ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА Београд,

Бранкова 17

ТЕХНИЧКО-ФУНКЦИОНАЛНА КОМПОНЕНТА

ДИЗАЈНА

Семинарски рад из предмета: Развој Производа

Професор:Александра Мр. Настасић

Студент: Предраг Васиљевић

Бр. Индекса 72/2008

САДРЖАЈ

1. Увод – Шта је функционалност?....................................................................32. Техничко – функционална компонента дизајна............................................32.1. Материјал као елемент техничко-функционалне компоненте.................42.2 Конструкција као елемент техничко-функционалне компоненте.............52.3 Квалитет израде као елемент техничко функционалне компоненте.........63. Функционалност током развоја производа и у готовом производу............74. Привидна функционалност.............................................................................75. “Техничко-нефункционални” производи....................................................106. Запажања и закључак.....................................................................................10

2

1. Увод – Шта је функционалност?

Сваки производ, од најпростијег копља наших давних предака па до мобилних телефона и осталих модерних помагала, увек је морао да испуни једну основну функцију – да ради. Да има функцију којој је намењен. У примеру горенаведеног копља, оно је служило за лов, и у почетку се састојало од пуког зашиљеног штапа. Како је првобитне дизајне водила искључиво функционалност, дотично копље се од тог штапа развило у оно што ми познајемо данас: ефикасно оружје за лов и рат. Дршка је продужена зарад бољег баланса и одржаванја дистанце то јест обезбећивања сигурности корисника, врх је постао челичан зарад веће издржљивости и дужег века производа. Сви производи човечанства, почев од тог сада наизглед простог копља су увек били дизајнирани вођени циљем да буду функционални. Или би барем тако требало да буде.

2. Техничко – функционална компонента дизајна

Дизајн било ког производа се састоји од четири компоненте: техничко-функционалне, естетске, економске, и ергономске. Техничко-функционална компонента дефинише функцију и употребу производа. Сваки производ мора да ради, и да служи нечему. Приликом дизајнирања производа, “правила” дефинисана техничко-функционалном компонентом диктирају да се тај производ дизајнира у погледу максималне могуће функционалности, наравно, у односу на остале три компоненте дизајна. Највећи проблем приликом овог поступка представља баланс између функционалности производа, и његове лакоће коришћења и цене. Непрактично је за једно предузеће дизајнирати производ максималне функционалности који не доноси профит дотичној организацији. Овде се не мисли само на зараду производа, већ и на могућност даљег усавршавања. Самим тиме, када се прича о функционалности производа, мисли се на максималну функционалност уз минималну цену израде.

Техничко-функционална компонента се састоји из три елемента: конструкције самог производа, материјала од којег је производ направљен, и квалитета његове израде. Намена производа обично диктира који материјал и какву конструкцију ће сам производ имати. За производе чија функционалност је најбитнија, тј естетска компонента практично да и не постоји (нпр. кућиште рачунара, приказано на слици десно), конструкција ће подразумевати неки прост геометријски облик, најчешће варијацију на тему квадра, и материјал чији квалитет обраде није толико битан колико његова

3

издржљивост. У случају свих осталих производа, елементи техничко-функционалне компоненте су под утицајем и свих осталих компоненти дизајна, како би коначан резултат био производ који максимално задовољава потрошача. Овде морамо скренути пажњу да сваки производ мора бити дизајниран “по налогу” маркетинга јер исти непрестано истражује и ради анализу тржишта. Иако ово донекле лимитира креативност дизајнера, овакав поступак дизајнирања обезбеђује животни век производа. Функционалност неког производа се, ипак, не огледа само у његовој употреби, већ и у потреби за његовим коришћењем.

Иако све четири компоненте покривају релативно различите аспекте производа, неки елементи ових компонената се преплићу из једне у другу. Дотични елементи су водећи приликом дизајниранја сваког производа, јер понајвише диктирају његову вредност. Од три елемента техничко-функционалне компоненте (материјали, квалитета израде и конструкција), две се налазе у још једној, јако битној компоненти – ергономској. Самим тиме, функционалност и ергономија неког производа би требало да најбоље рефлектују његову употребну вредност, самим тим и новчану вредност. Нажалост, ово није увек случај. Сваки производ мора да ради, али не мора нужно да ради добро.

2.1. Материјал као елемент техничко-функционалне компоненте

Материјали који се користе приликом израде производа су разни, што синтетичког, што природног (органског и неорганског) порекла. Који конкретно материјал ће се користити за израду првенствено зависи од намене тог

4

производа, као и од доступнсоти истог. Како ће текстура материјала изабраног утицати и на естетску компоненту, као и на конструкцију и квалитет израде производа, избор правог материјала за производ представља један од најкритичнијих делова приликом дизајнира новог производа.

