Seminarski rad - Osnovi ekonomije.doc

8/19/2019 Seminarski rad - Osnovi ekonomije.doc

1/16

Seminarski rad : Razvoj, suština i funkcije novca

S A D R Ž A J

1. UVOD............................................................................................................. 31.1. Pojam novca .......................................................................................... 4

1.2. Razvoj novca .......................................................................................... 4

1.3. Razvoj novca U Srbiji .......................................................................... 5-7

2. FUNKCIJE NOVCA .................................................................................... 8-9

2.1. Novac kao mera vrednosi ................................................................. 8-9

2.2. Novac kao !romeno sredsvo ......................................................... 9-1"

2.3. Novac kao sredsvo za z#ranje b$a#a ........................................... 1"-11

2.4. Novac kao !$ae%no sredsvo .............................................................. 11

2.5. Sveski novac kao &'nkcija novca .................................................. 11-12

3. METALNI I PAPIRNI NOVAC .................................................................... 13

4. OBLICI NOVCA .......................................................................................... 145. ZAKLJUČAK ......................................................................................... 15-1(

6. LITERATURA ............................................................................................. 17

7. PRILOZI.................................................................................................. 18-29

- 2 -


2/16


1. UVOD

Sa#$edavaj')i dana*nja zbivanja i !reces %iv$jenja mo#$o bi se $ai+ki re)i, saa!eka obi+no# +oveka, da novac sa jedne srane !okre)e sve, dok je o sadr'#e srane $j'bav a$i je o!*i zak$j'+ak da jedno bez dr'#o# ne &'nkcioni*e.Novac !o$ako zadire ' sve, !a i najsinije, !ore dr'*va a svesni smo +injenice danovac !redsav$ja n'%nos, sredsvo sicanja '#$eda i mo)i, vr$o +eso sredsvo zasicanje !rijae$ja , $ak*i !' do osvarivanja ci$jeva i re*avanja zadaaka.

roz isorij' smo '+i$i, a naro+io kroz ib$ij', da je novac aj koji je izvor z$a / svako# z$a. 0o%emo re)i da novac nije 'zrok ve) $j'bav !rema njem' kojase naziva !o$e!a. Pojedini !ri!adnici dr'*va, moivisani !o$e!om, imaj' jedanci$j / da sekn' *o ve)e ko$i+ine novca. Uz dovo$jno novca, smaraj' i !ojedinci,+ovek mo%e da zasija bar za ren'ak !a je so#a njima novac san i jedini ci$j

kome e%e.

reme !ravi vrednosi kao da je !ro*$o, i o+i#$edno je da je e*ko borii sesa ovim novim %ivonim sandardima. Savremeno dr'*vo je namen'$o sav da jenovac !osao meri$o sve#a. o 'mno#ome !ovr'je siroma*vo na*e# dr'*va,kako ekonomsko ako i d'ovno. ada bi novca bi$o vi*e, manje bi nas ok'!irao,vrednos bi m' !a$a, manje bi m' zna+aja !ridava$i. 0e'im, ni ranije nije bi$ovi*e novca, !a se kva$ie %ivoa merio dr'#im ar*inima obrazovanjem, k'$'rom,iz#rdanjom so!svene $i+nosi, individ'a$no*)', kreaivno*)' ... 6anas svi $i+e

jedni na dr'#e i sanjanj' o novc'. 0a$i !rocena 's!e*ni, mereno ko$i+inomnovca, dikira kva$ie %iv$jenja osa$ima.

Postavlja se pitanje: šta je to što jedan komad papira, sam po sebi bezvredan, čini korisnim i upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad

papira iste veličine nema nikakvu vrednost

ada eminennim sr'+njacima, ekonomisima, socio$ozima, !osavimo jednosavno !ianje *a je za!ravo novac, oni za!o+inj' s'!i$ne, ra&iniranede&inicije koje se !omno za!i*', za!ame i onda zaborave.

0e'im,novac nije ni vi*e ni manje ne#o '!ravo ono *o jese - Ono što

se obično daje ili prima prilikom kupovanja ili prodaje roba, usluga ili drugoga.

edna de&inicija koja kaz'je !'no a raz$ik'je se od ciaa sr'+njaka #$asi novac je jedan beskona+ni a$#oriam ' beskraj' i izvor svi ras!o$o%ivimo#')nosi ' zavorenom kr'#' !ok'*aja.

