SERVIS NoFrost FRI@IDERA - miletodorov.rs · milodorov servis nofrstri@idera recenzt ingljuban...

MILE TODOROV

SERVIS NoFrost FRI@IDERA

Beograd, 2014.

MILE TODOROV

SERVIS NoFrost FRI@IDERA

RECENZENTing. LJUBAN TODI]

GRAFI^KI DIZAJNBORIS PAVLOVI]

PRVO IZDANJETIRA@ 200

IZDAVA^MILE TODOROV

SVA PRAVA ZADR@AVA IZDAVA^. NEOVLA[]ENO UMNO@AVANJE U CELINI ILI DELIMI^NO U SVIM TEHNOLOGIJAMA I OBLICIMA KA@NJIVO

JE PO ZAKONU KAO KRIVI^NO DELO.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna Biblioteka Srbije, Beograd

641-546.4644.1

Todorov MileServis NoFrost Fri`idera

/ Mile Todorov. - 1. izd. Beograd : M. TodorovAkcent 180 str. ilust.

Tira`: 200ISBN 86-905735-0-XCOBISS.SR-ID 115959052

PREDGOVOR

Ova knjiga bie interesantna ne samo profesionalcima koji se bave popravkamakunih friìdera, ve i svima, kojima je zanimljiva ova tematika.

U prvim poglavljima prikazana je detaljna klasifikacija savremenih friìdera,a tako|e opisana je i njihova konstrukcija sa naznakom osnovnih elemenata i blokova.U njoj su tako|e detaljno opisani moduli nekih friìdera i tehni~ka rešenja.

U ovoj knjizi za veinu ~italaca bie interesantne glave sa opisom savremenihfriìdera: SAMSUNG, WHIRPOOL, BEKO i GORENJE.

Za friìdere i zamrziva~e sa elektronskim sistemima upravljanja prikazani sukodovi grešaka, razlozi nastajanja i mogunost otklanjanja kvarova.

U ovoj knjizi bie puno elektri~nih šema i fotografija. U njoj e biti prikazaneenergetske marke friìdera, materijali o kompresorima, termoregulatorima, tajmerimai drugim elementima savremenih friìdera.

1

GLAVA 1

KLASIFIKACIJA I KONSTRUKCIJA SAVREMENIH FRI@IDERA

1.1. Klasifikacija friìdera po modelu sistema hla|enja

Savremene friìdere moèmo klasirati po sistemu hla|enja namirnica – oni moguimati stati~ki ili dinami~ki sistem hla|enja.

Sistem hla|enja friìdera, pri kome je vazduh u komorama miran ili se malopomera od sopstvene konvekcije (hladan dole, a topli gore) naziva se stati~ki.Stati~ki sistem hla|enja primenjuje se u veini kunih friìdera, to je takozvanabudètska klasa aparata koji su proizvedeni ranije.

Za razliku od stati~kog sistema hla|enja, dinami~ki sistem funkcioniše pomouprinudne cirkulacije vazduha u komorama friìdera pomou ventilatora. Ona omogu-ava ravnomerno raspore|enje temperature po obodima komore i brzo postizanjezadate temperature. Glavna odlika ovih sistema je ta što nema skupljanja inja pozidovima rashladne komore. Sistem prinudne cirkulacije vazduha u komoramafriìdera još se naziva „NO FROST“ (bez inja). Sistem rada “NO FROST“friìdera pojašnjava slika 1. Hladan vazduh uz pomo ventilatora ravnomerno seraspore|uje po obodima rashladne komore i unosi vlagu, koja sluì kao razlogstvaranja inja na ispariva~u. Ispariva~ se nalazi u plasti~nom udubljenju komore, itu na površini ispariva~a vlaga po~inje da smrzava. Automatika friìdera periodi~noproizvodi otapanje ispariva~a (rad ventilatora za to vreme prestaje sa radom), oto-pljena voda oti~e u tacnu na vrhu kompresora i isparava. Takvim sistemom radau zamrziva~kom delu ne stvara se led na ispariva~u i nije neophodno vršiti ota-panje. Na slici 1 prikazan je smer vazduha u varijanti kombinovanog friìdera.Postoje razli~ite varijante usmeravanja vazduha u komorama friìdera. One zaviseod same konstrukcije kutije friìdera, ukupnog broja odvojenih kanala izme|ukomora i u vratima, raspoloìvosti ventilatora u odre|enoj komori i drugih te-hni~kih rešenja. Radi boljeg i efektivnijeg odmrzavanja ispariva~a neki proiz-vo|a~i u svojim aparatima primenjuju specijalne greja~e male snage. Jedan odnedostataka friìdera sa sistemom hla|enja „NO FROST“ je ta što se javlja po-veana potrošnja struje (rad elektroventilatora, pogonskih elemenata, greja~a i dr).

1.2. Klasifikacija friìdera po klimatskim klasama

Još 1992. godine, sa ciljem za poveanjem efektivnosti elektri~nih aparataEvropskim saopštenjem bila je doneta direktiva 1992/75/EC, saglasno sa kojomje sa januarom 1995. godine, da svi proizvodi evropskih proizvo|a~a du`ni su da

3

imaju nalepnicu koja odslikava njihovu energetsku vrednost. Raznim cvetovimai slovima na nalepnici ozna~ava klasu energoekonomi~nosti, od A – visokomekonomi~nošu, do G – ure|aja sa visokim rashodom elektri~ne energije. Ali tek2003. godine, izglasana je nova direktiva 2003/66/EC, koja je uvela dve noveklase energetske ekononomi~nosti: A+ i A++.

Slika 1. Raspored smera kretanja vazduha u kombinovanom friìderu NO FROST

Osnovne klase energetske efikasnosti savremenih friìdera prikazane su u tabeli 1.

Klasa energetske ekonomi~nostifriìdera - tabela 1.

4

1.3. Konstrukcija savremenih friìdera

Raspored osnovnih elemenata friìdera neemo podrobnije opisivati. Njih nemapreviše i oni su svi u vidnom polju: ispariva~i su postavljeni unutar komora, kon-denzator – pozadi sa spoljne strane zida, kompresor tako|e u donjem delu sa zad-nje strane, a elementi upravljanja nalaze se na vrhu friìdera sa ~eone strane ili navratima. Slika 2 ematski ilustruje uzujamno delovanje osnovnih agregata i kon-strukcije friìdera u varijanti klasi~nog rasporeda (jednokompresorska varijanta,bez sistema NO FROST i dr).

Slika 2. Osnovni agregati friìdera klasi~nekonstrukcije

Kompresor. Namenjen je da zagreva rashladni gas i komprimira ga pod veli-kim pritiskom (do 10 atmosfera) u rashladnoj instalaciji. Spoljni izgled kompre-sora koji se koristi kod domaih friìdera, prikazan je na slici 3. U zavisnosti odnamene domaih friìdera u njih mogu biti ugra|eni jedan ili dva kompresora.

Slika 3. Spoljni izgled kompresora.

Kondenzator. To je obmenjiva~ toplote, koji u prelazu rashladnog agensa izgasnog u te~no stanje obezbedjuje odvod suvišne toplote u okolnu sredinu. Obi~noje montiran na zadnjoj strani zida friìdera u vidu cevne zmije rebraste površineradi boljeg odvo|enja toplote.

5

Ispariva~. To je tako|e obmenjiva~ toplote, ali se koristi da proguta toplotu ufazi isparavanja rashladnog fluida iz te~nog u parno stanje. Ispariva~i u zavisnosti odkonstrukcije friìdera imaju razli~ite primene – oni mogu biti raspoloèni neposred-no na unutrašnju stranu komore ili se ugra|uju u zidu rashladne kutije.

Startni relej. Sluì da obezbedi start motora kompresora putem puštanja strujena startni namotaj u kratkom vremenskom intervalu. Toplotni relej sluì da zaštitikompresor od preoptereenja.

Kapilara. Kapilara predstavlja tanku bakarnu cev~icu sa malim unutrašnjimpresekom. Ona je osnovni funkcionalni sklop u izvršnoj fazi širenja rashladnogciklusa u prelazu te~nog fluida iz visokog pritiska i temperature u niske pokaza-telje tih parametara.

Slika 4. Spoljni izgled kapilare.

Termostati. Oni imaju namenu da podràvaju zadate temperature u rashladnojili zamrziva~koj komori friìdera. Oni šalju signal osnovnom sklopu sistema zakontrolu temperature. Termostati rade u zadatom temperaturnom koridoru. Ako jetemperatura u komori na granici tog temperaturnog koridora, relej uklju~uje motorkompresora, kada se temperatura spusti niè granici zadatoj temperaturi, relej

isklju~uje motor. Ovi ure|aji su dosta prosti– oni u svom sastavu imaju elektri~nekontakte koji se upravljaju specijalnimsenzorom kapilarne cev~ice koja je sme-štena u komori friìdera radi kontroletemperature. Spoljni izgled termostataprikazan je na slici 5.

Slika 5. Spoljni izgled termostata.

6

U poslednje vreme pojavili su se friìderi sa elektronskim sistemom upravljanja(SU). Osnovna funkcija je podràvanje zadate temperature reìma u komori friì-dera. Ovi sistemi obezbe|uju izvršavanje dodatnih funkcija i reìma.

U friìderima sa elektronskim sistemom upravljanja ne postoje termostati saklasi~nim namenama. Kontrolu temperature u komorama friìdera obezbe|ujuspecijalni senzori – termistori. Oni menjaju svoj unutrašni otpor u zavisnosti odtemperature koja je okruùje. Odre|enih senzora termistora u friìderu moè bitinekoliko. Oni se manje montiraju u komorama friìdera i zmrziva~a, a ~ee sekoriste za kontrolu temperature kuišta ispariva~a i temperature koja ga okruùje.Na osnovu prikazanih sli~nih senzora sistema za upravljanje friìdera, sa odgo-varajuim ranije isplaniranim programima i reìmima rada ure|aja, obezbe|ujujese pravilno funkcionisanje. Garnitura sli~nih aparata ilustruje blok – šemafriìdera SAMSUNG serije RL33 slika 6.

Slika 6. Blok šema friìdera SAMSUNG serije RL33

7

Na slici 7 prikazani su ventilatori koji se koriste kod friìdera NO FROST.

Slika 7. Spoljni izgled ventilatora NO FROST.

Kao što se vidi sa slike 6 elektronika za upravljanje ove serije friìdera ostvarenaje na dve plo~e. Jedna od njih ispunjava funkcije indikacije i lokalnog upravljanja, adruga – funkcijama kontrole upravljanjem izvršnim aparatima friìdera. Na osnovnojplo~i montiran je mikroprocesor, izvor napajanja i drugi delovi i šeme koje rani-je nismo pominjali.

- Reduktor elektromotora za pogon vazdušne pregrade (pregrada se otvara,kako bi otvorila kanal za dostup vazduha).

- Mre`ni trafo šalje promenljiv napon izvora napajanja na osnovnoj plo~i.Garniture spoljnih elemenata mogu biti razli~ite – sve zavisi od tipa friìdera,

njegove konstrukcije i drugih faktora.Prikazaemo još jedan sloèniji primer na slici 8. Prikazana je principijelna

šema elektronske plo~e i njenih spoljnih elemenata friìdera SIDE – BY – SIDE“SAMSUNG” serije SR-S24/S25/S26/S27.

Na primeru te šeme videemo karakteristike i šemotehni~ka rešenja sa siste-mom upravljanja savremenih friìdera. Šema se sastoji iz tri modula: osnovnogmodula (MAIN PCB), modula upravljanja (PANEL PCB) i modula spoljnihure|aja (SET).

8

Slika 8. Principijelna šema elektronske plo~e i njenih spoljnih elementa fri`idera “Side-by-side” SAMSUNG serije SR-S24/S25/S26/S27.

9

Ako po~nemo sa spoljnim ure|ajima njih moèmo podeliti u nekoliko grupa: - Senzori temperature – termorezistori sa negativnim temperaturnim koefici-

jentom (NTC). Oni se koriste za kontrolu temperature u friìderskom i zamrziva-~kom delu, na kuištu kondenzatora, a tako|e i temperaturu okolne sredine.

- Ventilatori (FAN). Koriste se u velikom broju kod friìdera NO FROST. - Elektromotori (M; MOTOR). Mogu se koristiti kod ledomata za drobljenje

leda i dr.- Grejni elementi (HEATER). Koriste se za poveanje efektivnosti rada u sistemu

otapanja friìdera.- Elektromagnetni ventili (VALVE). Koriste se, naprimer, u dobijanju hladne

pijae vode idr. - Kompresor. O njemu se ve pisalo.- Razli~iti prekida~i za uklju~enje (S/W). Koriste se na primer, za uklju~enje

posebnih sklopova, za kontrolu zatvaranja vrata i dr. - Drugi aparati invertor napajanja lampi i drugih ure|aja za osvetljenje i dr.Plo~a za upravljanje (PANEL PCB) predstavlja elektronsku plo~u, na kojoj su

ugra|eni indikatori ili svetlee diode sa prekida~ima za upravljanje. Razmotriemo detaljnije osnovnu plo~u MAIN PCB. Osnova svih sistema

upravljanja je mikrokontroler tipa TMP87CC40N. On sadrì: procesorsko jedro,tajmere, memorije OZU, PZU i razli~ite izvode ulaz/izlaz i dr. Da bi se obezbediorad ovakve mikrošeme koristi se kvarcni rezonator HTAL (4 Mhz).

Napajanje elemenata na plo~i obezbe|uju linijski stabilizatori napona + 5V(KA7805A) i +12 V (KA7812). Napajanje od + 5 V koristi se za napajanje pro-cesora i šeme RESET, a +12 V – za napajanje integralnih višekanalnih prekida~a(tipova ULN2003A i UPA2981C). Napajanje na stabilizatoru dolazi sa mre`nogtransformatora LVT. Svi spoljni elementi su veliki potroša~i el. energije (kompre-sor, greja~i, el. prekida~i, el ventili, solenoidi) upravlja~ki relej RY71-RY79.Signali za upravljanje na njih dolaze sa mikrokontrolera preko prekida~a. Prime-tiemo da se kod sli~nih tehni~kih rešenja, spoljni jaki elementi friìdera upravljajupreko releja. Na slici 9 prikazana je plo~a upravljanja jednog modela friìdera AEG.

Kod njih, kvalitet jakih elemenata zaupravljane koriste trijake.

Slika 9. Plo~a upravljanja friìdera AEG.

10

Signali sa temperaturnih senzora slika 8 dolaze na ulaze analogno – digitalnihpretvara~a (ACP) u sastavu mikrokontrolera gde se prera|uju uz pomo program-ske mikrošeme. Sli~an program pojavljuje se sa konkretnim modelom friìdera.

Signali sa kontaktnih senzora se prespajaju u obi~ne digitalne ulaze portamikrokontrolera.

Unutrašnji panel upravljanja u sastavu MAIN PCP ovladava sa odre|enomveli~inom. Na njega je mogue priklju~iti do 40 prekida~a. Višekanalni integralniklju~evi koriste se ne samo za upravljanje relejima, ve i za reverzibilno okretanjemotora (plo~a ICE-MARKER KIT), a tako|e i za obezbe|ivanje dinami~ke indi-kacije i funkcionisanje prekida~a na plo~i PANEL PCB.

1.4. Sistemi za cirkulaciju vazduha u komorama

Za rešenje problema stvaranja ravnomernog polja temperature u komoramafriìdera mnogi proizvo|a~i usavršavaju kretanje vazdušnih struja u friìderima izamrziva~ima.

Na slici 10. prikazan je sistem SUPER-X-FLOW Samsung, sa vertikalnopostavljenim ventilatorom, postavljenog na zadnjem zidu rashladne komore kojistvara vrtlo`ne vazdušne struje.

Slika 10. Obi~na rashladna komora i sistem Super-X-Flow

Na slici 11. prikazan je sistem Air Shower iste firme, koji stvara u komorizamrziva~a vazdušni tuš. Po informacijama firme Samsung zahvaljujui vazdu-šnom tuširanju brzina smrzavanja namirnica u komori poveava se dvaputa:vreme smrzavanja u obi~noj komori traje 166,3 min, a u komori sa vazdušnimtušem – 86,5 min.

11

Slika 11. Obi~an i sistem Air Shower hla|enja.

Sistemi Super-X-flow i Air Shower uskla|uju se u modelima friìdera, kao štosu Samsung SR-V57 i SR52NXA, a sistemi Super-X-Flow – u modelima SR –39NXB, SR-L6678EV, SR(G)-V39 i dr. Proizvo|a~i razra|uju razli~ite sistemekretanja vazdušnih struja u friìderima. U firmi Samsung sistem Multi – Flowslika 12 kombinuje friìdere sa dvojnim sistemom hla|enja. Fabrika Merloni

Eletrodomestici instalira u friìderima marke Ariston sistem A.I.R. (Ariston inte-grated refrigeration) slika 13 koji dozvoljava da se podràva postojana tempera-tura u rashladnoj prostoriji ~ak i kod ~estog otvaranja vrata.

Slika 12. Sistem Multi – Flow Slika 13. Sistem A.I.R. firmefirme Samsung. Merloni Eletrodomestici S.p.A.

A – smer ohla|enog vazduha B – topli vazduh

12

Kao što je prikazano na slici 13, smer ohla|enog vazduha A napravljen je u nizu,a topli vazduh nastupa u prstenastom obliku. Raspoloìvi sistem prinudne venti-lacije u rashladnim komorama odslikava se u obliku slova V u nekim modelimanpr. Ariston ERFV 402 X, ERFV 383 X, EDFV 450 X. Analogi~ni ciljevi u siste-mima prinudne cirkulacije vazduha u vazdušnim komorama DAC (Dynamic AirCooling) primenjuje se u friìderima Zanussi serije Rondo slika 14.

Slika 14. Sistem DAC firme Zanussi.

Tako|e, i sistem sa prinudnom cirkulacijom vazduha firme BEKO slika 15.Primenljiva, je npr. u friìdere BEKO NCH 5010.

Slika 15. Sistem prinudne cirkulacije vazduha firme BEKO

1.5. Traènje mesta isticanja rashladnog gasa u savremenim friìderima i njegovo odstranjivanje

Na primeru friìdera Indesit C240G razmotriemo dijagnostiku gubitka freona, atako|e i redosled popravki sa freonom R134 u krugu rashladne komore.

Gubitak rashladnog gasa u savremenim friìderima javlja se dosta ~esto i dovodido narušavanje hermeti~nosti elemenata kruga za cirkulaciju freona, do 95% odukupnog broja isticanja na spoju cevi kapilare i ispariva~a slika 16a, a tako|e ina prelazima cevi 6/8 slika 16b.

13

Slika 16a. Slika 16b.

Ta~ke naj~ešeg isticanja prikazane su strelicama na slikama 16a i 16b. Kao rezultat isticanja freona poveava se temperatura u fri`iderskoj ili zamrzi-

va~koj komori, a deo se ravna sa temperaturom okolne sredine. Za dostup mo-guim mestima propusta freona treba raskopati poliuretansku izolaciju i o~istitibakarne cevi od pene. Za proveru gubitka freona koriste se specijalizovaniaparati. Jedan takav tip prikazan je na slici 17.

Slika 17.

Otkrivanje mesta propusta te~e sledeim redosledom:• Isklju~iti fri`ider iz struje.

14

• Na servisnoj cevi kompresora slika 18a pomou aparata za varenje namestitiŠrederov ventil. Na slici 18b prikazan je spoljni izgled takvog ventila.

Slika 18a. Slika 18b. Spoljni izgled ventila

• Priklju~iti kompresor na ventil u krugu cirkulacije frerona. • Pritisak vazduha u sistemu dovesti do 15 atm ako su cevi ispariva~a od alu-

minjuma ili 25 atm ako su cevi od bakra, ispariva~ rashladne komore nalazi se nazadnjem zidu fri`idera, a u zamrziva~u cevi ispariva~a su vidljive.

• Pomo~u aparata za propust ispitati instalaciju i lokalizovati mesta pomouaparata za varenje.

• Posle popravke obavezno zameniti filter suša~ slika 19a.

1.6. Punjenje rashladnim gasom

Servis punjenja fri`idera rashladnim gasom te~e sledeim postupkom.• Vakumirati instalaciju sa stanicom za punjenje slika 19b.

Slika 19a. Slika 19b. Proces punjenja i vakumiranja

15

GLAVA 2

KONSTRUKCIJA I POPRAVKA FRI@IDERA „NO FROST“FIRME MERLONI ELETTRODOMNESTICI

SA ELEKTRONSKIM UPRAVLJANJEM

Opisani sistemi NO FROST ne odnose se samo na modele Ariston TNFP3303T EL, NF300 3T EL, operacije popravki koje su prikazane na slikama, ve i namnogo drugih modela fri`idera sa elektronskim upravljanjem. Sve to daje jednusliku o principu rada sistema NO FROST.

2.1. Sistem NO FROST

Firma Merloni Elettrodomestici sistema NO FROST prikazana je na slici 20.

Slika 20. Sistem NO FROST firme Merloni.

U zamrziva~kom delu dejstvuje sistem sa prinudnom ventilacijom, a u fri`ideruprirodna konvekcija vazduha. Ispariva~ se nalazi na zadnjem delu zida zamrzi-va~kog odelenja, upravljaju se elektronskim blokom sa ugra|enim tajmerom kojiuklju~uje kompresor i šalje struju na grejni element ispariva~a sa intervalom pri-bli`no 25 do 30 minuta (u zavisnosti od verzije elektronske plo~e – 1 ili 2 koja jeodgovarajua). Napajanje grejnog elementa se prekida pri uklju~enju bimetalnogtermoreleja koji je povezan serijski na kolo napajanja greja~a koji je pri~vršen

16

na ispariva~u. Temperatura uklju~enja termoreleja je izme|u 5ºC…+ 8ºC u zavi-snosti od modela termoreleja.

Voda koja se stvara pri otapanju, oti~e na tacnu, koja je prika~ena na kompre-soru. Kada je grejni element u zamrziva~u uklju~en, kompresor ostaje neuklju~endok temperaturni senzor Nº1 u friìderskom delu ne da signal mikroprocesoru daje ciklus otapanja završen. Takvim ciklusom razmrzavanja zamrziva~kog i friì-derskog odelenja ostvaruju se istovremeno. Na slici 21 prikazana je šema cirku-lacije vazduha u zamrziva~koj komori.

Slika 21. Cirkulacija vazduha u zamrziva~kom delu.

Na slici 22 prikazana je šema cirkulacije vazduha u pokretnom delu za voe ipovre: A –friìder sa troja vrata; B – friìder sa dvoja vrata.

Slika 22. A) trodelni friìder. B- dvodelni friìder.

U rashladnom delu koristi se skriveni ispariva~, koji se razmrzava svakih 7~asova. Kompresor ostaje u neradnom stanju dok ne dobije signal temperaturnogsenzora Nº1, koji je pri~vršen na ispariva~u, koji se uklju~uje na +4ºC.

17

U normalnom radnom stanju sistem podràva zadatu temperaturu sa elek-tronske plo~e u friìderskom delu, ciklusi izme|u automatskog razmrzavanjaiznose 7 ~asova.

Temperatura u zamrziva~kom delu odre|uje se pokazateljima temperaturnogsenzora Nº2 u friìderskom delu.

Ventilator

Ventilator obezbe|uje prinudnu cirkulaciju vazduha, koji se upravlja elektron-skim blokom i mikro prekida~em. Cirkulirajui vazduh ulazi kroz prednje i bo~neproreze po dnu zamrziva~kog dela i uti~u u komoru kroz proreza na zadnjoj strani.Kada su vrata zamrziva~a otvorena, mikroprekida~ isklju~uje odgovarajui kon-takt i elektronski blok gasi ventilator. U normalno uklju~enim kontaktima kolanapaja se sa 5V konstantne struje, za razliku od friìdera NO FROST sa elektro-mehani~kim upravljanjem, gde na kontakte dolazi mre`ni napon napajanja.

Grejni element

Grejni element za razmrzavanje upravlja se preko elektronskog bloka. @i~anigreja~ 20 wat/2400 Ohm razmrzava plo~asti element ( 60 Wat/800 Ohm) – ispari-va~ zamrziva~ke komore.