Приликом дизајниранја производа предвиђен за широк спектар потрошача, доступност и изджљивост материјала је од најпресуднијег значаја. Ако узмемо било који производ из наше локалне продавнице можемо уочити пар правила везаних за избор материјала:

- Као најчешћи материјал у употреби су полимери. Иако су синтетички материјал, и самим тиме релативно непријатан приликом додира (у поређењу са дрветом), његова лака производња, издржљивост, лакоћа обраде и понајвише цена су фактори који га одржавају као најчешћи материјал у употреби.

- Метал је постао синоним за велике техничке уређаје. Од веш машине па до рачунара, сви већи технички уређаји имају кућиште израђено од метала. Иако су полимери доступнији и можда лакши за обраду, метал овде није због изгледа или цене, већ баш због функције – одржавања рада производа и заштита корисника. Разлог за то је чињеница да сваки електронски уређај током свог рада производи одређену количину статичког електрицитета. Метално кућиште је ту да скупља тај набој и безбедно га спроводи до уземљења.

- Природно разградиви материјали се нажалост не користе у толикој мери колико би желели. Иако индустрија прехрамбрених производа на нашим просторима има највише амбалаже од биолошки-разградивог материјала, то и даље није у количини као у иностраним земљама. Један од разлога за то је и успешан транспорт и одржавање производа како до употребе корисника (као што је амбалажа), тако и током употребе од стране корисника.

Производи који су предодређени за специфичне муштерије, custom made и high-end производи одступају од ових пар правила, првенствено зато што се ти производи праве или само једном или за јако узак круг потрошача, па приликом дизајна таквих производа техничко-функционална компонента није под толиким утицајем економске компоненте.

2.2 Конструкција као елемент техничко-функционалне компоненте

Под конструкцијом производа мисли се на његову дефинисаност обликом и бојом, као и начин на који је производ састављен од својих подсклопова и склопова. Дизајнер, приликом смишљања новог производа, дужан је да сагледа све аспекте конструкције и како та конструкција утиче на његов квалитет, естетику и ергономију. Мора се обратити пажња не само на целокупну конструкцију и функцију производа, већ и на функцију и употребу сваког подсклопа и склоап производа, као и њихово склапање у целину. Неодговорно је од дизајнера да осмисли, рецимо, нови миксер а да не узме у

5

обзир дизајн и његовог мотора, унутрашњег склопа саме мутилице, извора напајања итд.

Произвођачи се стално труде да побољшају и даље развију конструкцију својих производа, и тако унапреде сам производ. Разлози за ово су многи, али водећи међу њима је економски – “боље” конструисан производ ће се лакше користити (мање прихода одлази на документацију за коришћење), лакше направити и поправљати, и донекле и лакше прогнозирати животни век тог производа.

Правилан одабир материјала овде такође долази до изражаја, јер од типа самог материјала облично зависи и колико квалитетно ће се различити елементи производа склопити у целину, и самим тиме утиче и на квалитет израде.

2.3 Квалитет израде као елемент техничко функционалне компоненте

Када се каже “квалитет израде” људи обично мисле на квалитет обраде материјала, али овај појам обухвата не само то већ и квалитет обликовања свих елемената тог производа. Ако нешто лепо не “лежи” и неће да се зашрафи без употребе чекића, неможемо за тај производ да кажемо да је квалитетан без обзира колико добро његова спољна повшина је добро обрађена. Квалитет израде самим тим обухвата: тачност конструкције, усклађеност димензија и облика свих елемената при обради са конструкционим цртежима, усклађеност мера свих елемената са границама толеранције, површинску обраду и заштиту, тачност техничке и технолошке документације по којој се израђује производ, квалитет материјала од којих се израђује производ, стање и исправност алата и прибора, као и машина, уређаја и све остале опреме која се користи приликом израде производа, исправност контролних алата и узорака као и физичке услове под којима је производ произведен (осветљење, температура, влажност ваздуха, бука, шум, потреси, вибрације итд.).

