Eric van Lustbader -

"SHAN"

Naslov originala Eric van Lustbader "SHAN" Copyright by Eric van Lustbader 1985. Objavljeno uz saglasnost agencije "Permissions" and right, London - Minchen I izdanje Prevod s engleskog VALERIJA POR DEJE NOVINE, 1988.

Ovu knjigu posveujem svom ocu, s ljubavlju i potovanjem. Posebno hvala Kejt Bus to juri uz tu planinu.

Kudakutemo kudakutemo ari mizu-no uki Mada nestaje ponovo nestaje - ipak je tu: slika meseca na vodi. ou Slavu ili sebe ta ovek voli vie? ta je strasnije: izgubiti sebe ili imovinu? Laoce

Prema poznatim istorijskim injenicama ne postoji tajna pijunska organizacija koju je osnovao pred-sednik Don Ficderald Kenedi pod imenom Kamenolom. U leto 1945. nije, takoe, postojao autant generala Petrika DZ. Harfi ja, ambasadora u Kini, po imenu Ros Dejvis. Ali, moglo je da bude. I trebalo je.

Re autora U budistikoj religiji, sanskrtska re "kalpa" ima nekoliko znaenja. To je period vremena koji ne moe da se izrauna. Ali, to je istovremeno i re kojom se meri period izmeu stvaranja i ponovnog stvaranja sveta. Svaki veliki "kalpa" podeljen je na etiri dela. Tako i San. Oni koji znaju moj roman "ian", setie se da je kineski prevod "kalpe" - "ka". Majstori vei kia, stare igre rata i strategije, Dek, Si Zilin i Daniela Vorkuta igraju u "Santi" koristei ovaj termin da bi oznaili taku na kojoj suprotne snage postiu pat poziciju. Majstori vei kia ipak znaju da ian - vrhunski majstor vei kia - moe da otkrije strategiju kojom e slomiti ka. To je San - Planina.

"Dek" - ree Roder Donovan, ne okreui se. Uprkos nezavidnoj situaciji, bio je sasvim miran. - "Izgleda ima toliko mnogo ivota kao junak nekog romana. Znao sam da ne moemo da te ubijemo." "Ali, to vam nije ni najmanje smetalo da neprestano pokuavate da to uinite." Donovan je reagovao na peckajui ton. "Naravno da nismo mogli da odustanemo. Sta ti misli da smo mi? Amateri?" "Dosta prie" - ree Dek - "vodi me do Van-dermena." "Ah, Vandermen. Mislim da e njega veoma zanimati kako si uspeo da proe kroz sve nae odbrambene sisteme i mere bezbednosti." "Bie razoaran kad uje. Hajde, idemo." Dek Merok, Hong Kong. San o nekom drugom vremenu, drugom mestu. Mislio je na onaj dan od pre devet meseci, kini dan. Dojurio je na Dals, meunarodni aerodrom u Vaingtonu, poto je sa Blis sate i sate proveo nagnut nad papire zbog kojih su mnogi umrli, meu kojima i Dejvid Oh, njegov najblii prijatelj. Ta dokumenta su nedvosmileno ukazivala da je Henri Vandermen - sada direktor tajne pijunske organizacije poznate pod imenom Kamenolom, za koju je Dek radio - dvostruki agent koji je obavljao poslove i za Danielu Vorkutu iz KGB. Njegovo tajno ime bilo je Himera. General Vorkuta i Himera, tako su dokumenta pokazivala, smislili su ubistvo Entonija Beridijena nekoliko nedelja ranije. Beridijen je bio prvi direktor Kamenoloma i njegov osniva. Dek je sada bio u Vaingtonu. Jurio je prema Velikim vodopadima gde je, skriven u smaragdnozelenim 10 brdima, poivao Grejstok: zamak iz XIX veka, sedite moi novog direktora. Vandermen je, objavljujui da je Dek lino ubio Entonija Beridijena, time Deka odsekao od Kamenoloma. Istovremeno je u Grejstoku poboljao sistem bezbednosti. O tome je Dek sada razmiljao: o danu kad se sukobio sa ocem i kad ga je smirio zasvagda. Henri Vandermen nije bio Dekov pravi otac. Ali, dok je uao u visokoj travi izvan kruga Grejstoka sa istone strane imanja, Dek je razmiljao o danima kad je kao siroe, poludivlje i gladno, lunjao zabaenim ulicama Hong Konga, dok mu je bes poput fizikog izrastaj a jahao na pleima.

Henri Vandermen je sve to izmenio. On je doao u Hong Kong da nae Deka. Da ga angauje za Kamenolom. Henri Vandermen dao je cilj Dekovom ivotu: njegova vera u mladog oveka izleila je Deka od praznine i, moda, samoubistva. Vandermen je bio Dekov duhovni otac. A Dek je sada morao da ga uniti. Da bi to uinio, bio mu je potreban ba-mak. Ba--mak je doslovce znailo "osetiti puls". Bilo je to stanje mentalne pripremljenosti u kojoj je ovek crpeo snagu iz okoline. Pomou ba-maka moe da se otkrije i oseti mnogo vie nego to nam ula pokazuju. Time moe da se otkrije ak skrivena strategija protivnika i da se on onemogui u namerama. Dek je sada koristio ba-mak dok je leao na istonoj strani bednog sistema zatite koji je Henri Vandermen smislio. Pripremio se i uao u stanje ba-maka. Za njega je to bio sasvim drugaiji svet: tako je uvek bilo. Ovde je bio osloboen telesnih ula. Telo mu nije smetalo. Bio je pretvoren u sam duh ili, kako bi Kinezi rekli, u ki. Ki je unutranja energija koju ima svako ivo bie. To je, u stvari, ivot. Bez ki-a ovek nema snage, nema unutranjih rezervi: nije u skladu ni sa sobom ni sa okolinom. U stanje ba-maka Dekov ki, njegova snaga duha, irio se. Kao krugovi koji se uveavaju na mirnoj vodi jezera od mesta na koje je baen kamen, tako se i Dekov udesni ki irio: najpre je otkrio aparate sa infracrvenim 11 zracima, nalik na sasuene vrhove trave i dobro skrivene od pogleda, a onda aparate sa ultrazvukom koji su bili kamuflirani kao peurke u korenu drvea. Ba-mak mu je otkrio spoljnu odbranu Grejstoka. Kretao se oko ovih elektronskih zamki tako da one nisu reagovale na njega kao to nisu reagovale ni na vetar koji je povijao vrhove trava. Kad je proao spoljni prsten, Dek zastade i potpuno se predade ba-maku. Bilo je to potpuno oputanje, slino vranju u dobpo pozanti svet gde se osea sam puls kosmosa. Dek je bio svestan koliko uiva u ovom stanju ali i koliko mnogo zavisi od ba-maka. Bilo je to njegovo poslednje oruje, nain na koji je dobij ao svoje bitke za Kamenolom a kasnije za sebe i svog oca. Svog pravog oca - Si Zilina. Dek je znao da je on neto posebno zato to po-seduje ba-mak. Ba-mak ga je vodio opasnim stazama ivota koji je odabrao. Bez faa-maka nikada ne bi uspeo da stigne do Grejstoka gde se sada nalazio, i pored njihovog sistema za odbranu. Psi su bili sledea prepreka. Bili su to dobermani, dresirani da namiriu oveka i da ga blokiraju. Dekov ba-mak ih je otkrio pre nego to su oni otkrili njega, obraunao se sa njima i sada je mogao da proe pored sasvim mirnih pasa. Nije mogao da zna koliko prstenova jo treba da proe. Ali broj nije bio vaan. Ulazak u Grejstok bio je nalik staroj kineskoj igri vei ki. Bilo bi nekorisno raskidati jedan po jedan prsten bezbednosti, jer oni su bili postavljeni tako da raskidanje jednog odmah aktivira drugi. Ba-mak je doputao Deku da istovremeno "oseti" nekoliko prstenova. Tako je Dek najzad doao do Rodera Donovana, vunderkinda Kamenoloma i oveka broj dva, koji je upravo glancao svoj automobil "Korvet" iz 1963. godine, u blizini uvenog ruinjaka Grejstoka. Donovan je lino uveo Deka u kuu. Proveo ga je sve do unutranjeg direktorovog svetilita. I tako se Dek naao licem u lice sa Henrijem

12 Prokleti sin se vratio da se suoi sa besom oca. Ponavljanje dogaaja mitskih proporcija. Trebalo je da i sve ostalo odgovara njemu, a gde su bile munje, grmljavina, hujanje vetra? Umesto toga, tamno nebo bilo je nekako uspavano i jedini zvuk proizvodili su lenji bumbari obilazei rue dva sprata nie. Miris dinovskih rua oseao se i ovde u sobi. Borba s Henrijem Vandermenom, kojoj je, nalik na sfingu, prisustvovao i Roder Donovan, bila je tako neraskidivo vezana za taj raskoni miris. Vandermen je izvukao revolver. Po svim pravilima trebalo je da ubije Deka na mestu, tamo gde je stajao, ni dva metra udaljen od njega. Ali, ba-mak je otkrio njegovu nameru pre nego to je Dek i zapoeo pokret. Dovoljno vremena - sasvim dovoljno! - za Deka da baci telo unapred u trenutku kad je metak pro-zvidao vazduhom, na mestu gde je tren ranije on stajao. Kocka je sada bila baena. Miris smrti meao se s mirisom rua, prigueni zvui njihove borbe bili su nadjaani zujanjem prodrljivih pela i bumbara. U koliko je samo kultura zajedniko mesto mnogih mitova i legendi povratak izgubljenog, prognanog sina koji dolazi da ubije oca? Dek je u pravednikom besu koristio ba-mak, da bi prodro kroz Vandermenovu odbranu. Nije oklevao da upotrebi smrtonosne udarce zbog Dejvida Oha, zbog svoje ene Marijane, zbog svog polubrata Niirena. Himera je bila umeana direktno ili indirektno u njihovu smrt. Ba-mak ga je titio od onoga to je trebalo da uini: u Dekovom umu je bila smrt, smrt je bila u njegovim rukama, u njegovom srcu je carevala smrt. Goli plamen osvete lizao je prema nebesima zaklanjajui sve-tlost najblistavijih zvezda. Za otkucaj srca sve se promenilo: umesto zadovoljstva zbog ostvarene osvete, postojala je samo smrt. uasna i neminovna. Bilo je previe spoznaje, krivice i tuge u tome, previe. I sve to se neprestano mealo sa mirisom rua, snano i nezadrivo kao plima. Prva knjiga SAMWARTA Unitenje Zima - prolee. Sadanjost HONG KONGBEIING VASINGTONMOSKVA Dek i Blis su bili u Jazbini. No. Zvui Hong Konga dolazili su do njih kao kroz maglu. Bili su blizu luke i jasno se ulo pljuskanje vode o kamenje. Prodorni krici pacova dopirali bi kroz zidove od nabijene zemlje i korenja drvea. Ali, sve ove zvuke nadjaavao je zvuk kockanja. To je bilo glavno u Jazbini, lavirintu podzemnih prostorija povezanih plitkim i niskim tunelima. Jedino legalno kockanje u Hong Kongu bilo je klaenje na konjskim trkama u Srenoj dolini. Ali, Kinezi su nezajaljivi kockari. Bilo je veoma mrano u Jazbini. Dek nije voleo ovo mesto ali oni koji su im zakazali sastanak insistirali su ba na njemu. - Koliko poznaje tog oveka? - pitala je Blis. Dek se zagleda u nju. - On je jedan od onih kojima beim u poslednjih est meseci. Verujem mu. Blis je zadrhtala. - Ni najmanje mi se ne dopada ovo mesto - rekla je kao da izgovara glasno ono to je Dek upravo mislio. - Svakako ima razloga to je eleo da se naemo ba ovde.

- Ovde ovek lako upadne u zamku - osvrte se Blis oko sebe. - I lako se izgubi - dodade Dek. - Ali, nemoj da brine. Osmehnula mu se. - ivci - ree ona i iskrivi glavu. Dek S3 zagleda u lepu liniju njenog vrata. - Ne podnosim boravak pod ZPTTtlinm 16 - Mogla si da ostane kod kue. Rekao sam ti to. - Nisam mogla da ostanem kad sam ula ta tvoja veza obeava i na ta aludira - ona se pokrete i vrat joj prekrie senke. - Dek, da li zaista misli da je: on tako blizak sa pijunom koji je uspeo da se ubaci u na unutranji krug? Dek je posmatrao hodnik sa niskim plafonom. Neto se pokrenulo u dnu. - Tako je. - ulo se kuckanje ploica od slonovae u igri mah-ong. - Sam sam ga proveravao. Ve-rujem mu. Inae, ne bih bio ovde. - Senke se pokre-nue. Dek pogleda u mravog Kineza zalizane kose. Bio je suvie mlad da bi dolazio ovde dole. Jazbina je bila stecite uglavnom starijih mukaraca koji su se jo se-ali kako su ove tunele koristili verceri. Blis okrete glavu. Dek je mogao da oseti kako njena napetost raste: -- Je li to on? - pitala je. - Nije - ree Dek, posmatrajui Kineza koji je samo stajao i gledao kako napreduje igra mah-ong. Kad je poeo da se ali sa igraima, Dek odvrati panju od njega. - Tvoja veza kasni - opomenu ga Blis. - Doi se. - I ranije si pratio neke tragove - ree Blis. - Zato si se sada zalepio za ovoga? - Svi raniji tragovi su zavravali u orsokaku - ree Dek. Gledao je iznad glava kockara. - Moji operative! otili bi prilino daleko i onda bi odjednom zalupili vrata pred nosem. - Vreme da se promeni taktika, znai. Dek je razmislio o tome. Znao je da je Blis pametna: to je najvie voleo kod nje. Moda je bila u pravu. Moda bi trebalo da... Krenuo je napred. - Evo ga. Dek stade u krug svetlosti i krupan Kinez sa brcima ga ugleda. Mahnu Deku da bi mu dao na znanje 17 da ostane tamo gde je. Igrai za stolom za mah-ong su se uznemirili: sve ploice su bile otkrivene. Krupni Kinez proe pored uzbuenih igraa koji su ivo mahali rukama. Pokreti su mu bili brzi, vesti. A onda, kao da se sapleo, s krikom pade usred kockara. Stari drveni sto srui se pod njegovom teinom, ploice se razletee na sve strane, ljudi povikae i skoie sa svojih mesta. Tada Dek ugleda mladog Kineza zalizane kose: jurio je hodnikom kojim je krupniji Kinez nedavno stigao. Dek jurnu prema oborenim kockarima i njihovoj unitenoj igri. Blis projuri pored njega, dok se Dek naginjao nad krupnog Kineza. Okrenuo ga je. Na sve strane ugleda krv. Vide no i pomisli: "Pogodio ga je pravo u srce: profesionalac. Izvanredan." Oi krupnog Kineza bile su mrtve: nita se u njima nije ogledalo. Sjaja je nestalo u sekundi. Smrt je zame-nila ivot, bez upozorenja.