Toplotni osigura~

To je element, koji štiti od poveanja temperature usled lošeg rada grejnog ele-menta. Pri temperaturi od +84ºC osigura~ isklju~uje liniju, koja javlja svim kom-ponentama (kompresor, ventilator, sijalica i greja~). U trodelnom friìderu antiok-sidacioni greja~ je (3 – 5 wata), koji je ugra|en u zidu izme|u friìderskog i zamr-ziva~kog dela, on ostaje pod naponom ~ak i pri aktiviranju toplotnog osigura~a.Elktronski blok upravljanja tako|e ima kolo napajanja, koje je nezavisno odtoplotnog osigura~a.

Pa`nja: u više modela toplotni osigura~ je ugra|en u termozaštitnom releju.

Termozaštitni relej

Ovaj elemenat je prakti~no prekida~ za dovo|enje napajanja na grejnom ele-mentu za razmrzavanje, kada temperatura na ispariva~u zamrziva~kog deladostigne +5ºC ili +8ºC u zavisnosti od modela releja, obezbe|uje prora~un reìmarazmarzavanja. Novo napajanje grejnog tela po~inje pri temperaturi od 0ºC.

18

Indikator temperature zamrziva~ke komore

Dati indikator ima tri svetlee diode, koje odgovaraju za tri temperature. Dvezelene svetlee diode (-18ºC i 24ºC) ukazuju na normalno zna~enje temperature,a crvena dioda ukazuje na prekora~enu temperaturu (viša od -12ºC). U zavisnos-ti od od signala temperaturnog senora, koji se nalazi u direktnom kontaktu saefektivnom plo~om, elektronski blok za uparvljanje uklju~uje jednu od tri sve-tlee diode. Crvena dioda moè biti uklju~ena iz dva razloga.

1. Crvena dioda uklju~ena stalno. To je još jedan razlog za brigu, i za upo-zorenje: temperatura efektivne pol~e pribli`na je -12ºC. to se moè dogoditi, kadau zamrziva~kom delu komore namirnice budu kao na sobnoj temperaturi. To nijekriti~no: efektivna plo~a u to slu~aju se zagreva, a namirnice se hlade dok nepostignu temperaturu od -18ºC.

2. Crveno svetlo na diodi trepe, i praeno je zvu~nim signalom. To je signalza uzbunu temperatura senzora je prekora~ila -8ºC. razlog moè biti to, što suvrata zamrziva~a slu~ajno bila duè vreme otvorena ili da višak namirnica imavisoku temperaturu. Dioda za brzo zamrzavanje (-24ºC) uklju~uje se u reìmbrzog zamrzavanja namirnica, u po~etnom reìmu (od 5 min do 60 minuta u zavi-snosti od temperature u friìderu) i uklju~uje se posle završnog reìma (od 4 do5 min).

Elektronski blok za upravljanje

Elektronski sistem za upravljanje friìdera NO FROST sastoji se iz ~etiri kom-ponenti:

• Plo~a za upravljanje verzije 1 ili 2, sa mikroprocesorom;Va`no: verzija plo~e 1 za upravljanje koristi se u prvim proizvodima friìdera NOFROST.

• Plo~a za identifikaciju sa svet diodama i prekida~ima (nalazi se na paneluupravljanja friìdera);

• 10 – kanalni ili 20 – kanalnog kabla, koji je spojen el.plo~i.• Tri senzora za temperaturu. U srcu sistema za upravljanje nalazi se mikroprocesor, koji izvršava sledee

funkcije: • Funkciju organa uparavljanja koji se sastoji iz ~etiri prekida~a na panelu

upravljanja (dva prekida~a za postavljanje traène temperature + ili - , dugme zauklju~enje reìma brzog zamrzavanja i dugme za otklju~avanje zvu~nog upo-zorenja).

• Funkcija indikatora temperature, koja se sastoji iz tri svetlee diode: crvene(- 12ºC) i dve zelene (-18ºC i -24ºC);

19

• Funkcija termostata za postavljanje zadate temperature u friìderu. Tempe-ratura u zamrziva~koj komori nemoè biti zadata po èlji korisnika. Ona se in-stalira posle kontrole temperature u friìderskoj komori, tek kada se kolo rashla-dnog fluida zamrziva~kog dela serijski sjedini sa rashladnim delom friìderskogodelenja.

• Funkcija tajmera za podršku ciklusa razmrzavanja.• Funkcija signala upozorenja sa vizuelnom i akusti~noj indikaciji opasne tem-

perature u zamrziva~koj komori (> - 12ºC).• Funkcija autotesta za proveru pravilnog rada sistema.

Senzori temperature

Senzori temperature ostvareni su na osnovu oksida, i elektri~ne otpornosti kojezavisi od temperature: sa rastom temperature otpornost pada. U sistemu se koristetri identi~na senzora, koji imaju razli~itu duìnu spojnih provodnika. Senzor Nº3meri temperaturu vazduha u zamrziva~u. Senzor je postavljen u nièm delu zamr-ziva~ke komore i nalazi se u direktnom kontaktu sa plo~om. Signal sa senzoraodlazi na mikroprocesor i pretvara se u pokaziva~ indikatora temperature i aku-sti~nog signala za alarm. Pokaziva~ senzor ne sluì kao termostat, koji uklju~ujei isklju~uje kompresor – za taj cilj sluì senzor Nº2, koji meri temperaturu vaz-duha u friìderskoj komori.

Senzor Nº2 – montiran je u friìderskom delu komore, i meri temperaturu vaz-duha. Njegov signal se šalje u mikroprocesor i sluì za uklju~enje i isklju~enjekompresora u zavisnosti od temeperature vazduha u friìderskom delu komore. Utom smislu to je i glavi senzor u sistemu.

Senzor Nº1 – montiran je u kutiji termostata ispariva~a friìderskog dela.Njegova funkcija je odre|ivanje prestanka razmrzavanja (temperatura oko +4ºC;period izme|u ciklusa razmrzavanja je oko 7 ~asova) i dovo|enje signala namikroprocesor.

2.2. Demontaà i zamena komponenti

Kutije koje su postavljene na zadnji zid friìdera, skidaju se pomou zavrtnjasa kojima su pri~vršene. Skida se kondenzator slika 23a i slika 23b demontaàpoklopca.

20

Slika 23. Otvaranje razdelnih kutija

Na slici 24. prikazana je demontaà poda zamrziva~a.

Slika 24. Demontaà poda zamrziva~kog odelenja

Razdelne plo~e zamrziva~kog dela

Razdelne plo~e prave odelenje za brzo zamrzavanje. Bo~ni paneli sluè isto-vremeno kao i drà~i oluka za led. Za demontaù potrebno je skinuti fiksator kojise nalazi na dnu slika 25.

21

Slika 25. Demontaà razdvojnih panela. A-skidanje fiksatora. B-demontaà dela za brzosmrzavanje

Na slici 26 prikazano je skidanje efektivne plo~e i izvla~enje senzora tempera-ture iz razdvojnog dela.

Slika 26 a - Demontaà efektivne plo~e. 26 b - izvla~enje senzora temperature.

Zadnja plo~a u zamrziva~kom delu

Pri~vršena je sa dva zavrtnja slika 27 koji se skinu i plo~u nagnuti sa gornjestrane napred. Pri tome treba biti pa`ljiv da se ne ošteti izolacioni deo koji je blizuventilatora.

22

Slika 27. Demontaà zadnjeg dela zamrziva~ke komore. A – skidanje zavrtnja. B – demon-taà plo~e.

Ispariva~ zamrziva~kog dela

Odvojiti kontakte sa grejnog elementa ispariva~a od elektri~ne plo~e za upravlja-nje. Odlemiti kapilaru i spajajuu cev, koristiti azbesni list kao zaštitu od oštee-nja slika 28.

Slika 28. Korišenje asbesnog lista za zaštitu – A

Skinuti zavrtnje, koji drè ispariva~ na zidu zamrziva~kog odelenja, skinutitoplotni osigura~ i termozaštitni relej slika 29.

23

Slika 29. Demontaà ispariva~a zamrziva~ke komore: A – odstranjivanje termozaštitnogreleja. B – demontiranje grejnog elementa.

Grejni element ispariva~a

Treba osloboditi ispariva~ zamrziva~kog odelenja i izvui ga prema sebi, slika30a, otka~iti napojne vodove i izvui ih iz zadnjeg zida friìdera. Oslobodite grejnielement iz drà~a i ukloniti ga podizanjem uvis, slika 30b.

Slika 30. Demontaà grejnog elementa. A – osloba|anje ispariva~a od fiksatora; B –podizanje greja~a

Grejni element u zamrziva~kom odelenju

Odstraniti kontakte grejnog tela sa elektronske plo~e upravljanja (beli provod-nik). Skinuti punioc otvora sa zadnje strane zida i izvui provodnike, skinutigreja~, slika 31.

24

Slika 31. Demontaà grejnog elementa.

Termozaštitni relej

Relej bez ugra|enog toplotnog osigura~a.

Relej je pri~vršen sa obujmicom, koja se javlja kao deo ispariva~a, slika 32.

Slika 32. Demontaà termozaštitnog relejabez toplotnog osigura~a.

Relej sa ugra|enim toplotnim osigura~em

Relej je pri~vršeno sa obujmicom na ispariva~u, slika 33. Odvojiti kontaktereleja i osigura~a sa elektronske plo~e upravljanja (siva i crna ìca provodnika).Odvrnuti zavrtnje, koji su fiksirali obujnicu i skinuti dihtung A iz otvora B iizvui provodnike slika 33.

25

Slika 33. Demontaà termozaštitnog releja sa ugra|enim termo osigura~em.

Toplotni osigura~

Toplotni osigura~ pri~vršuje se na termozaštitni relej ELTH 261177 obujmi-cama, na termozaštitni relej ELTH 261356, 261N, 261N356 – u~vršiva~imaMolex. Parametri rada su: otvaraju se pri + 8ºC, a zatvaraju se pri - 10ºC).

Za demontaù otka~iti kontakte osigura~a sa elektronske plo~e upravljanja(crni provodnik). Odvrnutu zavrtnje,fiksatore i zaptivku A – i otvor B - iizvui provodnike slika 34.

Slika 34. Demontaà toplotnog osigura~a.

Motor ventilatora

Otka~iti kontaktne vodove sa elektronske plo~e upravljanja (beli provodnik).Skinuti zavrtnje, koji drè oklop ventilatora na zadnjem panelu, slika 35. Prvoskinuti elisu ventilatora i izvui provodnike.

26

Slika 35. Demontaà i montaà ventilatora.

Elektronska plo~a upravljanja

Prvo treba skinuti zavrtnje i ukloniti poklopac kutije, slika 36. Raska~itikonektore i skinuti neispravnu plo~u.

Slika 36. Demontaà kutije sa elektronskom plo~om.

U verziji 1 plo~a koristi filter protiv smetnji, koga u kasnijim verzijama nema.Plo~a sa verzijom 1 se ne isporu~uje kao rezervni deo i podleè zamenom plo~eod novijih verzija (bez filtera). Pri demontaì plo~e skidati i odgovarajue pro-vodnike (dva ùta i jedan ùto-zeleni). Violetni i beli provodnik, skinuti sa ulazana filteru, i njih treba prispojiti na ulazu transformatora (kontakti AC). Poslezamene nove plo~e, upravljanja spojiti konektore i sprovesti “autotest”.

27

Panel upravljanja

Demontaà panela upravljanja otkriva pristup mestu za priklju~enje ventilatora ilika napojnom kablu, spajanju plo~e upravljanja sa panelom (10 ili 20 ìlnom kablu).Treba skinuti pa`ljivo da nebude ošteena ukrasna lajsna sa natpisom u duìni od9 cm sa leve strane panela, slika 37a. zatim treba odvrnuti zavrtnje skinuti panelprvo bo~ne zatim centralni. Skinuti kontakte sa konektorom ventilatora i raska~iti10 ili 20 ìlni kabl, slika 37b.

Slika 37. Demontaà panela upravljanja.

Na slici 38 prikazana je demontaà senzora temperature u friìderskom odelenju.

Slika 38. Demontaà senzora temperature vazduha.

28

2.3. Procedura autotest

Sprovo|enje procedure autotest:• Isklju~iti friìder iz struje• Obezbediti pristup razvodnoj kutiji• Odrediti na elektronoj plo~i upravljanja autotest • Uklju~iti friìder u struju. Pa`ljivo zato što je sad plol~a pod naponom. Posle

okon~anja procedure isklju~iti friìder iz struje i zatvoriti razdelnu kutiju te pono-vo uklju~iti friìder u struju.

Za vreme procedure ide kontrolno uklju~ivanje kompresora, ventilatora 8 ne-zavisno od toga da li su vrata otvorena ili zatvorena i grejnog elementa. Za vremeprocedure friìder ne reaguje na uklju~ivanje prekida~a panela upravljanja. Sve-tlee diode za indikaciju trepu dvaputa u sekundi. U slu~aju da se indikatori neuklju~uju, neophodno je proveriti prisustvo napajanja na elektronskoj plo~i upra-vljanja. Ako je napajanje u redu, onda je plo~a u kvaru i treba je menjati. U slu~ajuda se ne uklju~uje kompresor ili ventilator, proveriti napajanje na klemama. Za grejneelemente treba izvršiti dve provere: prisustvo napajanja na klemama i izmeriti ele-ktri~nu otpornost. Treba zapamtiti da je sa greja~em serijski povezan termozaštitnirelej, koji uklju~uje kolo upravljanja temperaturom na ispariva~u zamrziva~ke komoreoko +5ºC. Relej po~inje sa radom pri temperaturi - 10ºC. Treba izmeriti napon na gre-ja~u kada je tempertura viša od - 10ºC. Treba izmeriti napon izme|u kontakata D i F,za greja~ je oko 20 volti i kontakte E i F. Za merenje otpora grejnih tela friìder isklju-~iti iz struje i skinuti minimum jednu klemu odre|enog elementa sa plo~e upravljanja.

2.4. Elektronska plo~a upravljanja

Na slici 39 prikazana je elektri~a šema friìdra.

Slika 39. Elektri~na šemafriìdera.

29

1. zaštitni termostat; 2. greja~ ispariva~a; 3. podni greja~; 4. prekida~ zauklju~ivanje ventilatora; 5. motor ventilatora; 6. termozaštitni relej; 7. kompresor;8. elektromagnetni relej; 9. prekida~ svetla; 10. sijalica; 11. antikondenzacionigreja~; 12. elektronska plo~a upravljanja; 13. toplotni osigura~; L – faza; N –nula. Na slici 40. prikazana je elektronska plo~a (verzija 2).

Slika 40. Elektronska plo~a verzija 2.

1. senzor temperature ispariva~a; 2. senzor temperature vazduha u fri`iderskojkomori (senzor 2); 3. senzor temperature vazduha u zamrziva~koj komori (senzor3); 4. grejni element 20 volti (beli provodnik); 5. grejni element 72 volta; 6. ter-mozštitni relej (sivi kabl); 7. ventilator (beli provodnik); 8. toplotni osigura~(crni); 10. kompresor (crni provodnik).

Na slici 41 prikazana je elektronska plo~a (verzija 1).

30

Slika 41. Elektronska plo~a (verzija 1)

A – senzor temperature vazduha u fri`ideru (senzor 2); B – senzor temperaturevazduha u zamrziva~u (senzor 3); C – senzor temperature ispariva~a (senzorN31); D – grejni element 20 volti (beli kabl); E – grejni element 60 volti; F – ter-mozaštitni relej.

2.5. Ventilator ispariva~a

Na nekim modelima ventilator ispariva~a isklju~uje se preko mikroprekida~ana vratima, kad god su vrata otvorena. Tako kada se postavlja dijagnoza neis-pravnosti ventilatora ispariva~a, du`ni smo da pritisnemo kontakt na vratima.Otvoriti vrata zamrziva~ke komore, pritisnite sve prekida~e na vratima i posluša-jte ventilator ispariva~a. Ako se ne~uje njegov rad, onda je sigurno neki problem.On mo`e biti zablokiran ledom ili je izgoreo namotaj jezgra. Ako se ~uje njegovrad ali nedolazi jaka struja hladnog vazduha iz zamrziva~ke komore, onda posto-

31

ji problem sa zamrzavanjem. Ako ventilator ispariva~a ne radi porebno je skinu-ti sve panele kao što smo opisali u prdhodnom tekstu. Pogledaemo spo~etkaposeban panel na vrhu zamrziva~ke komore, gde se nalazi ventilator slika 42.Treba proveriti sve, što moè da blokira ventilator, dali je led iz sistema razmrza-vanja ili je problem sa hla|enjem. Ako je blokada proizašla iz snega i leda, du`nismo pronai uzro~nik taloènja leda i rešiti problem. Pritisnuti mikro prekida~ navratima. Ako ništa ne blokira ventilator i njegov rad, treba proveriti, dolazaknapajanja na motor ventilatora sa pritisnutim prekida~em na vratima. Ako nemanapajanja na motoru ventilatora, mikroprekida~ na vratima moè biti neispravan.Zatim proverite napajanje na prekida~u. Ako je on neispravan treba ga zameniti,slika 43.

Slika 42. Panel za dostup ventilatoru ispariva~a.

32

Slika 43. Tipi~ni prekida~ za uklju~enjeventilatora i mikroprekida~ za vrata.

Motor ventilatora radi usporeno

Ako ventilator ispariva~a radi usporeno, to se moè teè dijagnostifikovati. Alii to moè biti razlog za stvaranje leda u vazdušnim kanalima. Ako pri radu ventila-tora osetimo promenu zvuka u zamrziva~kom ili friìderskom delu, to je verovatnošum iz motora ventilatora ispariva~a. To zna~i da su propale biksne od mesinganebronze koje ko~e osovinu ventilatora i potrebna je zamena motora ventilatora.Takav kvar se teè dijagnosticira i obi~no se otklanja po šumu i po praksi. Ako jezvuk stran ili je on usporen, to je neispravnost.

Zamena motora ventilatora ispariva~a

Pri zameni motora entilatora, du`ni smo prvo dautvrdimo smer okretanja novog motora koji morabiti kao u zamenjenom delu. Na slici 44 prikazani sumodeli ventilatora.

Slika 44. Izgled motora ventilatora ispariva~a

33

2.6. Problemi sa odle|ivanjem

Treba prvo isprazniti zamrziva~ku komoru od namirnica. Treba osmotriti zad-nje panele zamrziva~kog odelenja, dali su oni pokriveni ledom. U modelima savrhnim ispariva~em i otvorom na vrhu dela sa namirnicama, koji vode ka ispari-va~u, a puni su leda. Ako se formira led ili vea koli~ina vode na plafonu komoresa proizvodima. To je znak da ima problema sa razmrzavanjem. Treba skinuti zadnjipanel koji pokriva zadnju ili donju stranu zamrziva~kog odelenja. Tamo mogubiti od 6 do 10 zavrtnja koji dr`e panele. To je prikazano na slikama 45 i 46.

Slika 45. Pristup panelima i smer vazduha tip (Side-by-Side aparati)

Slika 46. Model sa gornjim polo`ajem zamrziva~ke komore.

34

2.7. Tajmeri za razmrzavanje i adaptivno upravljanje otapanjem

U nekim starim friìderima i nekim novim modelima ugra|en je tajmer sapogonom odvojenim od motora, slika 47 koji se koristi za zaustavljanje kompre-sora i po~etak ciklusa razmrzavanja. Ovaj tajmer odre|uje, koliko ~esto i kolikodugo traje ciklus razmrzavanja. U friìderima, ciklus hla|enja traje u toku 10~asova i 20 minuta ciklus razmrzavanja.

Slika 47. Tipi~ni mehani~ki tajmeri razmrzavanja

U poslednje vreme, friìderi se proizvode sa mnogo veom energetskom efekti-vnošu. Greja~i za razmrzavanje koriste veliku energiju, pa zato konstruktori mini-miziraju koli~inu vremena, koje greja~ koristi pod naponom. Odràvanje ispariva~a~istim od leda, je prenos toplote, a greja~ se uklju~uje što je mogue krae. U prakti-~nom planu to zna~i što više skratiti duìnu ciklusa razmrzavanja (vreme rada gre-ja~a) i produìti interval me|u otapanjima. O~ito, friìderi rade u širokom dijapazonuuslova, koji uti~u na brzinu taloènja leda na ispariva~u. Ovi faktori u sebi uklju~ujuvla`nost i temperaturu vazduha, vla`nost i temperaturu prehrambenih namirnicakoje su korisnici odloìli u friìder, a ~esto otvaranje vrata stvara led u komori za-mrziva~a. Konstruktori koriste mikroprocesore za adaptaciju vremena koje trebada bude u trajnim razmacima za razmrzavanje i koje bi kompenzovalo razlike uuslovima eksploatacije. Takav metod se naziva (Adaptive Defrost Control).

35

Za rešenje o pravilnim intervalima u otapanju zaduèn je modul upravljanja kojiima ulazne podatke o uslovima u kojima radi friìder u datom trenutku. Svaki proizvo|a~koristi razli~ite logi~ne podatke, kao to su: vreme otvaranja vrata, vreme rada kompre-sora, trajanje predhodnog ciklusa razmrzavanja, trajanje periodi~nosti otvaranje vrata.

Informacije o duìni otvaranja vrata dobijaju se sa modula upravljanja krajnjegprekida~a vrata – koji kontroliše unutrašnje osvetlenje friìdera. Ako sijalica neradi, u modulu se nakupljaju podaci o vremenu otvaranja vrata. Ako krajnji preki-da~ vrata ne radi, sledee razmrzavanje bie jako brzo ponovljeno.

êsto otapanje moè biti skraeno kod odre|enih uslova. Na primer, u ADC-uje isprogramirano maksimalno vreme rada greja~a, oko 16 minuta. Ako je greja~uklju~en na maksimalno vreme, i ne bude zaustavljen termostatom, mikroproce-sor e pomisliti da je inje otopljeno i pustie sledei ciklus otapanja.

2.8. Tajmer razmrzavanja i dislokacija modula ADC

Mehani~ki tajmeri razmrzavanja montiraju se na razli~ita mesta u friìderu imogu se lako nai. Na slici 48 prikazani su tajmeri i mesta gde se obi~no montiraju.

ADC moduli montiraju se na mesta koja su odgovarajua za tajmere razmrzavanja.Oni ne izgledaju kao mehani~ki tajmeri. Oni nemaju zup~anike za okretanje veplo~u sa mikroprocesorom; razmrzavanje je realizovano na druga~iji na~in upore|enju sa tajmerom slika 47a. Gde je prikazan tipi~ni ACD modul.

Slika 47a. tip modula adaptivnog razmrzavanja.

36

37

Slika 48. Mesta gde se postavlja tajmer za razmrzavanje.

2.9. Greja~ za otapanje

Greja~i za otapanje uvek se nalaze u odseku ispariva~a. Slika 49 prikazuje mestagde se montiraju greja~i u ~esto korišenim konstrukcijama fri`idera. Slika 49aprikazuje stakleni greja~.

Slika 49a. Stakleni greja~.

Slika 49. Mesta za postavljanje staklene cevi sa greja~em za otapanje tipi~no za modele (Side By Side)

Greja~ za otapanje u staklenoj cevi: grejni element je postavljen u staklenojcev~ici ispod ispariva~a. Nekada se koriste dve ili tri manje staklene cevi sa greja-~em umesto jedne velike. Obi~no se takav tip primenjuje u friìderima modelaside-by-sides. Na slici 50 prikazana su mesta za montaù staklenih greja~a,obi~no za friìdere gde je zamrziva~ka komora u gornjem delu aparata.

Slika 50. Mesta postavljanja staklenih cevi sa greja~ima za otapanje.

Greja~i u aluminijumskoj cevi

Ovi greja~i izgledaju kao cevi ispariva~a i presovani su u rebrima ispariva~a.Oni se obi~no koriste kod modela sa donjim ispariva~ima, slika 51.

38

39

Slika 51. Tipi~no mesto za postavljanje aluminijumske cevi sa greja~em za otapanje.

