzeća u Srbiji”– Sprovedeno na reprezenativnom uzorku od 1,251 registrovanog

preduzeća i preduzetnika u Srbiji, od 16–22. oktobra 2012.– Anketiranje je sproveo Ipsos Strategic Marketing – Anketirani najčešće vlasnici preduzeća i preduzetnici metodom “lice u

lice” u formi intervua– I pored mogućih rizika, Anketa je uspešno realizovana sa visokim

procentom odgovora na skoro sva pitanja iz upitnika

5

Makroekonomska procenasive ekonomije

• Siva ekonomija je procenjena na osnovu tri metoda:– MIMIC metod (Multiple indicators, multiple causes)/statistički modeli– Metod poštovanja poreskih propisa kod domaćinstva (Household Tax

Compliance method)/indirektan metod– Na osnovu podataka Ankete/direktan metod

6

Procena sive ekonomije u CEE – MIMIC model (2000-2010), % BDP

7

Makroekonomska procena sive ekonomije u Srbiji

• Procene različite zbog različitog obuhvata • MIMIC metod najobuhvatniji, svi sektori i oblici sive ekonomije• HTC metodom obuhvaćena samo siva ekonomija domaćinstva• Na osnovu Ankete procenjeni samo najvažniji oblici sive ekonomije u

preduzećima (u prometu proizvoda i rad na crno)

Tabela 1. Obim sive ekonomije prema različitim metodama procene

Godina % BDP

Siva ekonomija prema metodu MIMIC 2010. 30,1

Siva ekonomija – HTC metod 2010. 23,6 Siva ekonomija – Anketa 2012. 21,0

8

Siva ekonomija u sektoru preduzeća i preduzetnika

• Oko 28% privrednih subjekata u Srbiji se bave sivom ekonomijom– 1/4 PDV obveznika plaćanja obavljaju gotovinski, dok 1/5 ima neformalno

zaposlene

• Koji privredni subjekti su više skloni aktivnostima sive ekonomije od ostalih?– preduzetnici (30,7%), – mlade firme (32,1%), – u građevinarstvu (43%), poljoprivredi (34%), ugostiteljstvu i saobraćaju (33%)– sa 5-19 i velika preduzeća sa 250 i više zaposlenih (oko 32%)– u Centralnoj Srbiji (33%)

9

Procena poreskog jaza u Srbiji

• Poreski jaz– razlika između hipotetičkog (teorijskog) poreza i stvarno naplaćenog poreza.

• Procena poreza za tri najvažnija poreska oblika: PDV, porez na dohodak, doprinosi za socijalno osiguranje.

Tabela 2. Procena poreskog jaza

Metod/Obuhvat Godina Iznos

Makroekonomski podaci

2011. 21,3 PDV jaz (% hipotetičkog PDV)

Anketa 2012. 21,6 Jaz poreza na dohodak i doprinosa (% hipotetičkog poreza na dohodak i doprinosa)

Anketa 2012. 27,7

10

Procena fiskalnih efekata formalizacije sive ekonomije

• Smanjenje sive ekonomije i poreskog jaza u Srbiji– na nivo proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope u srednjem roku

=> dodatni javni prihodi od 0,8-1,1% BDP– na nivo proseka zemalja Zapadne Evrope u dugom roku => dodatni

javni prihodi od 1,9% BDP

Tabela 3. Procena fiskalnih efekata formalizacije sive ekonomije u Srbiji (% BDP) Kratak i srednji

rok (1-3 godine) Dugi rok (7-10 godina)

PDV 0,2-0,5 1 Porez na dohodak i doprinosi 0,6 0,9 Ukupno 0,8-1,1 1,9

11

Mere za suzbijanje sive ekonomije

• Siva ekonomija je pitanje racionalnog izbora u uslovima neizvesnosti– …za smanjenje potrebno smanjiti koristi od sive ekonomije i povećati

troškove bavljenja sivom ekonomijom

• Poreske stope vs. kazna vs. verovatnoća otkrivanja

• Neophodna sveobuhvatna i sinhronizovana primena mera u tri oblasti:– Fiskalna politika– Institucije tržišta rada– Finansijski sektor– Uslovi poslovanja

12

Mere iz domena fiskalne politike• Smanjenje fiskalnog opterećenja rada• Ukidanje poreskih olakšica kod poreza na dobit preduzeća i

ujednačavanje oporezivanja imovine fizičkih i pravnih lica• Smanjenje broja i pojednostavljenje poreskih procedura• Povećanje broja zaposlenih u Poreskoj upravi angažovanih na kontroli

obveznika, povećanje njihove kvalifikovanosti i unapređenje metodologije za odabir predmeta kontrole