Ne obazirui se na povike kockara, Dek jurnu za Blis i ubicom. "Trebalo je da ga drim na oku" - mislio je. - "Trebalo je da predosetim, trebalo je da to oekujem. Zato me bamak nije upozorio?" Umesto toga sada je Blis bila u velikoj opasnosti, i to zahvaljujui njemu. Skrenula je za ugao i, ugledavi Kineza ispred sebe, jurnula dalje za njim. Oseao se slatkast miris opijuma u vazduhu. Skoro da je prekrivao sve druge mirise, uglavnom neprijatne. Oseao se i miris znoja koji se itavim podzemljem irio od zagrejanih kockara. Gomila starijih ljudi igrala je fan-tan. Okrenue glave prema njoj i opsovae je. ta je uopte ena traila u Jazbini? Vikali su joj: - Bei odavde. - Idi da prodaje rakove na pijaci jer tamo i pripada. 18 - Ostavi mukarce da se bave svojim poslovima. Nije obraala panju na njih jer tokom itavog ivota nije reagovala na takve otrovne primedbe. Videla je kako mukarac zalizane kose skree ulevo. Odgur-nuvi nekoliko kockara i omamljenih uivalaca opijuma, jurnula je u senke to je bre mogla. ekao je na nju: pesnica kao od gvozda spusti se na nju i Blis teko uzdahnu, oseajui kako joj bol prodire kroz kljunjau i vrat. Posrnu i pade na zemljano tlo u hodniku. Napola zadavljena, oseala je da je uvlai u neku malu smrdljivu sobu. Sladunjavi miris opijuma irio se na sve strane. Jedva je mogla da nazre neke oblake u tami. Tu i tamo zapalila bi se mala vatra. Znala je da e je ubiti, kao to je ubio onog oveka za vezu. Dok je stajao iznad nje, znala je ta treba da uini. U seanju su joj odjekivali povici kockara: ta ena radi ovde? Ni ovaj se nije razlikovao od drugih. Ona e to iskoristiti kao svoju prednost. ula ga je kako teko die. Blis podie ruku, obavi je oko njegovog vrata i povue njegovo lice prema svome. Videla je kako se ukasta svetlost reflektuje u njegovim oima. Mogla je da oseti njegovo uzbuenje. ula je da ubijanje moe seksualno da uzbudi umno poremeenu osobu. Bilo joj je potrebno vreme, da se oporavi, da smisli strategiju. Blis rairi noge, gurnu mu grudi pred oi. Za sve to vreme, ruka koju je postavila iza njegovog vrata poela je da se pomera, sasvim sporo. Uvijala se ispod njegove ruke koja joj je stezala dojke. Sada je jabuica njenog palca bila tano tamo gde je trebalo da bude: iznad desne strane njegovog vrata. Nije smela da pritisne, nije smela da ga upozori. Blis je znala da e imati samo jednu priliku. Ukoliko ga ne ubije odmah, on e ubiti nju. Nije ni za tren sumnjala u to. Koncentrisala se na ono to treba da uradi. Karo-tidni meridijan. Dobro je znala nervni meridijan. Ipak, oklevala je. Toliko toga je trebalo da se odigra u deliu sekunde. Smrt ju je, inae, ekala. 19 Osetila je da on prodire u nju. Sada joj je bilo dosta. Prikupila je svu unutranju snagu: koncentrisala je svoj ki na jedan jedini deli njegove anatomije: ka-rotidni meridijan. Otvorila je usta svom silinom i ispustila je krik, onako kako ju je Dek uio: istovremeno je pritisnula splet nerava. Efekat koji je to proizvelo na ubicu bio je nevero-vatan. Poeo je da skae, kao riba na udici. Oi mu se irom otvorie: mogla je da vidi izbuljene beonjae koje su mu sve vie iskakale iz onih duplji dok su mu obrazi gubili boju i postajali samrtniki bledi.

Shvativi njene namere, reagovao je instiktivno: udario ju je nasumce. Jednom, pa jo jednom. Pesnice su mu bile kao od olova. Uspeo je da pogodi Blis. Suze joj kliznue niz obraze. Napola omamljen, ali jo dovoljno snaan da se isceri, ovek je ponovo udari, i zasmeja se. Uivao je u svemu ovome. Moda njegova erekcija nije ni popustila. Bio je vri nego ikada ranije. Blis ukloni ruku s njegovog karotidnog meridijana i udari ga nadlanicom u donji deo rebara. ula je kako se rebra lome. Dek koji je uo kako Blis vie, jurnu skoro praznim hodnikom prepunim senki. Krajikom oka ugledao je komeanje i skoio je bez razmiljanja u opijumsku eliju. epao je mukarca i povukao ga unazad. Blis, toliko koncentrisana na ono to je do tada radila, shvatila je to kao izneadnu ansu za napad i udarila je napadaa u stomak. Kao to ju je Dek nauio, koristila je ukruene prste da bi razderala kou, miie, unutranje organe i to takvom silinom koju nita na svetu nije moglo da zaustavi. - Ne! - Urliknuo je Dek kad je video da se ona sprema da zada smrtonosni udarac. Ali, ona se borila za ivot i postala je samo organizam suvie zabrinut i zaokupljen time kako da preivi. Nije imala vremena da razmilja bilo o emu drugom. Nita spol ja nije moglo da je omete u njenoj prvobitnoj nameri. 20 Ubica poe da povraa krv, umirui. Dek prui ruke ka Blis, podie je s poda i priblii njeno lice svome. - Blis, jesi li povreena? - Dek - naslonila je glavu na njegove grudi. - Hrabra si - ree on neno i povede je napolje. Blis je sedela u njihovom stanu drei au istog viskija u ruci. Posmatrala je Deka Meroka. Leao je pored nje a duge noge prekrstio je u lancima. - Sve sam zabrljala - ree ona tiho. - On je hteo da te ubije - ree Dek. - Uinila si ono to je trebalo da uini. Nisi imala drugog izbora. Ne bi mnogo ljudi moglo to da preivi, a kamoli da izae iz takve situacije kao pobednik. Misli na to. - Ali, da ga nisam ubila ve samo onemoguila, ti bi mogao da ga ispituje - prinela je au s viskijem otvorenim usnama. - Moda bismo ak i otkrili ko je pijun. - On je bio profesionalac, Blis. Moda ne bismo nita izvukli od njega. Ja sam presrean to smo oboje nepovreeni. Zaliv otpora nije bio daleko, ali su oni ipak bili suvie visoko da bi uli krike galebova. Ogromni crni zmaj gnezdio se u kronji drveta izvan njihovog prozora a jutarnje sunce pozlatilo je njegova pera. - Jo jedan orsokak - ree ona i povue dobar gutljaj viskija. Kupala se dugo u toploj vodi a onda su ona i Dek vodili ljubav. To je ono za ta je uvek bila spremna i to je najvie elela. - Mislim na oca - ree Dek zagledan u zmaja - mora da je ve satima na nogama. Blis ga pogleda krupnim oima u obliku badema. Posle izvesnog vremena se pomaknu kao da je iznenada donela odluku. - Dek, ti ne razume. Ja sam deo jun-hiuna, unutranjeg kruga. Ja sam deo tebe. Ako ne mogu da ti pomognem. .. Dek okrenu glavu i osmehnu se. Posegnu za njenom rukom i stee je.

21 Blis se nasmejala. - ta bih ja bez tebe, Blis. Dos je da je ovek koji je trebalo da mi bude veza ubijen: os je da je njegov ubica ubijen. Da nisam eleo da poe sa mnom, ja bih to svakako mogao da uredim: mogao sam da naem naina da te primoram da ostane. - Zadrhtao je. - Bila si mi potrebna. Ne znam ta bih uinio bez tebe usred noi. Ne znam kako bih uopte mogao bez tebe. Govorei ovako, Dek je mislio na teak period kroz koji je prolazio. Punih devet meseci otkako se vratio u Hong Kong iz Vaingtona, gde je ubio Henrija Vander-mena, Dek je mogao nou da spava jedva jedan sat. Bio bi srean ako bi uspeo da ugrabi dva. Obino bi oko ponoi padao u san, nalik na san narkomana, i Blis bi tada prekidala itanje, gasila svetlost i navlaila pokriva na njega i sebe. Izmeu jednog i dva sata posle ponoi njegov animalni krik straha trgao bi je iz sna. Nikada ne bi mogao da se seti komara koji ga je muio ali, Blis je bila ubeena da je to bilo oseanje krivice to je ubio oveka koji mu je u svemu zamenio pravog oca. Blis poe da ga miluje po grudima. Njeni smei, dugi prsti klizili su po Dekovim lepo oblikovanim miiima. Krajikom oka posmatrala je bore koje je briga ucrtala preko njegovog lica. Odjednom izgovori samo jednu re: - Bolnica... Dek se odsutno osmehnu: - Seam se. Bio je to pravi ok za mene da te vidim posle toliko vremena. - Mi smo bili zaljubljena deca na ulicama Hong Konga. - Misli? Bili smo zaljubljeni jedno u drugo? - priao joj je blie. - Ja sam oduvek mislila tako. Ti si bio drugaiji. - Zato to si uobraena - pomilovao je njen meki obraz. - Za mene si ti bila samo najbolji drug. - Vidi, oduvek si bio drugaiji od ostalih. Koji bi drugi deak razmiljao o devojii kao o najboljem drugu? 22 23 - Mislim da si u pravu - ree Dek - svakako sam bio zaljubljen u tebe. - Posmatrao je kako Blis sputa one kapke da bi uivala u njegovim recima i milovanju. - Bio sam ili zaljubljen ili lud. Njene oi se irom otvorie i zagledae u njega. Sada je bio red na njega da se nasmeje. - Radujem se to nisi besan na mene. - Zato bih bio besan? - upita on i skliznu s kreveta. - Kad sam se pre godinu dana opet pojavila u tvom ivotu. . . javila sam se kao agent tvog oca. Bilo mi je zabranjeno da ti kaem neke stvari, ukljuujui i istini! o unutranjem krugu. To sve trebalo je da ti kaem tek posle izvesnog vremena. Dekove udesne oi boje bakra postale su sada veoma tamne. - Tebe je moj otac odabrao da bi me vratila natrag u porodicu. Zahvaljujui tebi naao sam svog po-lubrata, Niirena. Naao sam svog pravog oca, Si Zilina. Zahvaljujui tebi postao sam deo jun-hiuna, unutrajeg prstena ljudi koji e kontrolisati jednog dana itavu Aziju. - Ti si mnogo vie od toga, mili moj - ree Blis - ti si Zuan. Otac te priprema da postane novi lider. Zar ne vidi da postaje najmoniji i najuticajniji ovek na itavoj istonoj

hemisferi? Dek odvrati pogled od nje a Blis zabrinuto pomisli: "ta je sada? Neto nije u redu." On ue bosonog u kupatilo. Tuirao se. Uskoro izae iz kupatila i zagleda se u njeno lepo lice, prodirui do same sri. - Niko na svetu ne bi mogao da uini ono to si ti uinila - ree on. - Borila si se sa mnom, rame uz rame, protiv pijuna i ubica. Ba kao i noas. Tebe nikakva opasnost ne moe da zadri ili preplai. - Otac me dobro izvebao - ree Blis. Ali, njene misli su lutale. Mislila je na to kako se Dek promenio otkako je Zilin doao u Hong Kong. Postao je nekako odluniji i spreman da nareuje. Istovremeno je postao tajanstven. Pitala se da li jedno ide s drugim i otkrila da se iskreno nada da to nije tano. Dek joj je bio vrlo blizu. Oseala je njegovu snagu. Kao da ju je okupalo podnevno sunce. - Borba je tek poela - glas mu je bio vrlo tih. - Ona se vodi na mnogo iroj osnovici nego to bilo ko od nas moe i da pretpostavi. Pre nego to ta borba bude zavrena, bie nam potrebna sva snaga koju pose-dujemo. Reci su mu bile kao udarci ekia. Blis je oseala kako joj srce snano udara. - ta se dogaa, Dek? Zato mi ne kae? Osmehnuo se i poljubio ju je. - Nita se ne dogaa - ree i ponovo je poljubi - ali, kad sam se ve setio tvog oca. . . trebalo bi da vidim una Tri Zakletve danas poslepodne. - Hoe li da vidi i ostale tai pane iz unutranjeg kruga ili samo mog oca? Pitala se ta li je to zamrailo Dekove misli? Mogla je da oseti da se neto nepoznato i opasno javilo. Nisu li ga uznemiravali oni koje je nedavno preselio na drugi svet? Za trenutak je mogla da vidi budunost: neka jaka svetlost, nalik na ma, obasja joj svest. Bilo je u svemu tome neega mnogo vie nego to je ona znala i to je on bio spreman da prizna. Moda ak ni on sam nije toga bio svestan. Oseala je kako je obuzima strah. Da Dek nije bio u skladu sa samim sobom ili okolinom, posledice bi bile poraavajue. Bila mu je potrebna koncentracija da bi formulisao sop-stvenu strategiju unutar unutranjeg kruga - i da istovremeno pokua da otkrije neprijateljsku strategiju. Ako mu ki ne bi bio u harmoniji, njegove odluke nale bi se u opasnosti, kao i uopte njegova mogunost donoenja odluka. - Ne. eleo bih da vidim samo una Tri Zakletve - ree Dek. - Hoe li da nam zakae sastanak za 15 asova? Blis klimnu glavom. l 24 - Naravno. - Mislila je o unu Tri Zakletve kao o ocu, jer on ju je podigao. Blis nije nikada upoznala pravog oca a majke se seala samo kao kroz maglu, kao neke blede fotografije. - I nemoj da zaboravi na hitan sastanak koji je Endrju Sojer sazvao za podne - ree Blis. - To je bilo jedino vreme koje je svima tai panima odgovaralo. Dek klimnu glavom. - Zna li o emu e se razgovarati na tom sastanku? - pitala je eljno. - Endrju je bio neraspoloen kad je nazvao. - Endrju uvek pronae neto zbog ega e biti neraspoloen - ree Dek.

