Seminarski Rad Poslovne Funkcije u Preduzicu Marko

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU - NIŠ

Predmet: Ekonomija i organizacija poslovanja

Tema seminarskog rada: Poslovne funkcije u preduzeću

profesor: student: dr Ljubica Blažević Marko Lukić br.indeksa: MC224П/2008

Poslovne funkcije u preduzeću

UVOD..................................................................................................................................21. DEFINICIJA FUNKCIJA........................................................................................32. OSNOVNE POSLOVNE FUNKCIJE.....................................................................42.1. Upravljanje.............................................................................................................42.2. Rukovođenje...........................................................................................................52.3. Izvršenje..................................................................................................................53. PODELA I SADRŽAJ IZVRŠNE FUNKCIJE......................................................54. FUNKCIJA PROIZVODNJE...................................................................................84.1. Priprema proizvodnje...........................................................................................84.2. Proces proizvodnje.................................................................................................94.3. Kontrola proizvodnje..........................................................................................104.4. Organizovanje proizvodnje.................................................................................105. KOMERCIJALNA FUNKCIJA............................................................................115.1. Nabavka................................................................................................................11

5.1.1. Faktori nabavke...........................................................................................115.1.2. Oganizacija nabavke...................................................................................12

5.2. Prodaja..................................................................................................................125.2.1. Politika prodaje............................................................................................135.2.2. Organizacija prodaje...................................................................................14

6. FINANSIJSKA FUNKCIJA...................................................................................146.1. Principi finansiranja............................................................................................166.2. Organizacija finansijske funkcije.......................................................................166.3. Problemi finansijske funkcije.............................................................................177. KADROVSKA FUNKCIJA....................................................................................187.1. Zadaci kadrovske funkcije..................................................................................197.2. Organizovanje kadrovske funkcije....................................................................198. GRUPA OPŠTIH POSLOVA.................................................................................20ZAKLJUČAK..................................................................................................................22LITERATURA:...............................................................................................................23

1


UVOD

Pojam organizacije se u savremenom svetu odnosi na uređen, ciljem definisan i

koordiniran skup ljudi na izvršavanju zajedničkog zadatka. Suštinu organizovanja

predstavlja način i redosled međusobnog uređenja odnosa, usklađivanja interesa, podele

posla, koordinacije i kontrole procesa realizacije zadataka i ostavrivanja ciljeva.

Ovaj problem se javlja u proizvodnji, trgovinskom preduzeću, banci, zanatskoj radnji i

seoskom gazdinstvu. Ali organizovanje zahteva i svaki drugi ljudski aktivitet i van

privrede. Tako se susurećemo sa organizacijom sportskog društva, crkvene zajednice, ali

i političke stranke i svakog ljudskog oblika zajedničkog delovanja.

U ovom seminarskom radu mi ćemo se prvenstveno baviti organizovanjem u

okvirima preduzeća kroz funkcije kao podsistemu organizacione strukture preduzeća.

U prvoj tački daćemo osnovne definicije funkcija.

U drugoj tački opisaćemo osnovne poslovne funkcije.

U trećoj tački pisaćemo o podeli i sadržaju izvršne funcije jer u nju spadaju

funkcije koje su nam zadate kao tema seminarskog rada.

U narednim tačkama objasnićemo poslovne funkcije koje su nam tema

seminarskog rada tako da ćemo u tački četiri opisati funkciju proizvodnje, u taćki pet

komercijalnu funkciju, u tački šest finansijsku, sedam kadrovsku i u osmoj tački grupu

opštih poslova.

2


1. DEFINICIJA FUNKCIJA

Tehnička podela rada unutar preduzeća uslovljava organizovanje izvršilaca prema

radnim zadacima. Faza ciklusa rada određuje koji su poslovi neophodni da se izvrše kako

bi se održao kontinuitet poslovanja i realizovala ciljna funkcija.

Funkcija se javlja kao elemenat organizacija a predstavlja skup istih ili sličnih

poslova koji se obavljaju na jednom ili više radnih mesta uz učešće obično više

izvršilaca.