- -


3/16


1.1. P!"# $%&"

Novac se najjednosavnije i naj!raki+nije mo%e o!isai kao 'niverza$naroba koja s$'%i kao o!*e !riznao sredsvo razmene *o se korisi !ri !$a)anj'

roba i 's$'#a. a ve)in' $j'di, novac !redsav$ja sve, njime se mo%e k'!ii i!rijae$j, sre)a, i dr'*veni sa's, obrazovanje, !'b$icie.

Novac je akoe dr'*vena i k'$'rna !ojava a sa ekonomsko# as!eka!osmarano, novac se jav$ja zbo# o#a *o +ovek ne mo%e !roizvodii sve *o m'

je neo!odno i !orebno.

Novac sam !o sebi nema nikakv' vrednos, a za nje#a se mo#' dobii svevrednosi $j'dsko#a rada i$i vr*ii razmene ekonomski dobara. Novac bi ses$ikovii mo#ao o!isai kao krvook jedno# or#anizma :aj or#anizam bi mo#$a biii !rivreda;. ziji a!rve nov+ane siseme sveski razmera svori$i s' >$eksandar e$iki, Rim$jani:denar'is; , enecija :#ro*;, Njema+ka :a$ir;. a vrijeme revo$'cije ' ?ranc'skoj

svoren je dekadni nov+ani sisem !o kome s' iz#raeni nov+ani sisemi mno#imoderni dr%ava.

Proces razvoja raz$i+ii ob$ika razmene robe !redsav$ja !roces nasankanovca. Nasanak novca je bio objekivno 's$ov$jen !orebama razmene. Nov+aniob$ik razmene jav$ja se ' si'aciji ' kojoj je robna !roizvodnja dovo$jno razvijena,a dr'*vena !ode$a rada ra*irena. e*ko)e ' razmeni s' dove$e do okri)a novca,+ijom !ojavom se e e*ko)e 's!evaj' !revazi)i. Pojav$j'je se roba za koj' s' svi

- ! -


4/16


s!remni da 's'!e svoje !roizvode jer znaj' da )e za nj' 's!ei nabavii ono *oim je !orebno. Proces nasanka novca je bio veoma d'# ekonomski !roces. U!o+ek' se kao novac naj+e*)e !rivaa$a soka jer je bi$a $ako !okre$jiva i jer jeza njom !osoja$a ve$ika !oreba :rana i '!oreba ' !o$jo!rivredi; !a s' je svisanovnici rado !rivaa$i kao o!*e sredsvo razmene. U nekim dr'*vima novac

s' bi$i !redmei od odreeni vrsa mea$a, naj+e*)e bakra, a$i i dr'#e vrsekorisni !roizvoda.

remenom se ova &'nkcija !o+e$a vezivai za robe koje s' !o svojim!rirodnim karakerisikama bi$e !o#odne da s$'%e kao o!*e sredsvo razmene.e robe s' bi$i !$emenii mea$i, a$i se i 'n'ar nji z$ao izdvoji$o kao naj!o#odnijeza obav$janje ove &'nkcije. Raz$o# za*o s' $j'di ' raz$i+iim dr'*vima !rivaa$iz$ao kao sveski 'niverza$no sredsvo razmene reba ra%ii ' !rirodnimosobinama koje ono ima.

Prvo, i ma$e ko$i+ine z$aa ' !rome' !redsav$jaj' ve$ik' vrednos. 6o

z$aa je veoma e*ko do)i jer s' nje#ove za$ie ' !oreenj' sa dr'#im vrsamamea$a veoma ma$e i e*ko se okrivaj'. bo# o#a s' i minima$ne ko$i+ine ovo#!$emenio# mea$a veoma vredne.

Razvoj novca kroz isorij' se mo%e !redsavii s$ede)im redos$edom

- !rimiivni ob$ici novca @- kovani novac @- nov+anice @- %ira$ni novac @- e$ekronski novac1.

