[Type text]

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA FAKULTET ZA PRIMJENJENU EKONOMIJU

PREDMET: POSLOVNA KULTURA

TEMA: POSLOVNA KOMUNIKACIJA(SEMINARSKI RAD)

Predmetni nastavnik: Prof.dr Budislav Sua

Student: Enes Hadi Broj indeksa: III-1060/11

ISTONO SARAJEVO, MAJ 2012.[Type text]

[Type text]

SADRAJ

UVOD............................................................................................................................................................................................................1 1. Ispitna prijava................................................................2 2. Curriculum Vitae (CV)....................................................................................................5 3. Poslovno pismo............................................................................................................ 9 4. E-mail............................................................................................................................ 11 5. Molba.................................................................................................. 6. alba.................................................................................................. 7. Govor.................................................................................................. 8. Poziv za sastanak.................................................................................................. 9. Plan odravanja sastanka.................................................................................................. 10. Izgled vizit karte.................................................................................................. 11. Izgled oglasa u novinama.................................................................................................. 12. Flajer za reklamu.................................................................................................. ZAKLJUAK......................................................................................................................................................................................13 LITERATURA.................................................................................................................................................................................14

[Type text]

[Type text]

UVOD

Sumarni

1

[Type text]

1. ISPITNA PRIJAVA

Slika 1.Ispitna prijava

2

[Type text]

2. CURRICULUM VITAE (CV)

Curriculum Vitae(CV) je pregled line edukacijske i profesionalne istorije tj radnog iskustva, obino se pie zbog aplikacije za posao. Drugi naziv koji se koristi za CV je rezime. CV je naj fleksibilniji i naj prikladniji nain da se izvri aplikacija jer prenosi line podatke na nain kojim se podnosilac aplikacije predstavlja sebe u najboljem svijetlu. CV je marketinki dokument kojim lice koji aplicira reklamirate sebe. Cilj je da se prodaju vjetine, mogunosti, kvalifikacije i i lino iskustvo poslodavcu. Nepostoji najbolji nain da se konstruie CV ; to je lini dokument i ija struktura moe biti izgledati na nain koji eli lice koje ga podnosi ali da ne izlazi iz osnovnog okvira i da sadri sljedee elemente: Lina podatke Obrazovanje i kvalifikacije Radno iskustvo

CV bi se trebao koristiti kada poslodavac zahtjeva da se aplicira u ovom formatu, kada poslodavac jednostavno kae apliciraj... ne navodei tano u kom formatu i kada vrite spekulativne aplikacije (kad piete poslodavcu koji nijeoglasio da postoji upranjeno mjesto a vi se nadate da isto postoji).

3

[Type text] Slika 2. Curriculem Vitae

4

[Type text]

5

[Type text]

3. POSLOVNO PISMOPoslovna pisma kao forma poslovne komunikacije se, izmeu ostalog, koriste u prodaji i marketingu gde se kupcu - potroau stavlja do znanja da postoji specijalna ponuda, njima se vri potvrivanje susreta sa klijentima, odgovora na upite o isporuci robe kupcu, ili isporuci od dobavljaa, rjeavaju se albe potroaa - kupaca. Pismo treba da sadri jednu jednostavnu poruku. Pisanje je najtei dio procesa komunikacije, jer ostavlja trag za sobom. Ono zahtijeva prevod velikih i malih ideja u jasne, jednostavne i razumljive reenice, uz izostanak linog kontakta. Odreena dokumenta moraju da alju menaderi ali najvei deo prepiske obavljaju poslovni sekretari ili osobe zaduene za slanje pote. Dokumenti se mogu slati potom, elektronskom potom ili faksom. Poslovna korenspondencija se moe svrstati u nekoliko grupa: informativna pisma, dokumenta vezana za odreeni posao, neformalna pisma, izvjetaji, pisma odbijanja, pisma pozivi... Sem navedenih vrsta pisane komunikacije, postoji podjela i na internu i eksternu komunikaciju. Pisma internog tipa se mogu podijeliti u nekoliko grupa - pohvala zaposlenog, pohvala tima, podsticanje tima, pisma upozorenja i pisma otkazi. Pisma eksternog tipa su razliita - od obavijetenja, preko raznih informacija, do kontakata sa drugim firmama. Najvei broj poslovnih pisama se radi u programima za obradu teksta pomou kompjutera, a tampaju se na papiru sa zaglavljem. tampana zaglavlja obino imaju: naziv preduzea, adresu, web adresu, broj telefona i faksa, e-mail i imena vlasnika, partnera ili direktora. tampana zaglavlja esto sadre logo ili vizuelni identitet koji identifikuje preduzee i vezuje pismo sa drugim dokumentima organizacije. Ponekad se neka informacija stavlja na dno papira (donje zaglavlje - footer). Sva poslovna pisma bi trebala da prate odreene konvencije, pravila i strukture. Ovo pomae da se obezbjedi da pisma budu uredna, atraktivnog izgleda i sadraja sa osnovnim informacijama potrebnim itaocu, ukljuujui i datum kada je pismo napisano, odreenog primaoca, ime i titulu poiljaoca. Sadraj pisma bi trebalo da bude adekvatan poruci i da bude kratak i jednostavan da bi se lako proitao i razumio.