Različite faze ciklusa reprodukcije diktiraju osnovnu podelu poslova na: poslove

proizvodnje, poslove robnog prometa i poslove novčanog prometa.

Prema fazama ciklusa rada javlja se podela poslova na: poslove pripreme, poslove

neposrednog izvršenja i poslove kontrole.1

U okviru preduzeća, imajući u vidu faze ciklusa proizvodnje i faze ciklusa rada

vremenom su se formirale tri tzv. Primarne funkcije (slika 1.)

Upravljanje

Rukovođenje i

Izvršenje

Redosled njihovog nastanka je bio: IZVRŠENJE – UPRAVLJANJE – RUKOVOĐENJE.

Slika 1.

1 Osnovi organizacije: dr V. Kolarić „Rad“ Beograd, 1980. str. 277

Izvršenje

Rukovođenje

Upravljanje

3


UPRAVLJANJE je strateško odlučivanje o cilju organizacije i vođenju iste ka

tom cilju (poslovna filozofija).

RUKOVOĐENJE je profesionalno i stručno animiranje izrvršilaca da sprovedu

poslovnu filozofiju (poslovna politika).

IZVRŠENJE je kvalitetno izvršavanje poslova prema zahtevu rukovodioca

(poslovna operativa).

2. OSNOVNE POSLOVNE FUNKCIJE

2.1. Upravljanje

Upravljanje je strateška funkcija preduzeća kojom se definišu:

(1) ciljevi postojanja i funkcionisanja,

(2) veze sa okruženjem i

(3) sistem odnosa unutar preduzeća.

Ova funkcija treba da omogući da se ciljevi dostignu i obezbedi permanentnost

funkcionisanja savlađujući sve prepreke koje preduzeću stoje na tom putu.

Na osnovu potrebe i zahteva okruženje sa jedne strane i sopstvenih mogućnosti

pre svega komparativnih prednosti, sa druge strane upravljačka funkcija determiniše i

reguliše sve ostale funkcije, dogđaje i aktivnosti u preduzeću. Ona postavlja okvire za

rukovođenje i izvršavanje.

Upravljačka funkcija određuje poslovnu filozofiju odnosno poslovnu politiku kao skup

ponašanja i odnosa sistema kao celine. Ova funkciju imaju u svojoj integraciji vlasnici

preduzeća odnosno od njih izabrani predstavnici i organi.

2.2. RukovođenjeRukovođenje je stručno usmeravanje članova organizacije da izvrše odluke

upravljača i ostvare cilj. U svakom radu koji je proistekao iz tehničke podele rada

neophodno je rukovođenje. Rukovođenje kao intelektualni proces možemo posmatrati u

širem i užem smislu.

4


Rukovođenje u širem smislu je svako usklađivanje aktivnosti na ostvarivanju

cilja.

U užem smislu, sa aspekta preduzeća, rukovođenje predstavlja optimalno

usklađivanje svih funkcija kako bi se u interakciji izgradila i funkcionalno efikasna i

humana organizacija kao poslovni sistem.

Rukovođenje se ponekad u literaturi ne razlikuje od upravljanja. Mi ćemo

rukovođenje posmatrati kao dirigovanje simfonijskim orkestrom.2

2.3. IzvršenjeFunkcije upravljanja i rukovođenja možemo smatrati aktivnostima koje regulišu,

određuju, odnosno diriguju izvršenja kao treću po redu osnovnu funkciju. Funkcija

izvršenja je prva po nastanku osnovnih funkcija i iz nje su se vremenom izdvajale, najpre

upravljačka funkcija a posle funkcija rukovođenja.

Izvršna funkcija je konkretizacija i realizacija poslovne politike, odnosno

zadataka a preko njih i ostvarivanje ciljeva. Izvršenje kao funkcija ima zadatak da:

neposredno, kvalitetno i u određenom vremenu sprovede poslovnu politiku u život. Ova

funkcija se zbog toga deli na niz podfunkcija i dodeljuje pojedincima ili grupi ljudi u

izvršenje.