Koriste se naj~eše u komorama zamrziva~a koje su u gornjem delu fri`idera,a ispariva~ je postavljen pozadi. Elementi nemaju zaštitnih cevi i debele izolacije,a nalaze se ispod ispariva~a u obliku slova”U”. Treba voditi ra~una pri radu sa timgreja~ima jer rade sa visokom temperaturom, a staklena cev sa greja~em svetli sajarko crvenom bojom ~ak i za vreme rada, slika 52.

Slika 52. Tipi~ni izgled otvorenog grejnog elementa za otapanje.

Zaštitini termostat

Zaštitni termostat se nalazi u delu ispariva~a, pravilnije na samom ispariva~u nabo~nom ili zadnjem zidu elementa. On ima izgled cilindri~nog diska u dijametruoko 25 mm slika 53.

On je spojen serijski sa greja~em razmrzavanja, kada se isklju~i, greja~ seuklju~uje. Jedan od dva provodnika greja~a povezan je direkno na njega.

40

41

2.10. Dijagnostika i remont sistema za razmrzavanje

Razmrzavanje po~inje tada, kada tajmer uklju~i greja~ za otapanje. Tajmermo`e biti mehani~ki i sa pogonom od motor~ia, ili pak mo`e biti elektronskimodul ADC.

Razmrzavanje po~inje onog trenutka, kada se stvori jedan od dva uslova.Ako je ispariva~ blago matiran sa svetlim injem. Ako zaštitni termostat odre-

di visoku temperaturu u odelenju, on prebacuje kontakte i šalje struju na greja~.Termostat ostaje sa razmaknutim kontaktima, dok odelenje ne dostigne niskutemperaturu.

Slika 53. Mesta za ugradnju zaštitnog termostata.

Ako je ispariva~ prekriven veom koli~inom leda, led se ne mo`e rastopiti uodre|enom vremenu, u tom slu~aju zaštitni termostat ostaje zatvoren u vremecelog ciklusa razmrzavanja. Greja~ se uklju~uje, kada tajmer zaustavlja ciklusrazmrzavanja, posle toga se obnavlja ciklus hla|enja.

Kada se uklju~i razmrzavanje (uklju~en tajmer), a greja~ ne radi, u tom slu~ajugreja~ ili termostat su neispravni. Ako se pri razmrzavanju greja~ ne uklju~uje,mogue je da je to povezano sa neispravnošu tajmera ili modula ADC, u tomslu~aju treba ih zameniti.

2.11. Uklju~ivanje ciklusa razmrzavanja: mehani~ki tajmer

Ako imamo mehani~ki tajmer otapanja, namestimo šrafciger u datom prorezu iokrenemo ga u smeru kazaljke sata slika 54. ^ue se u dva navrata jako škljocanje.Izme|u njih je ciklus razmrzavanja. Ako kompresor radi, kada se okree tajmerotapanja, on e prestati sa radom, kada se pre|e dijapazon ciklusa razmrzavanja.

Slika 54. Podešavanje tajmera otapanja.

42

43

Zamena tajmera razmrzavanja

Ako je u fri`ideru tajmer marke Whirpool ili Kenmore sa odvojenim provod-nikom, koji dolazi iz motora prema tajmeru slika 55, va`no je osigurati daprovodnik bude priklju~en na odgovarajuem nastavku.

Slika 55. Provodnici iz elektromotor~ia tajmera razmrzavanja Whirpool/Kenmore.

GLAVA 3

GORENJE

3.1. Elektronski sistem kontrole kombinovanog friìdera Gorenje K33/2

Trenutno svi moderni friìderi kao i drugi ure|aji u domainstvu (veš mašine,mašine za pranje sudova, šporeti) sve ~eše su opremljeni sa elektronskom siste-mom kontrole mikroprocesora. Upravlja~ki sistem poboljšava potroša~ke karak-teristike aparata za domainstvo, poveava pozuzdanost i omoguava, u slu~ajunekog kvara laku dijagnostiku i popravku. Razmotriemo elektronsku kontroluHZOS sistema 3316/b, koji se koristi u kombinovanom friìderu Gorenje K33/2.Sli~ni sistemi sa neznatno razli~itih verzija se koriste u kombinovanim friìderi-ma: Gorenje K337/2, K357/2.

Sistem elektronske kontrole HZOS 3316/b sastoji se iz sledeih delova:• Elektronski kontroler E72;• Displej EP4;• Temperaturni senzori L66.

Slika 56. Kontroler E72.

Slika 57. EP4 ekran.

E72 mikrokontroler predstavlja mikroprocesorski blok za kontrolu tempera-ture specijalno dizajniran za kontrolu kombinovanih friìdera sa odvojenim sis-temima hla|enja. On snima podatke sa senzora, jedan koji je montiran na ispari-va~u friìdera, drugi na pole|ini zamrziva~a, u zavisnosti od izabranog reìma

44

45

kontroliše rad nezavisnih kompresora (odnosno sekcije friìdera i zamrziva~a) iprikazuje temperaturu. Kontrola temperatura u odeljcima se vrši pomou dvapotenciometra, ru~ice koje su prikazane na kontrolnoj tabli. Pored toga, kontrol-er ima signal sa led diodom (što ukazuje na uklju~enje odre|enog reìma rada),ima dva tastera za za prebacivanje moda (brzo zamrzavanje i zvuk). Kontroler jepovezan preko posebnog konektora na tabli displeja EP4. Ekran prikazuje tem-peraturu odvojeno za svaku sekciju. Tako|e na plo~i displeja postavljene su sve-tlee diode zelene boje za ozna~avanje temperature pozitivne ili negativne. Ovediode se gase, ako je temperatura u odgovarajuem delu sekcije 0ºC.

Temperatura u komorama se meri 30 puta u toku jednog sata. Displej pokazu-je prosek poslednjih pet merenja i aùrira svoje podatke na svakih 13 minuta,osim ako se nova trenutna vrednost ne razlikuje od predhodne za 1ºC. U tomslu~aju prikaz na displeju uveli~ae se za 1ºC u minuti, dok ne postigne realnozna~enje. Prikaz temperature u friìderu + 9ºC. Ako je temperatura u komori niàod zadate, na displeju e se pojaviti “ – “ ako je viša “ + 9 “. Prikaz opsega tem-perature u zamrziva~u je 0…39ºC. Ako je temperatura u komori izvan odre|enogopsega, diplej pokazuje “ – “. Displej za indikaciju temperature zamrziva~ke sek-cije moè prikazivati kodove grešaka koji nailaze.

E72 kontroler ima funkciju koja automatski otklju~ava kompresorsku sekcijufriìdera nakon 5 sati kontinuiranog rada. To je neophodno da se odrì efikasnostkompresora pri neispravnosti sistema za regulaciju temperature. Kompresor eponovo po~eti da radi (ne ranije od 5 minuta posle isklju~ivanja) ~im temperatu-ra u friìderu povea vrednost koju je izabrao korisnik.

3.2. Organi za upravljanje i indikaciju

Sistem upravljanja HZOS 3316/6 imaju sledei organi upravljanja i indikacija,slika 58.

Slika 58.

• Dugme 1 regulacija temperature u friìderskoj komori i OF/ON kompresora.• Dugme 2 podešavanje temperature u zamrziva~koj komori OF/ON kompresora.

46

• LED 3 (zeleno svetlo) normalan rad sekcije friìdera.• LED 4 (eleno svetlo) normalan rad sekcije zamrziva~a.• LED 5 (ùto svetlo) i dugme 6 reìm super zamrzivanje.• Taster 7 isklju~ivanje alarma.• LED 8 (crveno svetlo) greška.• Indikator 9 (zeleno svetlo) svetlo znak “ – “.• Prikaz na displeju 10 indikacija temperature u zamrziva~u.• Indikator 11 (zeleno svetlo) osvetlenje “ + “.• Displej 12 indikacija temperature u komori friìdera.

3.3. Uklju~ivanje aparata i podešavanje temperature

Posle uklju~ivanje aparata u struju indikatori temperature 10, 12 (slika 58)upalie se i pokazivae trenutnu temperaturu u svojim komorama. Okretanjemtastera za regulaciju temperature 1, 2 u smeru kazaljki sata uklju~uje odgovara-jui kompresor i bira èljenu temperaturu u svojim komorama. Dugme u poloàju“ 0 “ isklju~en je kompresor a odgovarajui indikatori 3, 4 u normalnom radu nesvetle. Treba napomenuti, da treba izbei preoptereenje kontrolera, da oba kom-presora nemogu startovati u isto vreme, treba prvo uklju~iti kompresor friìdera,a nakon 40 sek nakon njega i zamrziva~ki deo.

Reìm za brzo zamrzavanje

Pritiskom na dugme (6) super zamrzavanje prati pet indikatorskih svetala slika58. Kompresor zamrziva~a po~inje sa kontinuiranim radom do postizanja temper-ature – 33ºC, nakon ~ega se on isklju~uje. ~im temperatura u zamrziva~kom ode-lenju padne na - 32ºC, kompresor se uklju~uje ponovo i tako u krug. Reìm superzamrzivanja isklju~iti pritiskom na dugme 6. Ako je ova opcija isklju~ena ru~no,automatski e se podesiti nakon 60 sati.

Signalizacija visoke temperature u zamrziva~koj komori i otvorena vrata

Sistem kontrole ima ugra|en vizuelni i zvu~ni sistem upozoranja o sledeimpitanjima:

• Zujalica emituje neprekidan signal, ako vrata friìderskog dela ostala odškrinutaili potpuno otvorena duè od 1 minuta. Signal se gasi kad se vrata zatvore ili priti-skom na taster 7.

• Zujalica emituje isprekidani zvu~ni signal, dok crveno LED diode 8 trepe, akoje temperatura u zamrziva~u suviše visoka. Pritiskom na taster 7, moè se isklju~itizvu~ni signal, ali indikator e nastaviti da trepe. Ako temperatura u zamrziva~u

47

ostaje povišena u toku narednih 24 ~asa od momenta uklju~enja zumera, on e seponovo uklju~iti. Alarm se automatski isklju~uje kada se uspostavi normalna tem-peratura u komori. Ako signalizacija o povišenoj temperaturi u zamrziva~kom delune po~ne da radi nakon prvog uklju~ivanje fri`idera, ona se automatski blokira unarednih 24 sata.

3.4. Kontrola temperaturnih senzora

Sistem kontrole konstantno prati otpor temperaturnih senzora. Izmerene otpor-nosti senzora u zavisnosti od hjihove temperature prikazani su na tabeli 2.

48

Tabela 2.

U friìderu postoje 4 senzora: dva od njih sluè za kontrolu temperature ukomorama (friìdera i zamrziva~a) kontrolerom E72, i druga dva – displej EP4.Povezivanje senzora na displeju EP4 prikazano je na slici 59, a na kontroleru E72na slici 60.

Slika 59. 1 – Konektor senzora zamrziva~ke komore (X3/1)2 – konektor senzora friìderske komore (X2)

49

Slika 60. 1 – konektor senzora zamrziva~ke komore (Y3)2 – konektor senzora friìderskog dela (Y1)

Senzori su vrsta termistora, koji gube svoja svojstva kada su pod uticajemvlage, pa ih tretiraju vrlo pa`ljivo da nebi oštetili svoju izolaciju. Senzor konek-tori su tako dizajnirani da nemogu da se pomešaju ili da budu nepravilno pove-zani. U slu~aju lomljenja senzora EP4 displej pokazuje “praznine”, koje odgo-varaju odre|enom senzoru “ – “ zamrziva~ka komora (ne treba mešati sa modovi-ma prikaza ekstremnih temperaturnih vrednosti u elijama). Ako je temperaturnisenzor koji je povezan na kontroler ošteen (kratak spoj ili prekid) kontrolni sis-tem zaustavlja kompresor i odgovarajui indikator svetli 3 ili 4.

3.5. Greške na indikatorima i kodovi grešaka

U tabeli 3 prikazane su varijante treperenja indikatora na prednjem panelu fri-ìdera u normalnom reìmu, a isto tako pri uzroku nekog kvara ili neispravnosti.

50

Tabela 3.

Pored toga, displej 10 na slici 58 prikazuje indikaciju temperature u zamrzi-va~koj komori moè da prikaè kod greške koji su prikazani u tabeli 4.

Tabela 4.

Treba napomenuti da e jedan od ovih kodova migati na displeju, naizmeni~nosa indiktorom temperature u zamrziva~koj komori. Ako taster za regulaciju tem-perature 2 na slici 58, u zamrziva~u podešen na ON, onda e na displeju kodgreške biti stalno prikazan. U slu~aju navedenih grešaka treba ure|aj isklju~iti izmreè i posle nekog vremena ga ponovo uklju~iti. Ako se greška ne pojavljuje, onamoè biti izazvana slu~ajnim optereenjem u radu kontrolera ili naboja u mreì.

Brzo puštanje u rad kompresora pri testiranju

Za brzu proveru puštanja u pogon friìdera kontroler E72 ima specijalnu funkciju.Zapo~inje isklju~enjem ur|aja iz mreè napajanja, zatim pritisnuti i dràti tastere

51

6 i 7, a nakon tega uklju~iti friìder u struju. Posle toga nakon 1 sekunde uklju~ujese kompresor zamrziva~a, a za njim 2…3 sek – friìdera. Da bi se friìder vratiou normalan reìm rada, treba ga isklju~iti iz struje i ponovo uklju~iti, jer se natakav na~in resetuje.

3.6. Servisni test

Kontroler E72 ima ugra|en servisni test, koji je obavljen u fabrici pre nego sepusti u prodaju. To treba isto uraditi ako do|e do zamene mikrokontrolera. Testomoguava proveru osnovnih funkcija kontrolera, kao i neke od glavnih eleme-nata friìdera.

Servisni test po~inje sledeim redosledom: isklju~iti friìder iz struje, pritisnu-ti i zadràti taster 6, a zatim uklju~iti friìder u struju. Prebacivanje faze testiran-ja pritiskom na isto dugme u intervalima ne duè od 1 min. Program vršenja testau nizu prikazan je u tabeli 5.

Tabela 5.

3.7. Gorenje kombinovani friìder HZA proces reinstalacije u slu~aju za~epljenja drena`ne cevi

U slu~aju za~epljenja odvoda kondenza treba uraditi reinstalaciju aparata takoda cev bude izvedena sa spoljne strane izolacije.

52

1. Skinuti kondenzator i povratnu cev ispariva~a. Kondenzator nagnuti poduglom od oko 45ºC i ostaviti ga u tom polo`aju. Skinite pa`ljivo povratnu cev.Budite pa`ljivi da se ne povredi cev. Slike 61, 62, 63.

Slika 61. Slika 62.

Slika 63. Demonta`a kondenzatora i povratne cevi ispariva~a.

53

2. Odredite pravac odvodne cevi i napravite rez na vrhu u visini pregradeizme|u vrata. Veli~ine otprilike 2-3 mm.

3. Cev odvoda kondenza – razdvojiti. Odstraniti ošteeni deo i raseci cevodvoda kondenza

4. Izvucite cev pomou odvija~a iz izolacije, slika 64.

Slika 64.

5. Instalacija servisne cevi u sedište. Postaviti mlaznicu cevi skroz u šasijufriìdera.

6. Nakon instalacije cevi, popuniti rupu penom i staviti nalepnicu.7. Nalepnica i spojnica. Servisna cev pri~vršena je za šasiju pomou dva

zglobna mufa. Provedite cev izme|u zadnjeg zida aparata i povratne cevi ispari-va~a.

8. Povratnu cev treba instalirati u prvobitni poloàj i pomou zavrtnja prika~itikondenzator na friìder.

9. Završna montaà cevi odvoda kondeza.10. Nakon obavljene intervencije proverite detektorom freona da nije došlo do

propusta.

3.8. Uklju~ivanje aparata (ON) i podešavanje temperature preko prekida~a

Ako se rashladna komora nalazi u pripravnosti (kompresor isklju~en, zelenaled dioda OFF) njega moèmo uklju~iti ponovo pritiskom na prekida~ STANDBY, drèi ga pritisnutog 3 secunde. Zelena LED dioda indikator rada rashladnekomore e svetleti.

Displej e prikazivati temperaturu u friìderskom delu. Kada se rashladnakomora bude nalazila u reìmu rada, i ako se prekida~ temperature friìderskogdela pritisne prvi put, na displeju e treptati poslednja zadata temperatura. Daljimpritiskom na prekida~ (+ ili -) poveavae se odnosno smanjivati vrednost u dija-pazonu od +1ºC do +9ºC. Podešavanjem temperature reìm e se automatski

54

isklju~iti nakon 5 sekundi bez aktivnosti prekida~a, vrednosti se ~uvaju u elek-tronskoj memoriji EEPROM.

Kada se elektronika nalazi u fazi instalacije, prekida~i ne rade, a tako|e funkcijeosmišljene da signaliziraju prisustvo greške, ne rade, a indikacija greške se vršisamo vizuelno – sa signalom LED diode. Rashladna komora moè biti isklju~ena(reìm stand – by), ako kliknemo na odgovarajui prekida~ (STAND BY). Zelenadioda – indikator rada rashladne komore – bie isklju~ena. Ako rashladna komo-ra u me|uvremenu nije bila uklju~ena iz nekog razloga (u slu~~aju nestanka stru-je), na displeju e migati zadata temperatura u friìderskoj komori u momentuuspostavljanja napajanja elektroenergijom (ne više od +9ºC).

LED – dioda na displeju tako|e e treptati. Ako do|e do nekoliko uzastopnihprekida elektri~ne energije, na displeju e biti prikazana maksimalna temperatu-ra za poslednjih pet isklju~enja. Rashladna komora nastavlja da radi u skladu saposlednjim podešavanjem. Nakon što pritisnete alarm – OFF, displej e se vrati-ti na normalnu temperaturu. Ako je komora zamrziva~a u pripravnosti (kompre-sor isklju~en, zelena LED dioda OFF), moè se ponovo aktivirati pritiskom uduìni od 3 sekunde na taster STAND BY.

Zelena LED – dioda – indikator rada zamrziva~ke komore bie osvetljen. Nadispleju e se prikazati prose~na temperatura u zamrziva~kom odelenju. Ako jezamrziva~ka komora u reìmu rada, pritiskom na taster za zadatu temperaturu uzamrziva~u po prvi put na displeju treptae poslednja zadata temperatura. Daljimpritiskanjem na taster (+ ili -) moè se poveati ili smanjiti zna~enje u dijapazonuod – 16 ºC do - 24ºC. Podešavanje temperature na automatski reìm rada poništavase nakon 5 sekundi neaktivnosti prekida~a, a vrednosti se sahranjuju u elektron-skoj memoriji (EEPROM). Kada se elektronika nalazi u fazi instaliranja, ostaliprekida~i zamrziva~a nisu u funkciji, kao i funkcije na indikatoru za greške, kojase pravi samo pomou LED diode.

Zamrziva~ka komora moè biti isklju~ena u reìmu (STAND BY) ako je pri-tisnut taster za isklju~enje zamrziva~a – OFF (STAND BY). Zelena dioda, sluìkao pokazatelj kada je zamrziva~ u reìmu OFF. Ako je zamrziva~ka komora pretoga, bila uklju~ena, ne isklju~ena (nestanak struje) vrednost temperature na disple-ju e treperiti i prikazivati temperaturu u zamrziva~u u vreme kada je napajanjebilo isklju~eno (maksimalno + 15 ºC). LED dioda na displeju komore zamrziva~atako|e e treptati. Ako budu više isklju~enja elektri~ne energije displej e pokazi-vati maksimalnu temperaturu u poslednjih 5 isklju~enja. Friìderska komora pro-duìe sa radom sa poslednjim vrednostima zadate temperature. Posle pritiska nataster za isklju~enje signalizacije (alarm – OFF) bie prikazana obi~na indikacijatemperature.

G – HZA – 02 – elektronska kontrolna jedinica (ili bilo koja njena verzija, kojase odnosi na neki konkretan aparat) predvi|a specijalnu postavku, koja ~ini nemo-

55

guim da se testira funkcija u fazi proizvodnje konkretnog aparata: LED – diodei displeji, displej kompresora, senzori, i prekida~i. Moèmo ui u reìm test pro-grama pritiskom na prekida~ (SUPERFROST) i dràti ga, pa uklju~iti u utika~ zanapajanje elektri~nom energijom. Ulaz u aktivan reìm mogu je jedino onda,kada je elektronski blok u poloàju STAND BY a u trenutnu po~etnu poziciju.Daljim pritiskom na prekida~ po~ee sa obavljanjem razli~itim regulatornimfunkcijama.

3.9. Opis elektronske kontrolne jedinice HZOS 3361/6

Elektronsko upraljanje friìdera sastoji se iz sledeih komponenti: RegulacijaE72, Displej EP4, Senzori L66, Regulacija E72, Regulacija E72 – mikroprocesorza kontrolu temperature, razvijen posebno za kombinovani friìder – zamrziva~sa odvojenim sistemom cirkulacije freona u zamrziva~kom i friìderskom delu.On obavlja ~itanje temperature i kontroliše OF / ON oba kompresora, preko sen-zora koji su instalirani na ispariva~u friìderske i zamrziva~ke komore. E72 pred-vi|a dve funkcije termostata sa dva potenciometra, LED – dioda za signalizaciju,dva prekida~a (superfrost – brzo zamrzavanje i isklju~ivanje alarma) funkcijaunutrašnjeg osvetlenja i prikaz temperature EP4 na displeju.

Alarm se aktivira kada su vrata otvorena koja poveavaju temperaturu u zam-rziva~u (zvu~ni signal i crvena LED dioda) displej za indikaciju temperature EP4regulacije E72 ostvaruje se na sledei na~in: me|usobno kontroliše prikaz tem-perature na ekranu EP4. Senzor postavljen na ispariva~u zamrziva~a detektujetemperaturu koju prikazuje na displeju zamrziva~a. Temperaturni senzor u friì-derskom delu prikazan je na displeju friìdera. Ekran EP4 ima zelene LED – diodeza pokazivanje pozitivne ili negativne temperature. Displej se nalazi pod nepre-stanim napajanjem tako da je nebitno da li je prekida~ isklju~en na “0”. U nizu sadisplejom nalazi se zelena LED dioda koja se prikazuje na kontrolnoj tabli + sim-bol pozitivnih vrednosti temperature u friìderu, a zelena LED dioda, koja odra-àva “-“ minus je simbol negativnih vrednosti temperature u zamrziva~u.

Zelene LED diode su isklju~ene kada se na ekranu prikazuje 0ºC ili kada setemperatura u odvojenom odelenju nalazi van èljene. Ekran prikazuje prosek po-slednjih pet izmerenih vrednosti koje se aùriraju svakih 10 minuta. Nova prose~navrednost temperature prikazana je na ekranu odmah nakon što se izra~una, osimkada je razlika izme|u nove i predhodne vrednosti vee od 1ºC. Tada temperaturnevrednosti prikazane na displeju menjaju se za 1ºC u minutu dok se ne dostignuodgovarajua zna~enja.

Aparat je opremljen sa ~etiri skrivena senzora u plasti~nom delu ormana, kojisu zaštieni od vlage i kondenza, pri ~emu dva senzora odre|uju temperaturu zaregulaciju E72, a ostala dva za displej EP4. Senzori sadrè termistor, koji je

56

osetljiv na vla`nost, pa zato treba pa`ljivo prilaziti i ne treba ih savijati na mestuinstalacije, kako bi se izbeglo pucanje ili dotok vode unutar aparata.

Kontrolni senzor L66 u slu~aju kvara, na displeju e se upaliti EP4 sledeihkodova: E2, kvar na zamrziva~kom senzoru. E4: šalje obaveštenje o neispravnos-ti u radu senzora displeja friìdera. E6: kombinacija E2 i E4. Razlozi indikacijekodova mogu biti razli~iti (nedostatak freona, nepropisno instaliran senzor, neis-pravan kompresor itd.) tabela daje vrednost otpora senzora. Za ta~nije merenjesenzora potrebno je tako|e izmeriti temperaturu na mestu, gde je postavljen senzor.

Podešavanje E72 obuhvata sledee funkcije koje korisnik moè da kontroliše.Potenciometar za podešavanje temperature u friìderu i OF/ON kompresora ufriìderu. Potenciometar za podešavanje temperature u zamrziva~u i OF/ON kom-presora u zamrziva~u. Zelena LED dioda prikazuje hla|enje prostora (ukazujenormalan rad, ùta LED dioda funkcija SUPERFROST, crvena LED dioda zauzbunu na prekora~enje dozvoljene temperature uklju~enje/isklju~enje na “super-frost“ ozna~ava se sa “*“ na kontrolnoj tabli).