Otvorila je usta s namerom da kae da eli vie da mu pomae, ali on okrete glavu. Osetila je da se udaljio od nje, kao da je izaao kroz vrata. Njegov um, bez sumnje, ve je bio okrenut jutarnjem sastanku s ocem, velikim ianom, Si Zilinom. Pre nego to ga je preuzeo Henri Vandermen, Dek je imao roditelje - u stvari, ljude koji su brinuli za njega, koji su ga usvojili. Bili su to Rut i Salomon Me-rok, jevrejske izbeglice iz Sangaja. Oni su prihvatili njega i njegovu majku. Majka je bila veoma bolesna, umirala je. Merokovi su se pobrinuli za Atinu i njeno preplaeno dete. U to vreme Dekov pravi otac. Si Zilin, ve je otiao sa Maom ostavivi porodicu, sve to mu je bilo priraslo za srce. Namera mu je bila da odreuje sudbinu Kine. Zilin je radio iza scene za Maoa, utvrujui njegovu mo, iscrpljujui se u dugim godinama borbe za nju, odravi se posle Maovog odlaska, ne pomakavi se ni u vreme etvorolane bande, sve do izenadnog kraja kulturne revolucije. Zilin nikada nije bio na vidiku ni na udarcu, zato je i uspeo da se sauva. 25 Bilo je onih koji su pokuavali da ga unite. Po-slednji u dugom nizu bio je Vu Aiping koji se postavio na elo grupe poznate kao kun. Sainjavali su je reakcionarni ministri koji su o privredi i industrijskom progresu imali miljenja suprotna Zilinovim. Dekov otac je uspeo da nadmudri Vu Aaipinga, kao i ostale neprijatelje. Oni koji su vladali Kinom sada su mislili isto kao i on. Mada veoma star i bolestan, on je otputovao na jug da bi se sreo sa odraslim sinovima, Dekom i Niirenom, kojeg je dobio s ljubavnicom. Jedan sin je preiveo, drugi je poginuo u bespotednoj borbi na terasi vile podignutoj na hridinama iznad Zaliva otpora. Niiren koji je otkrio da je njegov otac istovremeno i njegova kontrola, napao je Zilina. Dek je samo eleo da zatiti starca. U borbi Dek je ubio brata. Moglo bi da se kae polubrata ali, u emu je, konano razlika? To je ista krv Zilinova krv - koja je kolala njihovim venama. Niko to nije znao sve do kraja. Proveli su dobar deo ivota proganjajui i lovei jedan drugog, kao najcrnji neprijatelji. Niiren je bio kriv za smrt Dekove kerke na reci Sumun pre tri i po godine. Kao pripadnik amerike tajne organizacije pod nazivom Kamenolom, Dek je uinio sve da bi otkrio Niirena. Kad je skinuo jedan po jedan sloj, shvatio je da Niiren nije usamljeni vukubica. Bilo je jasno da je on pod kontrolom generala Daniele Vorkute. Sve donedavno, Vorkuta je bila ef KVR, najopasnije spoljne grane KGB. Meutim, neposredno pre nego to e ga gurnuti niz liticu Dek je otkrio da je Niirena, u stvari, kontrolisao Zilin iz Beiinga. Sve je to bio deo Zilinovog generalnog plana koji je starac nazivao svojim renom svojom etvom. Si je stvorio unutranji krug, jun-hiun monih ljudi. Ukljueni u taj krug bili su glavni tai-pani - efovi najmonijih trgovakih kua u Hong Kongu - kao i zmajevi, voe tri najvee trijade, tajnih drutava. Prema Zilinovoj zamisli svima njima trebaloa je da upravlja Dek Merok, ili Dek Si. On e postati tai pan svih tai-pana. Dek je bio odabrani Zuan. 26 Otkako se sastao sa Zilinom, Dek je postao prosto opsednut starim ovekom, svojim ocem. Provodio je dane pored Zilina, razgovarao dugo sa njim. Divio S3 izdrljivosti Si Zilina. Sedeli bi na obali, zavrnutih nogavica s nogama u talasima. ak ni glad ne bi mogla da

omete njihov ukus hrane koju bi im doneli. Nijedan od njih ne bi primeivao lanove Trijade koji su pazili na njih i sledili ih na svakom koraku. Razneeno bi posmatrali malu decu kako na svojim, jo nesigurnim, nogama bauljaju plaom. esto bi se zagledali jedan drugom u lice, uivajui u bliskosti koja moe da se rodi samo izmeu oca i sina. Ni Dek ni Zilin nisu bili svesni velike opasnosti koja se nadnela nad njih. Tog dana magla se dugo zadrala u vazduhu, kao da je no odbijala da se povue. - Vreme je da pone da radi kao Zuan - ree Zilin. Sedeo je na pesku kao dete, s nogama ispruenim pravo ispred sebe. Skinuo je protezu s desne noge. Zgrenim prstima masirao je odumrle miie u gornjem delu noge. - Razgovor je valjan samo do izvesne take - nastavi Zilin. - Posle toga vana je samo akcija. Mada je bilo prilino toplo, zimski kaput bio je prebaen preko Zilinovih mravih ramena. Njegove vre-aste platnene pantalone bile su savijene do ispod ko-lena. Tu i tamo viclele su se tamne mrlje od vode. Ta-lasi Junog kineskog mora postajali su sve razigraniji. - Zuan je tai pan svih tai-pana u Hong Kongu. On je vrhovni zmaj unutranjeg kruga. Zuan e moda kontrolisati sve poslove irom Azije. On e biti taj preko koga e Beiing profitirati, preko koga e Kinezi u Indoneziji uspeti da ostvare dobit. Britanci e trgovati preko njega. A i Amerikanci i Japanci, Tajlanani i Ma-leani. - Zilin se zagleda prema horizontu. - To je poslednji stadijum mog rena - moje etve. Punih pedeset godina to je bio moj san - ujedinjena Kina. Rekao sam ti kako sam uestvovao u stvaranju Kine? Moja 27 prva ena Mai bila je pomonik Sun Zongana - govorio je o dr Sun Jat-senu, osnivau Kvomintanga. - Sreli smo se u angaju, prilikom osnivanja kineske Komunistike partije. Zilin je zastao. Kao da su ga uspomene ophrvale. - Ve sam ti govorio o svom deatvu u Suou, o tome koliko sam vremena provodio u vrtu svog mentora, ian. Tu sam nauio koliko su vetina i umetnost vani u ivotu. ianov vrt je izgledao tako savreno prirodno da sam dugo vremena verovao da je svako drvo, svaki bun, kamen i brdace stajalo na svom mestu desetinama godina, moda ak od samog poetka sveta. Zamisli samo kako sam se zaprepastio kad mi je ian otkrio svoju tajnu... tajnu svog vrta. Brdace je on podigao da bi stvorio smirujui utisak. Sam je doneo kamenje iz potoka. Drvee koje je tako raskono listalo posadio je tek tri godine pre a bunovi, rasporeeni s puno ljubavi, preneti su ovamo jedva tri nedelje ranije. Ipak, sve je bilo tako harmonino, tako prirodno. Svakako, mislio sam tada ja, ruka Bude je oblikovala ovaj prostor, nikako um jedno,g oveka. Video sam da sam ja postao deo ianovog plana, ja sam se savreno uklapao u tu harmoniju. Dok sam rastao, stalno sam to imao na umu. Kad se moja porodica preselila u Sangaj i kad sam krenuo u koled, znao sam da moram da koristim ianovu strategiju u ivotnoj igri. Ve sam bio velemajstor vei kia. Na tabli sam lako koristio sve vetine da bih pobedio. U to vreme moji prijatelji nisu govorili ni o emu drugom nego o tome da treba da oslobodimo nae obale od vladavine stranih avola koji su nas okupirali. Strani avoli su sistematski izvlaili prirodna bogatstva Kine. Ali, Kina je bila podeljena ratovima. Kako je tako rascepkana mogla da se bori protiv stranih avola? Bio je to predmet mnogih rasprava. Ja sam sluao, retko sam ta komentarisao. Video sam kako su strani avoli mudri. Mislio sam: kad bismo mogli da se koristimo lukavstvom - damo stranim avolima ta ele -

onda bismo mogli da ponemo da ih iskoriavamo onako kako su oni koristili nas. Mogli bismo da iskoriavamo njihove talente da slue Kini. AH, pre svega, Kinu bismo morali da ujedinimo. Nisam ba jasno video 28 kako bi ovako ogromna zemlja, razdirana siromatvom i nemirom, mogla da se savlada. Si Zilin je opet zautao. Dek ne ree nita, ekajui strpljivo da otac nastavi. - Tada sam otiao na poverljivi sastanak u an-gaj. Suoio sam se sa komunizmom. Odmah sam znao da sam naao nain kako da obezbedim mir u Kini. Bio je to prvi stadij um mog rena, moje pedesetogodinje etve. Ali, to je zahtevalo da napustim angaj, da napustim Atinu, moju drugu enu i tvoju majku. . . da napustim tebe. Nisam imao izbora. Kina je bila na prvom mestu. Kina je uvek bila na prvom mestu. Sada smo najzad doli do poslednjeg stadij uma. Ti e biti veza preko koje e prolaziti mo itave Azije. Kina e najzad biti jedna celina. Nee za to biti potrebno da se uniti Hong Kong kako neki u Beiingu jo oajniki ele: bie dovoljno da se koriste prednosti koje su strani avoli doneli ovoj koloniji: slobodna trgovina, otvoreno trite, slobodna linija snabdevanja okrenuta Zapadu. Na taj nain moi emo da dobij amo industrijsku i elektronsku pomo od stranih avola a da pri tom ne izgubimo obraz. Unutar rairenih ruku unutranjeg kruga, itava Kina e cvetati i rasti. Tvoj je os da vidi plodove mog rena. Malo smo zastali dok se svet oko nas prebacio u novo doba. Ukoliko ne budemo mogli da ga sledimo, Kina je osuena na zaostajanje. Ali, neemo dopustiti da se tako neto dogodi niti da bilo ko van nae zemlje upravlja njenom budunou. Zilin se pokrenu, i u jednom trenu uasan bol iskrivi crte njegovog lica. - Od poetka sam znao da ne mogu da idem dalje od stepena iana. Postigao sam dovoljno u ivotu. Jasno mi je to tek sada kada sam naao svog sina. Ja sam stvaralac. Ti e biti Zuan, meunarodni kanal kroz koji e prolaziti svi poslovni azijski dogovori ili svi dogovori sveta vezani za ovaj deo Zemlje. Moram da priznam da ne mogu da kontroliem sve sange koje e sada ui u igru: a one e se javiti s Kontinenta i iz Hong Konga, iz Bangkoka, Singapura, Manile, Kuala Lumpura, Nju Delhija, Tokija i Osake. Neki od kontakata ve su uspostavljeni i ti si sa njima upoznat. Sa ostalima e 29 morati sam da uspostavi veze. To i jeste posao Zuana. Istovremeno e nastaviti da se bori protiv naih neprijatelja. Dunka s jedrima boje bundeve pojavi se na horizontu kao da je odjednom izronila iz mora a onda, zahvaena vetrom, poe da poigrava na talasima. Zilin isprui ruku a Dek izvadi ovalni komad izrezbarenog zada na kojem su se videla dva bia u borbi na ivot i smrt. Ko zna kada je taj komad prerezan na etiri dela koja su sada bili sastavljena tekim zlatnim kopama. - Nije dovoljno samo sanjariti i plesti mree moi - vrteo je komad zada u rukama. Seme nas obino na kraju izdaju. To e se desiti ako se jun-hiun, unutranji krug, raspadne. Veze izmeu onih u prstenu mogu da budu labavije nego to bi mogao da pretpostavi. Zmajevi Trijade i tai-pani koje sam odabrao povezani su ovim fuom, carevim peatom od izgraviranog zada boje lavande koji ste ti, Niiren i Tom Sojer sastavili. Podigao je oval prema sunevoj svetlosti. Bio je providan a svetlost je tako prodirala kroz njega da se crnilo da su dve zveri u samrtnom zagrljaju oivele. - Razmisli malo o tome ta ovaj f u predstavlja: legendarnu borbu zmaja i tigra za