3. PODELA I SADRŽAJ IZVRŠNE FUNKCIJEIzvršna funkcija se deli na različite načine, zavisno od autora i njihovih podela na

funkcije i mesto u organizaciji preduzeća. Tako dr Ž. Kostić3 sve funkcije deli na:

upravljanje, rukovođenje i izvršenje. Izvršnu funkciju dalje raščlanjava na osam tzv.

sekundarnih funkcija u koje ubraja:

istraživaje i razvoj

planiranje

proizvodnju

komercijalu

finansije2 Peter Drucker zamišlja preduzeće budućnosti kao simfonijski orkestar ili recimo modernu kliniku gde će raditi timovi stručnjaka u belim mantilima...3 dr Ž. Kostić i kolektiv autora: Osnovi organizacije, „Rad“, Beograd, 1980. str. 277.

5


kadrove

kontrolu i

opšte poslove

Nešto drugačiji pristup podeli funkcija ima dr P. Dejanović4 stavljajući naglasak

na položaj i ulogu pojedinih funkcija u funkcionisanju preduzeća.

On izvršnu funkciju deli u četiri grupe podfunkcija i to:

Osnovnu delatnost

Izvršne službe

Pomoćne servise

Stručne službe.

Naš pristup funkcijama odnosno podeli izvršne funkcije, se bazira na mestu i ulozi

pojedine funkcije u sistemu funkcija. Podela je izvršena prema hijerarhijskom

položajuaktivnosti, prema vremenskom toku i redosledu, a odnosno prema sadržaju

funkcija (slika 2.)

Izvršnu funkciju smo podelili na tzv.

4 dr P. Dejanović: Organizacija samoupravno udruženog rada, Ekonomski fakultet Subotica, 1981. str. 49.

6


regulacione

regulisane funkcije.

U regulacione funkcije ubrajamo:

planiranje

pripremu

organizovanje

evidentiranje

analiziranje i

kontrolisanje.

Ove funkcije dr P. Dejanović naziva „stručnim službama“. One su štabske

funkcije i služe za regulisanje, odnosno usmeravanje i koordiniranje tzv. regulisanih

funkcija. One imaju zadatak da omoguće (planovima, projektima, šemema, analizama,

uputima i sl.) nesmetano odvijanje i realizovanje osnovne delatnosti, zbog čega je

preduzeće i osnovano.

Ta osnovna delatnost zavisi od vrste preduzeća te može biti: proizvodnja rude,

izrada metalnih predmeta, eksploatacija šuma, promet robe i usluga, bankarsko

poslovanje itd.

Planiranje, pripremu i organizovanje smo nazvali APRIORNIM funkcijama jer

predhode izvršenju osnovne delatnosti.

U POSTERIORNE funkcije, koje se odvijaju u toku i posle obavljenih izvršnih

aktivnosti, ubrajamo: evidenciju, analizu i kontrolu. Grupu tzv. REGULISANIH funkcija

smo podelili u tri podgrupe.

Prva podgrupa obuhvata PROCESNE funkcije koje su proistekle iz praćenja toka

reprodukcije a sadrže: nabavku, osnovnu delatnost i prodaju.

Druga podgrupa, regulisanih funkcija, je skup tzv. funkcija RESURSA. Ove

funkcije obezbeđuju egzistiranje organizacije i obezbeđenje resursa i kadrova, novca i

razvoja.

Treća podgrupa sadrži tzv. POMOĆNE funkcije koje pomažu odvijanje osnovne

delatnosti. One su po sadržini heterogene i pojavljuju se u više modeliteta. Mi smo sve

pomoćne funkcije svrstali u tri i to: funkcija transporta, funkcija održavanja i funkcija

opštih poslova.