6

[Type text] Slika 3. Poslovno pismno, pismo namjere o zakupu zemljita

7

[Type text]

4. ELEKTRONSKA POTA (e-mail)Danas je korienje raznih vrsta elektronske komunikacije veoma rasprostranjeno. Elektronska pota je praktina za brzo slanje informacija i koristi kako za internu komunikaciju tako i u eksternoj komunikaciji. Elektronska pota, e-pota, e-mail, je jo uvjek vie zastupljena kao sredstvo prenosa informacija nego sklapanja i zakljuivanja ugovora. Ovu vrstu komunikacije treba koristiti za pisma - pozive na sastanke i predavanja, koktele, promocije, koncerte... Reenice u ovim porukama moraju biti kratke i razumljive. Kao i prilikom slanja faksa ili klasine pote moe se kreirati memorandum. Brzina predstavlja jednu od najveih prednosti korienja elektronske pote. Meutim, treba voditi rauna o grekama koje se mogu javiti prilikom slanja poruka, jer kada se jednom pritisne opcija Send, pismo je poslato i ne postoji mogunost povratka i ispravke. Zato je moda bolje saekati nekoliko minuta, paljivo proitati poruku a zatim je poslati. Ukoliko je poruka veeg obima, opcija attachment omoguava slanje propratnih dokumenata.

8

[Type text] Slika 4. e-mail efa MTT tima AmericSystem

9

[Type text]

5. MOLBAMolba je podnesak kojim se pojedinci ili pravna lica obraaju dravnim organima, organizacijama, privatnim firmama i sl. Podnesak se, po pravilu, predaje neposredno ili alje potom, pismeno. Podnesak mora biti razumljiv i sadravati sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Podnesak naroito treba da sadri: oznaenje organa ili firme kome se upuuje; predmet na koji se odnosi zahtjev, odnosno prijedlog; ime, prezime i mjesto boravka (adresu) podnositelja, odnosno zastupnika ili punomonika; podnositelj je duan vlastoruno potpisati podnesak.

Ako podnesak sadri koji formalni nedostatak koji sprijeava postupanje po podnesku, ili je podnesak nerazumljiv ili nepotpun, ne moe se zbog toga odbaciti. Organ koji je primio takav podnesak duan je uiniti one radnje koji e obezbjediti da se nedostaci otklone i odredit e podnositelju rok u kojem je duan to uiniti. Ako podnositelj otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrat e se da je podnesak od poetka uredan. Ako podnositelj ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usljed toga ne moe po podnesku postupati, smatrat e se da podnesak nije ni podnesen.

10

[Type text] Slika 5. Molba za dostavljanje podataka o unitenom naoruanju i MES-a

11

[Type text]

6. ALBAalba je podnesak kojim se pojedinci ili pravna lica obraaju dravnim organima, organizacijama, privatnim firmama i sl. Podnesak se, po pravilu, predaje neposredno ili alje potom, pismeno. Pravo na albu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna gradjanska prava. Koristei ovo pravo gradjani podstiu dravne organe na potovanje principa zakonitosti i tite svoja prava i interese. Podnesak mora biti razumljiv i sadravati sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Podnesak naroito treba da sadri: oznaenje organa ili firme kome se upuuje; predmet na koji se odnosi zahtjev, odnosno prijedlog; ime, prezime i mjesto boravka (adresu) podnositelja, odnosno zastupnika ili punomonika; podnositelj je duan vlastoruno potpisati podnesak.