vladavinu nad svetom. Moda je ba to ono o emu mi i razmiljamo kad govorimo o ogromnom zadatku koji stoji pred jun-hiu-nom. Najpre moramo da zatitimo Kinu od svih neprijatelja, bez obzira ko su i odakle dolaze. Ima ih svuda oko nas. Zatim moramo da sjedinimo Hong Kong i Kon-tinet, da dodamo Japan, Maleziju, Indoneziju, Tajland i Filipine. Tek tako ojaani, moemo sigurnim korakom da povedemo Kinu u XXI vek. Zastao je. - Ne smemo da se razilazimo. Za sada su snage ujedinjene: tu su moja braa, un Tri Zakletve, i T. I. Cang: Endrju Sojer koji je odan lino meni i mojoj porodici zbog neverovatne usluge koju sam mu uinio pre mnogo godina, zatim tu su i zmajevi tri glavne trijade. Ti zmajevi mogu da budu naroito oprezni i nema sumnje da e stalno traiti kako da nadjaaju svoje rivale u unutranjem krugu. Njih nismo pozvali zbog velikog 30 kapitala. Oni mogu svoju podrku da iskau na drugi nain. Ne moemo da izmenimo te injenice, ne smemo da troimo snagu raspravljajui o njima. Na alost, tu ne moe nita da se promeni. Dos. Moramo da budemo sve-sni jo neega - a to je da nai neprijatelji, veoma moni neprijatelji, u mnogim zemljama gledaju kako da smode jun-hiun. Ako im to poe za rukom, Hong Kong e postati bojno polje. Svaka zemlja, svaka partija tra-ie svoj deo od blaga koje protie kroz Hong Kong. Sukobie se razni interesi. Doi e do rata. A Kina e kliznuti natrag u osrednjost iz koje je upravo poela da se die. Mora to da izbegne po svaku cenu. Ti si Zuan. Bez tvoje snage i tvoje strunosti Kina nee nikada prei u red savremenih svetskih sila. Bez tebe i tvog unutranjeg kruga, nema nade za nas kao narod. Zilin okrete glavu od sunca koje ga je sve vie peklo. Njegova tamne oi su sijale. Svaki drugi ovek bi ve odavno podlegao degenerativnoj bolesti od koje je on bolovao. Ali, mada ga je telo izdavalo, um mu je bio veoma disciplinovan tako da je iz razmiljanja mogao jednostavno da odvoji nervni sistem koji je neprestano pulsirao bolom. - Poznati su nam nai neprijatelji, oe - ree ek. - Znamo da general Daniela Vorkuta eli da prodre u unutranji krug i da preuzme Hong Kong. Ali, njen agent ovde, ser Don Bluston, tai pan Pet zvezda Pacifika, dobro nam je poznat - mada on nijednog trena nije posumnjao da je otkriven. Ali, izgleda da nije bilo ba tako. Javilo se upozorenje. pijuni koje je Dek imao irom Hong Konga prijavili su neto zaista udno: na ser Donovoj jahti "Tri-rema" pripremala se sjajna vikend zabava. Na listi gostiju bila su najmanje etiri mona tai pana. Dek nije mogao da sazna imena svih ali sama injenica da su etiri mona tai pana sa Blustonom ga je uznemiravala. Moda vikend nije bio nita drugo nego dvodnevna etnja Junim kineskim morem. Blustonove zabave bile su legendarne irom kolonije. Postojalo je ipak neto to Deku nije davalo mira, to je neprijatno zujalo kao upozorenje. Kako je eleo da ima pijuna meu zvani31 ama na "Triremi", odluio je da to zapamti i da razmisli o tome kad se vrati u kancelariju. - Zaboravlja na agenta ije ime jo ne znamo a koji je obavestio Himeru da ti ima komad fua - ree Zilin. - Mora da nae tog pijuna, mora da ga uniti. Koliko nam je samo bola naneo. Pomisli samo na smrt ene Marijane, na smrt tvog brata Niirena. On

mora da plati svoj dug. - Taj pijun je dobro sakriven, oe - ree Dek neprestano razmiljajui o zabavi na "Triremi". - Mislim da emo morati da izvuemo mnogo korenja pre nego to se njega dokopamo. - Na alost, nemamo ba mnogo vremena, Dek. - Da li bi mi dopustio da raskinem itav unutranji krug? ian odmahnu glavom: - Svakako da ne bih. Unutranji krug je suvie vaan. Ako on bude uniten, onda je itav moj ivot, sve rtve, svi bolovi, sve smrti koje sam prouzrokovao i kojima sam prisustvovao, onda je sve to bilo uzalud. Samo jun-hiun moe da vrsto postavi novu Kinu protiv neprijatelja spolja i, to je isto tako vano, iznutra. Taj pijun je ve u bezbroj navrata pokazao da ima sklonosti da nas duboko povredi i da to moe da uini. Pruio je ruke da bi dodirnuo svog sina. - Ti si Zuan. Uini onako kako misli da je potrebno. Znam da, bez obzira ta se dogodi, ti nee da me izda. Mora da odri jun-hiun po svaku cenu. Zapamti ove reci: po svaku cenu. Ako ne moe da bude okrutan prema saveznicima kao to si okrutan prema neprijateljima, onda nee moi da uspe kao Zuan. A moj ren, moja pedeset godina gajena etva, nee imati svrhe. Moj ren je bio neprestana borba da spasem Kinu od nje same. Stari se zamisli pa odmahnu glavom. - Mnogima se to nee dopasti ali ja oseam da je tako: Hong Kong je klju za nau buduu bezbednost i blagostanje. Na alost, i nai neprijatelji to dobro znaju. Odjednom, glava mu klonu. Dek se uznemiri. - Oe, ta ti je? 32 ian je odjednom postao slab, nean, oajniki umoran. Kao popodnevno nebo kad zae sunce, tako se i Zilinovo lice preobrazilo u tamno, beivotno. Dek oseti kako mu se gri stomak. - Oe, boli li te neto? Stari ovek odmahnu glavom. Drao se veoma uspravno prekrstivi ruke na grudima kao da se boji da e se raspasti. - Bol koji oseam nema nikakve veze s mojom boleu. Zatvorio je oi. Dugo su utali. Galebovi su leteli iznad njih, kriei. Magla je leala nad vodom kao zma-jev dah. Dek oseti da se neto strano krije u magli, neki uas koji e se tek pojaviti. - Dek, oklevao sam da kaem ovo ak i tebi - ree najzad Zilin. - Ali, dolo je vreme kad nemam drugog izbora. - Drao je ad vrsto stegnut u ruci. - Tema o kojoj ne govorimo esto je Kam Sang. - Na adut - ree Dek. - Kao to si mi ve rekao, Kam Sang moe da bude spas Kine. ian je sada zadrhtao, ne trudei se da to sakrije. - Kam Sang je oduvek bio ma sa dve otrice. Znali smo to otkako smo krenuli u ostvarivanje tog projekta. U svakom projektu te vrste postoje potencijali unitenja. U svakom sluaju, u to vreme smo mislili da je vredno preuzeti taj rizik. inilo nam se da smo to gradili pod punom kontrolom i vodei strogo rauna o bezbednosti. - Duboko je udahnuo. - Ali, sada se sve promenilo. U mrtvoj tiini Dek je mogao da uje udaranje talasa kao drobljenje kristala.

- ta se zbilo u Kam Sangu, oe? - nije mogao da prepozna sopstveni glas. Puls mu se toliko ubrzao da mu je zvonilo u uima. Zilin pogleda prema puini. Male dunke su ska-kale na tasalima, kreui se prema obali. - Nauniki kadar Kam Sanga otkrio je neto - ree tiho Si Zilin. - To je strano, uasno otkrie. Do njega su doli sluajno. Javilo se tokom drugih eksperimenata. - Okrenuo je glavu i njegov tamni pogled zaprepastio je Deka. - To otkrie moe da ugrozi ravnoteu snaga tamo, ovde, i u itavom svetu. Mogunosti Kam Sanga za unitenje sveta praktino su neograniene. Taj potencijal je toliko jak da mora dobro da pazi da nikada ne bude upotrebljen. Mudri ljudi - iz svih nacija - brinue o tome. Ali, postoje i drugi... odjednom je prestao da govori, zadrhtao sasvim malo i okrenuo lice prema svetlosti. Sovjeti bi ubili zbog tajne Kam Sanga. Isto to bi uinili i Amerikanci. Britanci ne bi oklevali ni trena, samo kad bi bili sigurni da e tajna Kam Sanga biti njihova. Ti si, Dek, sada jedini uvar te tajne. Stavio je fu od zada u Dekovu ruku i rekao: - Mada je taj ad bio blizu mog i tvog tela, hladan je. 2ad je uvek hladan za razliku od ljudi koji postaju vreli, koje greju strast i pouda. To mora dobro da naui. Zilin je stavio ruku na Dekovu, tako da ih je ad povezivao. - Postoji poslovica, Dek - ree Zilin - starija od Taoa: "Na planini je tamno i hladno, ali bez toga ne bi bilo niega." Pomakao je noge u talasima. - Ti si sada na tom mestu - na planini. Poee da osea hladnou i tamu. Ukoliko ih ne ispuni sutinom, bie izgubljen: oseae samo strah do kraja ivota. Dek je oseao pesak pod stopalima. Obrazi su mu bili slani. uo je odnekuda zvuk dejeg smeha, razdragani lave psa. Oseao je teinu hladnog izrezbarenog fua od zada. "Oe" - eleo je da kae - "kad nauim tvoju lekciju, da li u zbog toga postati svemoan ili samo neko ko nema veze s ljudskim likom?" Ali, sedei na plai Zaliva otpora, sasvim blizu i-anu, stvaraocu, nije rekao nita. Samo je ekao da mu otac objasni ta se to udesno zbilo u Kam Sangu - da mu objasni kako je svet sada postao drugaije i mnogo opasnije mesto. 34 Din Kance bi je u Kianmenu, juno od Beiing Tinanmen trga, usred malenih ulica prepunih prodavni-ca hrane, zakrenih ulinim tezgama. Nosio je trenkot boje gita, s kaiem u struku i epoletama. Trenkot je sezao do tla, to ga je inilo mnogo viim i vitkijim nego to je u stvari bio. Iza Dina Kancea gomila bicikala jurila je ulicama. Teka hladnoa guila je skoro svaki zvuk, tako da su bicikli prolazili jezivo tiho. Miris ugljene praine pretvarao je vazduh u melasu. Din ugleda snanog oveka ispred trgovine s tepisima i priblii mu se. - Dobro jutro, drue. Kako je naa lizi - naa smrtonosna mala ljiva? Pukovnik Hu uvue vazduh kroz zube. - Naa lizi je dobro kao to je i trebalo oekivati - ree on. Kao i uvek, pukovnik Hu se oseao neugodno u inovoj blizini. On je, sa svojim grubim prostaidm crtama, bio daleko od elegancije Dina Kancea. - Da li je misija u vezi s devojkom dobro prola? - pitao je Din. Kretali su se vrlo polako kroz reku prodavaa i kupaca. Din Kance je uivao da bude stalno u pokretu. - Nije bilo nekih problema - ree pukovnik Hu. Din se koncentrisao na intonaciju glasa

koju nije mogao najbolje da odredi. - Strategija koju ste predloili bila je potpuno ispravna. Obino su ih viali kraj reka. Tako je bilo godinama. Nali smo enga i devojku u planini. Zatekli smo ih na spavanju. - Pukovnik Hu slegnu ramenima. - Izgubio sam dva oveka a trei je jo u oku. Zaista, udesni ljudi. Din Kance se pitao nije li to ton potovanja u glasu pukovnika Hua. - Preduzeli smo sve mere predostronosti, pa ipak su mogli da nam odgovore kontranapadom. - teta za njenog pratioca - ree Din Kance. - Zeleo sam da ga ispitam. 35 - eng? - Pukovnik Hu slegnu ramenima. - Umro je ratnikom smru. Dobio je metak kroz srce. Din Kance zareza. - Ratnika smrt. Kako to romantino zvui. Ali u smrti nema nieg romantinog. Pukovnik Hu ne ree nita. Skrenuli su nadesno kad su stigli do kraja bloka. Bili su blizu eleznike stanice. Proli su pored itavog niza tradicionalnih farmacija koje su bile ispunjene teglama s pravim uasima u njima. Ali, videlo se i en sen korenje i sve vrste gljiva. Din Kance klimnu glavom i promeni temu. - Nas je ipak najvie interesovala devojka. Treba da smo zahvalni Vu Aipingu to je otkrio njeno prisustvo u Trijadi elinog Tigra. Njegovo skoro patoloko interesovanje za pripadnike ia navelo ga je da je prati. Pre smrti je otkrio sve o njoj. Bio je to testament koji je ostavio svom prijatelju Huaian Hanu. - Da H nas je on odveo do devojke? - Da - ree Din Kance zamiljeno. - Ona e se uskoro pretvoriti u mainu vae proizvodnje. - Postoji bojazan - ree polako pukovnik Hu - da e promena koju oekujete da obavim na njoj sasvim izmeniti njenu linost. "Da", - ree Din Kance u sebi, "da, to je i po-rtebno. Ona je kao neko mitsko bie. Svi mukarci koji pogledaju njeno lice budu kao omaijani." Okrenuo se prema pukovniku Huu. - Moram da vam kaem neto. To je toliko vano da ne smemo da dopustimo da pogreno razumemo jedan drugog - utao je neko vreme a njegov pogled je ispitivao drugog oveka. Posle izvesnog vremena, pukovnik Hu klimnu glavom: - Da, gospodine. Sada je prvi put shvatio pravu prirodu nelagodnosti koja bi ga obuzimala u prisustvu ovog oveka. "Ja sam preplaen, ja ga se bojim" mislio je pukovnik Hu i sam iznenaen ovim otkriem. "Din Kance zna kako je lizi poeljna. Da li je oarala mene, svog tamniara? Da li to Din Kance neto nasluuje?" 36 Ono to je najvie smetalo Huu bilo je to to ni sam nije mogao da prui odgovor na ovo pitanje. - Dobro, drue pukovnie. Zege lizi hai mei une - ta ljiva jo nije zrela. Ali, to ne znai da nije opasna. Ba suprotno. Ona je krajnje smrtonosna - Din Kance je opet krenuo. Pukovnik Hu, zateen ovom iznenadnom odlukom bio je primoran da pouri da bi ga stigao.