7


4. FUNKCIJA PROIZVODNJE

Proizvodna funkcija u skladu sa vrstom i strukturom osnovnih sredstava,

sposobnošću zaposlenog osoblja (kadrova, personala, odnosno zaposlenih uopšte) i

ciljem, proizvodi određenu vrstu proizvoda u određenoj količini, kvalitetu i vremenskom

periodu. Ta proizvodnja treba da bude kvalitetna, vremenski određena i ostvarena sa

najmanjim mogućim troškovima. Svaka proizvodnja kao osnovna delatnost se u principu

sastoji iz tri faze:

priprema proizvodnje

procesa proizvodnje i

kontrole proizvodnje

4.1. Priprema proizvodnjePriprema proizvodnje treba da obavi sve radnje kako bi se radno mesto

obezbedilo materijalom, energijom, dokumentacijom i ostalim potrebnim elementima za

normalan tok proizvodnje.

U pripremi se nalaze sledeće aktivnosti:

planiranje proizvodnje

tehničko – tehnološka priprema

lansiranje dokumentacije

programiranje

snabdevanje radnih mesta poslom.

4.2. Proces proizvodnjeOvo je deo proizvodnog sistema koji obuhvata sve ono što se događa sa

predmetom rada (proizvod ili usluga) od njegovog ulaza (sirovina, materijal) pa do

izlaska iz proizvodnog sistema (gotov proizvod, usluga).

Sam proces proizvodnje ćemo uslovno podeliti na dve faze:

faza stvaranja proizvoda (usluge)

8


pripremno završna faza

U okviru prve faze se odvija rad na proizvodnim radnim mestima. Menjaju se

fizička i hemijska svojstva predmeta rada, odnosno dolazi do povećanja upotrebne

vrednosti predmeta rada.

Obrada se izvodi na radnim mestima ili mestima rada. Ako se dešava vidljiva

promena na predmetima rada ta radna mesta se zovu proizvodna radna mesta.

Druga faza tzv. pripremno završna faza je vremenski prilagođena prvoj fazi i

treba da joj omogući uspešnu realizaciju. U okviru ove faze obavljaju se sledeći poslovi:

snabdevanje energijom,

unutrašnji transport,

skladištenje,

zaštita radnika na radu,

održavanje sredstava za rad.

4.3. Kontrola proizvodnjeKontrola se sprovodi upoređenjem etalona sa fazom (operacijom, stanjem) ili

gotovim proizvodom. Radi se zapravo o kontroli kvaliteta koja je usklađena sa tehničko –

tehnološkim redosledom poslova. Kontrola je završni deo procesa proizvodnje kao

osnovne delatnosti.

4.4. Organizovanje proizvodnjeOrganizacija proizvodnje zavisi od vrste proizvoda, masovnosti proizvodnje,

nivoa savremenosti sredstava, poslovne filozofije i stepena stručnosti i obrazovanosti

zaposlenih. Proizvodnja može biti pojedinačna, serijska i masovna.

Na slici br. 3. dajemo tipsku funkciju proizvodnje.

9


Slika 3.

5. KOMERCIJALNA FUNKCIJA

5.1. NabavkaNabavka je recipročna aktivnost prodaji. Svaki poslovni sistem – preduzeća, da bi

obezbedilo faktore poslovanja (repromaterijal, roba, poluproizvod, energija itd.) mora iste

da nabavlja na tržištu. Nabavka u užem smislu je kupovina predmeta, stvari , usluga,

prava itd. na tržištu po određenim cenama a u širem smislu obuhvata planiranje nabavke,

politiku nabavke, izbor dobavljača, praćenje izvršrenja nabavke, transport, evidenciju

itd...

Nabavka predstavlja početnu fazu u procesu reprodukcije tj. pretvaranje novca u

robu. Od njenog racionalnog i uspešnog sprovođenja u mnogome zavisi i karajnji rezultat

poslovanja. To se pre svega odnosi na troškove kao deternimantu poslovnog uspeha,

10


vreme nabavke i uticaj iste na kontinuitet poslovanja. Ona direktno utiče na ispunjavanje

rokova, kvalitet nabavljenih faktora poslovanja a time direktno utiče na kvalitet finalnog

proizvoda.

5.1.1. Faktori nabavkeU faktore nabavke ubrajamo pored ostalog i :

cenu,

količinu,

kvalitet,

izvore nabavke,

zalihe itd.