Ako podnesak sadri koji formalni nedostatak koji sprijeava postupanje po podnesku, ili je podnesak nerazumljiv ili nepotpun, ne moe se zbog toga odbaciti. Organ koji je primio takav podnesak duan je uiniti one radnje koji e osigurati da se nedostaci otklone i odredit e podnositelju rok u kojem je duan to uiniti. Ako podnositelj otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrat e se da je podnesak od poetka uredan. Ako podnositelj ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usljed toga ne moe po podnesku postupati, smatrat e se da podnesak nije ni podnesen. Pored gore navedenog sadraja od kojeg se svaki podnesak mora sadravati, u albi jo moramo navesti i to: akt koji se pobija, oznaiti naziv organa koji ga je donio, i broj i datum akta. Dovoljno je da aljitelj izloi u albi u kojem je pogledu nezadovoljan aktom, ali albu ne mora posebno obrazloiti.

12

[Type text] Slika 6. alba o provedenom tenderu za nabavku vojne opreme Tracker

13

[Type text]

7. GOVOR

14

[Type text]

8. POZIV ZA SASTANAKPreduzetnici esto organizuju poslovne sastanke sa svojim poslovnim saradnicima, uposlenicima, klijentima kako bi razgovarali o razliitim stvarim. Bez obzira da li je povod organizacije sastanaka povodom navala novih ideja za plasman proizvoda ili finalizaciju projektnog plana, poslovnim sastancima se pojaava poslovna komunikacija.Nakon donoenja odluke o organizaciji poslovnog sastanka neophodno je ispotovati poslovnu etiku i uputiti poziv za poslovni sastanak licima koje ste planirali da prisustvuju navedenom sastanku. Poziv za sastanak bi trebao da obuhvati sve informacije vezane za sastanak koje bi pozivana osoba trebala da zna. U osnovi to ukljuuje kljune informacije kao to su; datum, vrijeme, mjesto, lokaciju, svrhu i organizatora sastanka. Bilo bi poeljno informisati gosta da li je za vrijeme odravanja sastanka obezbjeen doruak, ruak, veera ili osvjeenje. Ako e sastanku prisustvovati specijalni gost potrebno je navesti njegovo ime i biografiju. Takoe bi bilo poeljno u prilogu poziva za satanak dostaviti i agendu sastanka. Poziv za sastanak moe se poslati u razliitim formatima. U zelenom formatu, poziv se alje e-mailom,a u formalnom formatu za poziv za sastanak se koristi papir. U sluaju da se na poslovni sastanak pozivaju usmenim putem lice u lice ili preko telefona potrebno je i pored tog poziva poslati formalnu pozivnicu za sastanak koja e sadrati sve gore navedene informacije o toku odravanja sastanka. Za izradu pozivnice naelno se koriste neutralne boje, ili boje i logo kompanije. Potrebno je izbjegavati ekstavagantne boje i slike osim ako se poziva na kreativni sastanak.

15

[Type text] Slika 7. Poziv za sastanak komandantu EUFOR-a

16

[Type text]

9. PLAN SASTANKASlika 8. Plan odravanja sastanka za SEL-1

17

[Type text]

10. VIZIT KARTAVizit karte su veoma bitan deo svakog marketinkog plana. Za svoju veliinu i trokove vjerovatno i najisplativiji dio plana. Svrha vizit karte je de pokae sliku profesionalnosti jedne firme koju e ljudi zapamtiti.Vizit karte mogu napraviti poetni korak ka dobrom imidu firme. U stvari ova mala kartica kazuje dosta o licu kojeg predstavlja koliko i lina pojava(odelo ili torba...) Istorijski, prvi primitivni oblici vizit karti se povjavljuju na kartama za igranje.

Ljudi su se na karte za igranje potpisivali, ispisivali razne poruke, mjenice,... Meutim, prvi oblik vizit karte koji lii na dananje podsjetnice javlja se u Francuskoj u 17. vijeku, za vrijeme vladavine Luja XIV. U isto vrijeme, u Engleskoj su bile popularne trgovake karte na kojima su bili ispisani osnovi podaci o kompaniji, bez kontakata i suvinih informacija. Vrhunac u izradi, vizit karte su dostigle u 19. vijeku. Za osmiljavanje izgleda vizit karte esto su angaovani i vrhunski slikari tako da su pojedine vizit karte iz ovog perioda svojevrsna umjetnika djela. Odabir izgleda treba biti primjeren poslu kojegobavlja , industriji ili linom stilu. Danas su u upotrebi najee dvije vrste vizit karte: poslovne i privatne. Poslovne vizit karte treba da sadre ime i prezime, poloaj u preduzeu, zatitni znak (logo) kompanije, kontakt informacije (adresa, telefon, faks, e-mail, web sajt). Pored toga, poslovna vizit karta moe da sadri i podatke kao to su broj iro-rauna i sl. Privatna vizit karta sadri ime i prezime, titulu i zanimanje (dr, mr, dizajner, profesor), adresu vlasnika i broj telefona. Osim to je neophodna u poslovnim kontaktima (daje se pomonom licu koje nas najavljuje), vizit karticom se prenose poruke ispisane na poleini, izjavljuje sauee, zahvaljuje na usluzi,... Slika 9. Vizit karta