Контрола квалитета је саставни елемент производње модерног производа. Квалитет се стално контролише и у крајњој мери одржава, ако не побољшава. Овакав начин производње је резултовао да одређене фирме и стекну свој реноме, и да самим тиме могу да се и са потпуно новим производом појаве на тржиште и да гарантују за његов квалитет. Такође, овакав начин производње је увео и нови појам у језике широм света – гаранција. Гаранција (енг. Varanty) је тврдња произвођача да ће њихов производ радити по спецификацијама које су они навели. Другим речима, произвођач гарантује за његов квалитет. Ако се из скоро било ког разлога покаже да је неки аспекат производа фаличан (тј утиче на функцију), уз гарантни лист који добијате као део документације ви ваш неисправан производ можете заменити за нови, исправан. Овде кажем “из скоро било ког” разлога, јер квалитет производње производа још увек није толико савршен да предвиди и тзв. више силе – земљотрес, удар грома и сл.

6

3. Функционалност током развоја производа и у готовом производу

Функционалност производа као појам почиње да се јавља већ у првој фази развоја производа. Једноставно речено, какав производ, са којом функцијом ће дизајнер кренути да смишља је резултат испитивања тржишта, то јест постављања најпростијег питања потрошачу: Шта ти треба? Када дизајнер сазна коју функцију производ треба да има, креће даље са осмишљава његову конкретну форму, да планира његов развој. Функционалност производа ће бити позивана даље током процеса развоја у разним фазама, а биће и тестирана на крају треће и у седмој фази. До седме фазе, све што се знало о производу као и о његовом предвиђеном раду је био у глави дизајнера и на његовим техничким цртежима. Прототип производа служи да дизајнер представи како производ треба да функционише, али не мора увек и да буде потпуно функционалан прототип. Постоје такозвани демонстративни прототипи који се праве да представе изглед и помогну у објашњењу како производ треба да функционише када изађе са производне траке. Тек у седмој фази, у тестирању пробне серије, провериће се да ли производ заиста функционише, као и да ли задовољава стандарде квалитета који су предвиђени за исти.

Ако као пример узмемо развој software-а за рачунаре (без обзира да ли је апликатвни, системски, забавни итд.) његов прототип ће се звати алфа верзија а пробна серија бета верзија. Алфа верзија било ког програма је скуп његових склопова, да се тако изразим. Сви елементи програма су ту, али и даље не раде заједно, морају се засебно покретати, и њихов рад је за сада делимично непредвидив. Када се успешно споје у бета верзију, иста иде бета-тестерима – момцима и девојкама који без преседана и без милости терају да програм ради под свим могућим околностима, не би ли нашли неку грешку или замерку коју су програмери превидели приликом свог тестирања алфа верзије.

У случају hardware-а било које врсте, тестирање углавном раде машине. Приликом провере квалитета и функционалности, рецимо, једне славине за воду, произвођач обезбеђује документацију која дефинише које оптерећење та славина може да истрпи од воденог притиска, колико пута по секунди може да се отвори и затвори а да не дође до оштећења материјала или промене функције рада, и слично. Тестирање свега тога је обично дуг и монотон посао, па се из тог разлога препушта машинама посебно прављеним за те задатке. Међутим, за разлику од програма, конкретни, опипљиви производи се морају константно тестирати, и овакве тестове пролазе све серије производње како би се проверило да ли је квалитет израде очуван у свакој следећој серији.

4. Привидна функционалност

У многим производним областима, дизајнери су често суочени са проблемом где треба да дизајнирају “производ” који треба да је само привидно функционалан. У овом случају функционалност производа постаје његова естетска компонента. Најтипичнији пример овога је индустирја игара (енг. Gaming industry). Под индустријом игара се подразумевају све области забављачке индустрије које су фокусиране ка прављењу конкретних игара, било

7

да су оне друштвене (монопол, нпр), или виртуалне (тј предвиђене за рачунар или конзолу). Док сама игра представља производ за себе са својим аспектима дизајна (техничко-функционални, естетски, економски…), одређеним деловима игре се приступа као засебним производима како би релативна реалистичност истих допринела естетској компоненти саме игре. За пример привидне функционалности кроз који ћу конкретно описати о чему је реч узећу игре StarCraft (Blizzard inc.) и Battletech (Fasa inc.). Обе игре су смештене у потенцијалну будућност људске историје, и као такве се од њих очекује да обезбеде поприличну количину напредне технике, механизованости, роботике, и сличних футуристичких елемената. За ове потребе, дизајнери саме игре обезбеђују правила понашања тих елемената унутар игре, али сам изглед њих се

обично препушта freelance дизајнерима. У таквој ситуацији, изглед неког елемента унутар игре, тј један аспект естетике саме игре, се третира као засебан производ. Дизајн дотичног производа мора да задовољи естетску компоненту, али ергономска и техничко-функционална компонента морају само приводно да изгледају задовољено. Како елементи горе наведених игара имају поприлчно техничких својстава, њихов сам изглед мора да сугерише максималну функционалност, иако то не мора да заиста буде тако.

