Seminarski rad

Predmet: Osnovi detektivske delatnosti

Tema: Prava i ovlascenja policije u odnosu na detektivsku delatnost

profesor: doc. dr.Vojin Pilipovic

student: Stefan Bogdanovic broj indeksa: 275/09

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................1

POLICIJSKA OVLASCENJA.........................................2

PRAVA I DUZNOSTI DETEKTIVA..............................3

DETEKTIVSKA DELATNOST I OPERATIVNA

DELATNOST POLICIJE.................................................4

RADNJE I MERE KOJE PREUZIMA POLICIJA.......5

POTRAZNJE RADNJE POLI. I DET. DELATNOST..6

RADNJE DOKAZIVANJA POLI. I DET. DELAT. .....7

SREDSTVA PRINUDE POLI. I DET. DELAT. ............8

ZAKLJUCAK....................................................................9

lITERATURA..................................................................10

UVOD

Detektivska delatnost u Republici Srbiji još uvek nije regulisana ni u okviru jedinstvenog zakona o privatnom obezbeđenju, kao što je to slučaj u Republici Srpskoj, niti odredbama posebnog zakona o detektivskoj delatnosti, kao što je to slučaj u Republici Crnoj Gori. U vreme osnivanja prvih agencija za pružanje detektivskih usluga u Srbiji, pravni osnov na kome su se fundirale predstavljali su Zakon o sistemu društvene samozaštite Republike Srbije iz 1986. godine, Zakon o preduzećima iz 1988. godine i Zakon o ličnom radu iz 1989. godine.

Obavljanje detektivskih poslova, nameće obavezu i potrebu da se donošenjem odgovarajućeg zakona precizno urede sva pitanja koja se odnose na djelatnost postojecih agencija za pružanje detektivskih usluga, licence i dozvole za rad, uslove za obavljanje delatnosti, oblike organizovanja, ovlašćenja detektiva i dr. Ovo iz razloga što pospešivanje privredne i slobodne preduzetničke inicijative iz oblasti zaštite predstavlja jedan od najbitnijih ciljeva koji se mogu postići donošenjem novih zakonskih i podzakonskih propisa.

POLICIJSKA OVLASCENJA

U obavljanju policijskih poslova ovlašćena službena lica imaju policijska ovlašćenja utvrđena ovim i drugim zakonom. Policijska ovlašćenja utvrđena ovim zakonom su:• upozorenje i naređenje;• provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta;• pozivanje;• dovođenje;• zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja;• traženje obaveštenja;• privremeno oduzimanje predmeta;• pregled prostora, objekata i dokumentacije i protiv-teroristički pregled;• zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava;• obezbeđenje i pregled mesta događaja;• upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze;• prijem prijava o učinjenom krivičnom delu;• javno raspisivanje nagrade;• snimanje na javnim mestima;• poligrafsko testiranje;• policijsko opažanje (opserviranje);• traganje za licima i predmetima;• zaštita žrtava krivičnih dela i drugih lica;• prikupljanje, obrada i korišćenje ličnih podataka;• mere ciljane potrage;• upotreba sredstava prinude

PRAVA I DUZNOSTI DETEKTIVA

Prema nacrtu zakona o privatnom obezbedjenju, privatno obezbeđenje obuhvata zastitnu, samozastitnu i detektivsku delatnost, pri cemu se oficijelno definise kao: analiza, otkrivanje i sprecavanje potencijalnih opasnosti i protivpravnih radnji koje narusavaju dostojanstvo i ugrozavaju zivot i fizicki integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet obezbeđenja. Kategorije detektivske delatnosti su: trazenje izgubljenih lica, aktivnosti privatnih istrazitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti agenata osiguranja. Opsti cilj detektivske delatnosti je otkrivanje i sprecavanje stetnih pojava i protivpravnih radnji koje narusavaju dostojanstvo i ugrozavaju zivot i fizicki integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet zastite. Subjekti (pojedinci i agencije) koji se bave detektivskom delatnoscu, ne smeju da povredjuju ili uskracuju ljudska prava i slobode zajemcene ustavom i opste prihvacenim pravilima medjunarodnog prava. Ovi subjekti su duzni da sa maloletnicima postupaju obazrivo, Detektiv ne sme da obavlja poslove za koje su zakonom odredjeni, odnosno ovlasceni policijski, istrazni i drugi drzavni organi, niti da vrsi detektivsku delatnost za domace i strane sluzbe bezbednosti. Smatra se da je ovakvim propisivanjem napravljena jasna distinkcija detektivskih poslova u odnosu na policijske poslove.

DETEKTIVSKA DELATNOST I OPERATIVNA

DELATNOST POLICIJE

Napravljena je jasna distinkcija detektivskih poslova u odnosu na policijske poslove i ostale odbrambene, bezbedonosne i kontraobaveštajne poslove, za čiji račun se ne smeju pružati detektivske usluge. Detektiv ne sme da vrši detektivsku delatnost ni za političke stranke. U obavljanju svoje delatnosti, detektiv može da drži i nosi vatreno oružje samo u skladu sa zakonom o oružju. S tim u vezi treba napomenuti da je, u smislu člana 23. Zakona o detektivskoj delatnosti Crne Gore, u vrsenju detektivskih poslova detektivima izricito zabranjeno da nose vatreno oruzje, upotrebljavaju druga sredstva prinude i koriste sredstva i naprave za elektronsko snimanje ili prisluskivanje1.

Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, pravo na obavljanje detektivske delatnosti pojedinci i Agencije stiču dobijanjem licence koju izdaje Komisija za licenciranje delatnosti privatnog obezbeđenja.

1 Matić D.Goran: Osnovi fizičko-tehničkog obezbeđenja, Privredna komora Srbije, Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbe-

đenje,, Beograd, 2006.

RADNJE I MERE KOJE PREUZIMA POLICIJA

U okviru svojih poslova, a u skladu sa ovlascnjenjima koja ima je propisla drzava, policija koristi raznovrsne kriminalisticko-takticke, odnosno potrazne mere i radnje. Policija preuzima slucaj od privatnog detektiva, ukoliko privatni detektiv u toku svog rada dodje do podatka o pocinjenom krivicnom delu za koje se goni po sluzbenoj duznosti, detektiv je obavezan da podnese prijavu nadležnom organu, izuzev ako bi to bilo u suprotnosti sa obavezama prema stranki koje proističu iz obaveza prema klijentu. Ovakvo rešenje rezultat je shodnog tumačenja odredbe člana 332. stav 4. Krivičnog zakonika Republike Srbije gde je, između ostalog, propisano da se neće kazniti za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca lice koje je njegov branilac, lekar ili verski ispovednik.

POTRAZNJE RADNJE POLI. I DET. DELATNOST

Ako postoji osnovana sumnja da je izvrseno krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj duznosti, detektiv je duzan da sve podatke do kojih je dosao tok svog posla, preda policiji koja je u obavezi da u skladu sa ovlascenjima koja joj je propisla drzava preuzme odgovarajuce potrazne mere i radnje da bi se pocinioc pronasao i procesuirao, da se spreci njegovo skrivanje ili bekstvo, da se pronanju i sacuvaju dokazi koji ukazuju na krivicno delo.

Policijska ovlascenja su jasna i precizna kada se radi o otkrivanju, razjasnjavanju i dokazivanju krivicnih dela, koja se gone po sluzbenoj duznosti. Policija, uzavisnosti od faze postupka, deluje samoinicijativno ili po nalogu javnog tuzioca. Detektivski poslovi i poslovi policije u prikupljanju podataka, traganju za nestalim licima i predmetima i osmatranju su dosta slicna, s tim da detektiv nema ni priblizno toliko velika ovlascenja, niti moze da koristi neko od tehnika koje imaju i koriste organi policije.

RADNJE DOKAZIVANJA POLI. I DET. DELA

Osnovne radnje dokazivanja koje predvidja ZKP su:

1. pretresanja

2. privremeno oduzimanje predmeta

3. saslusanje svedoka

4. uvidjaj

5. rekonstrukcija

6. vestacenje

7. saslusanje okrivnjenog (ispitivanje osumljicenog)

Ako uporedimo ove radnje sa onima koje spadaju u detektivske posleve, jasno mozemo uociti da ni za jednu od ovih radnji privatni detektiv nije ovlascen i u skladu sa tim, ni ne moze da ih sprovodi. Privatni detektiv nije i ne moze biti konkurencija policiji, javnom tuziocu i istraznom sudiji, jer se ne mesa u njihove poslove.

SREDSTVA PRINUDE POLI. I DET. DELAT

Razlika u ovom delu ovlascenja je ogromna, jer ukoliko deluju po zakonu privatni detektivi nikako ne mogu goristiti sredstva prinude, jer im zakon to izricito zabranjuje. Nasuprot detektivima, policija je ovlascena za koriscenje sredstava prinude u okviru svojih poslova i ona moze da primeni razna sredstava prinude, od upotrebe fizicke snage, sve do upotrebe vatrenog oruzja.

Prema tome, privatnom detektivu je izricito zabranjeno da u obavljanju detektivski poslova, bilo koje vrste,koristi sredstva prinude, bilo da se radi o upotrebi fizicke sile ili nekog drugog sredstva prinude ili o primeni represivnih mera.

ZAKLJUCAK

U Srbiji se danas privatnim obezbedjenjem ili detektivskim poslom bavi između 30 i 40 hiljada ljudi. Zaposleni koji u svom poslu koriste oruzje i primenjuju u svom radu fizicku snagu ni sami ne znaju precizno svoja ovlašćenja i granice svojih ovlascenja, iako su uredno registrovani kod drzavnih organa.

Nazalost ni sami drzavni organi, zbog nepostojanja preciznih zakonskih odredbi ne znaju granice ovlascenja privatnih pravnih lica koja se bave navedenim delatnostima.

S druge strane policija je u obavezi da uvek izadje u susret privatnim detektivima i ustipi im sve sluzbene podatke koje poseduju, jer je to obaveza rukovodioca, a lica o cijim podacima se radi ne moraju predhodno biti obavestena o tome.

lITERATURA

Dr.Mico Boskovic, Osnovi detektivske delatnosti, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad 2008

Zakon o agencijama za obezbeđenje lica i imovine i privatnoj de- tektivskoj delatnosti, Službeni glasnik RS, br. 50, od 16. 8. 2002. godine

Zakon o policiji, Službeni glasnik Republike Srbije, 101/05