Nabavka svojim aktivnostima vezuje finansijska sredstva preduzeća te je bitan

faktor likvidnosti. Iz tih razloga treba voditi politiku optimalnih zaliha i izuzev u

posebnim uslovima (izuzetno povoljna cena na tržištu, oćekivanje restirkcija, nestabilne

cene, otežana nabavka i doprema itd.) i situacijama ne vezivati prekomerna obrtna

sredstva.

Prema fazi nabavke ukupne troškove možemo podeliti na:

troškove istraživanja tržišta nabavke,

troškove operativne nebavke,

troškove skladištenja,

troškove evidencije, kontrole i manipulacije itd.

5.1.2. Oganizacija nabavkeZa razliku od prodajne politike koja je najčešće decentralizovana, nabavna

politika treba biti centralizovana. Samo na bazi plana nabavke mogu se vršiti kupovine

kako se nebi narušila likvidnost firme. Plan nabavke se pravi sinhronizovano sa planom

prodaje, jedino tako se može obezbediti finansijska likvidnost preduzeća.

Nabavljanje od strane velikog broja ljudi ili službi vodilo bi u nekontrolisano

angažovanje novca, nesinhronizovane nabavke pa i mogućnost zloupotrebe.

11


Nabavka se može organizovati na više načina, na primer, prema proizvodima,

sirovinama, robi ili prema dobavljačima, regionima, zemljama, itd.

Tipsku šemu nabavne službe dajemo na slici 4.

Slika 4.

5.2. ProdajaZavršetak procesa proizvodnje odnosno poslovanja se odvija putem prodaje. To je

faza u kojem preduzeće predaje okruženju proizvod ili uslugu odnosno finalizuje

poslovanje. Prodaja se obavlja usaglašavanjem prodavca i kupca o transakciji pod

odgovarajućim uslovima i uz odgovarajuću nadoknadu.

U poslove prodaje pre zaključivanja kupoprodajnog ugovora ubrajamo:

istraživanje tržišta,

planiranje prodaje,

tražnje kupca,

vođenje pregovora.

U poslove posle zaključivanja ugovora o prodaji ubrajamo:

otpremanje robe,

fakturisanje,

praćenje robe u eksploataciji,

12


vođenje evidencije,

sastavljanje analiza.

5.2.1. Politika prodajeProdajom preduzeće realizuje poslovnu politiku i obezbeđuje finansijska sredstva

za nastavak procesa poslovanja. Ukupna ekonomija preduzeća se manifestuje kroz

prodaju. Uspešna prodaja može nadoknaditi u oderđenoj meri propuste nastale u fazi

nabavke odnosno procesa stvaranja proizvoda ili usluga.

Prodajnu politiku definiše vrhovno rukovodstvo preduzeća a posebno:

šta če se prodavati?

koje količine se prodaju?

po kojim cenama se prodaje?

kojim kanalima i metodama se prodaje?

kome će se prodavati?

Prodajna politika se definiše kao deo globalne poslovne politike i daje rukovdiocu

prodaje, komercijale, odnosno marketinga na izvršenje.

5.2.2. Organizacija prodajeProdaja može biti organizovana centralizovano i decentralizovano. Organizaciono

rešenje treba biti prilagođeno vrsti robe (usluge), količinama, veličini i udaljenosti tržišta,

transportu, kadrovima itd.

Zbog obima transportnih usluga moguće je da transport bude u okviru prodaje ili

se on organizuje kao zasebna služba.

Prodaja se može odvijati unutar zemlje ili sa inostranstvom, tada se radi o izvozu.

13


Sadržaj aktivnosti unutar prodajne funkcije određuje i strukturu te funkcije sa

aspekta njenog organizovanja (slika br.5.).

Slika 5.

6. FINANSIJSKA FUNKCIJA

Finansije kao poslovna funkcija imaju zadatak da obezbede finansijska sredstva,

ulože adekvatno ista u proces poslovanja i oplode a potom vrate na vreme i sigurno.

Finansije obavljaju tzv. primarne i sekundarne poslove5.