На слици можете видети технички цртеж из игре Battletech. На први поглед дотични цртеж изгеда савршено, производ приказан на њему изгледа

8

максимално реално, могуће, и донекле логично. Цела ова привидна функционалност је ту да визуелно задовољи потрошача и да му да осећај да се не бави пуким статистичким подацима (што, у суштини, игре и јесу ако им одузмете све визуелне аспекте).

Овакав принцип дизајниранја “производа” на интересантан начин заобилази доста фаза у свом развоју, јер већину њих мора само да “визуелно” задовољи. У примеру на цртежу, овај робот никада не би дошао до производне траке јер не постоје материјали који би могли да издрже његову масу (наводно је тежак 75 тона), и не постоји начин да овој робот икада прохода – тежиште

робота је толико неправилно да је исти у балансу једино када стоји потпуно мирно.

На горњој слици је приказана идејна скица одбрамбеног авиона за игру StarCraft 2. Дизајнер се овде максимално потрудио да генералан изглед материјала сугерише на висок квалитет обраде, да конструкција максимално испуњава његову функцију (у овом случају, мобилна одбрамбена платформа са могућношћу конверзије у одбрамбени авион). Као и на предходном примеру, и овде су одређене фазе развоја овог замишљеног производа глатко прескочене да би се обезбедио максималан визуелни утисак (тј естетика) који и даље сугерише максималну функционалност. У реалности, поставља се велико питање да ли би дотична одбрамбена платфома била употребљива због комплексности израде, превише покретних и проблематичних делова, као и велики практичан проблем са позиционирањем мотора или неког другог извора напајања.

9

5. “Техничко-нефункционални” производи

Сигурно вам је позната ситуација када једноставно морате да купите неки производ који нема апсолутно никакву сврху сем да вам стоји на столу, али толико добро изгледа да га једноставно морате имати. Таквих производа има подоста, особа којима требају такви производи такође има подоста, естетика тих производа је прилично дискутабилна због различитих укуса, али чак и такви производи имају своју техничко-функционалну карактеристику, иако иста није толико очигледна. Што се функције ових производа тиче, она је јако проста – производ мора да попуни простор. Самим тиме највећи део функционалности тог производа се директно преноси на његову естетику. Али, квалитет израде производа, материјал од којег је направљен, па чак и његова конструкција су и код оваквих производа битни фактори у дизајну. Примера ради, нико не жели “снежну куглу” која због лоше конструкције пушта воду. Било који производ, ма колико изгледало да нема конкретну функцију, има неку функцију, иначе не би егзистирао. А ако егзистира, његова техничка-функционалност такође мора да постоји.

6. Запажања и закључак

Из изложеног се може закључити да је техничко-функционална компонента једна од, ако не и најбитнија компонента било ког производа. Нешто без чега производ не може постојати и што би требало да буде не само први већ и доминантни фактор приликом дизајнирања. Међутим, израз “колико пара толико музике” јако лепо карактерише већину производа на домаћем тржишту. На нашу велику жалост, приликом производње већине производа први и углавном једини приоритет има економска компонента тог производа, а његова функционалност се, са тачке гледишта потрошача, обично ставља у директну пропорцију са његовом ценом, иако обично иста и не рефлектује то баш најбоље. Производ који ради је за наше старе обично алат, или нешто ручно прављено, бренд производи су са тачке гледишта наше популације бацање пара јер “не раде” итд. Због менталитета нашег народа функционалност производа се увек погрешно повезивала са тиме ко, када и где га је направио, а ретко када на основу учинка самог производа. Ако се овакав приступ производима не промени, на нашем тржишту ће опстајати производи искључиво на основу рекламе и убеђења, а “добри”, “cool” функционални производи ће остати оне лепе ствари које нам купује ујак у иностранству.

10

Литература:- “Дизајн” – Др.Инж. Милован Васиљевић- Више артикала унутар web странице “Wikipedija” :

- http://en.wikipedia.org/wiki/Industrial_design- http://en.wikipedia.org/wiki/Design- http://en.wikipedia.org/wiki/Material_selection- http://en.wikipedia.org/wiki/Usability

- “Графички дизајн за 21ви век” – Шарлота и Петер Фиел- Games Workshop Design Studio Podcast - http://www.games-workshop.com/gws/content/article.jsp?community=&catId=&categoryId=&pIndex=0&aId=9400003&start=1

11