Novac je nasao da bi zadovo$jio !orebe dr'*va i vremenom se razvijaoe dobijao sve vi*e vidova i ob$ika, i kad se mis$i$o da se bez novca ne)e mo)i&'nkcionisai, !osa$a s' ak'e$na !redvianja da )e ' skorijoj b'd')nosi nesaiiz '!orebe.

1.3. R"'%! $%&" ( S)*+!+

"Srpski dinar# se !rvi !' !ominje ' arivskim dok'menima sa kraja

1214.#odine, ' vreme Se&ana Prvoven+ano#.


5/16


Us$ed #'bika samosa$nosi Sr!ske dr%ave, sve do !o$ovine B=B veka ''!orebi je bio ve$iki broj raz$i+ii monea srani dr%ava. U !eriod' 'rske!rev$asi, na erioriji sada*nje Srbije radi$o je neko$iko kovnica 'rsko# novca-Novo rdo, '+ajna i eo#rad.

Naziv !os$ednje vrse 'rsko# srebrno# novca - !ara :od ara!ske re+i bara- *o zna+i srebro;, !ris'an je i danas kao naziv soo# de$a savremeno# dinara' Srbiji i Crnoj Dori.

U B=B vek', ' vreme v$adavine araora i kneza 0i$o*a, ' Srbiji je 'o!icaj' bio ve$iki broj raz$i+ii monea, od 'rski do za!adnoevro!ski. okomo# !erioda korisi$e s' se 43 vrse srano# novca, i o 1" z$ani, 28 srebrni i 5bakarni. 0e'im '!oredo sa 's!e*nim !o$ii+kim os$obaanjem od 'rskezavisnosi, !o+inj' da se +ine !rvi koraci ka 's!osav$janj' so!sveno#

monearno# sisema, da bi se, najzad, nakon vi*e od +eiri veka od kovanja!os$ednje# sr!sko# srednjovekovno# novca ' obnov$jenoj Srbiji !onovo !o+e$osa nje#ovim kovanjem.

okom B=== veka ' ve)ini evro!ski dr%ava iz !romea nesaj' z$ao isrebro, zbo# +e#a se jav$ja !oreba za !a!irnim novcem. o !redsav$ja raz$o# za!ojav' !rvo# !a!irno# novca i kod nas.

Na na*em !odr'+j', !rva vrsa !a!irno# novca, a+nije nov+ane doznake,!ojav$j'je se 1848.#odine ' ojvodini, ' Sremskim ar$ovcima i S'boici. &o subili asignati, koji su izdavani na osnovu pokri'a nacionalnim dobrima:ne!okrenosima i s$.;.

Prve nov+anice ' ne%evini Srbiji, *am!ane 187(. #odine kao novacD$avne dr%avne b$a#ajne za !orebe &inansiranja sr!sko - 'rsko# raa, nikad nis'!'*ene ' o!icaj. er'je se da je za nji cre%e izradio !oznai sr!ski !esnik is$ikar E'ra ak*i).

'd')i da s' 1884. #odine, osnivanjem Privi$e#ovane narodne bankera$jevine Srbije svoreni 's$ovi za izdavanje nov+anica, ise #odine je emiovananov+anica od 1"" dinara.


6/16


7/16


2. FUNKCIJE NOVCA

Sve robe koje s' s$'%i$e kao novac ima$e s' i dr'#' vrs' '!orebe,

odnosno bi$e s' kori*)ene za zadovo$javanje !oreba, bi$o ' !roizvodnji, bi$o '!oro*nji. o zna+i da s' se sve one razmenjiva$e na r%i*' i !re ne#o *o s'!osa$e novac.

Roba koja obav$ja &'nkcij' novca ima ve)i broj &'nkcija koje obav$ja 'ekonomskom sisem'. Raz$ik'je se !e &'nkcija novca i o

1. &'nkcija novca kao mere vrednosi@2. &'nkcija novca kao !romeno# sredsva@3. &'nkcija novca kao sredsva za z#ranje b$a#a@4. &'nkcija novca kao !$ae%no# sredsva@

5. &'nkcija novca kao svesko# novca.