U primarne poslove ubrajamo:

obezbeđivanje finansijskih sredstava,

ulaganja finansijskih sredstava,

koordinacija roka i mobilizacije sredstava i roka raspoloživosti izbora.

U sekundarne poslove ubrajamo:

disponiranje novca,

kontrola upotrebe novčanih sredstava,

5 dr J. Rodić i dr I. Marković “Poslovne finansije”, “Savremena administracija”, Beograd, 1986.

14


finansijsko planiranje,

finansijsku evidenciju i

finansijsku analizu.

Kada govorimo o finansijama ističemo i njihovu bliskost a u isto vreme i

posebnost u odnosu na računovodstvom. Poslovne finansije ili finansije preduzeća su vrlo

precizno i logično razgraničene od strane autora u SAD-u.6 (Tabela 1.)

Sadržaj računovodstvene funkcije Sadržaj poslovnih finansija1. Planiranje za potrebe kontrole Obezbeđivanje kapotalom2. Izveštavanje i interpretiranje Odnosi sa akcionarima3. Evidentiranje i konsultovanje Kratkoročno finansiranje4. Poreska administracija Bankarstvo5. Izveštaji za državne organe Krediti i naplate6. Zaštita imovine Investiciona ulaganja7. Ekonomsko predviđanje Osiguranje

Tabela 1.

Najkraće rečeno zadatak finansijske funkcije u preduzeću je da obezbedi

permanentnu likvidnost preduzeća kao najbitniji faktor stabilnosti organizacije.

6.1. Principi finansiranjaFinansijska funkcija u procesu finansiranja treba pored ostalog da svoj rad zasniva

na sledeća tri osnovna principa:

princip rentabilnosti,

princip likvidnosti i

princip sigurnosti.

Princip rentabilnosti zahteva da se ulaganje finansijskih sredstava vrši tako da se

uložena sredstva oplođuju tj. uvećavaju. Svako ulaganje finansijskih sredstava koje ne

donosi profit je besmisleno.

6 Referat prof. dr S. Markovski na Simpozijumu računovodstvenih i finansijskih radnika Hrvatske 1978. u Šibeniku, Zbornik, str. 91.

15


Princip likvidnosti podrazumeva da se uložena sredstva vrate u određenom

vremenskom periodu pre svega kada mi treba da platimo svoje novčane obaveze.

Princip sigurnosti se odnosi na zahtev da se ulaganje vrši tamo odakle će se

sredstva sa velikim stepenom sigurnosti vrati.

6.2. Organizacija finansijske funkcijeOrganizovanje finansijske funkcije zavisi od niza faktora. U osnovi finansijska

funkcija ima tri osnovna modeliteta organizovanja:

centralizovana

decentralizovana i

kombinovana organizacija finansijske službe.

Faktori koji determinišu organizacioni oblik finansijske službe:

struktura organizacije preduzeća,

obim poslova i zadataka finansija,

zakonska regulativa,

raspoloživi kadrovi,

opremljenost finansija kao službe,

struktura izvora finansiranja (broj, oblik i sl.) itd.

Shodno nabrojanim zadacima dajemo tipsku šemu (slika 6.) finansijske funkcije u

preduzeću.

Slika 6.

16


6.3. Problemi finansijske funkcije

Finansijska funkcija preduzeća se susreće sa nizom problema u svom radu. Tu su

pre svega problemi naplate, problemi obezbeđivanja kredita, problemi kadrova itd.

Sve probleme ćemo posmatrati kao organizacione i operativne.

U glavne organizacione probleme možemo svrstati u rešavanje tri komunikacije

od čije efikasnosti funkcionisanja zavisi i uspešnost finansiranja a to su:

odnos sa bankama i drugim finansijskim institucijama,

odnos sa komitetom preduzeća i

odnos finansijske funkcije sa ostalim funkcijama u preduzeću (pre svega

sa nabavkom i prodajom).

U probleme koji proističu iz operativnog sprovođenje finansijske poslovne

politike preduzeća spadaju pored ostalog7:

problem stabilnosti preduzeća (likvidnost),

problem koncentracije sredstava,

problem cena,

problem unutrašnjih rezervi,

problem plaćanja,

problem zaliha.