18

[Type text]

11. NOVINSKI OGLASNovinski oglas je danas nezaobilazno sredstvo komuniciranja. Potrebno ih je dizajnirati tako da itaoc shvati poruku u nekoliko sekundi. I na najmanjem formatu oglasa moe se dizajnirati dobra poruka. Vrsta slova ne smije biti manja od one koju koriste novine u kojima se oglaava. Potrebno je olakati itaocu da s lakoom proita oglas. Daleko najkoritenija marketinka metoda po izboru malog biznisa je novinsko oglaavanje. Osnovna prednost ovog medija je injenica da kod potroaca izaziva najmanji otpor. TV reklama koja prekida omiljenu seriju ili radio reklama koja ide preko omiljene pesme, uvek ostavlja ruan osjeaj. Ostaje u svijesti, ali za sobom vuce negativnu emociju. Novine su medij koji se konzumira u trenutcima ekanja, odmora, pauze za ruak ili putovanja. Samim tim ostavljaju manje prostora za negativnu reakciju potroaa i vie vremena za prihvatanje informacije. U najveem broju sluajeva najbolje mjesto za objavljivanje oglasa je to dalje od naslovne stranice, na desnoj strani, iznad presavijenog dijela lista. Stranica s glavnim vijestima se takoe smatra optimalnim mjestom za oglas zbog prosjeno visoke itanosti. Oglase treba objavljivati tamo gdje konkurencija objavljuje svoje, a ako ne postoji konkurencija, oglase treba objavljivati tamo gdje se nude slina roba i usluge.Slika 10. Oglas u novinama preduzea Maxima

19

[Type text] Izvor: http://www.novine.ca/arhiva/2006/1040/ (dostupno 25.04.2012.)

12. LETAKSavremeni ovek ivi u kulturi vizuelnih podraaja: nae je doba posebno razvilo kulturu slike (televizija, internet, reklame, grafiti...). Znaenja slika su viestruka i ne tiu se samo samih slika, ve se kreiraju u aktu posmatranja i interpretacije. Tako kreirana znaenja oslanjaju se na usvojene kulturoloke kodove. Letak je najjednostavniji i najkrai oblik komunikacije, obino tiskan na jednom listu papira u raznim formatima. Ovaj letak je kreiran da ukae na probleme stradanja od mina. Logo letka Mine su nemilosrdne je osmiljen kao upozoravajui znak pomou kojeg e ta prijetnja biti razumljiva i neobrazovanim ljudima. Letak ne pokazuje samo fizike povrede, on pokazuje i povrede emotivne prirode kao to je patnja, potekoe i uticaj na porodicu osobe rtve mina. Poruke u ovom letku su osmiljene da iniciraju odreenu dozu straha koja e natjerati javnost da slua bezbjednosne savjete i upozorenja. Poruka pokazuje velike emocije i podrana je racionalnim argumentima kako bi se obezbjedilo da e ista privui panju.Slika 11. Letak za kampanju Mine su nemilosrdne

20

[Type text]

Izvor: http://www.lejlakuric.co.uk/landmines-awareness-campaign (dostupno 25.04.2012.)

ZAKLJUAKBilans

LITERATURA1. Markovi, D., Audio- vizuelna pismenost ,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. 2. Link group, Poslovna komunikacija prirunik 3. http://www.komunikologija.komuniciranje.rs/ 4. kultura.net46.net 5. http://centar-poslovanja.com/dopisi/primjeri-dopisa 6. http://beleske.com/pravo/zalba.html 7. http://www.iutravnik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=901&Itemid=233&lan g=ba 8. http://www.preduzetnik.rs/marketing/vizite.htm 9. http.//videonadzor.pondi.hr/Vizit%20karta.doc21

[Type text]

10. http://www.dizajnersi.com/2007/01/novinski-oglas/ 11. Instrukciju o naelu i stilu pisanja slubenog akta Ministarstva odbrane bosne i hercegovine, 12. http://www.iutravnik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=901&Itemid=233&lan g=ba 13.

22