- U pravu ste - ree pukovnik Hu. - Ipak moram da priznam da nisam siguran da li ste vi svesni koliko je ona opasna. Din Kance okrete glavu. Kao da svetlost sinu iz njegovih oiju, poput rasipanja iste energije. - Recite mi, drue pukovnie - ree - da li ste nekada bili na moru? Pukovnik Hu je bio iznenaen i zaintrigiran. - Nisam, gospodine. Moram da priznam da mi je muka kad ugledam veliku vou. Din Kance se nasmeja. - Izgleda da je to sluaj sa mnogim naim zemljacima. Bez obzira na to, postoji nautiki termin koji bi bilo dobro da nauite kad se radi o naoj lizi, naem nezrelom vou. Ona je poput prelepe alupe s jednim jedrom. ovek osea da je s njom sve mogue. Ipak, treba se uvati jedrenja suvie blizu vetra, drue pukovnie. Inae moete da budete potopljeni. - Bacio je pogled na sat. - Kasnim. Pukovnik Hu je shvatio da je ovo kraj razgovora. Nije mu to trebalo drugaije naglaavati. Video je kako Din Kance odlazi. U asu je nestao u bujici peaka i biciklista koja je, kao beskrajni tok, strujala kroz Kian-men. Jan Mekena nalazio se sa svojom policijskom jedinicom u Stenliju gde je pokuavao da smiri nered. U optoj guvi predat mu je neseser. Mekena je vodio tri oveka sa namerom da se suprostave falangi Kineza 37 to su nameravali da prodru kroz vrata Hong Kong i Bangkok banke. Banke su ve titili Mekenini ljudi. U tom trenu jedan Kinez koga bi bilo teko opisati, tutnu neto u Mekeninu slobodnu ruku. Mekenu je bilo lako primetiti. Bio je veoma visok mukarac. Za trenutak nije mu ak ni bilo jasno ta se zbiva. Ba je nameravao da razbije zube jednom Kinezu. Mekena je mislio da nema lepeg zvuka od krckanja kostiju lobanje pod policijskom palicom. On je uivao u tome. Upravo se zagrejao da zada jo jedan udarac Kinezu koji je pao, kad postade svestan teine u svojoj ruci. Okrete glavu, vide neseser i Kineza kojeg bi bilo teko opisati, kako nestaje. - Inspektore Jane Mekena, to je za vas. - Hej! - viknuo je Mekena. - Hej, ti! Ali, ve je bilo prekasno. Kinez je nestao u gomili i optem vrtlogu. Mekena je bio poznat kao Veliki bazen mokrae. Tako su ga bar nazivali Kinezi sa kojima je dolazio u kontakt. Tako su ga nazivali i oni kojima je bio pretpostavljeni, ak i oni koji su mu sluili. Naravno, nikada mu to ne bi rekli u lice ali kada bi meusobno govorili o njemu na svom maternjem jeziku, tako su ga oslovljavali. Mekena je bio ovek kose crvene kao vatra. Australijanac poreklom, govorio je kantonski i Haka dijalektom sa divljim akcentom. Poeo je da radi kao policajac u Autbeku. Pre deset godina je emigrirao u Hong Kong. Postao je kaplar u policiji Krunske kolonije da bi, napornim radom i gvozdenom voljom, dogurao do ranga kapetana. Bile su na glasu njegova zverska spremnost i odlunost kad bi doao u sukob s neprijateljem. Zbog te divljake crte bojali su ga se i njegovi pretpostavljeni a i oni kojima je on komandovao. AH, bilo je ljudi koji se nisu bojali Mekene. Meu njima je bio i udesni Sung, 489 najvee kantonske Trijade, 14K. udesni Sung je bio taj koji je otkrio Mekeninu slabost, poto im nije uspelo pregovaranje sa njim. udesni Sung je dobavio fotografije na kojima

se video glomazni Australijanac sa 11-godinjim kineskim deakom u pozama tako krajnje intimnosti da je bilo 38 neprijatno za gledanje. Ukoliko bi bile javno objavljene, ove fotografije ne bi bile samo skandal za Mekenu, ve i nesumnjivi dokaz o njegovom zloinu, to bi ga odvelo na optueniku klupu. Tako je dva puta nedeljno Mekena udesnom Sun-gu podnosio izvetaj o tekuim poslovima. Krei tradiciju, lino 489 je predao Mekeni fotografije u sjajnom crvenom kovertu. Bio je to simbolini gest - takav crveni koverat po tradiciji davao se potuenom poslovnom rivalu uz odreenu sumu novca da bi ovaj, ipak, sauvao obraz. Australijancu to nije promaklo. On nikada nee zaboraviti onaj trenutak kad mu je udesni Sung uruio koverat. Svaki zvuk, svaki miris a pre svega podrugljivo svetlucanje u oima 489, zauvek je ostalo ugravirano u Mekninom mozgu. Nee nikada zaboraviti takvu uvredu. To to je udesni Sung lino doao na sastanak a zatim buljio u njegovo lice dok je Mekena otvarao koverat bilo je vie od podsmeha. Mekena je zauvek izgubio obraz. I sada, dok su njegovi ljudi terali poslednje neus-pele trajkae, Mekena se pitao kakvu je novu uvredu smislio zmaj 14K za njega. Lice mu je bilo crveno, ali ne od borbe. Mekena dunu u zvidaljku i pozva svoje ljude natrag u kamionet kojim su doli iz stanice. Zagleda se u onesveenog Kineza i pijunu mu u smrskano lice. U stvari, eleo je da tako pljune u lice udesnom Sungu. Okrete se i poe prema policijskim kolima, mislei: "Jednog dana u to ba i da uradim. A onda u posma-trati kako se on crveni. Neka ga nosi avo, njega i njegovu prokletu Trijadu." Mekena nije otvorio neseser sve dok se nije vratio u policijsku stanicu. ak ni tada nije to uinio u svojoj kancelariji ve je siao u prizemlje, u jezivo prlajvi muki toalet. Prozor, sa belo ofarbanim staklima, bio je zatvoren. Mrtve muve leale su na prozorskoj dasci. Jedna, jo iva, udarala je u ofarbano staklo. Malo svet-losti je dolazilo s te strane, tako da je imala neto nade. Mekena zastade. Udaranje muve o staklo u ovom zatvorenom prozoru dobijalo je natprirodne proporcije. 39 Odjednom, Mekena je bio opet u Australiji. Nalazio se u australijskim severnim teritorijama izvan Ban-dume. On i njegov drug stigli su do ivce pustinje Simpson. Pratil su tri abordina, optuene da su ukrali est bikova. Mekena se dobro seao kako se njegov drugar, Dik Dons, izbezumio pri pogledu na pustinju. "Ne idem ti ja tamo, drue", rekao je izbuljivi oi na licu opaljenom od sunca. "Pusti slepce neka odu. Ionako e se ispei." Januar mesec u pustinji Simpson nije bio najpogodniji za etnju. Onaj ko nije imao "sklonite i dovoljno vode, nije se mogao nadati da e preiveti. "To je njihova teritorija", odgovorio je Mekena. "Ubijae ivotinje jednu po jednu, pie njihovu krv i jee meso. Bie uskoro na slobodi, ako se mi sada okrenemo i prestanemo da ih gonimo." "Umirali su od gladi. Ukrali su bikove da bi pre-iveli." "Kad budu ugledali ovo", Mekena pokaza "magnum" 357, "shvatie da su pogreili". Obliza usne i potapa revolver. "Ali, to je na posao, Dik, mome. Ako to ne radimo,

neemo imati uopte ta da radimo." "Doveemo ih natrag i zatvoriti", ree Dik gledajui pitolj. "Misli na to. Nemoj da to zaboravimo." Mekena se divljaki iscerio: "Napred, drue. Hajdemo dalje!" Trebalo im je dva dana da nau trag i da najzad stignu abordine. U sumrak naoe tri oveka i ono to je ostalo od bikova. Proveli su ve 50 asova u pustinji i to se videlo na njima. Ljudi su bili dehidrirani, bez sna, nervozni. Skakali bi na svaki um. "Hajde da ih epamo", ree Dik kroz izgorele usne. Mekena se spusti niz uzviicu, tih kao pas. Abordini su gledali kako se krupni policajac pribliava. Kao to je Mekena predvideo, ubili su bika. Krv su sakupili u otvorenom trbuhu ivotinje. Niko nita ne ree. Abordini se ne pokrenue. Na njihovim licima nije se video ni strah, ni kajanje, ak ni zaprepaenje. "U redu", poe Dik, spreman da izgovori ono to je Mekena znao napamet. U tom trw 1"r-1 40 svoj magnum i ispali po jedan metak svakom od tri abordina tano meu oi. Svaki je kao po dogovoru skoio a onda pao unapred, preko ivotinje koju su nedavno ubili. "Isuse Hriste!" - okrete se Dik partneru. - "Jesi li polueo? Trebalo je samo da ih vratimo. I to ive! Prokleto ive!" Mekena je vraao revolver u konu futrolu. "A sada me sluaj. Vie od dva dana se ve nalazimo u ovoj smrdljivoj paklenoj rupi. Njih je bilo trojica a nas smo dvojica. Sta misli, koliko bismo mogli jo da izdrimo? Misli da bi mogao da ostane budan jo jednu no? Sta misli ta bi se dogodilo kad bi ti samo za tren zatvorio oi. Skoili bi na mene, eto to bi bilo. Ovo je bilo najbezbednije, ovo je bilo najbolje." Ostali su tu da prenoe. Ispekli su ostatke bika i dobro veerali. Ali, stigle su muve, namirisavi smrt. Bilo je udno otkud toliko muva u pustinji. Nita nije moglo da ih otera i zaustavi. Prekrile su ostatke bika i leeve tri abordina. Tap-tap-tap. Mekena okrete glavu. Tap-tap-tap. Njegov pogled pratio je izvor zvuka. Muva je udarala o irom otvoreno oko jednog abordina koje kao da je nainjeno od stakla, kao da je uhvaena iza njega. Tap-tap-tap. Tap-tap-tap u beskraj, bez ikakvog znaenja, sve dok se taj zvuk nije bolno urezao u Me-kenin mozak. Ustao je i priao lesu. Tap-tap-tap. Pogledao je u raireno oko. Tap-tap-tap. "Grom te spalio!" - Njegova izma raspali po mrtvom licu. - "Umukni!" Mekena skide s ona ono to je ostalo od muve. Mrtvi abordin leao je sada okrenut na stranu. Ali, u toku te noi Mekena je ponovo uo taj grozni zvuk. Nije vie mogao nita da uini da ga zaustavi. Leao je na tvrdom tlu pustinje, zaslepljen suncem. Odjednom ih je osetio: na stotine muva prekrilo je svaki deo njegove otkrivene koe. Probudio se s krikom, bio je mokar od znoja, srce mu je luaki udaralo. Dik Dons je sedeo sasvim blizu njega, s kolenima privuenim pod bradu. Buljio je u 41 Mekenino lice. Kad je video da se ovaj probudio, rekao je:

"Posmatrao sam te i hteo sam da te pitam kako moe da spava posle ovoga?" Kad su se vratili u civilizaciju, Dons je traio premetaj i Mekena ga nikada vie nije video. Ali, to se tie onog groznog zvuka tap-tap-tap to je neto sasvim drugo. Sada, hiljada kilometara daleko od tog mesta i trinaest godina kasnije, taj zvuk je jo bio prisutan i iv u Mekeninom mozgu. U dva koraka je preao malu prostoriju i smrskao muvu izmeu palca i kaiprsta. "Kao kad iscedi miteser" - ree i ue u jedan od toaleta. Zatvorio je i zabravio vrata. Seo je na klo-zetsku solju, sa neseserorn na krilu. Neko vreme nije nita radio. Izvadio je cigaretu i zapalio je. Povukao je dim duboko u plua. Ispustio je vazduh uz itanje. Kao uzdah ili kao olakanje, moda? Odluivi odjednom, Mekena otvori obe bravice. Podie poklopac. Sasvim nesvesno zadra dah. Cigareta mu je visila iz kraja usana. Dim se kovitlao oko njegovih oiju. - Hriste! - Otar apat mu promae kroz usne. Kao po nekoj zapovesti sa strane, njegove se ruke za-letee i poee da kopaju po gomili novanica. Bilo je tano tri hiljade dolara, tri hiljade amerikih dolara. Deo njegovog mozga kao da se oduzeo. Brojio je jednom, pa jo jednom i uvek je suma bila ista. Tek tada je ugledao pisamce. Bilo je zakaeno za poklopac. Otvorio ga je. Pisalo je samo: "Za uinjene usluge". itao je dalje: "Ako bi vas ovakva isplata redovno interesovala, doite na Her Pin Bi noas u 2.30. Kod druge bandere, tri kilometra severoistono od Sten-lija, krenite pravo obalom do ivice vode." Pisamce, otkucano na pisaoj maini, bilo je nepotpisano. Mekenin pogled bio je kao prikovan za gomilu novca koju je drao u krilu. Malo je zadrhtao od oekivanja. 42 Na zidu je visila mala slika ora Sera. Roder Donovan ju je tu zakaio kad se preselio u kancelariju koja je donedavno bila Beridijenova. Posle ubistva direktora Kamenoloma, Donovan je nasledio njegovu kancelariju. Donovan je smatrao da je ovo najudesnija slika na svetu. Bila je pravi dar. Dva puta dnevno - u zoru i u sumrak - kad bi svetlost spolja bila ona prava, ta-kice raznih boja poele bi da se slau i, kroz oko i mozak, da dobijaju oblik. Donovan je mislio da je to ono to ga najvie privlai kod ove Serove slike. Bilo je to udo koje samo umetnik moe da izazove. Donovan je bio ubeen da pravih uda nema u svakodnevnom ivotu. Sera je mogao da dovede Donovana u stanje izbezumljenosti. Kia je dobovala o prozor. Donovan se okrete od slike. Zujanje se ponovo oglasi i on ree: - Uite. Debela vrata se otvorie. Bila su specijalno smiljena da ga zatite od eventualnog napada. To je praktino bilo nemogue jer je, posle smrti Henrija Vander-mena, uspostavljen sistem obezbeenja na est nivoa. Visoka i mrava osoba -stajala je u dovratku. Nosila je "donegal" demper, vunene pantalone i udobne mo-kasine. Imala je dugu talasastu kosu, zaeljanu unazad. inilo se da ima 19 ili 20 godina a imala je, u stvari, 31. Osoba je imala svetle oi i belu kou koja je po-tamnela od zimskog skijanja i jedrenja leti. Donovan pokaza na stolicu. - Sedi, Toni. Toni Simbal ogromnim koracima pree prostor izmeu njih. Hodao je kao Keri Grant,

bez ikakvog napora, kao da lebdi. Taj njegov hod uvek je privlaio panju ena kad bi se nale u njegovoj blizini. Spusti se na stolicu. Duge ake spusti na kolena. - Kako je bilo u Njujorku? - upita Donovan. Simbal zareza. 43 - Jezivo. Takva je saobraajna guva da mora odmah pod zemlju ako eli da stigne na odreeno me-sto u neko tano vreme. - Iscerio se. - A dole ne sme da isputa magnum 357 iz ruke, ako eli da preivi. - Nita neobino se nije desilo, ini mi se. - Nije. Samo sam pokazao zube domorocima. Izgleda da je to bilo dovoljno da se Zulu momci dre na udaljenosti. Zulu momci! Donovan se nasmeja i njegovo lepo lice ozari se zbog toga. Nestalo je zabrinutosti s njega. Taj izraz vratio ga je nekoliko godina unazad. Toni Simbal je tek odnedavno doao u Kamenolom. Ipak, on je bio jedan od najbliih Donovanovih saradnika. Novi direktor Kamenoloma, Donovan, pruio je svoju dugu ruku i izvukao je Simbala iz DEA. Donovan i Simbal su zajedno studirali na Stenford univerzitetu. Proli su zajedno kroz Stenford mlin. Bili su cimeri, pobratimi i najbolji prijatelji. Odrasli su zajedno. Njihovi oevi preganjali su se oko regionalne ahovske titule du obale Tihog okeana. Obnavljajui Kamenolom posle Beridijenove propasti i Vandermenovog ubistva, Donovan je znao da mora da okupi oko sebe samo ljude od punog poverenja, ljude u koje je sam bezgranino verovao. Njegovo an-gaovanje Tonija Simbala bio je najvaniji potez u tome. U toku studija njih dvojica su se maltene zabavljala sa istim devojkama. Jedna od njih, suvie slobodoumna, ak je izlazila na sastanke s obojicom, ne krijui to od njih. Provodili su naizmence nedeljne noi sa njom, dok je najzad nisu zapitali koga e odabrati. Rekla je da ne moe da se odlui. Svaki od njih imao je neke prednosti koje je volela i kojih nije htela da se odrekne. To je obeleilo njihovo prijateljstvo zauvek. Bilo je jasno da se njih dvojica dopunjuju. Posle toga nastavili su da se takmie - najvie na planu studija ali, izgleda da nijednom od njih nisu bile vane ni po-bede ni porazi. Delili su oduevljenje i razoaranje i uvek su imali na umu ono to im je ona devojka rekla. Sada, posle toliko vremena, kad su ve i zaboravili njeno ime, povremeno bi to izvlaili iz seanja, kao to je Artur iV_ vukao Ekskalibur iz stene. 44 - Nije bilo Zulua u Kineskoj etvrti - ree Donovan. Zulu je bio njihov izraz kojim su oznaavali Crnce s one strane zakona. - Nije - ree Simbal - samo jedan mrtav belac. - Kako je izgledalo? Visoki ovek naini grimasu. Ustade, oigledno uznemiren. Priao je zidu na kojem je visio Sera. - Izgledalo je kao da je rotilj poludeo. Lice mu je bilo praktino bez mesa i koe. Moe li da poveru-je u tako neto: zmaj je spalio Alena Tana. - Molim? Simbal je jo prouavao sliku Seraa. - Bila je to kineska Nova godina. Tan je krenuo da pokupi isplatu za tri etvrt tone opijuma Broj etiri. Suze maka. Ali, umesto da pokupi lovu, naleteo je na zmaja. Ovaj je otvorio eljusti i spalio Tana. Donovan ga pogleda i Simbal se nasmeja.

- Zmajevi su uobiajeni u proslavi Nove godine. To su glave od kartona prikaene na raskone kostime u kojima su ljudi. Neko od tih ljudi ovog puta je drao u rukama baca plamena. - Sigurno nije ostalo ba mnogo od njega - ree Donovan. Simbal zajea. - I nije. Ali, nai momci su obavili autopsiju. Pronali su njegov karton od zubara. Svaki zub je bio na svom mestu. Jasno su odredili da je to Alen Tan. - Proklet da je - ree Donovan i zavali se u konu fotelju. - Zao mi je jedino to nisam ja bio taj koji je drao baca plamena u rukama. Iza Donovana, kroz tamnoplave, napola sputene venecijane, Simbal je mogao da vidi belu kuu i deo sjajno odravanog ruinjaka oko nje. Kia je padala i sve je bilo kao u magli. Simbal se pitao ta li je to Donovan toliko zamerao Tanu. Seao se Donovana iz Stan-forda, to lepo, muko lice nikada nije nita odavalo. Nita nije moglo da poremeti tu vrstu fasadu: ni najtei krah na ispitu, ni raskid s devojkom. Simbal je odavno shvatio da je Donovan veoma oseajan ali da svoja ose-anja uva za sebe i da ih nikada javno ne pokazuje. Sada ih je pokazao. Kako to? 45 - Proveo si dve godine u jugoistonoj Aziji - ree Donovan posle izvesnog vremena. itavo to vre-me predvodio si diki. Diki je bila mandarinska re za planetu Zemlju ali je istovremeno oznaavala i veoma monu i veoma uticajnu organizaciju. Simbal ne ree nita na ovo. Jo je posmatrao sliku ora Sera. - Original? - Nije - ree Donovan - kopija. Ja samo elim da imam original. Morau da se vratim u Pariz po njega. Simbal se okrete i nasmeja. Bilo je sve manje svet-losti u sobi. - Nasluuje li zato se ono dogodilo u Kineskoj etvrti? - upita Donovan. - Teko je rei zato zmaj spaljuje oveka. Ali, jedno je sigurno: odlueno je da se ta strana stvar odigra pred oima javnosti. To ve neto govori. - Upozorenje? Simbal klimnu glavom. - Nema sumnje. Ali, na ta? Tan je bio vrhunski ameriki kurir dikija. Da H je neko krenuo protiv njih? Da li je to lina osveta? Da li je diki hteo da se otrese Tana? Slegnuo je ramenima. - U ovom trenutku to je nemogue rei i razluiti. Donovanove sive oi posmatrale su prijatelja neko vreme. Francuski antiki sat u obliku koija tik-takao je na postolju od ruinog drveta, na drugom kraju prostorije. Ljudi su se na ulicama borili s kiobranima koje je vetar hteo da prevrne po svaku cenu. Vetar je udarao u zategnuta platna kiobrana, kao da su demonstranti bacali kamenice na icom pojaana stakla prozora. - Re "nemogue" me ne zanima. ta ti misli? Simbal se vrati i sede na stolicu. Neko vreme je utao. udesni starinski sat otkucavao je predele tiine. - Pokuao sam da neto izvuem od kompjutera - ree Simbal a u glasu mu se uo zvuk autoritativno-sti. - Ali, ti zna ta ja mislim o kompjuterima, Ro-dere. Oni bljuju samo ono to su drugi u njih ubacili. 46 Federalni agenti su niko i nita. Oni su obueni da razmiljaju u okvirima budeta i o

tome ta se dogodilo ranije. Oni nemaju dovoljno mate, zato su i njihove banke podataka tako ture. Donovan preplete prste i poe da dobuje njihovim vrhovima. - Nemoj da mi kae da taj tvoj mozak nije smanjio broj mogunosti i doao do neega. Simbal se bledo osmehnu. - Nos mi govori da se tu ne radi o dikiju. Dugo sam bio Tanu za petama. Ukoliko nije uinio neto grozno dok sam ja trepnuo, Tan je imao veoma solidan poloaj unutar dikija. U stvari, skoro sam siguran da je bio spreman za napredovanje. Neko je hteo da ga postavi na mnogo znaajnije mesto nego to je ovo na kome je bio. - Ko bi to bio? Simbal odmahnu glavom. - ao mi je, toliko daleko jo nisam otiao. - Onda kreni nekim drugim tragom. Simbal je posmatrao Donovanovu lepu glavu. Izgledalo je da ovaj uspeva da sauva svoj mir nekim unutarnjim snagama i Simbal otkri da se ponovo pita: "ta li se to krije ispod Roderove koe"? ta god da je bilo, bilo je neto opasno. Simbal irom otvori oi. - Siferu se to ni najmanje nee dopasti. Mislio je na svog pretpostavljenog u suvom sektoru. Operative! su radili u vlanom sektoru. - Nije mu se dopalo ak ni to to sam otiao u Njujork a da njega nisam obavestio. Iupao mi je ui jutros im me je ugledao. - To je prolost - ree Donovan. - ta sada to znai? - Od sada se javlja samo meni i meni podnosi izvetaje. Jasno? Simbalove oi su bile ledene i blede kao zimsko sunce na tankoj kori leda. - Kad sam bio u Burmi, sreo sam enu. U stvari, devpjku. Pripadala je narodu San. Imala je skoro polinezijsku lepotu koju ponekad poseduju poneke Burman47 ke. Bila je neobrazovana u odnosu na zapadnjaki nain miljenja, ali, mogla je da savlada tri etvrtine najboljih strelaca DEA, ukljuujui i mene. Njen otac je po-sedovao neslueno blago, sve u nebruenom dragom kamenju, mada se meni ini da je on dosta zaraivao i od trgovine opijumom. U zemlji San, Rodere, nema takve stvari kao to je civilizacija. Postoje samo ivot i smrt. Samo ljubav i mrnja. To saznanje me je duboko potreslo. Zato sam ostavio svoje dotadanje mesto na kompjuteru Krej zbog kojeg bi mnogi bili spremni i da ubiju, i doao sam ovamo. ini mi se da ja nisam civilizovan ovek - Simbal se nagnu unapred i Donovan shvati kolika se snaga krije u rukama ovog oveka. - Ne volim naredbe civilizacije, niti njena pravila ponaanja. Krej nije bio za mene. Nije ni DEA, tamo se potuju pravila prema jin-jangu. Ne moe da ode u toalet a da ne ispuni formular. Ja ne volim da ispunjavam formulare. - I ne voli da podnosi izvetaje Siferu - ree Donovan - to ve znam. - Pogledao je Simbala. - U vreme mojih prethodnika, Kamenolom se uglavnom bavio opasnou i akcijama koje su stizale iz pravca Moskve. To je valjda bilo neizbeno. Entoni Beriijen je osnovao ovu organizaciju za vreme vladavine Dona Fic-deralda Kenedija. Simbal zareza. - Vladavina? Dosta grandiozan nain opisivanja upravljanja zemljom jednog amerikog predsednika. Nije li?