Prakti~no u svim friìderima bilo koje starosti za podràvanje neophodne tem-perature koriste elektromehani~ki regulator. On se sastoji iz bimetalnog vakum-skog senzora sa kontaktima, uklju~ujui i elektromagnetni relej, koji vrši uklju-~ivanje motora kompresora. U novim aparatima se ugra|uje elektronski regulatorkoji je u rodu sa termostatom, i koji e pratiti temperaturu u zamrziva~u i u rezultattome e isklju~iti ili uklju~iti kompresor. Na slici 65 prikazan je šematski dija-gram, štampane plo~e elektronskog termoregulatora za elektronsku kontrolu tem-perature u friìderu.

Slika 65.

Šema predstavlja tradicionalni termostat, koji je komparator na operacionompoja~iva~u i dva delitelja napona, od kojih jedan se koristi za podešavanje tem-peraturnog praga, a drugi da izmeri realnu temperaturu. Napon iz ovih divizoraodlazi na suprotni ulaz operacionog poja~iva~a, izlaz zavisi od ovih napona i bie0 ili 1. Izvršni ure|aj, u datom trenutku, uklju~uje hladnjak (agregat zamrziva~a).

57

Temperaturni senzor je termistor P2 sa nominalnim otporom 10 K. termistorsa otpornikom P1 obrasca sa razdelnikom napona, koji odlazi na invertni ulaz ope-racionog poja~iva~a A1. Termistor se montira unutar zamrziva~ke komore friìdera,me|utim, napon na njemu e biti obrnuto proporcionalno temperaturi.

Promenljivim rezistorom podesiti temperaturu u zamrziva~u. Za preciznijepodešavanje prametara moè se zameniti promenljivi otpornik P5 sa dva prome-nljiva rezistora sa znatno manjim otporom ali konstantnim tako da zajedno dajumaksimalnu otpornost P5, što se rezultira unapred utv|enim termometrom. OtporP2 poveava se sa smanjenjem temperature. Dakle, kada je temperatura otporni-ka P5 na invrtnom ulazu A1 viša od direktne u rezultat izlaza gde je logi~na nula,tranzistori VT1 i VT2 su zatvoreni, a samim tim i relej K1 isklju~uje agregat. Pripovišavanju temperature otpornost R2 se smanjuje. Kada temperatura padne ispodpostavljenog napona na invertnom ulazu A1 je manja od napona na direknomulazu. Na izlazu A1 pojavie se logi~na jedinica, koja e otvoriti tranzistore VT1i VT2 i relej K1 uklju~ie agregat friìdera.

58

GLAVA 4

SERVIS FRI@IDERA SAMSUNG

4.1. Sistem elektronskog upravljanja friìdera Samsung

U poslednje vreme savremeni friìderi, kao i drugi proizvodi za kunu upotrebu(veš mašine, mašine za pranje sudova, šporeti) sve ~ee su opremljeni elektronskomikroprocesorskim sistemom za upravljanje. Takav sistem upravljanja u velikojmeri poboljšava tehni~ke karakteristike aparata u domainstvu, poveava kvaliteti dozvoljava da se u slu~aju nekog kvara na aparatu moè lako dijagnostifikovati.

Razmotriemo detaljno sistem elektronskog upravljanja, koji se koristi u kom-binovanim friìderima Samsung, u modelima: RS21N, RS21H, RS21D, RS21F,RS23N, RS23H, RS23D, RS23F.

Kod nepravilnog rada (stvaranja greške) friìder ne treba isklju~ivati, kad jeure|aj isklju~en informacije se brišu. Kod grešaka prikazan je na slici 66.

Za ulaz u reìm za samodijagnostiku pritisnite tastere kako je prikazano naslici 66 i drìte ih pritisnute u vremenu od 5 sekundi. To su sve greške, koje semogu pojaviti na displeju:

1 – nepravilan rad ledomata.5 – nekorektni rad elektronskog modula.8 – greška senzora izlaza svega što je povezano sa ledomatom.12 – to je skoro uvek nepravilan rad ventilatora u zamrziva~u. Greške 2, 3, 6, 9 i 10 mogu se pojaviti kada do|e do prekida u elektri~nim

provodnicima, kratkog spoja ili greške kod senzora (senzor temperature) slika 67.

Slika 66. Ulaz u test reìm friìdera Samsung

59

Slika 67. Greška 2 sistema upravljanja fri`iera Samsung

Pregledati mre`u ispariva~a i proveriti kontakt u spoju konektora. Ako nije topromeniti senzor temperature. Greška 3 je za otapanje i konektor rashladnog dela.

Proveriti konektor ako nije on promeniti senzor otapanja, slika 68.

Slika 68. Greška 3. Prekid ili kratki spoj senzora za otapanje.

60

Slika 69. Neispravnost senzora zamrziva~kog dela

4.2. Karakteristi~ni kvarovi fri`idera Samsung

Greške: 7 ili 13Greške 7 i 13, slika 70, mogu se pojaviti kada je re`im otapanja završen iz

razloga ograni~enja vremena (80 minuta).

Slika 70. Greška u ciklusu otapanja.

61

Obi~no proces otapanja traje oko 10 minuta i završava se saglasno sa tempera-turom senzora (> 17ºC) jednako, u slu~aju pojavljivanja greške “7“, “13“, funkci-ja otapanja ne zapo~inje normalno i fri`ider otapa prirodnim putem. Pri takvojfunkciji otapanje se završava u vremenu od 80 minuta, slika 71.

Proverite da li hladni vazduh normalno prolazi ispod lamela ispariva~a. Pro-verite sigurnosni osigura~, osigura~ mora biti pripojen na hladni deo cevi ispari-va~a, slika 72.

Slika 71. Završetak otapanja po limitu vremena.

62

Slika 72.

Posle odvajanja spoja zaštitnog osigura~a treba proveriti njegovu otpornost.Otpornost zaštitnog osigura~a treba biti < 1Ω, slika 73.

Slika 73. Polo`aj senzora otapanja.

63

Ako se zaštitni osigura~ nalazi na cevi greja~a i ako je otpornost senzora manjaod 1Ω potrebno je izolovati ga zaštitnom trakom ili ga zameniti.

Tabela 6. Modeli termo osigura~a, koji se koriste u friìderima Samsung.

Ako je senzor prispojen na cev rashladnog agenta, a otpornost osigura~a je veaod 1Ω treba proveriti greja~. Odvojiti napajanje greja~a i proveriti ga Ohm metromi ako ima proboja potrebna je zamena. Nakon zamene priklju~iti napajanje i prinu-dno otapanje aparata, slika 74.

Nakon toga prelazimo u reìm testa, uklju~ujemo preklopnik ponovo na reìmprinudnog otapanja (FORCE DEFROSTING MODE).

Slika 74. Servisni reìm friìdera Samsung.

64

U tom reìmu (FORCE DEFROSTING MODE) proveriti ispravnost greja~a utoku 5 min, slika75.

Slika 75. Provera rada greja~a.

4.3. Otpornost senzora otapanja

Nakon isklju~enja senzora otapanja, treba proveriti njegovu otpornost. Reìmsamodijagnostike moè da otkrije kratak spoj ali ne precizira sledea dva slu~aja:

1. Greška visoke otpornosti: temperatura senzora < sobne temperature.2. Greška niske otpornosti: temeratura senzora > sobne temperature.Otpornost treba da odgovara dole prikazanoj tabeli 7, posebno za niske tem-

perature.

66

Tabela 7. Saglasnost izme|u temperature i otpora senzora otapanja

67

Najta~nija metoda za testiranje termistora provera senzora pri niskoj i normal-noj temperaturi.

a) Potopiti senzor u ~ašu ledene vode na nekoliko minuta.Otpornost treba da bude > 13kΩ u ledenoj vodi.b) Ostaviti senzor na normalnoj sobnoj temperaturi otpor mora biti < 6.01kΩ.Na slici 76 prikazan je grafi~ni prikaz zavisnosti izme|u otpora i temperaturnog

senzora otapanja.

Slika 76. Grafi~ki prikaz zavisnosti otpora temperature i senzora otapanja.

Ako senzor otapanja ima neka odstupanja, treba ga zameniti i resetovati fri`ider.

Greška 10. Greška senzora otapanja zamrziva~kog dela, slika 77.

Slika 77. Pravilno postavljen senzor otapanja.

68

Proveriti kontakte na konektoru i ako je sve u redu proveriti senzor otapanja,ako je on ispravan proveriti priklju~ak na glavnoj plo~i upravljanja MAIN PCB, slika 78.

Slika 78. Provera priklju~ka na senzoru otapanja

69

Slika 79. Šema priklju~ka senzora otapanja.

Greške 4 i 11 mogu se pojaviti u sledeim slu~ajevima: kod kvara na kontak-tima na povratnim linijama ili pri kratkom spoju. Motor konstantnog napajanjageneriše FG signal (obrtaji ventilatora) i šalje ga u mikroprocesor. Ako je brzinavan specifikacija, greška se pojavljuje u testu samodijagnostike.

Slika 80. Provera ventilatora

70

Slika 81. Test ta~ke u dijagramu za proveru ventilatora.

Proveriti vezu motora ventilatora (slika 80, 81) reìm prinudnog rada (Forcedoperation mode) prekontrolisati uklju~enje ventilatora nakon 5 minuta.

Polazei od ove faze re~ je samo o friìderskoj komori. Provera motora venti-latora vrši se samo kada je on u prinudnoj fazi rada. Priklju~ak motora ventilatora:proverite povezanost kontakata FG.

Napajanje motora ventilatora: proveriti u skladu sa elektri~nom šemom, kojase nalazi na pole|ni panela friìdera. Napajanje izme|u zemlje i CN74 pin 6 trebabiti 9 – 11V.

Ako motor ventilatora ne radi ispravno treba ga zameniti. Proveriti rupu za odvodkondenza.

U friìderima do 2004 godine, nije dobro otvoren prolaz za kondenz i dolazi~esto do blokade. Ako je otvor zatrpan sa ledom treba promeniti plasti~ni poklo-pac koji se proizvodi posle 2004 godine, slika 82.

Slika 82. A - Friìderi proizvedeni do 2004 godine; B – posle 2004.

Ako je otpornost senzora jako niska (temperatura senzora > od temperatureokoline), otapanje zapo~inje i završava se neposredno po duìni rada kompresora.

Zato se otapanje završava prema senzoru temperature (> 17ºC).

71

U ovom slu~aju friìder ne pokazuje grešku ni prilikom samodijagnostikova-nja, slika 83.

Slika 83.

4.4. Popravka friìdera Samsung RL33 – karakteristi~ni kvarovi

Mnogi stru~njaci za odràvanje friìdera Samsung, upoznati su sa problemimaaparata RL33. U narednom ~lanku razmotriemo detaljnije neke karakteristi~nekvarove ovih ure|aja i metode za njihovo uklanjanje.

Provera izvora napajanja

Izvor napajanja elektronskih modula friìdera SAMSUNG serije Rl33 izvršenje preko linearne šeme koja stvara konstantni stabilni napon od 5 i 12V.

Šematski dijagram napajanja prikazan je na slici 84.

Slika 84. Šema napajanja friìdera Samsung serije RL33.

Sastoji se od strujnog transformatora, ispravlja~a i integralnih stabilizatora(ostvareni preko ~ipova 7805 i 7812).

72

Glavni problem, povezan sa kvarom napajanja, javlja se pri ispadanju iz strojastabilizatora napona po kanalu napajanja od 12 V. Ali istovremeno sa njim ispadanapajanje po kanalu od 5V. êsto ne pregoreva zaštitni osigura~, koji stoji izme|uizlaza transformatora sekundarnog namotaja i ulaza u ispravlja~ki most. Stabilizatornapona 7812 zbog poveanog optereenja se pregreva i na kraju ispada iz stroja.Njemu ne pomaè i glomazni hladnjak koji je pri~vršen na telo šasije. Ovaj pro-blem je rešen ugradnjom radijatora sa veom površinom koji mora biti uveandva puta. Razmeštanje stabilizatora napona na plo~i prikazano je na slici 85.

Slika 85. Razmeštanje stabilizatora napajanja na plo~i el. modula

U cilju poboljšanja pouzdanosti i optimizacije raspodele optereenja izvoranapajanja na mnogim elektronskim modulima friìdera SAMSUNG indikator jeza više kanala napajanja koji su razdvojeni (trafo ima dva odvojena namotaja, odkojih se svaki koristi za napajanje odvojenog stabilizatora).

Provera grejnih elemenata

Na blok šemu friìdera slika 86. prikazane su sve komponente i sklopovi kojisu priklju~eni na glavne elektronske jedinice.

73

Slika 86. Blok šema fri`idera SAMSUNG serije RL33.

Na šemi je evidentno da su svi greja~i za odmrzavanje na ispariva~u povezaniparalelno. Provera ispravnosti svih greja~a mo`e se izmeriti odjednom merenjemnjihove otpornosti, npr. izme|u kontakata 3 konektora CN70 (N) i kontakta 1CN71(DEFROST) – slika 87.

Slika 87. Kontrolne ta~ke na elektronskom modulu za proveru greja~a

74

Ako je greja~ ispravan, otpornost izme|u prikazanim ta~kama bi trebalo dabude oko 150 Oma. U slu~ajevima kada je mereni otpor vei, moè se zaklju~itida je jedan od grejnih elemenata u kvaru. Na primer: kada je jedan od greja~a naispariva~u u prekidu otpornost greja~a bi pokazivala 1,7 kOm.

Treba napomenuti, da je kolo napajanja greja~a opremljeno spoljnim grejnimosigura~em. Ako pri kontroli ispravnosti greja~a na kontaktima elektronskog modulaommetar pokaè grešku, prvo treba proveriti zaštitni osiogura~.

Za detaljan pregled greja~a neophodno je skinuti poklopac ispariva~a, posle ~egamoèmo dobiti pristup konektorima ispariva~a i temperaturnih senzora, slika 88.

Slika 89. prikazuje izgled konektora poklopca greja~a na ispariva~u.

Slika 88. Spoljni izgled razdvojnih veza greja~a na ispariva~u, a tako|e i temperaturnih senzora.

75

Slika 89. Spoljni izgled konektora na poklopcu ispariva~a.

Upotrebna snaga greja~a ispariva~a je oko 287 Wati.Otpornost greja~a ispariva~a (u hladnom stanju) je od 165 - 170 Oma.

Provera temperaturnih senzora

Provera spoljnih temperaturnih senzora mo`e se izvršiti, merenjem otpornostina odvodnom delu konektora, slika 90.

Slika 90. Provera senzora na konektorima.

76

Za brzu pretragu èljenog kontakta senzora prikazuje se odgovarajua bojaìce provodnika koja povezuje priklju~eni element odozdo prema vrhu.

• Braon (zajedni~ki provodnik za sve senzore i kontakt grupe)• Crvena (uklju~uje vrata friìdera)• Narandàsta (poklopac vazdušne zavese)• Siva ili ùta (temperaturni senzor friìderske komore)• Roza (temperaturni senzor ispariva~a)• Teget (temperaturni senzor zamrziva~kog dela)Ovo nije kompletna lista temperaturnih senzora koja se koristi kod friìdera.

Postoji još jedan senzor koji se nalazi direkno na elektronskom modulu i prati tempe-raturu u prostoriji gde se nalazi aparat. Mogunost takvog testa temperaturnihsenzora su ograni~eni, jer takvom metodom se mogu proveriti u skladu sa otporompri datoj temperaturi (u komorama ili na ispariva~u), a tako|e kvar pri kratkomspoju. Treba primetiti da u veini novih friìdera SAMSUNG sa elektronskimupravljanjem koriste univerzalne temperaturne senzore tipa 502AT.

Kod obavljanja popravke na zameni neispravnih senzora, razmotriemo sle-dee momente:

- Senzor zamrziva~ke komore priklju~en je direkno na konektoru elektronskogmodula i nema srednje razdvojne spojeve. Pa pri zameni senzora neophodno jeotsei ga sa spojenih provodnika.

- Senzor zamrziva~ke komorei ispariva~ imaju srednje konektore, pa zato prizameni senzora nije potrebno sei provodnike sa razdvojne kleme. Ti senzori sisu spakovani u hermeti~ko prozra~noj kutiji, gde su obezbe|eni od prodora vlage.

U tabeli 8. prikazan je otpor senzora na razli~itim temperaturama 502AT. Utabeli su tako|e prikazani podaci napajanja na izvodima senzora (u zavisnosti odtemperature) u cilju kontrole njihove funkcionalnosti bez prekida sa elektri~ne plo~e.Merenje sli~nih napajanja vrši se voltmetrom sa velikim ulaznim otpornostima.

78

Tabela 8. Otpor senzora 502AT i napon na njihovim izlazima pri razli~itim temperaturama.

4.5. Kodovi grešaka i njihovi uzroci

U fri`iderima Samsung serije RL33 razvijen je sistem za samodijagnostiku,sistem koji prati performanse ugra|enih senzora i ~vorova. Zapravo, ona po~inje dafunkcioniše odmah nakon priklju~enja na mre`u. Ako u toku rada se identifikuje

79

neki kvar, dijagnosti~ki sistem generiše kod greške koji se prikazuje ili u oblikualfanumeri~kih simbola na kontrolnoj tabli, ili kombinacija indikatora i svet dioda.

Mogui kodovi grešaka i njihovi uzroci prikazani su u tabeli 9. Ti kodovi vaèfriìdere serije RL36/39.

Tabela 9. Kodovi grešaka friìdera Samsung serije RL33/36/39 i njihovi uzroci.

U friìderima serije RL33 ~esto se pojavljuje kvar sa greškom “rD” (kvar uradu vazdušne zavese, obi~no pukne zup~anik koji pomera plasti~nu pregradu) naslici 91. Prikazan je spoljni izgled otvorene klapne prikazan je strelicom.

Slika 91. Klapna vazdušne zavese u otvorenom poloàju.

80

Klapna otvara kanal za prolaz vazduha u reìmu otapanja. Ona se pokreepomou elektromotora sa reduktorom. Kada je klapna zatvorena elektronski kon-troler friìdera izra~unava vremenski ciklus rada reduktora elektromotora dopoloàja punog otrvaranja klapne.

Sledei ciklus rada motora – klapna zatvorena i u to vreme treba da radi kon-trolni punkt na plo~i. Pri izvršenju ciklusa otvaranje / zatvaranje klapne mogu iza-zvati kvar i pojavu greške “rD”.

81

GLAVA 5

SERVIS FRI@IDERA BEKO

5.1. Friìder BEKO NRF5050X

Razmotriemo dijagnostiku neispravnosti kombinovanog friìdera BEKO NRF5050X sa sistemom NO FROST. Karakteristika ovog modela je prisustvo elektron-skog sistema kontrole koji upozorava korisnika na neki kvar preko indikatorskogpanela. Na slici 92. prikazan je spoljni izgled friìdera.

Slika 92. Spoljni izgled friìdera BEKO NRF5050X.

1 – kutija za povre, 2 – police friìdera, 3 – zamrziva~ka komora, 4 – posuda zaled, 5 – kontrolni displej, 6 – kontrolni tasteri, 7 – police za vrata.

Na slici 93. prikazan je displej friìdera.

82

Slika 93. Izgled elektronskog ekrana friìdera BEKO

1 – indikator rada zamrziva~ke komore, 2 – indikator zadate i stvarne temperaturezamrziva~a, 3 – indikator rada komore friìdera, 4 – indikator zadate i stvarnetemperature friìderske komore, 5 – indikator otvorenih vrata, 6 – indikatorpovišene temperature, 7 – indikator reìma brzog zamrzavanja.

Indikator rada komore zamrziva~a

Treptanje ovog indikatora ukazuje, da pritisnete dugme za podešavanje reìmatemperature zamrziva~a.

Indikator rada friìderske komore

Treptanje indikatora ukazuje da se pritiskom na taster izabere èlkjena temper-atura u komori friìdera.

Indikatori zadate temperature u komori zamrziva~a

Svetlei indikator pokazuje podešenu temperaturu u komori zamrziva~a - 12ºC,- 18ºC ili - 24ºC.

Indikatori zadate temperature friìderske komore

Svetlei indikator prikazuje zadatu temperaturu u friìderskoj komori. Moè se izabrati temperatura + 2ºC, +5ºC ili +8ºC ili isklju~iti hla|enje.

Pokazatelji aktuelne temperature zamrziva~a

Navesti stvarnu temperaturu u zamrziva~u.

Indikatori fakti~ke temperature u friìderskoj komori

Prikazuju fakti~ku temperaturu u komori friìdera.

Indikator otvorenih vrata

Indikator trepe, ako su otvorena jedna od vrata. U tom slu~aju, ako vrata ostanuotvorena za više od jednog minuta, proradi zvu~na signalizacija, koja se isklju~ujenakon zatvaranja vrata.

83

Indikator poveanja dozvoljene temperature

Indikator se pali kada se temperatura poveava u komori zamrziva~a za 5ºC odzadate. Ako se ovaj alarm aktivira, do sniàvanja temperature netreba otvarativrata dok se alarm ne ugasi.

Indikator brzog smrzavanja

Kada aktivirate reìm brzog zamrzavanja indikator e treptati sve dok temper-atura u prostoriji ne padne na vrednost pogodan za brzo zamrzavanje (- 27ºC).Nakon dostizanja èljene temperature indikator svetli bez treptanja. Ukoliko reìmbrzog razmrzavanja nije omoguen, ona ne svetli. Na slici 94. Prikazani su tasteriza upravljanje friìdera.

Slika 94. Prekida~i za upravljanje friìdera BEKO

1. Taster izbora komore; 2 taster za izbor temperature; 3. Taster brzog zamrzavanja.

1. BOLME (KOMORA) – taster za izbor zamrziva~ke komore2. SICAKLEK (TEMPERATURA) – prekida~ za izbor temperature3. HIZLI DONDURMA (dugme za brzo zamrzavanje)

Uz pomo ovih prekida~a podešava se zadata temperatura u komori friìdera iizabrati reìm rada. Taster: 1. Namenjen je za izbor komora, na kojoj e biti izabrana temperatura.2. Uz pomo tastera 2 bira se temperatura u izabranoj komori. 3. Taster 3 koristi se da bi se aktiviralo brzo zamrzavanje. Pored ovih osnovnihfunkcija, na raspolaganju su i drugi opcioni tasteri. Ne kasnije od 10 sek pouklju~enju friìdera u mreù istovremeno pritisnuti tastere 1 i 3 i dràti ih u rokuod dve sekunde, i zatim se friìder prebacuje na automatsko testiranje.

Prvo uklju~ivanje

Pri prvom uklju~ivanju friìdera indikatori rada komora i indikatori temperaturepo~inju da treptaju. Kod prvog uklju~enja automatski se zadaje temperatura + 5 ºCu komori friìdera i - 18ºC u komori zamrziva~a. Nakon pritiska na taster za izborkomore svi indikatori po~inju da svetle, a ne trepu. Kompresor friìdera po~injesa radom nakon ~etiri minuta po uklju~enju na el. mreù. Nakon toga, temperaturau komorama po~inje da se sniàva do zadatog rezultata pribli`no u toku 24 ~asa.

84

Vo treba pritisnuti dugme za izbor komore.

Zadata temperatura kod prvog uklju~ivanja

Pri prvom uklju~ivanju treba podesiti temperaturu na - 18ºC, a komoru ufriìderu na +2ºC. da bi ste to uradili, pre svega, treba izabrati taster za komoru.Indikatori e se upaliti bez treptanja. Nakon drugog biranja tastera po~inje da treptiindikator komore zamrziva~a. Nakon toga pomou prekida~a za izbor tempera-ture treba podesiti u zamrziva~u na - 18ºC. Ponovo treba izabrati tasterom komoruza hla|nje. Pomou tastera za izbor temperature u friìderu podesiti na + 2ºC. Akou roku od 10 sek ne pritisnete nijedan taster, indikatori e svetleti i nee treptati.Nakon toga temperaturni reìm treba da bude izabran u skladu sa tabelom 10.