7. KADROVSKA FUNKCIJAAko pođemo od definicije organizacije kao optimalnog kombinovanja njenih

elemenata (cilj, zadatak, sredstva, funkcije i čovek) vidimo da je čovek taj koji

organizaciju tj. preduzeće ciljno definiše, funkcionalno sprovodi zadatke tj. racionalno

pretvara inpute u outpute i predstavlja njen osnovi sadržaj.

Zaposlene u preduzeću zovemo kadrovima a negde personalom.

7 dr P. Dejanović, cit. delo.

17


Preduzeće okuplja veliki broj ljudi (kadrova) raznih znanja i profila. Cilj

kadrovske službe ili funkcije bolje rećeno je da od skupa pojedinaca u preduzeću napravi

efikasan i human kolektiv.

Strukturu kadrova preduzeća definiše tehnološki, radni, odnosno poslovni proces

koji treba izvršiti. Kvalitet kadrova je određen:

nivoom obrazovanja,

adekvatnošću profila zanimanja,

stepenom umešnosti,

radnim iskustvom (stažom),

kulturom rada.

Kadrove možemo podeliti po više osnova a to su:

kadrovi u funkciji i kadrovi u pripremi za funkciju,

kadrovi u privredi i vanprivredi,

kadrovi zaposleni u primarnim, sekundarnim i tercijalnim delatnostima,

podela kadrova po profesiji,

podela prema školskoj spremi i stepenu obrazovanja,

podela prema položaju u procesu rada,

podela prema starosti i stažu,

deficitarni ili suficitarni kadrovi itd.

7.1. Zadaci kadrovske funkcijeKadrovska funkcija ima zadatak da prema planu preduzeća obezbedi kadrove,

uvede ih u posao i prati njihov rad i rezultate. Među nizom poslova kadrovska funkcija

ima zadatak da sprovede u život politiku8:

kadrovske strukture,

pribavljanja kadrova,

odabiranja kadrova,

unapređenje kadrova,

nagrađivanje kadrova,

bezbednosti kadrova i

8 dr P. Dejanović: „Organizacija samoupravnog udruženog rada“, str. 161.

18


međuljudskih odnosa.

7.2. Organizovanje kadrovske funkcijeKadrovska funkcija se organizuje u principu centralizovano za jedno preduzeće.

Zavisno od veličine preduzeća može biti složenijeg ili prostijeg sastava. Svakako treba

izbeći svođenje ove funkcije na deo opštih poslova jes se radi o čoveku kao tvorcu

organizacije i za razliku od drugih elemenata organizacije jedinom kreativnom članu.

Na slici 7. dajemo tipsku šemu organizacije kadrovske službe u preduzeću9.

Slika 7.

8. GRUPA OPŠTIH POSLOVA

Grupa opštih poslova (opšta služba) u preduzeću obuhvata niz heterogenih

poslova koji su različiti po sadržaju tako i po uticaju na poslovne celine preduzeća. Ova

služba kao skup različitih poslova omogućava funkcionisanje preduzeća kao sistema.

Zadaci ove službe odnose se na obavljanje:

administrativnih poslova,

tehničkih poslova,

poslova informisanja,

pravnih i drugih poslova.9 Po ideji dr P. Dejanovića.

19


Na slici br. 8. daćemo primer funkcije opštih poslova u njenom razvijenom

obliku.

Slika 8.

Celovit pristup ovoj funkciji10 ima dr P. Dejanović stavljajući u domen ove

funkcije desetak aktivnosti, a pre svega to su:

Služba obezbeđenja čiji je zadatak obezbeđenje imovine od krađe (vratari,

čuvari, itd.) i požara, raspolaže sredstvima za izvršenje svojih zadataka.

Tehnički biro čiji je zadatak da obavlja daktilo poslove, poslove

umnožavanja i druge tehničko – administrativne poslove (kuriri, simultano prevođenje i

dr.)

Služba veze i obaveštavanja obavlja telefonske i teleprinterske veze,

rukuje razglasnom stanicom, interfonira, stara se o oglašavanju table i dr.