2.1. N%"& ," #-)" %)-$/0+

U &'nkciji mere vrednosi novac svojim raz$i+iim ko$i+inama izra%avavrednosi raz$i+ii roba. ava$j'j')i novc', robe raz$i+ii &izi+ki osobina:bra*no i meso, a'omobi$i i kravae, knji#e i zimovanje; se ' razmeni is!o$javaj'kao kva$iaivno isorodne i ko$i+inski '!oredive, a ono *o se ne mo%e videi iz

njiovi &izi+ki karakerisika saznaje se zava$j'j')i novc'.

ava$j'j')i novc', mo#')e je '!oreivanje vrednosi raz$i+ii dobara jer )e se jednosavno '!oredii ko$i+ina novca koj' je !orebno dai za jedan!roizvod i ko$i+ina novca koja je !orebna za dr'#i !roizvod. o$i+ina novca koj'

je !orebno dai kao !roivvrednos da bi se k'!i$a neka roba, naziva se njenom&-$#.


8/16


's$ovima mo%e re)i da je odreivanje meri$a cene &'nkcija dr%ave. U &'nkcijimere vrednosi novac nemora bii rea$no !ris'an.


9/16


=!ak, +injenica da je novac i ' savremenim 's$ovima o!sao kao'niverza$no sredsvo razmene, odnosno !redmea, !okaz'je da s' !rednosi zaekonomski sisem do koji je dove$a nje#ova !ojava bi$a ve)a od !oreme)ajakoje je !roizveo.

2.3. N%"& ," /)-/0% '" ')0"$!- *""

re)a &'nkcija novca je ona ' kojoj novac &'nkcioni*e kao sredsvo zasicanje b$a#a, odnosno sredsvo odr%avanja vrednosi. Ginjenica da se nakon!rodaje robe novac ne mora odma !oro*ii ve) se mo%e zadr%ai odreenovreme kod !rodavca, jasno !okaz'je da je aj novac za nje#a vrednos i ada sene '!oreb$java ' !rome'. Novac mo%e bii sredsvo odr%anja vrednosi zbo#o#a *o je 'niverza$no dobro za koje se 'vek mo%e dobii neka dr'#a roba. U

funkciji blaga novac više nije u opticaju već se izvlači iz njega i počinje seskupljati tj. akumulirati.

Raz$i+ii s' moivi za*o se novac izv$a+i iz o!icaja i zadr%ava -ak'm'$ira.a vrsa dobara raje ve)i broj #odina i zbo# o#a se ona nazivaj' 0)"!$"0)$" *)". e)ina $j'di mora *edii da bi do*$a do mo#')nosi da k'!ineko rajno !oro*no dobro. Sve o vreme dok se sk'!$ja, novac je van o!icaja ina$azi se ' &'nkciji b$a#a.

6r'#i raz$o# zbo# koje# $j'di !rivremeno izv$a+e novac iz o!icaja je %e$jada b'd' ' sanj', ' s$'+aj' !orebe, izvr*ii in' nabavk' neke robe. Novac je,

naime, +,%+"$ *o zna+i da se odma mo%e !revorii ' dr'#e robe. Pod likvidnoš'u neke stvari, podrazumeva se brzina kojom se ta stvar mo/eupotrebiti za kupovinu drugi1 dobara$ ajlikvidnije ekonomsko dobro je novac$

?'nkcija novca kao b$a#a !roisi+e i iz !oreba !roizvodni jedinica,odnosno !red'ze)a.


10/16


Da bi novac vršio funkciju blaga,mora imati stalnu vrednost. Prob$emise jav$jaj' kada se ' o!icaj' !ojav$j'je !a!irni novac koji nema svarn'vrednos. U s$'+aj' in&$acije i rasa cena vrednos !a!irno# novca drasi+noo!ada. ao se ' zem$jama koje s' ima$e ne#aivno isk'svo sa visokim so!amain&$acije *ednja nasoji odr%ai i$i ' sranim sredsvima !$a)anja : &'na, do$ar,

evro i s$; i$i ' maerija$nim dobrima koja imaj' rea$n' vrednos :sanovi, zem$ja is$.;.