- Doputeno je, kad se govori o njemu. Beriijen je proveo mnoge asove govorei o tim vremenima. Ka-melot. Seao se kako je tampa govorila o Kenedijevoj vladavini. Stotinu bljetavih dana - Donovan zamumla. - Sve se u Americi svede u parametre jednog reklamnog slogana. Reklama je ono to privlai panju amerike javnosti, Toni. Inae bi bili previe zaposleni kupujui tojote i subarue. Ali, mi znamo da je raklama obi-no sranje. Simbal je posmatrao ovog sto odsto Amerikanca plave kose u kojeg se pretvorio njegov dugogodinji prijatelj. "Ko bi pomislio da e se ovako neto desiti?" 48 mislio je. - "U Stenfordu smo bili samo momci nabijeni seksom. U ta smo to izrasli." - Obojica moramo da izaemo odavde. - Da izaemo? - Ovo je civlizacija, Rodere. Ona zaudara. Rekao sam ti to. I ti si to shvatio. Na svoj nain. Donovan je razmiljao o tome jedan trenutak. - Ja sam govorio o Entoniju Beridijenu. - I Kenediju. - Kenedi je dao Kamenolomu prvobitnu koncepciju. Bilo je to Beridijenovo edo, ali Kenedi mu je udahnuo ivot. Kamenolom je roen iz paranoje. Toni. Amerikanci su bili preplaeni tih ezdesetih godina. inilo se da su im Rusi pred vratima. Kubanska raketna kriza samo je to potvrdila. U svakom sluaju, Kenedi i Beri-dijen su bili drugari. Predsednik je znao ko je moan i potpuno se predao Beridijenu. Postojao je proces smanjenja. Svaki sledei predsednik imao je mogunosti da ukine Kamenolom u prvom mesecu svoje vladavine. Bilo je to odlueno iz specifinih razloga. Kamenolom je neto o emu lino brine predsednik. Gotovo. Nemamo radoznalih senatora koji lisiare unaokolo: mi ne zavisimo od Kapitol Hila. Na budet ne dolazi odande... mi smo grupa usamljenih vukova, verovatno poslenja u istoriji amerike vladavine. eleo bih da to zapamti. Donovan spusti ruke na sto. - Beridijenova opsesija je bila da progoni sovjetske pijune. Moja nije. Ovih dana ima mnogo ozbiljnijih stvari koje zahtevaju reavanje. Zato sam te i izvukao iz DEA. Diki je ve i tebi poeo da dosauje, a nama su ovde potrebni strunjaci. - Meunarodna trgovina drogom nije ba neto ime se Kamenolom bavi - ree Simbal. Sem toga, DEA se dri svoje teritorije i ne moram da ti govorim u detalje kako moj bivi ef Maks Trenodi brani ono to je njegovo. On pobesni ak ako neko sa strane eli da zaviri u banku podataka DEA. - to se mene tie, to je sasvim u redu- ree Donovan. - Trenodi moe da zadri sav kokain i heroin koji otkriju njegovi operative!. Dobro si rekao, droga nije ono to nas zanima. Ali, Kam Sang jeste neto 49 za ta smo prevashodno zainteresovani. Ve vie od godinu dana pokuavam da saznam neto o ovoj vrhunskoj kineskoj tajni. To je jedan od glavnih razloga to sam, pre nekoliko meseci, pokuao da vratim Deka Meroka u nae redove. Intuicija mi govori da on zna ta je Kam Sang. Dobio sam obavetenja da njegov otac ima nekog udela u Kam Sangu. A ono to stari zna, mora svakako da zna i Dek. - to ga, jednostavno, ne upita?

- Smeno, stvarno. Dek je bio veoma odan Kamenolomu. A onda su ga izbacili. On ne bi hteo da mi kae ni koliko je sati, ukoliko to njemu ne odgovara. Simbal prie stolu. - Kakve veze ima Kam Sang sa spaljivanjem Ale-na Tana? - Pojma nemam - priznade Donovan - moda i nema nikakve veze. Ali, odjednom, nai signali s Dalekog Istoka javljaju da se diki interesuje za Kam Sang. To nije oblast njihovog interesovanja. - Da li se neko time bavio? - pitao je Simbal. - Pauers i oi. - Da li bih mogao s njima da razgovaram? - Morao bi da nae dobar medij um - ree Donovan. - Oni su dva metra pod zemljom. - Mrtvi? - Ubijeni mecima meu oi. Obojica. - Znak dikija. - Simbal se pitao nije li Donovan zbog toga tako loe raspoloen. Donovan ustade. - Oseam da je neto pokrenuto. Toni, i da se sada otelo kontroli. Smrt Alena Tana moe da bude samo poetak meunarodnog krvoprolia. Simbal je posmatrao mirno Donovanovo lice. - to se tie Trendoija - ree odjednom - ta da mu kaem? - Pobogu, koristi matu - ree Donovan - ali, bez obzira ta mu bude rekao, pazi da nije istina. 50 Sojerova kua bila je u istonom delu Konot rouda. Bila je to jedina ulica u Hong Kongu koja je bila nazvana po nekom Amerikancu. Sojerova palata bila je od belog kamena i plavog granita, sazidana polovinom 1930. godine kada je tako neto grandiozno jo bilo mogue. Sada je ak i Kineska banka morala da daje da se kamen, potreban za njene graevine, see u Kanadi. Radna snaga postala je preskupa. Novi tai pan "Matiasa, Kinga i kompanije", roen u Londonu, pourio je, moda ga je i kraljica u tome podrala, da preseli glavni tab ugledne kue na Ber-mude. Javno se govorilo da e to obezbediti manji porez kompaniji ali drugi tai pani u Koloniji su znali da je to bio panini pokret kojim su Britanci hteli da izbegnu ono to su nasluvali: da se Kinezi pripremaju za slobodno trite Hong Konga. Dok su ekali da se izgradi njihova ogromna nova zgrada koju je nacrtao arhitekta I. M. Pei, rukovodioci Kineske banke su se privremeno uselili u palatu "Mati-jasa, Kinga i kompanije". Bio je to jasan znak da se vremena menjaju - naglasio je tom prilikom Endrju Sojer. Stari tai pan, prilno proreene kao sneg bele kose na flekavom temenu, okrenuo se od visokog prozora kroz koji se video itav Koulun, Viktorijino pristanite i poetak razuenog azijskog kontinenta. Njegova kancelarija nalazila se na vrhu Sojerove palate. "Sojer i sinovi" bila je jedna od nekoliko najuspe-nijih zapadnjakih trgovakih kua u Hong Kongu. Postojala je ve mnoge godine. U Sangaju, gde je firmu osnovao otac Endrjua Sojera, Zilin je zapoeo tajni ortakluk s Bartonom Soj erom. Siovi nisu bili samo poslovni partneri sa Sojerovima. Endrju Sojer je lino dugovao netoZilinu, to nikada nee moi da mu plati... Bez pomoi Si Zilina i njegove intervencije kad je bio mlad i lud, Endrju Sojer ne bi nikada postao tai pan trgovake firme. Taj visoki poloaj pripao bi

en Juu, pover-Ijivom kompradoru Bartona Sojera. 51 - Piter Ng je otkriven. On je sovjetski pijun - rekao je sad Endrju Sojer, priseajui se svog biveg kompradora. - To je bio samo poetak naih nesrea. Sve je poremeeno. eleo bih da se najpre ser Don Blu-ston obesi za paleve. - Mislim da to ne bi bilo mudro - ree Dek, sedei na konoj sofi u jednom kraju ogromne kancelarije. Govorio je polako i mirno. Oseala se uasna napetost u kancelariji, bila je prisutna i pre nego to je poeo sastanak glaveina jun--hiuna - Deka, Sojera, una Tri Zakletve i T. I. un-ga. Sojer je sazvao hitno ovaj sastanak. Poto je poslovna arka izmeu una Tri Zakletve i T. I. unga bila jo veoma zanimljiva za javnost, bilo je krajnje opasno da se njih dvojica viaju u istim krugovima. Sve je to bilo, samo, u stvari, lukavstvo koje je davno smislio Si Zilin i koje je sve do sada sjajno sluilo. Svi iz unutranjeg kruga bili su upoznati s tim i zato je svima bila jasno da su zaista samo krajnja opasnost i velika nuda mogle da nateraju Endrjua Sojera da, usred dana, pozove ovu dvojicu na zajedniki sastanak. Oseao je da nema drugog izbora. - Prokleti Bluston je obrlatio mog kompradora. Bluston je najvii sovjetski agent u celoj Aziji - besneo je Sojer. Potapao je koverat ispred sebe. - Imamo vie nego dovoljno dokaza da ga optuimo i zatvorimo. Odavno sam govorio da je trebalo da ga uutkamo. Recite mi sada bar jedan dobar razlog zato ne bismo pozvali Specijalno odeljenje da ga epa i ukloni. - Prvi, i najvaniji, razlog je taj to sada znamo ko nam je neprijatelj - ree Dek razumno. - Traite od mene da unitim veliku prednost a to, svakako, neu da uinim. U poziciji smo da upravljamo ser Do-nom Blustonom, najvanijim sovjetskim agentom na kontinentu. Ako ga uklonimo, koga e Daniela Vorkuta poslati na njegovo mesto? Neemo znati sve dok, moda, ne bude prekasno. Blustonova mrea u koju smo poeli da se uvlaimo bie razneta ako on ode. Njegova kontrola u moskovskom centru, Daniela Vorkuta, pobrinue se pomno za to. Ona e sve zatvoriti i Vrpnux" -- -52 etka. Ponovo emo se nai u tami. Da li je to ono to elite? Sojer prie i sede na stolicu sa Dekove leve strane. Provue mravu aku kroz proreenu kosu, zaeljanu preko lobanje. - Naravno da to ne elim. - Njegove plave oi sinuse. - Ali, elim da bude zadovoljena pravda i da Bluston bude kanjen. - To mogu da vam garantujem - ree Dek ozbiljno - ali, morate da saekate. Jo nije dolo vreme sazrevanja, Endrju. - A za to vreme, naa se imperija rui oko nas. Bluston e dobiti kontrolu nad naom kompanijom. On je ve epao Pak koji je najvaniji za Kam Sang pro-jekat. Najvanije je da mi sada zadrimo veinu akcija u tim kompanijama, zar ne, asni Cune? - Ja sam stvorio kompanije - ree un Tri Zakletve. - Zna se da u ja rei da je tako. Bez njih, mi emo izgubiti blizu dve stotine miliona amerikih dolara. - Neobino je vano da jun-hiun i dalje dri Kam Sang pod kontrolom - ree Dek. - O tome neemo ni da razgovaramo. - Ali, naa borba da sauvamo kontrolu Paka kombinovana naim ulaganjem u Kam Sang, ozbiljno je ugrozila nau likvidnost - ree Sojer. - Da li znate ta to znai? - Skoio je na noge T. I. ung. - Nikada u ivotu nisam video

da je toliko kapitala prelo iz jedne kompanije u drugu kao onda kad smo sipali blago u Inter Azija trejding. Mi smo tri najvea tai pana u itavoj Aziji. I sada, zbog Si Zilino-vog plana, sve smo nae bogatstvo predali Zuanu. Ja ak i ne znam kada mi je kapital otiao. - Izvinite - ree un Tri Zakletve - ne volim to to kaem ali, moda je ian pogreio. Okrenuo se prema Deku. - Ja jo nikako ne shvatam zato smo morali da osnujemo to novo telo Interazija trejding. U vreme kada, kao to je istakao asni ung, svi dajemo gotov novac za Kam Sang, za mene je velika greka i lo proraun osnivanje sasvim nove kompanije. Naroito takve kompanije u koju je akumulirano sve nae blago. Bogovi, sav na novac je u Interazija trejdingu. To 53 vie ne moe da bude tajna za nae neprijatelje. Ti to zna, Zuane. Bojim se da e Interazija biti mamac koji e privui poslovne ajkule. Taj sakuplja ubreta Bluston dao bi sve samo da zagospodari Interazijom. - Treba uti i drugu stranu - ree Dek tiho. -- Zbog planova i manevrisanja mog oca, mi sada imamo novo poslovno udruenje bez prethodne istorije i naina rada. Moemo da koristimo Ititeraziju za bilo koji cilj do kojeg nam je stalo a da time bilo kome u poslovnom svetu ne padnemo u oi. Takva sloboda nije mogua s naim ve postojeim kompanijama, ukljuujui i Ju-noazijsku banku. To je nemogue bilo sa kojom od naih brodovlasnikih, trgovinskih, imovinskih i ostalih kompanija. Interazija trejding je organizacija smiljena za budunost. To je kompanija koja e se menjati onako kako nama bude odgovaralo. Ona e moda postati kiobran za nove kompanije. - Ali, za koje e se poslove precizno koristiti Interazija, Zuane? - pitao je T. I. ung. - Mi jo ne znamo zato smo dali svoj novac i zato smo uzdrmali nau itavu finansijsku imperiju. - Interazija nije predmet ovog sastanka - ubaci Endrju Sojer - oprosti mi, Zuane, ali suvie sam dugo zadrao tu vest. - Izvadio je lanenu maramicu i obrisao znoj sa ela. Moja je tuna dunost da vas oba-vestim da je otkriveno da je preko naeg bankarskog sistema vie od 25 miliona dolara sistematski isplaivano van Kolonije na privatne raune. Dek je sedeo vrlo mirno. Mislio je: "Kad se tampa ovoga doepa, biemo uniteni." - Do avola s prokletim bankarima! - eksplodirao je un Tri Zakletve. - Nikada nita dobro nije dolo iz tih institucija. Svoje zlatne poluge drim ispod svog kreveta i ne moram da brinem koja e me bankarska baraba prevariti. Dek je strpljivo ekao da zavri svoju kletvu. Onda je rekao: - Jeste li sigurni da je to Tek Jau? - Sasvim - ree Sojer - pratili smo ga sve dok se nije ukrcao na avion Er Indije na putu za Nju Delhi. Nema sumnje da je ve negde u Lihtentajnu ili u vaj54 carskoj. Mora da se smeje kao lud to nas je tako lako pokrao. - I ostavio nas u velikom sosu - Dek je tapkao prstom po naslonu stolice. - Najpre moramo da sve osiguramo da ne doe do skandala. Samo nagovetaj o ovome lokalnoj tampi i naa Junoazijska banka e izgubiti poverenje svojih klijenata. Nije morao da naglaava da su veina tih klijenata bili Kinezi, koji kao ni un Tri Zakletve nisu imali poverenja u takve zapadnjake izmiljotine kao to su banke. Skandal ovakvog obima znaio bi kraj banke. Poto je vei deo gotovog novca jun-hiuna proticao kroz ovu banku bila bi to prava finansijska katastrofa. Dek je znao da se od takve