Tabela 10. Temperaturni reìm friìdera BEKO

5.2. Sistem hla|enja

Cirkulacioni reìm hla|enja ostvaren je pomou kompresora i proizvodi 195kcal/h. U friìderu postoje dva rashladna kondenzatora, od kojih jedan se nalazi

85

ispod, na podu friìdera. Kondenz kaplje u donji kondenzator i tu isparava. Rednovezan sa kompresorom montiran je ventilator koji pravi vazdušni tok, koji se pro-teè du` zadnje površine uklanjajui toplotu iz zadnjeg kondenzatora. U friìderuse koristi elijski ispariva~. Rashladni gas iz kompresora odlazi u cevnu sekciju,poloènu du` zidova otvora vrata, ~ime se spre~ava formiranje kondenzacije naunutrašnjoj površini ormana. Nakon toga, rashladni gas te~e u glavnom i podnimkondenzatorima. Sistem hla|enja prikazan je na slici 95.

Slika 95. Šema sistema hla|enja.

1 – osnovni kondenzator; 2 – filter; 3 – ispariva~; 4 – resiver; 5 – kompresor; 6 – podni kondenzator; 7 – antikondenaciona cev.

Kontrolna plo~a

Kontrolna plo~a se nalazi ispod kontrolne table u friìderu. Napon na mati~nojplo~i treba da bude izme|u 192 – 242 V. Na plo~i je montiran mikroprocesor, kojivri kontrolu svih funkcija u friìderu. Mikroprocesor obra|uje signale dobijeneiz senzora, prekida~a i grani~nih tastera za napajanje el. plo~e.

Naponska plo~a se nalazi ispod gornje površine poklopca na zadnjem delu fri-ìdera. Na plo~i je montiran ispravlja~ i ~etiri releja. 1. Regulacioni ventil. 2. Relejventilatora. 3. Greja~. 4. Kompresor.

Na slici 96 prikazan je raspored releja, snaga plo~e i boja provodnika koji suna nju priklju~eni.

86

Slika 96. Napojna plo~a friìdera BEKO

Nisko naponski elementi napojne plo~e obezbe|uju napajanje upravlja~keplo~e i elemenata, koji su vezani direkno na nju. Komande OF/ON se prenose izkontrolne table na odgovarajuim ure|ajima preko releja koji se nalaze na plo~inapajanja.

Relej 1

Upravlja damper kontrolom. Klapna po~inje da radi pri permanentnom napaja-nju naponom od 220 V, izme|u klema plavog provodnika transformatora i klemenarandàstog provodnika na napojnoj plo~i.

Relej 2

Upravlja ventilatorom. Ventilator radi pri stalnom napajanju od 220V izme|uklema plavog provodnika trafoa i klema roze provodnika napojne plo~e. Ako venti-lator ne radi, treba proveriti provodnike, sajle, prekida~ vrata i ventilator.

Relej 3

Upravlja greja~em ispariva~a. Greja~ radi sa napajanjem od 220V izme|u klemaplavog provodnika transformatora i kleme ùtog provodnika na napojnoj plo~i.Ako grerja~ ne radi treba proveriti provodnike i greja~.

87

Relej 4

Kontroliše kompresor. Kompresor radi pri napajanju od 220V izme|u klemaplavog provodnika transformatora i klema crnog provodnika na napojnoj plo~i.

Senzori

Senzori se koriste za merenje temperature u friìderu i prenose informacije naupravlja~ku plo~u. U friìderu postoje tri senzora temperature.

Senzor zamrziva~ke komore

Nalazi se izme|u opruge levih vrata zamrziva~ke komore i unutrašnjeg dela kutije,senzor meri temperaturu unutar zamrziva~ke komore i prenosi signal na mikro-procesor. Podatci dobijeni iz tog senzora, osnivaju upravljanje indikatorom radazamrziva~ke komore, kompresorom i signalizacijom brzog zamrzavanja.

Senzor komore friìdera

Nalazi se u specijalnom slotu iznad kutije sa lampom. Senzor meri temperaturuunutar friìdera i prenosi signal mikroprocesora. Na osnovu dobijenih podataka ovogsenzora osniva se upravljanje rada indikatora friìderra i klapne.

Sonda ispariva~a

Nalazi se iznad ispariva~a u blizini kapilarne cevi. Senzor meri temperaturuispariva~a i šalje signal u mikroprocesor. Uklju~ivanje i isklju~ivanje odmrzavanjase kontroliše senzorom ispariva~a.

Automatsko otapanje

U friìderu se koristi samoregulacioni sistem za odle|ivanje. Vreme otapanja seautomatski odre|uje iz predhodnog odmrzavanja. Ako je trajanje prvog otapanja krae,pre drugog otapanja kompresor se uklju~uje na duè vreme. Pri radu kompresora u nare-dnih osam sati vreme otapanja je maksimalno 60 minuta. Odmrzavanje po~inje na 0ºC,a završava se na 10ºC. Nakon 5 minuta po završetku otapanja uklju~uje se ventilator.

Elektri~na klapna

Klapna je montirana unutar kutije sa termoregulatorom u friìderskoj komorina mestu prijema hladnog vazduha. Ako se temperatura u friìderu poveava višeod zadate, klapna otvara hladan vazduh koji ulazi u komoru i temperatura u njoj sesmanjuje. Kada se temperatura u komori spusti do zadnjeg nivoa, klapna se zatvarai spre~ava pristup hladnog vazduha. Klapna se napaja promenljivim naponom od100V, upravljanje se ostvaruje dodavanjem stalnog napona od 5V. Da bi se tem-peratura u friìderu odràvala, vazduh nesme da prodre u komoru kroz jaz izme|ukutije termostata i zidova komore.

88

Transformator

Nalazi se unutar gornjih vrata. Transformator obezbe|uje permanentno napaja-nje od 12V, koje je neophodno za napajanje elektri~ne plo~e i permanentnog napo-na od 100V, neophodnog za napajanja klapne. Promenljiv napon od 12V se pretvarau konstantni napon od 5V preko ispravlja~a, koji je montiran na plo~i napajanja.

Ventilator

Smešten je unutar friìdera na zadnjoj masci ispariva~a. Ventilator stvara vazdu-šni mlaz, koji prolazi iznad iznad površine ispariva~a i kroz obe komore friìdera.Zahvaljujui tome unutar friìdra podràva se stalna temperatura. U vreme otapanjaventilator ventilator se isklju~uje. Za efikasniji rad ventilatora zadnji poklopac naispariva~u treba biti zatvoren. Pored toga, na zadnjem poklopcu ispariva~a trebabiti instaliran izalocioni zaptiva~ da spre~i infiltraciju vazduha kroz pukotine.

Greja~i

U friìderu postoje tri greja~a.

Greja~ ispariva~a

Greja~ tipa “sendvi~” postavljen je na ispariva~u. Uklju~uje se u vreme razm-rzavanja friìdera i sluì za skidanje leda i snega sa ispariva~a.

Greja~ drena`nog kanala

Postavljen je u drena`nom kanalu ispod ispariva~a. Uklju~uje se samo u vremerazmrzavanja friìdera i sluì za uklanjanje leda iz drena`nog kanala, obezbe-|ujui tako slobodan protok vode.

Greja~ vazdušnog kanala

Montiran je na zadnjoj strani vazdušnog kanala friìderske komore. On spre~avakondenzaciju vode ispred kanala. Uklju~uje se i isklju~uje zajedno sa kompresorom.

Osigura~

Montiran je sa leve niè strane ispariva~a na površini greja~a, pri~vršen saaluminijumskom folijom. Osigura~ je instaliran da u slu~aju kvara greja~i budustralno uklju~eni, spre~avajui tako neprihvatljivo poveanje temperature ufriìderu.

Lampe

Friìder ima tri sijalice od 15W, jedna je u friìderu, i dve se nalaze u zamrzi-va~koj komori. Za efektivniji rad friìdera neophodno je koristiti sijalice ne ja~eod 15W.

89

5.3. Neispravna signalizacija

Alarmi obaveštavaju korisnika o neisparavnosti i da je neophodno da pozovespacijalistu za popravke. Ovi signali ne mogu biti onemogueni od strane koris-nika. U slu~aju bilo kakvog kvara rashladnih pokazatelja indikatori po~inju damigaju kao što je prikazano na slici. Pre aktiviranja alarma gasi se motor ventila-tora greja~ i kompresor. Klapna se potpuno otvara. Signalizacija neispravnosti seisklju~uje pri reìmu automatskog testiranja. Indikator temperature komore friìderaistovremeno sluì i kao indikator neispravnosti. Ako lampice svetle stalno, displejpokazuje temperaturu rashladne komore, ako lampice trepu onda pokazuje kvar.Kada sistem detektuje indikator za upravljanje kvarovima lampica e treperiti akompresor se automatski isklju~uje. Indikacija greške se nastavlja sve dok greškanebude otklonjena, a friìder preba~en na automatsko testiranje. Slika 97 prika-zuje polja na displeju friìderskog dela, svetlenje ukazuje na neispravan kompresor,upozoravajui da se pritisne levi taster, kratkog spoja senzora, koji ukazuje nagrešku greja~a ili hla|enja.

Slika 97. Polja indikacije kvara.

Kvar hla|enja

Ovaj signal se dobija ako je temperatura u zamrziva~u ostala na 5ºC viša odzadate posle 5 sati neprekidnog rada kompresora. U prvih 24 ~asa posle uklju-~enja friìdera u struju signal se ne aktivira. Razlog ovog kvara moè biti curenjerashladne te~nosti, otvorena vrata na duè vreme ili kvar na ventilatoru.

Neispravnost greja~a

Ovaj signal se pojavljuje u dva slu~aja. 1. Ako je za ~etiri uzastopna otapanja potrebno više od 60 min.

90

2. Ako se odmrzavanje nastavi maksimalno (60 min) nakon otapanja ispariva~a,a temperatura nije porasla za više od 5ºC. Ovaj alarm se aktivira ako su greja~ineispravni (ne rade punim kapacitetom) ili je neispravan senzor.

Izveštaj senzora o kratkom spoju

Ovaj alarm se aktivira ako je jedan od tri temperaturna senzora u kratkomspoju. Kratk spoj moè da nastane i u konektorima ili ìca na kontrolnoj tabli dabude u spoju.

Automatsko testiranje

Jedna od glavnih karakteristika ovog friìdera – sposobnost da prona|e greškukada se aktivira automatsko testiranje. Da bi ste omoguili ovu funkciju, moratene kasnije od 10 sekundi posle uklju~enja friìdera, da pritisnete tastere za izborrashladne komore i brzo zamrzavanje i dràti ih pritisnuto 2 sek. Nakon prebaci-vanja friìdera u reìm automatskog testiranja svi indikatori na prednjem panelufriìdera treba da svetle u duìni od 10 sek. Ako jedan od indikatora ne svetli, toukazuje na kvar, treba isklju~iti automatsko testiranje i otkloniti kvar. Ako se nepojavljuje problem, svi indikatori osim indikatora o povišenoj temperaturi, isklju-~iti i zapo~eti drugu fazu testiranja – proveru zvu~ne signalizacije. Selektivno pri-menjuje spremnost za brzo zamrzavanje i signal otvorenih vrata. Kada se otkrijegreška automatski se prekida testiranje. Ako se ne detektuje greška, uklju~ie senaredna faza testiranja. Nakon kvara, potrebno je ponoviti test od po~etka. Greškekoje vode do kratkog spoja na senzorima, mogu biti izavani defektom senzora ilispojem na upravlja~koj plo~i ili uzrok kvara moè biti na ìcama koje povezujusenzore na kontrolnoj tabli ili loših elektri~nih veza, slika 98.

Slika 98. Poruka o kvaru na indikatorskom panelu

91

1. Polje indikacije kratkog spoja senzora ispariva~a.2. Razmaknuti kontakti senzora3. Kratak spoj senzora friìderske komore4. Otvoreni kontakti senzora friìderske komore5. Kratak spoj senzora senzora zamrziva~ke komore6. Otvoreni kontakti senzora zamrziva~ke komore

Senzor poloàja klapne

Ovaj senzor je mehani~ki prekida~ koji moè otvoriti ili zatvoriti klapnu. Mi-kroprocesor odre|uje poloàj klapne po signalu ovog prekida~a. U narednoj fazitestiranja proverava se poloàj klapne. Serijski prekida~ mora biti ili otvoren ilikratko spojeni, mikroprocesor detektuje još jednu grešku i uklju~uje indikator 7.Razlozi ove neispravnosti mogu biti loši kontakti na prekida~u, na mestima pri-klju~enja provodnika na kontrolnoj plo~i, ili visoka otpornost provodnika. Ako seotkrije takav propust, friìder ide na sledeu fazu testiranja.

Kontrola sistema za hla|enje

Na ovoj etapi proverava se rad sistema hla|enja. Uklju~enje indikatora 8 ozna-~ava da je zamrziva~ka komora nedovoljno ohla|ena. Ako se u toku prvih 30minuta provere upali indikator 9, to ozna~ava da friìderska komora hladi prete-rano jer prodire vazduh iz zamrziva~a. Ako ovaj indikator zasvetli po isteku prvih30 minuta ovog testa, to zna~i, da je rashladna komora ohla|ena nedovoljno.Mogui su sledei rzlozi nedovoljnog hla|enja zamrziva~ke komore:

• Curenje rashladnog fluida;• Kvar kompresora;• Kvar na spojevima kompresora;• Neispravnost ventilatora, za cirkulaciju vazduha u friìderu;• Neispravnost senzora.

Mogui uzroci prekomernog hla|enja friìdera• Zbog mehani~ke ili elektri~ne neispravnosti klapna ostaje zaglavljena;• Ako zbog lošeg spoja klapne u friìder prodire hladan vazduh iz zamrziva~a.

Mogui uzroci nedovoljnog hla|enja friìdera• Iz bilo kog razloga elektri~nog ili mehani~kog, klapna ostaje stalno zatvorena;• U komoru dolazi nedovoljna koli~ina hladnog vazduha; • Neispravnost ventilatora, koji obezbe|uje cirkulaciju vazduha u friìderu;• Curenje freona.

Provera greja~a

Ovo je poslednja faza automatskog testiranja. U ovoj fazi, kompresor se isklju-~uje, ispariva~ i greja~i su uklju~eni i drena`ni kanal je pokrenut u roku od 5 minu-

92

ta. Ako je zato vreme temeperatura ispariva~a merena sondom porasla za manjeod 5ºC, upalie se indikator 10.

Greja~i ne rade ili rade sa nedovoljnim kapacitetom.Sonda na ispariva~u iz bilo kog razloga pogrešno meri temperaturu.

Završetak automatskog testiranja

Prvih sedam etapa automatskog testiranja nastavljaju se još oko dva minuta,nakon ~ega se uklju~uje kompresor. Zatim se provera nastavlja još okolo 45 minu-ta, ako se ne detektuje bilo kakva greška. Nakon završetka poslednje faze testi-ranja rade greja~i, svi indikatori se uklju~uju na 30 sekundi. Posle toga friìderpo~inje sa radom kao pri prvom uklju~enju u elektri~nu struju. Da bi se isklju~iloautomatsko testiranje, treba jednom pritisnuti taster KOMORA.

Verifikacija programa

Da bi se prešlo u program provere, neophodno je uklju~iti friìder u napajan-je pritiskom na taster SELEKT I izabrati jedinicu temperature. Kod uklju~enjaprograma provere svi indikatori se uklju~uju. Pri proveri ostvaruju se sledeeoperacije:

• Kada pritisnete dugme za izbor komore treba da se uklju~e greja~i, ventila-tor i zvu~ni signal. Oni se isklju~uju kada se prekida~ pusti.

• Kada se pritisne dugme za izbor temperature uklju~uje se kompresor i klap-na. Isklju~uju se kada se taster otpusti.

• Pritiskom na taster brzog zamrzavanja treba da se uklju~e indikatori slika 99a. • Pri otvaranju bilo kojih vrata treba da se uklju~e indikatori slika 99b.

(a) (b)

Slika 99. Indikacije pri testiranju operacija.

Na slici 100. prikazan je dijagram kola na friìderu.

93

Slika 100. Elektri~na šema fri`idera BEKO.

94

GLAVA 6

FRI@IDERI LG

6.1. Funkcionalni test

1. Funkcionalni test omoguava da se testira štampana plo~a, friìdera, i loka-lizacija kvara. 2. Prekida~ reìma za test nalazi se na modulu za upravljanje friìderom.3. Ako su tasteri na frhu panela pritisnuti u testnom reìmu, funkcije nee raditi,ali pojavie se signal “ Ding dong “. 4. Posle završetka testnog reìma, moè se isklju~iti kabal iz napajanja pauklju~iti ponovo u struju i pritisnuti (RESET). 5. Ako se pojavi greška u toku testnog reìma, funkcionalna provera prestaje idisplej pokazuje kod grešku. 6. Ako je prekida~ mod testnog reìma pušten u rad za vreme indikacije kodagreške, funkcionalna provera nee raditi, slika 101.

Slika 101.

Provera LED dioda.

Pritisnite istovremeno tastere QUICK FREZE i FREZE TEMP. Nakon jednesekunde, sve LED diode na displeju upalie se istovremeno. Ako pustite taster,vratie se u predhodno stanje.

95

6.2. Opis komponenti

Elektri~na kola bloka napajanja

Na slici 102. prikazana su kola napajanja A i B.

Slika 102. Varijanta B koristi se samo u Evropi.

Sekundarni namotaj transformatora je priklju~en na elektri~no kolo, kojepru`a mo kontrole releja za upravljanje (12V konstantnog napajanja) i napajan-je modula koji se upravlja (MICOM i IC, stalnog napona) slika 103.

Slika 103.

VA1 je element prenaponske zašite. Kada je napon viši od 385V, osigura~(130ºC) isklju~uje primarni mamotaj na transformatoru, kako bi zaštitio sekun-darni namotaj od pregorevanja.

Kolo frekvencije

Na slici 104. prikazana je šema taktne frekvencije koju obezbe|uju unutrašnjielementi IC1 za prenos i prijem informacija, kao i za prora~un normalnog vremenarada. Koristi se samo rezonator OSC 1. U slu~aju zamene, procenjeno vreme uIC1 bie promenjeno ili IC1 nee biti u stanju da radi.

96

Slika 104.

Kolo reseta

Elektri~no kolo reseta prikazano je na slici 105.Svi unutrašnji elementi procesora MICOM (IC1) vraaju se u prvobitno stanje,

nakon vremenskog isklju~enja napajanja (nestanak struje i sli~no) MICOM (me-morija) vraa se u prvobitno stanje napajanja. Rezultat toga, sve funkcije rade uskladu sa prvobitnim stanjem. U po~etnom periodu dovo|enje napajanja “LOW”napajanje primenjuje se na RESET, kontakta MICOM memorije na kratko fiksira-no vreme. Na kontaktu RESET dovodi se 5V pri pokretanju operacije.

Slika 105.

97

Kolo puštanja zvu~nog signala i kolo kontrole otvorenih vrata

Slika 106. kolo puštanja zvu~nog signala varijanta A i B

A – varijanta.

Varijanta B – koristi se samo u Evropi.

98

Slika 107.

• Ako su vrata fri`idera otvorena u vreme rada ventilatora (FAN MOTOR), onse isklju~uje.

• Ta~ka (A), (B) DOOR S/W – R (mikroprekida~ vrata) povezan je sa kolomkoje detektuje otvorena vrata.

• Ako DOOR –R (vrata) nebudu otvorena ili zatvorena, mikro prekida~ vrataS/W – R odnosno OF/ON, i LAMP – R (diode za indikaciju) OF/ON u istovrema, kontakti S/W, (A), (B) šalju signal otvorenog ili zatvorenog stanja vrata.Slika 108. prikazuje proveru kola otvorenih vrata.

Slika 108. Provera elektri~nog kola stanja otvorenih vrata.

Napomena: ako se promeni mikroprekida~ vrata DOOR S/W – R mora se ispi-tati kompletan opis broja tog dela. Jer sli~an deo (mikroprekida~) vrata S / WRnije upisan u memoriju MICOM a , jer imaju obrnutu logiku kontakata.

Ako su vrata zatvorena, a uklju~i se a~arm ALARM DOOR OPEN (alarmotvorenih vrata). Neophodno je proveriti provodnike iz (A) i (B) i mikroprekida~vrata S/W – R, slika 109. i 109a.

99

Slika 109.

Slika 109a.

Radna kola temperaturnih senzora

Dijagram na slici 110 odslikava ~itanje temperature okolne sredine, temperatu-ru razmrzavanja, i temperaturu u fri`ideru u procesoru (MICOM (ICI)). Kratakspoj svakog senzora mo`e da se definiše na sledei na~in, slika 111.

100

Slika 110.

Slika 111.

6.3. Prekida~ test moda

Sledea šema je šema test prekida~a za proveru fri`idera, slika 112.

Slika 112.

Na slici 113. prikazana je kompenzacija temperature u fri`ideru.

Slika 113.

101

6.4. Kompenzacija temperature okolne sredine

Šema na slici 114. prikazani su izvodi neophodnih zna~enja temperaturnekompenzacije u procesoru kako bi bila nameštena temperatura u zamrziva~u, kojase odslikava u nekim modelima fri`idera.

Slika 114.

102

Na slici 115. prikazana je šema koja razmatra rad funkcionalnih fri`idera. Radkada se uklju~uju svetlee diode. Ova šema funkcioniše po metodu SCAN.

Slika 115.

Na slici 116. prikazana je tabela otpornosti senzora temperature.

Slika 116.

103

6.5. Postupci za sniàvanje šuma kod friìdera

U slu~aju, kada rad friìdera proizvodi neobi~ne šumove potrebno je sprovestisledee operacije.• Treba izvui ladicu i druge pokretne elemente zamrziva~kog odelenja, slika117.

Slika 117.

• Izvucite donju policu zamrziva~ke komore, slika 118.

Slika 118.

104

• Uz pomo odvija~a oslobodite zaštitni panel ispariva~a, slika 119.

Slika 119.

• Pa`ljivo skinuti zaštitni panel ispariva~a, slika 120.

Slika 120.

105

Jedan od razloga proizvodnje neobi~nih šumova je taj to dolazi do disbalansa nakrilima ventilatora, slika 121.

Slika 121.

Obi~no na krilcima ventilatora postoje identifikacioni brojevi. Ako je broj 2 ili 3, Menjaju ih servisni kodovi 4812 361 18282, slika 122.

Slika 122.

106

• Proveriti dali je klema na namotaju ispravna i sam namotaj motora ventilatora,slika 123.

Slika 123.

• Odvrnuti vijke na zadnjem panelu. Oni mogu blokirati sistem za cirkulacijuako upadnu u vazdušni provod, slika 124.

Slika 124.

107

Skinuti lampu a zatim zadnji panel, slika 125.

Slika 125.

Skinuti provodnike napajanja i uzemljenje, slika 126.

Slika 126.

108

• Fiksirati snop provodnika plasti~nom vezicom kao na slici 127.

Slika 127.

• Na kraju servisne operacije vratiti na mesto ranije skinute elemente u zamrziva~kukomoru, slika 128.

Slika 128.

109

6.6. Provera kompresora

Tehnološki najskuplji ~vor jednog friìdera je kompresor. Sreom najskupljajedinica u friìderu vrlo lako se moè proveriti. Okrenuti friìder i sa zadnjestrane skinuti plasti~nu rešetku koja je pri~vršena sa ~etiri zavrtnja, slika 129.

Slika 129.

Na slici 130. prikazana je kontaktna grupa kompresora.

Slika 130.Kontaktna grupakompresora.

110

Slika 131.Konektor sapriklju~cima.

Na slici 132. prikazane su spojevi provodnika po bojama.

Slika 132.

@uto zelena `ica je uzemljenje. Braon i plava, idu iz gajtana za napajanje stru-jom. Crna i braon slu`e za napajanje kompresora. Plava i crna su spojene zajed-no. Za ru~no pokretanje kompresora dovoljno je isklju~iti jednu grupu kontakatasa komadom provodnika.

111

Slika 133a.Spojiti dva kontakta ìceplave boje.

Slika 133b.Napraviti mostizme|u ljubi-~astog i braonprovodnika.