2.4. N%"& ," "0-$ /)-/0%


11/16


U$o#' svesko# novca !re'ze$e s' va$'e ekonomski najja+i zema$ja, kao*o s' do$ar, &'na, jen, &ranak i s$. N'%no je dai od#ovor na !ianje kako s' oone mo#$e kad s' ' !ianj' naciona$ne va$'e.

ednosavno zbo# o#a *o o nis' vi*e samo naciona$ne va$'e, ve) je re+o novc' +ija ko$i+ina i vrednos ne zavise samo od !ri$ika na doma)em r%i*' i$isamo od od$'ka v$ade neke zem$je. 6rednost ti1 valuta zavisi od opšteg stanjasvetske ekonomije i odnosa izme.u različiti1 valuta$

U &'nkciji svesko# novca, novac obav$ja ise &'nkcije koje obav$ja i 'n'ar zem$je - s$'%i kao mera vrednosi, sredsvo !romea, !$ae%no sredsvo i b$a#o,samo *o o sada obav$ja na sveskom nivo', j. ' me'narodnim ekonomskimodnosima. Svetski novac u funkciji mere vrednosti, čini robe proizvedene urazličitim zemljama sveta kvalitativno jednakim i me.usobno uporedivim$

7 funkciji sredstava prometa u me.unarodnoj trgovini d'#o vremenas$'%i$o je z$ao. 0e'im, me'narodna r#ovina se *iri$a, obim razmene!ove)avao, a z$aa nije bi$o dovo$jno za sve e +inove razmene.

Najra*ireniji ob$ik razmene izme' !rivredni s'bjekaa iz raz$i+iizema$ja je kori*)enje jedne od va$'a koje imaj' karakerisik' svesko# novca+ija je vrednos d'%e vreme ne!romenjena i +ije v$ade nasoje da i odr%esabi$nim. 6a bi neka zem$ja do*$a ' !osed od#ovaraj')e ko$i+ine svesko#novca, ona mora izvozii, !a je izvoz doma)i roba d'#oro+no jedina osnova nakojoj nasaje mo#')nos 'voza nedosaj')i !roizvoda iz dr'#i zema$ja.

Posoji !oreba da se novac !ojavi i ' funkciji blaga na me.unarodnomnivou. U oj &'nkciji mo%e se !ojavii z$ao jer #a mno#e zem$je i danas korise 'razmeni sa dr'#im zem$jama, a$i i va$'e najrazvijeniji zema$ja svea. Sve zem$jemoraj' imai jedn' s'm' srani nov+ani sredsava ' rezervi :devizne rezervezemlje; da bi mo#$e '+esvovai ' me'narodnoj razmeni. o jednosavno zna+ida one izv$a+e iz me'narodno# !romea jedn' ko$i+in' srani sredsava!$a)anja i +'vaj' i kao b$a#o.

6a bi !a!irni novac neke zem$je mo#ao &'nkcionisai kao b$a#o name'narodnom !$an', !rivreda e zem$je mora bii sabi$na i bez visoki so!ain&$acije. Samo ' om s$'+aj' !osoja)e !overenje !rivredni s'bjekaa isanovni*va ' raz$i+iim zem$jama ' !omen'' va$''.

- 42 -


12/16


3. METALNI I PAPIRNI NOVAC

Prvobino &'nkcionisanje novca je bi$o ' ob$ik' z$aa.


13/16


4. OBLICI NOVCA

Pojava !a!irno# novca je 'brza$a i !ojednosavi$a robn' razmen'.

Pove)ena robna !roizvodnja je zaeva$a sve ve)e ko$i+ine novca ' o!icaj'. =zi raz$o#a !o+e$i s' se !ojav$jivai i raz$i+ii ob$ici !a!irno# novca.

ao sredsvo !$a)anja, odnosno &'nkcij' !a!irno# novca s' !re'zima$i i!osaja$i sve zna+ajniji bez#oovinski na+in !$a)anja.


14/16


5. ZAKLJUČAK

U zak$j'+nim razmaranjima )emo reirai neke ne#aivne !ojave do koji

mo%e dovesi nekonro$isana i$i bo$je re+eno neod#ovorna dr%avna konro$ako$i+ine novca ' o!icaj'.

Naime, svaka dr%ava reba da 'sk$adi i vodi ra+'na o ko$i+ini novca 'o!icaj'. ako, ko$i+ina novca eoreski reba da b'de 'sa#$a*ena sa robnom!roizvodnjom doi+ne dr%ave.