katastrofe nikada ne bi oporavili. "Svakako", mislio je, "da moj otac nije raunao sa neim ovakvim. Moda je moj ujak u pravu. Moda sam prokockao nau poziciju". Opet je pomislio na vikend zabavu koju je priredio Bluston. ta li je to moglo da znai? Nije mogao ni da zamisli da u ovakvoj situaciji ode do oca. To bi zauvek potkopalo njegov autoritet. Ne. On je bio Zuan. On mora da preuzme kontrolu i to odmah. - Endrju, elim kompletan izvetaj o gubitku - ree Dek i okrete se unu Tri Zakletve. Ujae, elim da se sastane sa zmajevima trijada koji su delovi jun-hiuna. Sva njihova mo mora da bude usmerena na to da se zataka ovaj sluaj. Ako to stigne do tampe, mi smo gotovi. - Ipak, ni oni nee moi svima zasvagda da zapue usta, Zuane - ree un Tri Zakletve. Ti zna kako se glasine ire u ovom gradu. - Istina je - ree Dek diui se - ali, nama je potrebna samo nedelja dana. Za to vreme u ja nai naina da vratim novac u nau banku. un Tri Zakletve klimnu glavom. - Uiniu to trai. I oni e uiniti isto. Lino u se pobrinuti o tome. - Sjajno - ree Dek, a u sebi je mislio: "Na samoj smo ivci propasti. Samo daak vetra i paemo u ponor." 55 Mislio je na ono to je nauio pre mnogo godina: "Kad se nae pred monim neprijateljem, mora da misli i na uslove" - govorio je Fo San, njegov uitelj, njegov voa, udesni ovek koga je Zilin poslao da ga obuava i trenira. - "Ako napadne oveka koji je oigledno jai od tebe direktno, njegov duh e te nadvisiti i on e te lako oboriti. Potrudi se da udari u uglove njegove snage. U tom sluaju glavni duh tela bie oslabljen i ti e moi da nae stazu do srca svog neprijatelja." Dek donese odluku u trenu. Bilo je jasno da bi od otkria ovog skandala najvie dobio Bluston i - Daniela Vorkuta. Di li je Bluston mogao da se ubaci u unutranji krug? Jednom mu je to uspelo, Endrju je to brzo naglasio. Zato mu ne bi uspelo i drugi put? Dek ustade i pogleda ostale ljude. - Sada u vas ostaviti kako biste mogli da se vratite na svoje poslove - rekao je. Jedva se seao kako je siao liftom i kako je uao u svoja kola. Onog asa kad je napustio Sojerovu kancelariju, potisnuo je misli o skandalu Junoazijske banke. Nita nije moglo da se uini na tom planu dok ne dobije detaljnije informacije od Sojera. Dek usmeri svoje misli novinskim izvetajima koji su dolazili iz Tokija i Osake. Blis ga pozva ispod tua. On joj se javi. Posmatrao je na TV ekranu uasnu scenu onoga to je ostalo posle krvavog sukoba dva Jakuza klana, Kisana i Komotoa. Dekov bliski prijatelj Mikio Komoto bio je ojabun, ef Komoto klana. Dek je bio veoma zabrinut za Mikija. Uasne scene smrti i unitenja - tri unakaena, uvijena lesa, odseenih glava. Spaljena graevina u Osaki, plamenovi koji su jo lizali po jednoj zgradi u Tokiju. Uasna eksplozija za koju su mnogi pomislili da je zemljotres. Komentator je govorio o stranim dogaajima koji su ve mesec dana potresali ova dva grada. Govorio je i u tome kako je specijalna jedinica tokijske policije za borbu protiv Jakuza poslata na teren. Na kraju je svoj komentar zavrio pitanjem: kada e se sve to zavriti? 56 Dek epa telefon i nazva svog prijatelja. Ali, Mi-kio Komoto nije bio kod kue. Tako je

bar reeno. Obeano mu je da e njegova poruka biti preneta. Dek je eleo da pomogne prijatelju, ako je mogao. Tog jutra, poto je proitao novinske izvetaje, Dek je ponovo nazvao prijatelja. Niko se nije javio. Kad je stigao u Sojerovu kancelariju, zamolio je Sojerovu sekretaricu Sei An da pokua da nazove kuu Mikija Komota. Ali, niko nije dizao slualicu. Dek se pitao kuda li je nestao Mikio? Sta li se to dogodilo s njim? Kad je Toni Simbal stigao u kuu Maksa Treno-dija u Dordtaunu, zabava je ve bila u punom zamahu. Trenodi, visoki fini Bostonac imao je dostojanstveno dranje dona gospodina, kao da je doao pravo iz Oksforda. Zbog njegovog takvog izgleda niko normalan ne bi poverovao da je on bio jedan od najviih lanova DEA - Agencije za suzbijanje trgovine drogom. On je bio Simbalov neposredni pretpostavljeni u DEA. On ga je lino poslao u San drave da krene odatle. San drave bile su usred Zlatnog trougla odakle je dolazila veina svetskog opijuma koji je, kasnije, pretvaran u heroin. Naravno da je tu bio glavni cilj DEA. San drave, planinski predeo -severne Burme, bile su blizu kineske granice. Njima su vladale plemenske poglavice ije su vojske bile u stalnom ratu sa burmanskom i kineskom vladom. Obe vlade elele su da unite trgovinu opijumom. Trenodijeva kua bila je u ER ulici u zaleu Dor-dtauna. Kroz kuhinjske prozore video se ugao prelepog Darnbarton Ouksa. Kroz prozore spavaih soba na gornjem spratu videla se Aleja ljubavnika. Na zabavi su bili mahom pripadnici DEA ali, dok se Simbal probijao kroz gomilu, primetio je mnoge predstavnike vlade. Kongresa pa ak i neke ljude iz CIA. 57 Ovo nije bila oficijelna zabava i svi su na neki nain bili povezani sa DEA. Drugim recima, bila je to prava prijateljska zabava. Kua je bila vrlo prijatna i udobna, ispunjena francuskim nametajem. Sve je bilo u toplim tonovima zemlje a dobro odabrane slike bile su rasporeene s puno ljubavi. Sve u ta je Trenodi investirao svoj novac bilo je u vezi s umetnou. Umetnost, pored posla, bila je njegova jedina strast. Uzeo je pivo i krenuo da pozdravi domaina. Trenodi je bio u kuhinji i pripremao neku kulinarsku fantaziju koju je upravo skinuo sa poreta. Simbal oseti da ga neko dodirnu po leima. Okrete se i zagleda u najudesnije ljubiaste oi na svetu. - Zdravo, Monika - ree. uo je Trenodijev glas iza svojih lea. - Videemo se kasnije, Toni - a onda se Trenodi malo nasmejao i dodao. - Moda. - Odavno se nismo videli - ree Monika Star svojim udnim, pomalo grubim, glasom. Njena kao no crna kosa, veoma dugaka, sputala joj se niz lea. Pri pogledu na njenu kosu, svakom bi zastajao dah. Kad ju je Simbal upoznao, imala je kratku kosu i izraz male vile, koji je odavno izgubila. "Naravno, tada je bila mnogo mlaa", pomislio je brzo. Zeleni demper preko suknje boje peene sijene sjajno joj je pristajao a odea je pokazivala kako se lepo popunila. Simbal shvati da ga ona vodi nekuda iz kuhinje. Krila je lako put kroz gomilu. U jednoj od soba u prizemlju bilo je ugaeno" svetio. Na krevetu su bili naslagani kaputi, eiri, alovi i tane. Neto svetlosti dolazilo je od uline lampe iza prozora. Monika se skoro izgubila u senkama. Bila je vrlo malo naminkana. Imala je male

dijamante u uima, kao primabalerina. Na levoj ruci je imala mali zlatni sat sa zelenim, uskim kaiem od koe gutera. Nikakvog drugog nakita. - Monika - apnu on. Ona se nasmeja i oamari ga bez nenosti. - To ti je zato to """ 58 Simbal je stajao sasvim mirno. - ekao me je posao. ta si oekivala od mene? - Da mi se javi kad se vrati. Morala sam da idem kod Maksa da ga pitam da li si se uopte vratio - zadrhtala je a u glasu joj se osetilo vibriranje od na-vrlih oseaja. Iako se uvala toga, osealo se da bi svakog asa mogla da brine u pla. -Ima li ti uopte oseanja? Moe li ti uopte da shvati koliko me je to stajalo? Maks Trenodi smatra da ene nisu dobri ope-rativci. Mi smo suvie nepredvidive - tako je on rekao. Nismo za rad na terenu. Smetaju nam sopstvene emocije. Sve do onog trenutka dok nisam uletela u njegovu kancelariju sva u suzama, u suzama zbog tebe, kukin sine, ja sam se prilino dobro slagala s njim. ak mi je davao da za njega obavim i neke manje poslove. Tada je video ta si uinio od mene i sve je bilo gotovo. Zna li ti uopte ta to znai? Dala sam sve za ovaj posao. Da sam mogla da radim neto drugo i da sam imala da idem na neko drugo mesto, svakako ne bih radila ovde. Simbalu se uini da je video svetlucanje u njenim oima. Moda su to bile suze za koje se zarekla sebi da ih on nikada nee videti. - ak se i prema psu bolje ophode nego to si se ti poneo prema meni. - Monika, ao mi je - pruio je ruku prema njoj, ali ona je odbila da je prihvati. - Zna da time neemo pomoi jedno drugom. Maks mi je rekao da sam lud to oseam bilo ta prema tebi. Bio je u pravu, zar ne? Video je koliko joj je teko da se uzdri, da ostane mirna. utala je. Tiinu odjednom prekide eksplozija smeha kad je neko otvorio vrata. Neko je uao, ugledao ih, i rekao: - Opa! I izaao. Nijedno od njih dvoje nije videlo ko je to bio. - Odgovori mi - ree Simbal. Ona je utala. Simbal se setio svog razgovora sa Roderom Dono-vanom. Kako je ovoj eni mogao da objasni svoja oseanja prema civilizaciji? Roena je u Filadelfiji, vaspita59 vana u privatnim kolama na istonoj obali, pre nego to se upisala na Smit koled. Kakvog je iskustva ona imala s primitivnom stranom ivota? Kako je ona mogla da razume mamac apsolutnog to je civilizacija tako teko odbacivala: ivot i smrt, ljubav i mrnja. Nema zamki, nema psiholokog prtljaga, nema modernog argona. Viosko u planinama San drava ako vas neko naljuti, ne kaete "Jebi se" - ve ga ubijete. Fini. Kraj. Tamo je divljina. Polja makova kriju opasnost, tajnu, rasprave. U San dravama jaki preivljavaju na raun slabijih. Monika se pokrete i svetlost sa ulice je osvetli. Senke su je iarale. Simbal se seti neke druge ene iarane ovako senkama lia u dungli. Ponovo je mogao da oseti miris njene enstvenosti, animalni miris same dungle. Iza nje se viela kua njenog oca, sa nezamislivim blagom u nebruenom dragom kamenju. - Suvie si civilizovana za mene, Monika - izgovorio je to pre nego to je i sam bio toga

svestan, pre nego to je stigao da se ujede za jezik. "Sranje, ta mi bi? Ali, sada je gotovo." Monika zabaci glavu i nasmeja se otrim, gorkim smehom. Posmatrao je njen dugi vrat i kou koja je postala udesno bleda pod svetlou uline lampe. Linija njenog vrata ispuni ga eljom. Oseti teinu u grudima. - Tako, dakle? - grcala je od smeha. - Kakav si ti muk, Toni. Stvarno. Naravno da sam ila u Smit koled. I to dve i po godine. Onda sam otila. Niko ne zna zato. Nije mi smetala disciplina, nego neto drugo. O tome nisam mogla da razgovaram ni sa roditeljima, ni sa profesorima, ni sa drugaricama. Radila sam onda godinu dana u BaskinRobinsu na gornjoj zapadnoj strani Men-hetna. Dok sam bila tamo dvanaestak puta su nas pljakali. Devojka koja je stajala kraj mene, ubijena je. Dolazili bi divlji momci i hvatali nas za zadnjice, ne elei samo da nas tipnu ve neto mnogo vie. Nemoj da me ali. Morala sam da proem kroz to. Zaraivala sam sopstveni novac, jer nisam elela da tarini novac od oca. Bilo mi je dosta njega i njegovog novca. Bilo je to oseanje koje ne mogu da clefiniem. I tako sam posle godine provedene u paklu, izala. Otila sam iz Nju60 jorka, iz SAD, iz Amerike, iz sveta koji sam poznavala. Otila sam na Tahiti i ugledala Mek-Donaldov znak. Skoro sam se ispovraala. Otila sam dalje, prola sam Bora Bora sve dok nisam stigla do obale na kojoj nije bilo nikoga. Najblie naselje bilo je sastavljeno od koliba od bambusa pokrivenih palminim liem. Tu mi ni-ko nee smetati, rekla sam sebi. Punih 18 meseci bila sam sama sa plavozelenim morem i zlatnim nebom. Po-smatrala sam ptice i one su, valjda, posmatrale mene. Nije ih bilo briga kako izgledam ili ta oseam. To mi je sasvim odgovaralo. - Zato si se vratila? - pitao je neno Simbal. Mogao je da vidi svetlucanje ametista u njenim oima. Pomislio je kako joj lice nikada nije izgledalo zverskije ni punije snagom. - Zato to sam otkrila da ne mogu da ivim bez kontakta s ljudima, bez inteligentnog dodira s ljudima. Sa obrazovanim ljudima. - Ali dosta dugo si bila daleko od svega toga - ree Simbal. - Utoliko sam vie elela da se vratim i povratak mi se inio sve privlanijim. -