Posle toga uklju~iti friìder u struju. Ako kompresor uti verovatno je uprekidu i potrebna je zamena. Ako po~ne da radi isparavan je treba vratiti provod-nike na svoje mesto montirati plasti~ni poklopac sa zadnje strane i vratiti friìderna svoje mesto.

112

6.7. Provera ventilatora

Po konstrukciji u NO- FROST fri`ider postoji ventilator, koji tera hladan vaz-duh iz ispariva~a unutar komore zamrziva~a. U veini slu~ajeva lanac napajanjakompresora vezan je sa ventilatorom, tako da u slu~aju nekog kvara nebi došlo doprevremenog zamrzavanja cevi ispariva~a. Otvaramo zamrziva~ku komoru i ski-damo zadnju plo~u sa ventilatorom slika 134. Ventilator ima na sebi samo dvakontakta za napajanje strujom, slika 135.

Slika 134.

Slika 135.

113

Ako se nakon provere ventilator pokrenuo idemo na sledei korak. Na proverutoplotnog osigura~a. Ako pa`ljivo pogledamo ispariva~ u zamrziva~u slika 136.otkriemo vrlo lako toplotni osigura~. On je u obliku malog metalnog cilindra,smeštenog u prozra~nu plastiku, slika 137.

Slika 136.

Slika 137.

114

Kada je toplotni osigura~ u kvaru on izaziva pregrevanje greja~a a nakon togadolazi do otapanja ispariva~a. Proveru vršimo obi~nim om metrom slika 138.

Slika 138.

Ako je osigura~ ispravan indirektan zaklju~ak mo`e biti da je i senzor temper-ature ispariva~a tako|e ispravan slika 139.

Slika 139.

115

Vraamo osigura~ na mesto i uklju~ujemo friìider. Ako temperaturni osigura~ prikazuje kvar nije dovoljno da bude zamenjen,

potrebno je nai razlog pregrevanja greja~a. U veini slu~ajeva razlog je u tajmeruza razmrzavanje. Provera tajmera razmrzavanja

Za proveru ispravnosti tajmera idemo u rashladnu komoru friìdera, slika 140.

Slika 140.

U komori friìdera potrebno je ukloniti celu kontrolnu jedinicu reìma hla|enja,koji sadrì lampu za osvetlenje i termostat sa tajmerom slika 141.

Slika 141.

116

Za dalje postupke mo`emo pogledati šemu fri`idera koja se nalazi na zadnjemdelu zida ure|aja, slika 142.

Slika 142.

Iz šeme se vidi da ne postoji razlog za prekid rada termostata. Dalje prekošeme vidimo da tajmer zatvara strujno kolo napajanja ventilatora i kompresora.Skidamo tajmer slika 143.

Slika 143.

117

Pre demontaè potrebno je markerom obeleìti provodnike slika 144.

Slika 144.

Sada je potrebno pa`ljivo da se prou~i elektri~na šema. Crveno - braon ìca iztermostata mora biti mora biti spojena sa braon ìcom koja šalje napajanje na ven-tilator i kompresor, slika 145.

Slika 145.

118

Ispitivanjem Om metrom unutrašnja dva kontakta vidimo da nema otpornosti,slika 146.

Slika 146.

Otvaramo pa`ljivo gornji poklopac tajmera da bi ga bolje proanalizirali, slika147.

Slika 147.

119

Sada vidimo da su zatvoreni plavi i braon kontakti pa pri uklju~enju fri`idera ustruju nee biti napajanja, slika 148. Šrafcigerom u prorezu okreemo zup~anikeu pravcu kazaljki na satu za nekoliko milimetara i spajamo kontakte crveno-braoni braon provodnike, slika 149.

Slika 148.

Slika 149.

Vraamo blok upravljanja na svoje mesto uklju~ujemo fri`ider i on po~inje saradom.

120

GLAVA 7

ELEKTRI^NI RASHLADNI URE\AJI: teorija funkcionisanja i tehnike popravki

7.1. Principi funkcionisanja rashladnog ure|aja

Kod svakog kunog elektri~nog rashladnog ure|aja se mogu prepoznati ~etiriglavna dela:

• Hermeti~ki elektri~ni kompresor;• Kondenzator;• Kapilarna cev;• Ispariva~.Kompresor je srce sistema i on pumpa rashladnu te~nost kroz sistem cevi koje

su me|usobno spojene: hermeti~ko kolo, koje je sa~injeno od kondenzatora,kome prethodi kapilarna cev i ispariva~. Kompresor uzima rashladno sredstvo izpovratne cevi i sabija ga do visokog pritiska (7-8 bara) u delu hermeti~kog kolakoje se sastoji od kondenzatora (koji je spojen sa kompresorom dovodnom cevisa visokim pritiskom) i kapilarne cevi koja sledi. Na usisnom delu je temperatu-ra gasa neznatno viša od temperature koja ga okruùje a pritisak je nizak (priti-sak usisavanja je obi~no 0 bara ili malo niì). Nakon kompresije se pritisak i tem-peratura gasa primetno poveavaju (60-80ºC) i gas se vodi u prvi deo kola tj. kon-denzator. U kondenzatoru (cev koja obi~no ima disipaciona rebra za poveanjepovršine toplotne razmene sa vazduhom, u nekim slu~ajevima postoji i prisilnohla|enje pomou ventilatora) se sabijeni gas odràva pod nepromenjenim pri-tiskom koji je stvorio kompresor ali se postepeno hladi prolazei kroz cev i dajuisopstvenu toplotu okolini.

NAPOMENA: funkcija hla|enja je va`nija od funkcije koju obavlja konden-zator. Ako kondenzatora nema ili ako loše funkcioniše tj. ako nije u mogunostida prenese toplotu na okolinu usled akumulacije prašine izme|u rebara ili pogrešneugradnje ure|aja, doi e do lošeg rada rashladnog ure|aja koji e se pregevatišto progresivno dovodi do slabijeg u~inka i rizika od ozbiljnih smetnji u radu.

Gas se u kondenzatoru postepeno hladi (sa po~etnih 60-80ºC pri normalnimuslovima se temperatura spušta do oko 30ºC) i prelazi iz gasnog u te~no stanje(kao topla vodena para iz lonca koja se susree sa hladnim staklom prozora). Nakraju kondenzatora rashladno sredstvo postaje te~no i njegov pritisak opada nainicijalni pritisak koji je stvorio kompresor. Rashladno sredstvo prolazi kroz fil-ter sa molekularnim sitom koje treba da zadrì i najmanju vlagu koja moè biti

121

prisutna u gasu a tako|e obavlja i mehani~ko filtriranje jer zadràva ~estice od~vrstog materijala koje dolaze iz kompresora. Nakon prolaska kroz filter, rashlad-no sredstvo prolazi kroz kapilarnu cev koja predstavlja ventil regulacije pritiskakola a tako|e je direktno spojena sa ispariva~em. Kapilarna cev se zove tako zbogtoga što ima malu površinu unutrašnjeg popre~nog preseka, obi~no 0.5-0.6 mm2.

Slika 150.

Prilikom ulaska u ispariva~, te~no rashladno sredstvo pod visokim pritiskomulazi u okolinu u kojoj je pritisak zna~ajno niì nego u kapilarnoj cevi (oko 0bara). Zbog ovog pritiska, rashladne te~nosti mogu da postoje samo u gasnomobliku pa te~nost naglo isparava tj. prelazi iz te~nog u gasno stanje. Rashladnosredstvo klju~a i isparava pri temperaturi od oko -30ºC. Ova temperatura, koja jezna~ajno nià od temperature okoline u kojoj se nalazi ure|aj, je dovoljna da hladihranu (oduzimajui joj toplotu) i produì joj rok upotrebe. Poznato je da se raspa-danje organskih supstanci usporava sa sniènjem temperature. Opisani ciklus jeprikazan na slici 151.

122

Slika 151.

Prema tome, u rashladnom ciklusu se ostvaruju dve promene - u kondenzatoru(iz gasa u te~nost) i u ispariva~u (iz te~nosti u gas) kao i dve promene pritiska (savisokog na niski u kapilarnoj cevi i sa niskog na visoki u kompresoru).

7.2. Sistem instrumenata i informacije

Poznajui rashladni ciklus, sada je mogue pru`iti dodatne informacije koje seodnose na unutrašnje karakteristike ciklusa koje se dobijaju pomou mera~a.

Mapiranje funkcionisanja fri`idera pomou mera~a niskog pritiska

Da bi se dijagnostikovalo ispravno funkcionisanje ure|aja, obavezna jeupotreba mera~a niskog pritiska koji se obi~no postavlja na rashladno kolo putemprobojnog ventila. Ventil mora da bude postavljen na cev punjenja kompresora(ili na servisnu cev). Pritisak na mera~u je isti kao i pritisak u ispariva~u i usisnojliniji. Vrednost pritiska je veoma va`na radi potvrde dobrog funkcionisanjaure|aja.

123

Pošto je vrednost niskog pritiska mogue utvrditi jednim o~itavanjem mera~a,prava vrednost pritiska rashladnog sredstva u kolu i odgovarajua temperaturaklju~anja gasa pokazuju dobro stanje ure|aja. Sledi opis veza izme|u mogueo~itane temperature i odgovarajuih stanja ure|aja (slika 151a):

A. Temperatura klju~anja -30ºC (-25ºC u slu~aju rashladnih ure|aja sa jednimvratima i bez ijedne zvezdice) – funkcionisanje ure|aja je pravilno a koli~inarashladnog sredstva je odgovarajua;

B. Temperatura klju~anja -20ºC (-15ºC u slu~aju rashladnih ure|aja sa jednimvratima i bez ijedne zvezdice):

1. Kompresor ima problem sa usisavanjem – kvar na usisnom ventilu,2. Preveliko punjenje rashladnog sredstva – led na spoljnoj usisnoj liniji.

C. Temperatura klju~anja -40ºC (-35ºC u slu~aju rashladnih ure|aja sa jednimvratima i bez ijedne zvezdice):

1. Zatvoreno kolo je delimi~no bez gasa – zbog curenja ili malog inici-jalnog punjenja,

2. Kapilarna cev delimi~no zapušena.D. Temperatura klju~anja -50ºC (-45ºC u slu~aju rashladnih ure|aja sa jednim

vratima i bez ijedne zvezdice):1. Zatvoreno kolo je blokirano – kod kapilarne cevi ili kod filtera,2. Prisustvo vlage u rashladnom sredstvu.

Slika 151a.

124

7.3. Na~in rada

Ure|aj je ostao bez gasaKada je ure|aj normalno napunjen i kada je mera~ niskog pritiska spojen

putem probojnog ventila na rashladno kolo ure|aja koji radi, normalni pritisakrashladnog sredstva se proverava o~itavanjem temperature klju~anja od -30ºC.O~itavanje ove temperature kada ure|aj ne radi e pokazati temperature od 0ºCdo +20ºC. Nedostatak rashladnog sredstva se obi~no potvr|uje unutrašnjim pri-tiskom rashladnog kola koji je niì od normalnog i temperaturama klju~anja kojesu tako|e niè od normalnih (kada kompresor radi i kada ne radi). Ako se pokaèda je punjenje rashladnog sredstva neodgovarajue, prva provera se mora obavi-ti uz pomo elektronskog detektora curenja pri ~emu e se prvo testirati svispoljni varovi a potom svi skriveni varovi do kojih se moè doi uklanjanjem izo-lacione pene.

Ako potraga za curenjem na varovima pokaè negativne rezultate, moguiuzrok manjka rashladnog sredstva moè biti prisustvo “curenja“ na jednoj od cevikoje sa~injavaju hermeti~ko kolo. Ovaj defekt koji obi~no opravdava zamenuure|aja se mora dokazati da bi se spre~ila neopravdana zamena. U ispitivanjucurenja predlaèmo sledeu proceduru:

Podelite rashladno kolo na dva razli~ita dela prema sledeem redosledu (slika 152).Uklonite iz kola filter za

dehidraciju na sledei na-~in: cev ka kondenzatorupresecite 1cm pre filtera dabi se pritisak u kolu oslo-bodio (u slu~aju za~epljenekapilarne cevi) i da bi sespre~ila mogua eksplozijaako e biti korišen pla-men. Ostavite otvorene kra-jeve kapilarne cevi i kon-denzatora (A na slici 154).

Odvojite sa kompresoracev za visoki pritisak (B naslici 154) i usisnu liniju (Cna slici 154). Na krajeve ce-vi sa visokim pritiskom i usi-sne cevi postavite konektorsa muškom spojnicom (B iC na slici 153).

Slika 152.

125

O~istite ispariva~ i kapilarnucev sa kondenzatorom ubaciva-njem istog rashladnog gasa R134a.

Napomena: najbolje ~iše-nje se ostvaruje posebnim sred-stvom za ~išenje rashladnog kolatj. FRIOCLEAN (R134b). Ovajproizvod se u nekim zemljama pro-daje pod nekim drugim imenom.

“Uštinite“ i zavarite krajevekondenzatora i kapilarne cevi (Ana slici 154). Kroz konekcije B i Cubacite azot pri pritisku od 8-10Atm. Postavite mera~ za visokipritisak na konekcijama (B i C naslici 156). Na staklu mera~a zabe-leìte pozicije kazaljki da bi posleizvesnog vremena mogli da prime-tite bilo kakvo smanjenje pritiska ukolu. Ako do sniènja pritiska do|enakon 24 ~asa, potrebno je deta-ljnije traìti mesto curenja. Ako jecurenje lokalizovano u kuištuure|aja, mogunosti su sledee:1. Curenje se nalazi na cevimavrue linije – u ovom slu~aju jemogue isklju~iti ove cevi iz kola.Va`no je informisati korisnika omogunosti kasnijeg nalaènjaakumulacije vlage na delu kuištau okolini zaptivke zamrziva~atokom vla`nog dela godine.2. Curenje je u delu kola sa niskimpritiskom, u okolini ispariva~a unu-tar izolacije. U ovom slu~aju se po-pravka ne savetuje ~ak i ako je teo-retski mogua jer bi zahtevala otva-ranje kuišta ure|aja što bi dovelodo velikog estetskog ošteenja.

Slika 154.

Slika 153.

126

Ure|aj sa za~epljenim kolom

Zatvoreno kolo ure|aja je delimi~no ili potpuno prekinuto pa je slobodnacirkulacija rashladnog sredstva prekinuta kao i hla|enje. Pojava je veoma sli~nakao u slu~aju friìdera koji je ostao bez gasa jer kompresor radi ali nema hla|enjaunutrašnjosti friìdera. Zapravo, ~ep u kolu zaustavlja prolaz rashladnog sredstvana najtanjem delu kola sa visokim pritiskom (u kapilarnoj cevi, obi~no veomablizu filtera). Za~epljenje je obi~no delimi~no tj. dozvoljava minimalan prolazrashladnog sredstva i kompletiranje ciklusa što se upravo dešava u kolu u komenedostaje gasa! Za~epljenje moè biti rezultat nekoliko razli~itih uzroka:

A. êstice od ~vrstog materijala

Mogue je da male ~estice od ~vrstog materijala, nastale od mehani~kih roti-rajuih komponenti ili ne~istoa u cevima ili u kompresoru, kruè kroz zatvorenokolo pa kada do|u do kapilarne cevi nisu u mogunosti da pro|u kroz nju zbognjenog malog pre~nika. Tehnika popravke zahteva pra`njenje kola i njegovo~išenje kao i „produvavanje“ kapilarne cevi pomou azota pod visokim pri-tiskom (10 atm) i eventualnu, ako je to mogue, zamenu kapilarne cevi ako je onanepopravljivo za~epljena. Popravka bi tako|e zahtevala eventualnu zamenu uljamotora, filtera, pra`njenje i kasnije punjenje.

B. Vlaga u rashladnom sredstvu

Mogue je da je u trenutku uvo|enja rashladnog sredstva u kolo, zajedno sarashladnim sredstvom u kolo ušla i izvesna koli~ina vlage. U prošlosti se dešava-lo da je ulje za podmazivanje kompresora bilo kontaminirano vlagom. Znamo dase u rednom rashladnom kolu nalazi i filter za dehidraciju ali njegova sposobnostzadràvanja vlage nije bezgrani~na pa zbog ovog razloga filter postaje „impreg-niran“ a njegova sposobnost filtracije nestaje (ako vlaga u kolu pre|e vrednostikoje se obi~no javljaju). U ovom slu~aju vlaga (tj. voda) putuje zajedno sa rash-ladnim sredstvom kroz kolo bez stvaranja ikakvih problema u delu za konden-zaciju gde povišena temperatura odràva vodu u u parnom stanju. Kada te~norashladno sredstvo stigne u zonu ekspanzije (na kraju kapilarne cevi, u ulazu uispariva~), ekstremno niska temperatura od -30ºC izaziva progresivnu metamor-fozu vlage u led uz posledi~no progresivno za~epljenje iste kapilarne cevi.

Kada je kapilarna cev potpuno za~epljena, friìder prestaje da hladi.Kompresor nastavlja da radi i pritisak u delu sa visokim pritiskom raste do nenor-malno visokih vrednosti. U ovom trenutku je mogue da e termalna zaštita obav-iti intervenciju na kompresoru što e dovesti do prestanka rada ure|aja. Kada

127

friìder prestane da radi, visoka temperatura u kapilarnoj cevi i nedostatakekspanzije izazivaju topljenje ledenog „~epa“ na kraju kapilarne cevi kroz kojurashladno sredstvo ponovo po~inje da te~e. Kada se kompresor ponovo startuje,doi e do hla|enja do trenutka zaustavljanja zbog ponovnog stvaranja leda.

Simptom zaustavljanja zbog vlage je kratkotrajan rad ure|aja sa fazama nor-malnog rada koje su razdvojene fazama sa nedostatkom hla|enja i eventualnimintervencijama termalne zaštite. Tehnika popravke zahteva pra`njenje kola i nje-govo ~išenje, eventualnu zamenu ulja u motoru, zamenu filtera drugim filterom(eventualno veim) i produèno stanje praznog kola od bar jednog ~asa preponovnog punjenja.

C. Prisustvo zaga|iva~a

Nedavna promena rashladnog sredstva sa R12 na R134a je primetno zakomp-likovala ìvot rashladnih sistema uvodei po prvi put koncept „nekompatibilnos-ti“. Dok je sa prethodnim CFC rashladnim sredstvom (R12) korišeno mineralnoulje za podmazivanje kompresora koje ima parafinsku bazu i koje je potpuno„apsorbovano“ i stopljeno sa samim rashladnim sredstvom, novi HFC gas (R134a)nije kompatibilan ni sa jednom supstancom sa parafinskom bazom, kao što su uljaili maziva iz velikog broja proizvodnih procesa (tj. ekstruzija cevi). Zapravo, uskladu sa njihovim karakteristikama, ove parafinske supstance (kada nisu rasto-pljene rashladnim sredstvom) postaju ~vrste na niskim temperaturama koje sestvaraju na kraju kapilarne cevi. Na ovaj na~in dolazi do za~epljenja kapilarnecevi koje opstaje tokom vremena pošto rashladno sredstvo R134a nema dejstvorastvara~a.

Tehnika popravke zahteva pra`njenje kola i njegovo ~išenje posebnim agen-som, zamenu filtera, drànje kola praznim neko vreme i njegovo kasnije punjenje.

NAPOMENA: U ekstremnim slu~ajevima pregorevanja kompresora, zaga|i-va~ku supstancu (pregorelo ulje pomešano sa pregorelom izolacijom motora) moèbiti veoma teško eliminisati pošto sušenjem ona okoreva za unutrašnje zidove cevi.U ovim slu~ajevima „pranje“ kola rashladnim sredstvom ili sli~nim proizvodimase moè pokazati neefikasnim. Ovde emo opisati proceduru koja se koristi kadaje ponovno uspostavljanje funkcionalnosti ure|aja obavezno uzimajui u obzircenu ure|aja o kome se radi.

Predloèno sredstvo koje e se koristiti za ~išenje je obi~no sredstvo zauklanjanje fleka: trihlor-etilen (CHCl:CCl2) koje se prodaje u prodavnicama i netreba ga pobrkati sa benzinom ili drugim te~nim sredstvom za uklanjanje fleka.Prakti~niji metod ubacivanja trihlor-etilena u kolo zahteva upotrebu jednostavnihalata koje moète i sami da napravite kao na slici 155.

128

Za pravljenje opreme sa slike 155 je potrebno srebrom spojiti dve cevne spo-jnice D sa ekspanzionim rezervoarom B tako da bude mogue rezervoar ušrafitiza jednu mušku i jednu ènsku spojnicu. Cevna spojnica D mora da bude zavare-na i za kraj metalnog levka da bi mogla da se spoji sa jednakom muškom spojni-com. Treba zapamtiti da za vreme upotrebe ovog alata morate ~esto menjati zap-tivke spojnice A pošto trihlor-etilen brzo rastapa ove zatptivke. Zatim ete ubac-iti mušku spojnicu levka u ènsku spojnicu na ekspanzionom rezervoaru da birezervoar napunili trihlor-etilenom. Punjenje e biti lakše ako, nakon što je muškaspojnica stajala u posudi da bi pokupila trihlor-etilen koji mora da iza|e, deluje-mo pritiskom uspravno na ekspanzioni rezervoar dok sipamo trihlor-etilen ulevak da bi otvorili ventil muške spojnice i dozvolili izlazak vazduha. Kada jerezervoar potpuno napunjen sa trihlor-etilenom, spajamo ga sa usisnom linijomfriìdera (ili direktno na kapilarnu cev) i ubacujemo trihlor-etilen u kolo spajajuina ènsku spojnicu rezervoara crevo koje dolazi iz boce sa azotom. Da bi rezer-voar spojili direktno na kapilarnu cev, ona mora biti prese~ena na spoju sa fil-terom i odlomljena kleštima (nemojte da koristite plamen!!!) i nakon va|enjapene odvarite i uklonite kraj koji je uba~en u ispariva~.

Postoje odgovarajue komercijalne zaptivke za spojnice i imaju isti pre~nikkao i kapilarna cev da bi dozvolili pravilno sastavljanje spojnica na istu kapilar-nu cev. Ako ovih zaptivki nema, potrebno je zavariti kapilarnu cev (sa straneispariva~a) sa bakarnom cevi od 6mm (ubacite kapilarnu cev u najveu bakarnucev i smanjite pre~nik bakarne cevi stiskanjem pomou klešta) i na istu cevpostaviti konektor sa muškom spojnicom kao na slici 156.

Inicijalni pritisak azota ne sme da bude visok (oko 7-8 atm) jer se koristi samoda progura sredstvo za ~išenje u kolo. Boca sa azotom (ventil otvoren) mora dabude spojena na kolo. Kapilarna cev mora da bude spojena sa bocom da bi priku-pljala te~nost koja e izai i da bi se izbeglo prskanje. Obi~no se tokom prvih

Slike 155.

129

nekoliko minuta oduvo|enja te~nostiništa ne dešava. Za-pravo, te~nost u ce-vima polako topiza~epljenje. Dobarrezultat ove proce-dure se obi~no po-tvr|uje pojavom ne-koliko kapljica sme-|e te~nosti na krajukapilarne cevi na-kon ~ega sledi prska-nje gasa i još kaplji-ca te~nosti. Ako seovo desi, kolo seosloba|a za~eplje-nja. Kada prskanjeulja pomešanog satrihlor-etilenom po-stane normalno, pri-tisak azota se moè

poveati na 10 atm. Ako su i poslednje koli~ine trihlor-etilena koje izlaze iz kapi-larne cevi i dalje prljave boje, proceduru treba ponoviti. Procedura se moè sma-trati gotovom kada ~ist trihlor-etilen po~ne da izlazi iz kapilarne cevi. Kada jeispiranje gotovo, kolo treba isprati ~istim rashladnim sredstvom, zameniti filter,kolo vakuumirati, a potom napuniti.

D. Zapušen filter za dehidraciju

Sli~no onome što se dešava sa kapilarnom cevi, i zapušeni filter moè izazvatilošije hla|enje. U ovom slu~aju je prekid rada uvek mehani~ke prirode zbog~estica ~vrstog materijala koje ostaju u filteru i to u donjoj mreìci tj. moleku-larnom filteru. Da bi stvari bile još gore, ova situacija moè da doprinesepogrešnom pozicioniranju kapilarne cevi u unutrašnjosti filtera, na primer kada sekapilarna cev pogrešno ugura u donju filtersku mreìcu. U ovom slu~aju se kapi-larna cev veoma lako za~epi.