=nervencije i zavai dr%ave ' nekom momen', !re sve#a kad je ' !ianj'recesija :smanjenje obima !roizvodnje, o!'*anje radnika, 's!oravanje so!e!rivredno# razvoja; ne moraj' n'%no vodii ka do*am!avanj' novca.

6o*am!avanje novca 'vodi !rivred' ' +$"&+!( :!ad vrednosi novca; ada$ja misija novca i nje#ovo !'*anje ' o!icaj dovodi do veoma o!asne !ojave 'ekonomiji, !oznae !od imenom Hin&$aorna s!ira$aI. Na ovaj na+in do$azi doekonomsko# s$oma dr%ave, a ridesei #odina !ro*$o# veka kom!$ena sveska!rivreda do%ive$a je iz i raz$o#a s$om. i #odina cene s' za novine, m$eko,$eb i s$i+no ' Nema+koj dosiza$e vrednos od neko$iko deseina mi$ijardimaraka. =na+e, jedna minima$na in&$acija :2-3J na #odi*njem nivo' ; je +ak i!o%e$jna.

S'!roan !roces od in&$acije je -"&+!" koja !odraz'meva !ad cena!roizvoda, a *o +eso mo%e bii rez'$a !ove)ane !roizvodnje, koj' ne !rai

dovo$jna ko$i+ina novca ' o!icaj'.= ova !ojava mo%e imai ne#aivne e&eke, jer !roizvoa+i !adom cena

odreeni roba #'be ineres za njiov' !roizvodnj'. 0anje &$eksibi$ni !roizvoa+i,koji nis' ' si'aciji da izvr*e brze !romene ' !roces' !roizvodnje, !ro!adaj', ao o!e neminovno vodi ' socija$ne krize, !ove)anje neza!os$enosi i s$.

re)i !rob$em sa kojim se mo%e sresi dr%ava je )-%"%"&+!" j. !ove)anjevrednosi doma)e va$'e ' odnos' na sveske va$'e.


15/16


Sve ovo 'kaz'je na najbinij' i najzna+ajnij' '$o#' dr%ave ' njenommonearnom sisem'. Svaka neod#ovornos ' ovom !o#$ed' dr%av' i njenekonomski sisem mo%e #'rn'i ' !ro!as.

onro$a novca i nov+ane mase je, 'voenjem e'ra, ' zem$jama a!adne

Avro!e vr$o bina i na #$oba$nom nivo'. 6a je o a+no, vidi se iz &ormiranjabrojni insi'cija koje s' zad'%ene za !ra)enje e'ra da se ne bi desi$e neke odna!red navedeni !obrojani ne#aivni si'acija, jer bi sa obzirom na teritorijukoju euro pokriva cela svetska privreda došla u krizu$

= Srbija koja se na$azi na !'' !rik$$j'+enja zem$jama Avro!ske Unije!o$ako !ri!rema i rasira !' 'sk$aivanja !rivredni i ekonomski okova sana!red navedenim zem$jama. Akonomska zbivanja se svode na !ra)enje i'sk$aivanje vrednosi dinara i evra. 0onearna !o$iika dosi%e svoj vr'nac kad

je in&$acija niska a nas'!ro njoj dinar sabi$an. Sabi$an dinar ima za rez'$aekonomsk' sabi$nos same dr%ave. Sr'+njaci i ekonomisi zak$j'+'j' da

ren'no jak dinar nije !os$edica rea$no# ja+anja !rivrede ve) de*avanja name'bankarskom r%i*' deviza.


16/16


6. LITERATURA

1. 6r 0$aden =vani) Princi!i ekonomije, anja$'ka, 1999.

2. 6r 0i$ovan 0irovi) i 6r Sreen Perovi) Socio$o#ija za re)i razred sr'+ni*ko$a i za +evri razred #imnazije, eo#rad, 1997.

3. on enne Da$brai Novac, eo#rad, 1997.

4. idi asojevi) >., ?M0ime, Novac, Novi Sad, 2""(.

- 4 -

Seminarski rad - Osnovi ekonomije.doc

Documents

Transcript of Seminarski rad - Osnovi ekonomije.doc