Ekonomat vrši snabdevanje kancelarijskim materijalom i sitnim

inventarom, vodi evidenciju kancelarijskog inventara, sastavlja potrebe u kancelarijskom

materijalu, izdaje ga i slično.

Fabrički list (novine) – na čelu postoji urednik i uredništvo a može imati i

štamparsku radionicu. Tu je zaposlen i određen broj novinara.

Služba recepcije čiji je zadatak da vrši prihvat komitenata-kupaca i raznih

delegacija. Ova služba ima i određen broj prevodilaca, vodiča, sredstava za prevoz, izdaje

prospekte o preduzeću i u saradnji je sa ostalim službama.

Biblioteka ima fond knjiga, čitaonicu i čuva dokumentaciju.

10 dr P. Dejanović, „Organizacija samoupravnog preduzeća“, 1971. Beograd, str. 293.

20


Održavanje objekata vrši određene zanatske usluge: zidari, stolari, bravari,

vodovodari. U sastavu su i čistači, vrtlari i određene radionice.

Administracija u svom sastavu ima arhivu sa delovodnikom i

administratora.

Pravna služba vrši pravno zastupanje, sklapa ugovore, tužbe, izrađuju

normativne akte, pravno savetovanje, vođenje islednih poslova u vezi disciplinske i

materijalne odgovornosti, poslovi registracije i integracije, takse, porezi.

Opšta služba svakodnevno ostvaruje kontakte i koordinaciju sa svim ostalim

službama u preduzeću. Osnov za saradnju prestavlja i sprovođenje izvesnih akcija na

osnovu inicijative koja dolazi spolja, ili od strane organa preduzeća.

Opšta služba daje članovima radne zajednice razna obaveštenja, tumačenja i

uputstva, u cilju pravilnog korišćenja opštih usluga , kao što je ishrana, transport i sl. Ona

dostavlja i razna upozorenja u pogledu obaveze radnika, rokova njihovog izvršenja i

posledica do kojih može doći u slučaju neizvršenja.

Opšta služba11 prikuplja i razne podatke opšteg karakter od pojedinih službi u

preduzeću. Ti podaci služe za analizu u samom preduzeću, ili se dostavljaju

odgovarajućim ustanovama van preduzeća.

11 dr Nikola Jovanović: „Organizovanje i poslovanje preduzeća“, Savremena administracija 1972. Beograd, str. 299.

21


ZAKLJUČAK

Od radnog mesta, preko radne grupe, pogona, fabrike i preduzeća, pa do viših

integracionih formi treba preduzimati svrsishodne organizacione zahvate. Cilj

organizacionih napora i aktivnosti je unapređenje poslovanja i stvaranje efikasnog i

humanog kolektiva ( firme, organizacije, preduzeća ).

Organizovanje kao proces i organizacija kao određeni uspostavljeni odnos na

relacijama: cilj – zadatak – čovek – sredstva – funkcije, su instrumenti za realizaciju

poslovnog cilja kao funkcija poslovne filozofije.

22


LITERATURA:

1. dr E. Ahmetagić: „Organizacija preduzeća“, Čikoš Subotica, 2000.

2. dr V. Kalinić: „Menadžment trgovinskih preduzeća“, Eknomski fakultet

Subotica, 1995.

3. dr V. Kolarić i kolektiv autora: „Osnovi organizacije“ , Rad Beograd,

1980.

4. dr P. Dejanović: „Organizacija samoupravno udruženog rada“, Ekonomski

fakultet Subotica, 1981.

5. dr J. Rodić i dr I. Marković: “Poslovne finansije”, Savremena

administracija, Beograd, 1986.

6. dr P. Dejanović, „Organizacija samoupravnog preduzeća“, 1971. Beograd.

7. dr N. Jovanović: „Organizovanje i poslovanje preduzeća“, Savremena

administracija 1972. Beograd.

23

Seminarski Rad Poslovne Funkcije u Preduzicu Marko

Documents

Transcript of Seminarski Rad Poslovne Funkcije u Preduzicu Marko