Treba se podsetiti zna~aja pravilnog pozicioniranja kapilarne cevi kao što je toprikazano na slici. Prava duìna ulaska u filter je oko 10mm i ovo je lako ostvar-iti savijanjem kapilarne cevi pod uglom do 45º.

Slike 156.

130

Za~epljenje kapilarne cevi u filteru seobi~no potvr|uje tokom rada ure|ajanedostatkom kondenzacije vlage ili inja namestu gde kapilarna cev izlazi iz filtera. Dabi bili sigurni da je za~epljenje u filteru, do-voljno je polomiti kapilarnu cev na mestunakon filtera. U slu~aju za~epljenja kapi-larne cevi unutar filtera, nee biti izlaskagasa iz kapilarne cevi pa e u filteru gas bitipod visokim pritiskom. Nemojte koristitiotvoren plamen i skidati filter sa konden-zatora jer postoji rizik od eksplozije!!!

Filter mora da bude uklonjen se~enjemcevi kondenzatora što je mogue bliè filteru.U nedostatku alata za se~enje cevi, moète

osloboditi pritisak u kolu se~enjem samog tela filtera testerom. Kada gas iza|ebie mogue upotrebiti brener radi uklanjanja za~epljenog filtera. Filter treba za-meniti, vakuumirati kolo i ponovo ga napuniti, slika 157.

Ure|aj radi bu~no

Buka koja poti~e od ekspanzije gasa

Buka od ekspanzije gasa je tipi~no duvanje koje se ~uje tokom rada ure|aja.Buka je zbog ekspanzije rashladnog sredstva kada izlazi iz kapilarne cevi i ulaziu vei prostor tj. u ispariva~. Ako se duvanje usled ekpanzije obi~no poklapa saniskim frekvencijama, ~esto rezultuje neprijatnošu. Poveana buka moè bitirezultat pogrešnog ubacivanja kapilarne cevi u ispariva~ (duè od 10 mm) za vremeproizvodnje ili popravke. Da bi se buka smanjila, moè biti neophodno prii ta~ki gdekapilarna cev ulazi u ispariva~ (va|enje izolacione pene) i obmotati cev ispariva~a ikapilarnu cev odgovarajuom trakom (materijalom sa katranom za toplotnu izolaciju).Ako se pokaè da je ovo dovoljno, potrebno je ispustiti rashladno sredstvo i odvaritikapilarnu cev sa ispariva~a (štitei penu i postavu pomou vla`ne krpe). Posebnimalatom presei jedan kraj kapilarne cevi (koji e biti ponovo uba~en u ispariva~) nanaj~istiji mogui na~in (da bi se isklju~ile eventualne mikroskopski oštre ivice),saviti kapilarnu cev na 10 mm od njenog kraja, ubaciti je i zavariti za ispariva~.

Da bi se procedura kompletirala, zatvoriti prethodno napravljenu rupu u izolacijiadekvatnom poliuretanskom penom. U nedostatku ove pene se rupa moè napunitisabijenom staklenom vunom ali je potrebno prethodno potpuno zaštititi cevi izo-lacionom trakom.

Slike 157.

131

7.4. Vodi~ za brzo rešavanje problema

Dodatak A: Razli~iti tipovi rashladnih kola, slika 158

133

Dodatak B: Pojava vlage na vratima i spoljnoj površini kuišta zamrziva~a

Fenomen kondenzacije je sli~an onome što se dešava sa flašom vode kada seizvadi iz friìdera i postavi u topliju sredinu: ubrzo je prekrivena vlagom ilikapljicama vode. Ovo se javlja zbog ~injenice da je površina flaše hladnija odokruènja pa se vlaga koja je prisutna u vazduhu ~im do|e u kontakt sa ovompovršinom kondenzuje. Ovo je o~iglednije ukoliko je razlika izme|u temperatu-ra okoline i hladnog tela vea i ukoliko je vea atmosferska vla`nost. Fenomen jeprirodno izraèniji u sredinama gde nema dovoljne cirkulacije vazduha.

Fenomen kondenzacije na zamrziva~ima prati fizi~ki analogna pravila: tem-perature koje se stvaraju u unutrašnjosti zamrziva~a su izme|u -18ºC i -30ºC ispoljni zidovi bilo kog zamrziva~a (~ak i onog sa super izolacijom) su nešto hlad-niji od okoline. Zamrziva~i koje servisira GIAS obi~no ne pokazuju probleme sakondenzacijom sve dok je relativna vla`nost vazduha ispod 80-90%. Ovo nar-avno vaì ako je izolacija uskla|ena sa standardima proizvodnje.

Podseamo da temperatura prostorije u kojoj ure|aj stoji ne sme da bude niàod +16ºC i viša od +38ºC. Ako temperature prelaze opseg, konsultujte uputstvoza korišenje gde je jasno re~eno pri kojoj temperaturi prostorije je garantovannajbolji u~inak ure|aja.

134

Dodatak C: Vodi~ za rešavanje problema podeljen po tipu ure|aja

145

Ošteenje elektronske kontrolne plo~e P/N 91200882 usled vlage koja ulazi u

njenu kutiju kod kombinovanih ure|aja sa dva kompresora

1. Opis problema

Ovaj problem se uglavnom javlja kada je rupa za odvod vode iz friìdera za~epljena.Voda koja je nastala otapanjem leda se ne odvodi pravilno pa se sakuplja na dnu friìdera.Na mestu otvaranja vrata ova voda moè procureti na prednji poklopac kontrolne plo~e iui u kuište kontrolne plo~e. Još jedan mogui uzrok problema moè biti loše zaptivanjegornjeg dela dihtunga zamrziva~a. U ovom slu~aju hladan vazduh koji izlazi napolje stvarakondenzat u blizini kuišta kontrolne plo~e na srednjem popre~nom delu ure|aja.

2. Rešenja problema

2a. Prona|ite i eliminišite uzrok stvaranja vlage na srednjem popre~nom delu ure|aja.Kao što je ve re~eno, predlaèmo proveru stanja odvodne rupe friìdera i dihtungavrata zamrziva~a.2b. Uklonite ošteenu kontrolnu po~u i zamenite je plo~om koja je posebno modifikovanaP/N 91200882. Ove nove rezervne plo~e su zaštiene slojem posebne smole koja jeotporna na vodu.2c. Postavite iznad nove elektronske plo~e novi polikarbonatni zaštitni film i novuplo~u poklopca. Ove komponente se smatraju servisnim pakovanjima i ozna~enesu razli~itim brojevima u zavisnosti od proizvo|a~a.

3. Spisak potrebnog materijala za obavljanje popravki

3a. Elektronska plo~a P/N 91200882: broj~ana oznaka elektronske kontrolneplo~e kombinovanih ure|aja sa dva kompresora je ista kao i prethodna sa tom raz-likom što su rezervne plo~e posebno zaštiene novom smolom otpornom na voduradi spre~avanja oksidacije štampanog kola (vidi sliku 159).

3b. Poklopac plo~e i polikarbonatna zaštita: u zavisnosti od proizvo|a~a ure|ajakoji treba servisirati, neophodno je naru~iti odgovarajue servisno pakovanje premadonjoj tabeli.

146

Svako servisno pakovanje uklju~uje dva poklopca (sa razli~itim crte`ima:upotrebite onaj koji ima crte` i boju koji su isti kao i na originalu), polikarbonat-nu zaštitu P/N 41007956 i dva šrafa sa konusnim glavama P/N 92415363.Polikarbonatna zaštita i šrafovi se mogu nai i kao zasebni delovi.

4. Procedura zamene elektronske kontrolne plo~e

Isklju~ite fri`ider iz uti~nice iuklonite desni poklopac sašarkom (A na slici 160).

Uklonite originalni poklopacure|aja tako što ete osloboditikukice kao na slici. Pazite da neporemetite osovinu termostataprilikom uklanjanja poklopca.

147

Uklonite sve ostatke origi-nalnog penastog dihtunga (B naslici 161). O~istite i odmastitealkoholom ofarbanu površinupopre~ne letve da bi ukloniliostatke lepka sa kuišta elek-tronske plo~e. NAPOMENA:penasti dihtung je prisutansamo kod nedavno proizve-denih ure|aja.

Pomou šrafcigera ukloniteplasti~ne klinove sa mestaprikazanih na slici.

Uklonite originalnu neispravnukontrolnu plo~u iz njenogkuišta sa sredine popre~neletve. Odvojite je od elektri~nihinstalacija. Pa`ljivo o~istite iosušite unutrašnjost kuištaplo~e (D na slici 162).

148

Pomou bušilice napravite dverupe (2 mm pre~nika i 4 mmdubine) u skladu sa dva pretho-dno uklonjena plasti~na klina.Ove dve rupe e biti korišeneza postavljanje dva šrafa kojidrè poklopac.

Novu kontrolnu plo~u P/N91200882 poveìte sa elektri-~nom instalacijom i pa`ljivo je po-stavite u njeno kuište. VA@NO:pošto se osovina to~ka za pode-šavanje temperature moè posta-viti na dva suprotna na~ina, oso-vinu postavite na potenciometari okrenite to~ak suprotno od ka-zaljki na satu dok ne do|e do krajatj. na nulti podeok (vidi sliku 163).Potom uklonite to~ak sa plo~e.

Uklonite zaštitni film sa polikar-bonatne folije P/N 41007956 ipostavite je na popre~nu letvu(vidi sliku 164). Proverite po-klapanje obe rupe (E na slici) iproverite da li je rupa kroz kojuprolazi osovina to~ka (F naslici) otvorena i pravilno pozi-cionirana.

149

Skinite obojena so~iva sa originalnog poklopca i postavite ih na odgovarajuuverziju novog poklopca iz servisnog pakovanja. Postavite to~ak za temperaturuna plo~u uz pa`nju da to~ak bude postavljen u poziciju “0“ kao na slici (pozicijana 9 ~asova).

Pravilno postavite novu plo~utako što ete prvo da ubacitelevu stranu (1 na slici 165).VA@NO: prilikom postavljanjato~ka za temperaturu, obratiteposebnu pa`nju da ne oštetitepolikarbonatnu foliju.

Pomou krstastog šrafcigerapostavite dva šrafa P/N 2415363koji se nalaze u servisnom pako-vanju. VA@NO: posebno paziteprilikom zavrtanja šrafova jer seu prvom pokušaju rupe na letvi irupe na poklopcu verovatnonee savršeno poklapati (G naslici 166).Na kraju postavite plasti~ni pok-lopac. U dodatku se nalazi auto-

test procedura pomou koje mo`ete da proverite pravilno funkcionisanje kon-trolne plo~e nakon završetka procedure zamene.

150

7.5. Auto-test procedura provere kontrolne plo~e P/N 91200882

1. Priprema za auto-test proceduru provere

A. Spojite ampermetar sa naizmeni~nim opsegom od 20A redno sa jednom oddve faze mre`nog napajanja ure|aja radi provere potrošnje struje elektrome-hani~kih komponenata ure|aja.B. Isklju~ite ure|aj iz mre`nog napajanja u trajanju od bar 6 minuta.C. Podesite temperaturni to~ak friìdera na poziciju „0“.D. Podesite temperaturni to~ak zamrziva~a na poziciju „super“.E. Uklju~ite ure|aj.F. U roku od 5 sekundi od uklju~enja zelene lampice okrenite temperaturni to~akzamrziva~a nazad na „0“.G. Sa~ekajte da se istovremeno upale sve tri lampice (ùta, crvena i zelena).Kada su upaljene, okrenite temperaturni to~ak zamrziva~a na neku drugu pozici-ju (npr. na poziciju 1). U ovom trenutku zapo~inje auto-test procedura.

2. Obavljanje auto-test procedure provere

A. Prvi korak je provera stanja NTC sondi. Ako kod sondi nema problema, tada sesve tri LED diode uklju~uju istovremeno kao i kompresor u trajanju od 7 sekundi.Posle ovih 7 sekundi se kompresor i LED diode isklju~uju i ostaju isklju~eni unarednih 7 sekundi (elektri~no stanje isklju~enosti „OFF“) kada se testira mikro-procesorski deo kontrolne plo~e. Kada se ovaj period završi, kontrolna plo~a prelaziu normalan rad uz pauzu od 6 minuta do uklju~ivanja kompresora.

B. Ako je NTC sonda zamrziva~a otvorena, zelena i crvena LED dioda se uklju-~uju istovremeno i trepu u trajanju od 14 sekundi. Kada se ovaj period od 14 sekundiprijavljivanja greške završi, kontrolna plo~a prelazi u normalan rad. Aktivira se i stanjealarma: kompresor radi bez prekida da bi se garantovala odgovarajua temperatura.Crvena i ùta LED dioda trepu (da bi privukle pa`nju) dok zelena svetli neprekidno.

C. Ako je NTC sonda zamrziva~a u kratkom spoju, zelena LED dioda po~injeda trepe dok crvena svetli bez prekida u trajanju od 14 sekundi. Kada se ovajperiod od 14 sekundi prijavljivanja greške završi, kontrolna plo~a prelazi u nor-malan rad. Tako|e se aktivira i stanje alarma: kompresor radi bez prekida da bi segarantovala odgovarajua temperatura. Crvena i ùta LED dioda trepu (da biprivukle pa`nju) dok zelena svetli neprekidno.

U slu~aju da auto-test prijavi neki problem koji se odnosi na NTC sondu zamrzi-va~a, pre zamene sonde proverite stanje konektora na elektri~nim instalacijama.Kada sumnjate na oksidaciju konektora sonde, mala koli~ina spreja za ~išenjekontakata se moè naneti na konektore pre njihovog vraanja na mesto.

151

7.6. Uspravna kombinovana jedinica sa dva motora, elektronskom kontrolnom plo~om i kontrolnim panelom

Od sredine marta 2001. godine smo po~eli da u naše jedinice ugra|ujemo novuelektronsku kontrolnu plo~u uz estetske i tehni~ke modifikacije u pore|enju saprethodnim jedinicama. Modifikacije se odnose i na unutrašnjost kuišta kao i nasamo kuište i to najviše na gornju popre~nu letvu kuišta gde je napravljen veiprostor za elektri~ne instalacije. Najzna~ajnija modifikacija uklju~uje zamenukonvencionalnog termostata za regulaciju temperatura friìdera i zamrziva~a ele-ktronskom kontrolnom plo~om sa dve temperaturne sonde. Sa estetskog stanovišta,nove kombinovane jedinice su identi~ne prethodnim modelima po pitanju upravlja-~kog panela, a jedina razlika je nedostatak LED termometra koji je nekada bio prisutanna skoro svim ure|ajima. Ovaj termometar se moè videti na donjoj slici gde je datopore|enje dveju razli~itih verzija kontrolnih panela (stara verzija A, nova verzija B).

Ako je potrebno zameniti neku komponentu kontrolnog panela, neophodno jepotraìti broj~ane oznake delova u Giastech programu uz obraanje pa`nje nadatum proizvodnje date jedinice pošto je u velikom broju slu~ajeva modifikacijaobavljena bez menjanja šifre proizvoda i imena ure|aja, slika 167.

1. Glavne osobine nove elektronske kontrolne plo~e

Princip rada nove elektronske kontrolne plo~e je sli~an onom kod poznatih kontrolnihplo~a jedinica bez zale|ivanja. Potvrda ovoga je da nove kombinovane jedinice imajudve temperaturne sonde ~ija je glavna osobina da im se otpornost menja u zavisnostiod temperature koju o~itavaju. Glavna elektronska kontrolna plo~a upravlja radomdvaju kompresora tako što obra|uje podatke koji dolaze iz dve sonde koje se nalaze:

• Unutar zamrziva~kog dela (direktno iznad cevi ispariva~a),

152

• Unutar friìderskog dela (u dodiru sa ispariva~em i skrivenom unutrašnjomizolacijom).

Postoje tri kontrole koje upravljaju friìderskim i zamrziva~kim delom. Dve surotirajui to~kii – friìderski (broj 1 – Fg) i zamrziva~ki (broj 2 – Fz) – a jednaje taster (Super – S). Rotiranjem to~kia menjaju se grani~ne (cut-off) vrednostiza kompresor svakog dela ure|aja. Na novoj elektronskoj plo~i su prisutne i ~etiriLED diode koje daju informacije o radu:

• Zelena za mre`no napajanje friìdera (DL2)• Zelena za mre`no napajanje zamrziva~a (DL1)• Crvena za upozorenje temperaturnog alarma za zamrziva~ki deo (DL4)• @uta (SUPER) za funkciju brzog zamrzavanja (DL3).

NAPOMENA: to~ak za podešavanje temperature zamrziva~a 2 se kod nekihverzija nalazi sa leve strane LED diode DL1.

Ako se zamena nekih elektronskih kontrolnih plo~a pokaè neophodnom, potraìteodgovarajuu oznaku u Giastech dokumentaciji date jedinice jer se u proizvodnji koristiveliki broj razli~itih verzija plo~a kod razli~itih verzija Combi ure|aja, slika 168.

2. Taster funkcije brzog zamrzavanja (SUPER)

Ako se taster Super (S na slici) drì pritisnut duè od jedne sekunde, upalie se ùtaLED dioda i startovae se kompresor zamrziva~a u kontinualan rad (100%) u trajanjuod 50 ~asova. Mogue je prekinuti brzo zamrzavanje u bilo kom trenutku pritiskom nataster u trajanju od oko jedne sekunde. Kada se period od 50 ~asova okon~a, kompresore prei u cikli~an rad u skladu sa podešenošu odgovarajueg to~kia. Okretanjemto~ka termostata zamrziva~a na “0“, zaustavlja se i poništava brzo zamrzavanje.

3. Temperaturni alarmi upozorenja

Crvena pilot lampa zamrziva~a se uklju~uje trepui kada temperatura kojuo~itava sonda (na cevi ispariva~a) bude viša od –7ºC i isklju~uje se kada je tem-peratura nià od –8ºC. Ako nakon prvog startovanja ure|aja, nakon odle|ivanjaili u bilo kom trenutku temperatura unutar zamrziva~a bude jednaka ili vea od0ºC, crvena pilot lampa se uklju~uje i svetli neprekidno. Da bi se isklju~ila (kadasituacija bude normalna), dovoljno je kratko pritisnuti taster SUPER.

153

4. Provera stanja sondi

Tokom normalnog rada ure|aja elektronska kontrolna plo~a proverava (u jed-nakim vremenskim intervalima) stanja rada sondi koje o~itavaju temperaturu.Ako se prona|e neki problem (sonda u otvorenoj vezi ili u kratkom spoju), plo~aautomatski aktivira stanje alarma na sledei na~in:

• U slu~aju kvara sonde u delu friìdera, zelena LED dioda mre`nog napajanjafriìdera po~inje da trepe a kompresor se napaja u fiksnom ciklusu (20 minutauklju~en i 40 minuta isklju~en).

• U slu~aju kvara sonde u delu zamrziva~a, zelena LED dioda mre`nog napa-janja zamrziva~a po~inje da trepe a kompresor se napaja u fiksnom ciklusu (30minuta uklju~en i 30 minuta isklju~en).

Kada je stanje alarma aktivirano, provere stanja sondi se i dalje obavljaju. Akoproblem sa sondama nestane, ure|aj e prei u normalan rad.

5. Auto-test procedura provere

Novi softver koji je ugra|en u novu elektronsku kontrolnu plo~u uklju~ujejedan auto-test program koji startuje serviser da bi proverio rad sistema. Kao iobi~no, predlaèmo upotrebu posebnog kabla za auto-test P/N 91941051.

Sada emo nastaviti sa opisom estetskih razlika ure|aja koji se trenutnoproizvode uz osvrt na Combi ure|aje sa dva kompresora da bi olakšali nalaènjekontrola koje e se koristiti za obavljanje auto-test procedure provere. Na slici169. se moè primetiti (kod nekih verzija) da je to~ak termostata zamrziva~a 2 nalevoj strani zelene diode DL1.

154

Da bi se auto-test procedura provere pokrenula, neophodno je postupiti nasledei na~in:

• Ure|aj isklju~ite iz mre`nog napajanja i sa~ekajte oko 5 minuta da bi se pri-tisak u zatvorenom kolu uravnoteìo.

• Otvorite vrata fri`derskog dela.• Uverite se da su kontrolni to~kii termostata friìdera i zamrziva~a u bilo

kom poloàju koji nije „0“.• Utika~ ure|aja spojite sa ranije pomenutim kablom (prethodno proverite da

je glavni prekida~ ovog kabla postavljen u poziciju 0).• Prebacite prekida~ ovog kabla sa poloàja 0 na poloàj 1 dok za to vreme

drìte pritisnut taster SUPER. Taster mora biti otpušten 1 sekund nakon napajan-ja ure|aja elektri~nom strujom.

NAPOMENA: Pravilno aktiviranje auto-testa se potvr|uje isklju~enjem unu-trašnje lampe friìdera. U slu~aju da se auto-test ne pokrene pravilno, bie neophodnoisklju~iti ure|aj i sa~ekati bar 5 minuta pre sledeeg pokušaja.

Kada je auto-test aktiviran, sledee provere se obavljaju automatski:

A. Provera radnog stanja obe temperaturne sondeAko kod sondi nema problema, sve LED diode na kontrolnom panelu se

uklju~uju u trajanju od 10 sekundi i test prelazi na sledeu ta~ku. Ako je na son-dama prona|en kvar, mogu se pojaviti dva razli~ita signala:

• ZELENA LED (DL1) + CRVENA LED (DL4) se uklju~uju u trajanju od 10sekundi – problem koji se odnosi na sondu zamrziva~a (sonda je u otvorenoj veziili kratkom spoju tj. problem sa odgovarajuim elektri~nim instalacijama);

• ZELENA LED (DL2) + CRVENA LED (DL4) se uklju~uju u trajanju od 10sekundi – problem koji se odnosi na sondu friìdera koja je zalivena penom(sonda je u otvorenoj vezi ili kratkom spoju tj. problem sa odgovarajuim elek-tri~nim instalacijama).

Kada je period alarma okon~an, auto-test se automatski završava. Pošto je pro-na|en problem, aktiviran je i radni alarm kao što je opisano u ~etvrtom poglavlju.

B. Unutrašnja lampa friìdera se uklju~uje u trajanju od 10 sekundi.C. Elektri~no „OFF“ stanje. Sva elektri~na optereenja (kompresori, ven-

tilatori, LED diode) su isklju~ena u trajanju od 10 sekundi.Ako nijedan problem nije prona|en, po završetku auto-testa softver vraa

ure|aj u normalne radne uslove.

6. Kako ukloniti kontrolni panel

NAPOMENA: Pre uklanjanja kontrolnog panela na uobi~ajni na~in, neopho-dno je prethodno olabaviti šrafove drà~a kabla sa zadnje strane gornjeg dela

155

ure|aja (kao na slici) da bi elektri~na instalacija ovog sklopa skliznula nani`e.Kada je dr`a~ kabla uklonjen, mogue je raditi na prednjoj strani ure|aja.

Prvo pa`ljivo ukloniteumetak kontrolnog pa-nela uz pomo tankogšrafcigera uz pa`nju dane oštetite plasti~ne je-zi~ke. Zatim uklonite šra-fove pomou šrafcigerasa magnetnim umetkom.Sada je mogue ukloni-ti kontrolni panel takošto ete ga podii, kaona sledeoj slici 170.

Da bi skinuli elektronsku kontrolnu plo~u sa kontrolnog panela, uklonitešrafove (A na sledeoj slici 171.) pomou šrafcigera sa magnetnim umetkom.Pazite da ne izgubite šrafove pošto je za vraanje kontrolne plo~e neophodnoupotrebiti originalne pozlaene šrafove.

156

Slika 172.

157

Slika 173.