• Unapređenje prakse dosledne primene propisanih kazni za utaju poreza• Zabrana prodaje novih industrijskih proizvoda na buvljim pijacama,

zelenim pijacama i na ulici• Uvođenje u poreske evidencije neregistrovanih građevinskih objekata

13

Mere iz domena fiskalne politike• Realociranje zaposlenih u Poreskoj upravi sa administrativno-tehničkih poslova,

na otkrivanje očiglednih vidova utaje poreza • Intenziviranje primene Zakonskih odredbi o unakrsnoj proceni imovine i dohodaka• Unapređenje koordinacije Poreske uprave i drugih državnih organa posebno u

pogledu razmene informacija• Unapređenje aktivnosti države na naplati prijavljenih poreskih obaveza• Kredibilno obavezivanje države da u budućnosti neće biti otpisa potraživanja po

osnovu kamata na neplaćene javne prihode• Edukacija stanovništva o značaju i vrednosti usluga države, kao i o negativnim

efektima sive ekonomije, kroz sistem obrazovanja i medije• Sistematski rad na unapređenju kvaliteta javnih usluga (obrazovanja, zdravstvene

zaštite, administrativnih poslova i sl.)

14

Mere iz domena tržišta rada• Ukidanje minimalne osnovice za doprinose za socijalno osiguranje• Uvođenje povoljnijeg poreskog tretmana za mini i midi poslove• Svođenje odnosa minimalne zarade prema prosečnoj na oko ili ispod 40%

sa sadašnjih 50%• Visinu otpremnine povezati sa stažom kod poslodavca, a ne sa ukupnim

radnim iskustvom• Produžiti maksimalno trajanje ugovora na određeno vreme na tri godine• Podizanje starosne granice za odlazak u penziju, aktuarsko

prilagođavanje visine penzije očekivanom korišćenju penzije• Uvođenje beneficija za rad• Podrška formalnom samozapošljavanju kroz grantove i startap kredite

15

Mere iz domena tržišta rada• Uvođenje većih nadležnosti Inspektorata za rad i Tržišne inspekcije,

uključujući i pravo inspektora da kontrolišu rad neprijavljenih firmi i da izriču određene kazne

• Uvođenje sistema procene rizika i upravljanja rizicima u inspekcijskom nadzoru

16

Mere u finansijskom sektoru• Smanjenje gotovinskih plaćanja i podsticaji bezgotovinskog plaćanja• Smanjenje neformalnih izvora finansiranja• Formalizacija doznaka iz inostranstva koje se transferišu neformalnim

kanalima

17

Mere iz domena uslova poslovanja• Rešavanje problema „feniks“ preduzeća• Uvođenje MSP testa i modela standardnog troška• Pojednostavljivanje regulatornih (adminstrativnih) zahteva• Uređenje konsultativnog procesa• Pravovremeno usvajanje podzakonskih akata• Sprovođenje mera smanjenja nelojalne konkurencije• Formiranje e-portala licenci, dozvola, saglasnosti, odobrenja• Smanjenje zahteva potrebnih za započinjanje poslovanja u pojedinim sektorima• Uspostavljanje javno dostupnog elektronskog registra propisa• Unapređenje postupka izdavanja građevinskih dozvola• Legalizacija objekata

18

Mere iz domena uslova poslovanja• Rešavanje problema feniks“ preduzeća• Uvođenje MSP testa i modela standardnog troška• Pojednostavljivanje regulatornih (adminstrativnih) zahteva• Uređenje konsultativnog procesa• Pravovremeno usvajanje podzakonskih akata• Sprovođenje mera smanjenja nelojalne konkurencije• Formiranje e-portala licenci, dozvola, saglasnosti, odobrenja• Smanjenje zahteva potrebnih za započinjanje poslovanja u pojedinim sektorima• Uspostavljanje javno dostupnog elektronskog registra propisa• Unapređenje postupka izdavanja građevinskih dozvola• Legalizacija objekata

19

Zaključak• Siva ekonomija u Srbiji za oko 15% (tj. za oko 3% BDP)

veća nego u većini drugih zemalja CEE

• Realističan cilj: smanjenje sive ekonomije na nivo proseka zemalja CEE (3-5 godina), tj. na nivo EU (7-10 godina)

• Za ostvarenje cilja neophodna sinhronizovana, brza i sveobuhvatna primena svim identifikovanih mera– Parcijalna i ad hoc primena mera ne bi donela željene efekte

20

Hvala na pažnji!

Pitanja i komentari?randjelovic@ekof.bg.ac.rs

21