158

7.7. CANDY stojei kombinovan ure|aj sa dva kompresora, elektronskom kontrolnom plo~om i estetikom „visokih vrata“

Ovi ure|aji su novi i njihova struktura i opšte osobine su veoma sli~ne novimCombi jedinicama sa dva kompresora koje su opisane u našem „Tehni~kom bil-tenu 006 FR“ koji je izdat 17 maja 2001. godine. Kola za hla|enje i zamrzavanjeoba dela su nepromenjena u pore|enju sa prethodnim verzijama ure|aja. Upravljanjeradom i pauzama oba kompresora je pod kontrolom elektronske plo~e koja jeopremljena sa dve temperaturne sonde. Estetika ovih novih ure|aja je inovativnapošto kontrolni panel više nije vidljiv ve je sakriven iza poklopca koji se nalazi iz-nad vrata. Da bi se pristupilo kontroli oba dela ure|aja, neophodno je otvoriti vratafriìdera. LED pilot lampe su vidljive i kad su vrata zatvorena i to kroz posebneotvore sistema malih plasti~nih so~iva koja se nalaze sa unutrašnje strane poklopca.

1. Glavne osobine elektronske kontrolne plo~e

Elektronska kontrolna plo~a koja je ugra|ena u ovu jedinicu radi na principi-ma koji su veoma sli~ni onima kod drugih elektronski kontrolisanih ure|aja. Oviure|aji tako|e rade pod kontrolom dve sonde za o~itavanje temperature (NTC)~ije se omske vrednosti poveavaju sa padom temperature, i obrnuto. Elektronskakontrolna plo~a upravlja radom i pauzama oba kompresora u zavisnosti odpodešene vrednosti od strane korisnika i omske vrednosti sondi. Sonde se nalaze:

• Unutar zamrziva~kog dela – postavljena direktno na cevima ispariva~a,• Unutar friìderskog dela – u dodiru sa ispariva~em i skrivena u izolaciji.Obe temperaturne kontrole (za friìder 1 na slici i za zamrziva~ 2 na slici) su

izvedene u vidu to~kia koje treba okrenuti da bi se izmenile vrednosti zauklju~enje i isklju~enje kompresora. Ovi to~kii pokreu dva potenciometra naglavnoj elektronskoj kontrolnoj plo~i.Potpuno okretanje temperaturnog to~kia zamrziva~a u smeru kazaljki na satuaktivira funkciju brzog zamrzavanja. Elektronska kontrolna plo~a poseduje ~etiriLED pilot lampe, slika 174.

159

• Zelena LED dioda za mre`no napajanje friìdera – DL2 na slici,• Zelena LED dioda za mre`no napajanje zamrziva~a – DL1 na slici,• Crvena LED dioda za temperaturni alarm zamrziva~a – DL4 na slici,• @uta LED dioda (SUPER) koja potvr|uje da je brzo zamrzavanje uklju~eno

– DL3 na slici.Kod ove serije ure|aja su ugra|eni razli~iti tipovi elektronskih plo~a koje su po

izgledu sli~ne, ali imaju razli~ite funkcije. Prema tome, kada je potrebno zamenitiplo~u potraìte odgovarajuu broj~anu oznaku u Giastech programu.

2. Funkcija brzog zamrzavanja (SUPER)

Da bi se na ovim ure|ajima aktivirala funkcija brzog zamrzavanja, potrebno je dokraja okrenuti (u smeru kazaljki na satu) temperaturni to~ki zamrziva~a (to~ki broj2 na slici). Ova pozicija je ozna~ena sa SUPER. Aktivacija se potvr|uje uklju~enjemùte LED diode DL3. Kompresor se uklju~uje u kontinualan rad od 50 ~asova. Po isteku50 ~asova, brzo zamrzavanje se zaustavlja i kompresor po~inje sa cikli~nim radom uskladu sa poslednjim poloàjem temperaturnog to~kia pre aktivacija funkcije. Mogueje i zaustaviti brzo zamrzavanje u bilo kom trenutku jednostavnim okretanjem tempe-raturnog to~kia iz pozicije SUPER nazad ka èljenoj normalnoj radnoj poziciji.

3. Alarmna upozorenja u slu~aju pogrešne temperature zamrziva~a

Crvena pilot lampa alarma se uklju~uje u slu~aju da temperatura koju o~itavasonda zamrziva~a na ispariva~u bude viša od –7ºC. Lampa se isklju~uje kadatemperatura zamrziva~a spadne ispod –8ºC.

4. Provera stanja sonde

Tokom normalnog funkcionisanja ure|aja elektronska plo~a proverava sondeu pravilnim vremenskim intervalima. U slu~aju da se detektuje neki problem(sonda u otvorenoj vezi ili kratkom spoju), elektronska plo~a automatski aktivirasledea alarmna stanja:

1. U slu~aju kvara sonde friìdera uklju~uje se zelena LED dioda friìdera ipo~inje da trepe a kompresor se napaja u fiksnom ciklusu – 20 minuta uklju~eni 40 minuta isklju~en;

2. U slu~aju kvara sonde zamrziva~a uklju~uje se zelena LED dioda zamrziva~a ipo~inje da trepe a kompresor se napaja u fiksnom ciklusu – 30 minuta uklju~eni 30 minuta isklju~en.

Dok je stanje alarma aktivno, elektronska plo~a proverava sonde na isti na~in.Ako problem nestane, ure|aj se vraa u normalan rad.

160

5. Procedura provere (auto-test)

Servisni tehni~ar moè startovati auto-test proceduru provere radi dobijanjapotvrde pravilnog rada kontrolne plo~e i sondi. Predlaèmo obavljanje auto-testauz pomo posebnog Gias kabla P/N 91941051 (vidi „Tehni~ki bilten 01GE“ od4. januara 1999. godine). Za startovanje auto-test procedure provere postupite nasledei na~in:

• Isklju~ite ure|aj iz mre`nog napajanja (na posebnom Gias kablu otvoriteglavni prekida~) i sa~ekajte oko 5 minuta,

• Otvorite i drìte otvorena vrata friìdera,• Podesite to~ki zamrziva~a u poziciju SUPER. Poloàj to~kia friìdera ne

uti~e na obavljanje ove procedure,

• Priklju~ite ure|aj u mre`no napajanje (zatvorite prekida~ na posebnom Giaskablu), slika 175.

• U roku od 7 sekundi od uklju~enja zelene LED diode DL1 zamrziva~a pode-site to~ki zamrziva~a na poloàj „0“ (isklju~enje zamrziva~a).

Pravilno aktiviranje auto-test procedure provere se potvr|uje isklju~enjemunutrašnje lampe friìdera – ovo je razlog zbog koga vrata friìdera moraju dabudu otvorena. U slu~aju da nema aktiviranja auto-testa, neophodno je isklju~itiure|aj iz mre`nog napajanja i sa~ekati bar 5 minuta pre sledeeg pokušaja.Kada je auto-test aktiviran, u nizu se obavljaju sledee provere:

A. Provera stanja obe temperaturne sonde (istovremeno se napajaju dvakompresora i ventilator friìdera ukoliko postoji). Ako na sondama nisu detekto-vani problemi, sve LED diode se uklju~uju u trajanju od 10 sekundi i proceduraprovere prelazi na sledei korak. Ako se detektuje neki problem na sondama,mogu se pojaviti dva upozorenja:

• Zelena LED dioda DL1 i crvena LED dioda DL4 se uklju~uju u trajanju od10 sekundi – prona|en je problem na sondi zamrziva~a (sonda ili njene veze ikonektor su otvoreni ili u kratkom spoju)

• Zelena LED dioda DL2 i crvena LED dioda DL4 se uklju~uju u trajanju od

161

10 sekundi – prona|en je problem na sondi friìdera (sonda ili njene veze i konek-tor su otvoreni ili u kratkom spoju).

Posle oglašavanja alarma koje traje 10 sekundi, auto-test se završava a ure|ajse vraa u normalan rad. Pošto je otkriven problem sa sondama, aktivirano jestanje alarma.

B. Unutrašnja lampa friìdera se uklju~uje u trajanju od 10 sekundi.C. Stanje isklju~enosti OFF (kompresori, ventilator, svetlo) u trajanju od

10 sekundi.Kada je auto-test okon~an, ure|aj prelazi u normalan rad uz pauzu od 6 minu-

ta pre startovanja kompresora.

6. Kako ukloniti kontrolni panel

Pre po~etka uklanjanja kontrolnog panela radi pristupanja elektronskoj kon-trolnoj plo~i, neophodno jeolabaviti šraf na drà~u ka-bla na pole|ini ure|aja. Ovodozvoljava pomeranje elek-tri~ne instalacije unapred zavreme uklanjanja kontrol-nog panela.

Otvorite vrata friìderskogdela i prvo uklonite poklo-pce bo~nih rupa A a zatimzadnji poklopac vrata B uzpa`nju sa ne štetite plasti-~ne kukice, slika 176.

162

Uklonite šrafove dr`a~esrednje šarke pomou šraf-cigera sa magnetnom gla-vom tipa 30SNX50 (Giasoznaka P/N 91942586).Zatim uklonite vrata fri-`idera sa kuišta ure|aja,slika 177.

Sa kuišta ure|aja ukloni-te plasti~ni poklopac šarkeC pomou tankog ravnogšrafcigera. Pazite da neoštetite plasti~ne kompo-nente, slika 178.

Uklonite plasti~ni pok-lopac sa kuišta šarke sasuprotne strane kontrol-nog panela. I ovde tako|epazite da ne oštetite plas-ti~ne komponente, slika179.

163

Uklonite šrafove D kao igornju šarku sa kuištaure|aja. Zatim uklonitešrafove E sa svake stranekontrolnog panela, slika180.

Sada je mogue uklonitikontrolni panel iz kuištakao na slici 181.

Na slici je prikazano kakoje elektronska kontrolnaplo~a spojena sa elek-tri~nom instalacijom ikontrolnim panelom. Dabi proverili ta~nost elek-tri~nih veza koje idu kaplo~i, potrebno je pogle-dati prilo`enu elektri~nušemu, slika 182.

164

GLAVA 8

RASHLADNI GAS R600a I KARAKTERISTIKE RADA SA NJIM

8.1. Pregled

Dugo vremena proizvodnja rashladnog gasa R600a nije bila apsolutnoneophodna, i bila je proizvedena u ograni~enim koli~inama. Danas to hemijskojedinjenje postaje jedno od najpopularnijih rashladnih gasova. On igra ulogu daod prve upotrebe ozbiljno je promenio tehnologiju njegovog korišenja, koji jepomogao smanjenje doze punjenja kao gas a samim tim i dopuštenu granicu kon-centracije, i poboljšao performanse i karakteristike rashladnih ure|aja, posebnopotrošnje elektri~ne energije.

Za pore|enje: u savremenom 130 – litarskom friìderu sa ne više od 25gramarashladnog gasa R600a, a po~etkom prošlog veka u friìderu iste zapremine sta-jalo je 250 grama drugog rashlanog gasa. U tom smislu R600a ima veliki poten-cijal u pore|enju sa svim ostalim rashladnim freonima.

Za proizvodnju potrebnih koli~ina izobutana potrebno je imati bilo kakvu ra-fineriju. Ali pored bitnih vrednosti izobutan ima zna~ajnu manu - eksplozivnost,koja namee odre|ena ograni~enja u radu sa njim. Uprkos tome, primena izobu-tana u radu rashladne tehnike usvojeni su u julu 2002 novi normativni dokumen-ti koji regulišu korišenje ove supstance pod brojem, GOST R MEK 66035-2-24-2001.

Do kraja 2005 oko 10% BHP u svetu i više od 35% u Evropi koristi izobutanR600a. u svim pravcima korišenja izobutana i rada sa njim popravke rashladnihaparata treba da vrše lica koja su prošla obuku o pravilima rada sa njim (zbogzapaljivosti).

Karakteristike sistema, koji koriste radni fluid R600a, jesu zbog veoma koris-nih svojstava prirodnog rashladnog gasa bez obzira na postojei model, ve se irazvilo niz novih proizvoda. Karakteristike i svojstava ranije korišenih freonajako se razlikuju u parametrima od savremenih svojstava izobutana R600a.

Da pogledamo šta su prednosti i mane svojstvene u novom rashladnom sred-stvu u pore|enju sa tradicionalnim freonima. Glavne prednosti izobutana da sekoristi kao rashladni fluid:

Ekološke prednosti R600a• Ne poseduje sinteti~ke sastojke.• Smanjenje šuma.• Nema svojstva rušenja ozonskog omota~a (koeficijent ODP = 0).• Najniì potencijalni uticaj na efekat staklene bašte (GWP = 0,001).

165

Termodinami~ke prednosti R600a• Operativne vrednosti R600a. • Relativno stabilan gas ne razloìv preko 20 godina.• Lako rastvorljiv u mineralnom ulju.• Poseduje mogunost hla|enja mešovitim rashladnih freona:

C1 = R152 + R600a; R290/R600a, M1LE = R22/R142b/R600a. To omoguavadobijanja parametara koji su blizu freonu R12.

Prirodni ugljovodonici kao rashladni fluidi, nisu našli široku primenu BHPzbog visoke opasnosti od poàra. U savremenim konstrukcijama ovaj problem surešili tako što su smanjili dozu punjenja na nivo koji ne moè prakti~no da dovededo poàra. Doza punjenja u friìderima za domainstvo je jako mala da ~ak i izne-nadni i potpuni gubitak rashladnog gasa je njegova koncentracija u kuhinji manjaod 20m . i bie prag zapaljivosti desetostruko manji.

Ekonomske vrednosti R600a1. Masa rashladnog gasa, koja cirkuliše kroz agregata pri korišenju izobutana,

znatno je manja.2. Postoje fabrike za proizvodnju komercijalnih koli~ina izobutana.3. Najekonomi~niji friìderi klase energetske efikasnosti A+ i A + + rade sa

R600a.

Ekološki nedostatci R600aNema.

Termodinami~ki nedostatci R600a• Niska rastvorljivost u vodi (0,03gr/l na 20ºC).• Sa vodom ne stupa u hemijskim reakcijama.• Specifi~na hladnoa dvaput je manja u odnosu sa freonom 12.

166

Tabela 11. Fizi~ka svojstva izobutana

Tabela 12. Zahtevi ka izobutanu koji se primenjuju u BHP

167

Pri pore|enju sa rashladnim fluidima R12 i R134a, izobutan isparava i kon-denzuje se pri ni`im pritiscima za iste vrednosti temperature vidi sledeu tabelu.

Tabela 13.

8.2. Tehnologija povezivanja cevi BHP po metodu LOKRING

Da bi se obezbedila bezbednost od po`ara pri radu sa izobutanom R600a uposlednje vreme široko je rasprostranjena tehnologija za hladnu vezu spajanjacevi pod imenom BHP – LOKRING.

Lokring – veza, slika 183, garantuje kvalitetnu vezu me|u cevima sa razli~itimdijametrima i od razli~itih materijala. On omoguuje spajanje bakarnih i alumini-jumskih cevi, što je dosta komplikovano kod tradicionalnih spajanja zavarivanjem.

Slika 183. izgled gotovog lokringspajanja AL – CU (aluminijum –bakar)

168

Kako bi izvršili LOKRING spajanje potrerbno je imati komplet za spajanje,zaptivne te~nosti LOKPREP i specijalne alate – klešta sa izmenjivim ~eljustimau nekoliko veli~ina, slika 184.

Slika 184. spoljni izgled specjalnihklešta.

Spojka (mufta) LOKRING

Sama kuplung spojka LOKRING snabdevena je sa dva prstena. Dve cevi kojetreba spojiti moraju se umetnuti u rupe u spojnici u suprotnom polo`aju. Name-štanje pre spajanja, dva prstena se nameštaju na krajevima spojnice. Povezivanjedve cevi ostvaruje se izme|u dva prstena, koji klize du` rukava spojnice dok sene spoje sa centralnim fiksiranim prstenom na sredini spojnice, slika 185.

Slika 185. spoljni izgled spojkeLOKRING.

169

Unutrašnja konfiguracija spojnice prstenova uti~e da se cev nalazi u istomrukavu sa spojnicom. Mala praznina du` ogradnih zidova cevi je vizuelna potvr-da da je LOKRIG veza ispravna. Nomenklatura ovih veli~ina LOKRING veza ješiroka, što omoguava nalazenje delova za bilo koju kombinaciju cevi pre~nika imaterijala. To su npr. i prelazak na kapilarnu cev, slika 186.

Slika 186. primer LOKRINGadapter za cevi razli~itog pre~nika.

Te~nost za zaptivanje LOKPREP

Za ~vrše veze izme|u cevi (unutrašnji spoj) treba koristiti specijalni hermetikLOKPREP slika 187.

Slika 187. nekoliko varijanti hermeti~kog lepka LOKPREP

Te~ni zaptiva~ LOKPREP – anaerobna te~nost koja ima u svom sastavu ela-sti~ne supstance. Ona osigurava dobar spoj izme|u cevi od razli~itih materijala.Pouzdanost lokringovog spoja je ilustrovano na slici 188 – ~ak i pri lomljenjucevi spojnica ostaje cela.

170

Slika 188. Primer ~vrstoelokringovog spoja.

Izbor spoja LOKRING

U zavisnosti od materijala cevi, koje treba spojiti, mogu je izbor izme|u dvarazli~ita spoja LOKRING.

1. Aluminijum (oznaka AL), omoguava spajanje iz sledeih materijala: alu-minijum – aluminijum, aluminijum – bakar, aluminijum – ~elik.

2. Mesing (oznaka MS), dozvoljava spajanje sa sledeim materijalima: Bakar –bakar, ~elik – bakar, ~elik – ~elik.

8.3. Metode izvršavanja lokringovih spojeva

Poznato je, da u BHP-u postoje cevi, napravljene od razli~itih materijala (npr.od bakra ili aluminijuma). Kako ih spojiti? Za to slu`e lokringovi spojevi.

Direktan spoj bakra i aluminijuma je nedopustiv, zato što bi se u tom slu~ajupojavio efekat galvanizacijske korozije (ona nastupa intenzivno), ako na spojpadne vlaga.

Izbegavanje ovog efekta omoguava spoj LOKRING. Treba primetiti da je za pravilno izvršenje spoja LOKRING, neophodno da

du`ina cevi na mestu spoja ne bude manja od 18 mm i da spoj treba napraviti na~vrstom delu cevi.

Za izvršenje operacije se~enja cevi neophodno je koristiti specijalni instru-ment. Obrezivanje cevi sa tim alatom omoguava ~istou bez piljevine koja biupala u cev, slika 189.

171

Slika 189. Korišenje specijalnogalata za obrezivanje cevi

Za izvršenje lokringovog spoja mnogo zavisi kvalitetna priprema cevi presamog lepljenja. Za to je neophodno o~istiti, skinuti patinu sa krajeva cevi.

Nakon ~išenja cevi naneti malu koli~inu jednu do dve kapi lepka LOKPREPna kraju cevi kao što je prikazano na slici 190.

Slika 190. Nanošenje lepkaLOKPREP na ivice cevi.

Nakon toga treba gurnuti oba kraja cevi u spojku (muf ). Stezanje spojke trebaizvršiti specijalizovanim kleštima slika 191.

172

Slika 191. Klešta za spajanje cevi.

Nakon spajanja treba sa~ekati par minuta da po~ne delovanje hermetika, aposle toga mogue je provoditi sledee operacije na aparatu.

8.4. Tabela temperaturnih karakteristika termostata RANCO K – 59

177

Slika 192. Servisni termostati DANFOSS.

Tabela uzajamno zamenjivih termostata za fri`idere

179

SADR@AJ

1. KLASIFIKACIJA I KONSTRUKCIJA SAVREMENIH FRI@IDERA .... 31.1. Klasifikacija friìdera po modelu sistema hla|enja ................................. 31.2. Klasifikacija friìdera po klimatskim klasama ........................................ 31.3. Konstrukcija savremenih friìdera ............................................................ 51.4. Sistemi za cirkulaciju vazduha u komorama .......................................... 111.5. Traènje mesta isticanja rashladnog gasa u savremenim friìderima

i njegovo odstranjivanje ............................................................................ 131.6. Punjenje rashladnim gasom ..................................................................... 15

2. KONSTRUKCIJA I POPRAVKA FRI@IDERA „NO FROST“FIRME MERLONI ELETTRODOMNESTICI SAELEKTRONSKIM UPRAVLJANJEM .................................................... 16

2.1. Sistem NO FROST ................................................................................... 162.2. Demontaà i zamena komponenti ........................................................... 202.3. Procedura autotest ................................................................................... 292.4. Elektronska plo~a upravljanja ................................................................ 292.5. Ventilator ispariva~a ................................................................................ 312.6. Problemi sa odle|ivanjem ........................................................................ 342.7. Tajmeri za razmrzavanje i adaptivno upravljanje otapanjem ............. 352.8. Tajmer razmrzavanja i dislokacija modula ADC .................................. 362.9. Greja~ za otapanje ................................................................................... 372.10. Dijagnostika i remont sistema za razmrzavanje .................................. 412.11. Uklju~ivanje ciklusa razmrzavanja ...................................................... 42

3. GORENJE .................................................................................................... 443.1. Elektronski sistem kontrole kombinovanog friìdera Gorenje K33/2 .... 443.2. Organi za upravljanje i indikaciju .......................................................... 453.3. Uklju~ivanje aparata i podešavanje temperature ................................. 463.4. Kontrola temperaturnih senzora ............................................................ 473.5. Greške na indikatorima i kodovi grešaka ............................................... 493.6. Servisni test ............................................................................................... 513.7. Gorenje kombinovani friìder HZA proces reinstalacije

u slu~aju za~epljenja drena`ne cevi ...................................................... 513.8. Uklju~ivanje aparata (ON) i podešavanje temperature

preko prekida~a ......................................................................................... 533.9. Opis elektronske kontrolne jedinice HZOS 3361/6 ............................... 55

180

4. SERVIS FRI@IDERA SAMSUNG ............................................................. 584.1. Sistem elektronskog upravljanja friìdera Samsung ............................. 584.2. Karakteristi~ni kvarovi friìdera Samsung ............................................ 604.3. Otpornost senzora otapanja ..................................................................... 644.4. Popravka friìdera Samsung RL33 – karakteristi~ni kvarovi .............. 714.5. Kodovi grešaka i njihovi uzroci ............................................................... 78

5. SERVIS FRI@IDERA BEKO ..................................................................... 815.1. Friìder BEKO NRF5050X ...................................................................... 815.2. Sistem hla|enja ......................................................................................... 845.3. Neispravna signalizacija ........................................................................... 89

6. FRI@IDERI LG ........................................................................................... 946.1. Funkcionalni test ....................................................................................... 946.2. Opis komponenti ....................................................................................... 956.3. Prekida~ test moda .................................................................................. 1006.4. Kompenzacija temperature okolne sredine .......................................... 1016.5. Postupci za sniàvanje šuma kod friìdera .......................................... 1036.6. Provera kompresora ............................................................................... 1096.7. Provera ventilatora ................................................................................. 112

7. ELEKTRI^NI RASHLADNI URE\AJI: teorija funkcionisanjai tehnike popravki ..................................................................................... 120

7.1. Principi funkcionisanja rashladnog ure|aja ....................................... 1207.2. Sistem instrumenata i informacije ........................................................ 1227.3. Na~in rada ................................................................................................ 1247.4. Vodi~ za brzo rešavanje problema ........................................................ 1317.5. Auto-test procedura provere kontrolne plo~e P/N 91200882 ............... 1507.6. Uspravna kombinovana jedinica sa dva motora, elektronskom

kontrolnom plo~om i kontrolnim panelom .......................................... 1517.7. CANDY stojei kombinovan ure|aj sa dva kompresora,

elektronskom kontrolnom plo~om i estetikom „visokih vrata“ .......... 158

8. RASHLADNI GAS R600a I KARAKTERISTIKE RADA SA NJIM .... 1648.1. Pregled ..................................................................................................... 1648.2. Tehnologija povezivanja cevi BHP po metodu LOKRING .................. 1678.3. Metode izvršavanja lokringovih spojeva .............................................. 1708.4. Tabela temperaturnih karakteristika termostata RANCO K–59 ....... 172

SERVIS NoFrost FRI@IDERA - miletodorov.rs · milodorov servis nofrstri@idera recenzt ingljuban...

Documents

Transcript of SERVIS NoFrost FRI@IDERA - miletodorov.rs · milodorov servis nofrstri@idera recenzt ingljuban...