Seminarski rad

Tema: Monopol

Predmet: Organizacija I menadment

Student:Profesori:

Sadraj:

1.Konkurentna i nekonkurentna preduzea31.1.Trite potpune konkurencije.31.2.Struktura trita i nesavrena konkurencija41.2.1. Monopol41.2.2.Duopol41.2.3. Oligopol i ravnotea na oligopolistikom tritu.41.2.4.Monopolistika konkurencija.51.2.5.Monopson.62.Monopol62.1.Pojam I struktura monopola62.2.Cenovna diskriminacija132.3.Neefikasnost monopola182.4.Nacin sprecavanja stvaranja monopola193.eleznice Srbije kao monopolsko preduzee204.Literatura:24

1. Konkurentna i nekonkurentna preduzea

1.1. Trite potpune konkurencije.

Savrena konkurencija je takvo trino stanje u kojem postoji veliki proj prodavaca i kupaca na tritu istog, homogenizovanog proizvoda kada svi proizvodi imaju cenu i razmenjuju se na tritu, a uesnici na tritu nemaju nikakvog uticaja na cenu po kojoj kupuju ili prodaju, tj. Cena je objektivno data veliina.Promena cene je posledica aktivnosti svih prodavaca i kupaca, a nikako posledica njihovog pojedinanog delovanja. Dakle, na savrenim konkurentskim tritima pojedinaniproizvoai su ustvari preduzimai cena, tzv. price-takers.

Pretpostavke na kojima poiva model savrene konkurencije su:1. Veliki broj prodavaca i kupaca male ekonomske snage;2. Homogenost proizvoda;3. Data cena;4. Slobodan ulazak na trite i izlazak iz njega;5. Potpuna informisanost svih uesnika,Savrena cenovna elastinost tranje i unakrsna elastinost tranje koja je jednaka nuli.

Maksimizacija profita konkurentnog preduzea

Cilj svakog preduzea pa i onog koje posluje u uslovima savrene konkurencije je ostvarivanje obima proizvodnje koji obezbeuje maksimalan profit.Obim proizvodnje koji obezbeuje maksimalna profit jeste ravnoteni nivo proizvodnje. U ovom obimu proizvodnje razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova je maksimalna.

1.2. Struktura trita i nesavrena konkurencija

Nesavrenakonkurencijapostojikadakupacili prodavacmoguuticatinacenu proizvoda. Glavna obeleja su previsoke cene i preniska proizvodnja io njoj e vie rei bitiu nastavku ovog seminarskog rada. Stvarno trite nije niti savreno konkurentno niti u potpunosti monopolisano, ve spada negde u spektar izmeusavrene konkurencije i istog monopola. Monopolistika konkurencija, kao tema ovog seminarskog rada, javlja se kao jedan od oblikanesavrenekonkurencijeiupravozatoemoseukratkoosvrnutina nesavrenu konkurenciju,azatimpokuatiobraditiimonopolistiku konkurenciju,saosvrtom na definiciju, karakteristike i slino.

1.2.1. Monopol

Osnovni oblik nepotpune konkurencije. Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektorom Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

1.2.2.Duopol

Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tritu, da dominiraju i da na taj nainkontroliu cenu i autpu. Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trita Primer, Coca cola i Pepsi -Vie vole da koriste pametno reklamiranje, nego dasnize cene, da bi kupce odratili jedna od druge.

1.2.3. Oligopol i ravnotea na oligopolistikom tritu.

_ Oligopol moe imati jasno odrenenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija ukljuenih u OPEC._ Drugi tip oligopola ini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.

Prepreke ulaska mogu biti:a) privredne prepreke kao to su patenti I pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. ib) strateke prepreke kod donoenja vanih odluka odreivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacite preduzee mora pokuati razluiti, kako e najverovatnije reagovati njegovi konkurenti.

Ravnotea na oligopolistikom tritu - Neova ravnotea. Konkurentno trite je u ravnotei kada je koliina ponude jednaka traenoj koliini.Svako preduzee posluje najbolje to moe - prodaje sve to proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje.Slino tome, monopolist je u ravnotei kada je granini prihod jednak graninomtroku.Svako preduzee nastoji poslovati najbolje to moe uzimajui u obzir to rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostavitida e i ti konkurenti poslovati najbolje to mogu uzevi u obzir to radi prvobitno pomenuto preduzee.

1.2.4.Monopolistika konkurencija.

U uslovima nepotpune konkurencije postoji I kategorija diferenciranih prodavaca. To je sluaj kada vei broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Ova diferencijacija obino proizilazi iz lokacije.Ljudi tede vreme i idu do najblieg prodajnog mesta.

_ Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili loije pri, ili zatitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pia.

a) preduzea konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su menusobno zamenljivi, ali nisu savreni supstituti ib) ulazak i izlazak na trite je slobodan. Novom preduzeu je relativno lako ui na trite sa vlastitim markama proizvoda, kao to I postojea preduzea mogu lako otii sa trita, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni.

1.2.5.Monopson.

Do sada je prednost analize trine moi bila samo prodajna strana trita, a ne i kupeva strana.Monopson predstavlja trite na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je trite sa nekoliko kupaca.

Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom sluaju sve kupljene jedinice imaju jednaku trinu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je proseni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znai, da je granini izdatak jednak prosenom izdatku, a to je jednako trinoj ceni dobara.

Svakopreduzeekojemoeznaajnouticatina trinucenusvojeproizvodnje, klasifikuje se kao nesavreni konkurent.Nesavrena konkurencijapreovladava uindustrijikadagod pojedinaniponuai imajuodreeninadzornadcenomsvogproizvoda.Zarazlikuoduesnikasavrene konkurencije koji donose odluku samo o visini proizvodnje, tzv.price-takeruesnici ili price-makeri donose odluku i o visini cena.Nesavrena konkurencija ne podrazumeva da preduzee ima apsolutni nadzor nad cenom svog proizvoda, ve ono moe odrediti cenu samo u razumnim okvirima.

2. Monopol

2.1. Pojam I struktura monopolaPo definiciji monopol (grki monos - jedan;polist - prodavac) je krajnji oblik nepotpune konkurencije kada jedno preduzee ima potpunu kontrolu nad celim privrednim sektorom, uz nedostatak konkurencije za robu ili usluge koje nudi, dakle, potpuna dominacija tritem.Za isti monopol, kao vrstu trine strukture, karakteristino je da postoji samo jedanprodavac/ponua, koji se suoava sa funkcijom trine tranje. Bitna karakteristika monopola je da moe potpuno odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzira na koliinu koju nudi.

Monopolsesmatra najprofitabilnijomtrinomstrukturom.Iskljuivimonopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, struja, itd. Ovi monopolisti moraju raunati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva. Posmatrana na duzi rok nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

Monopol je trino stanje gde postoji samo jedan prodavac i mnotvo kupaca. Na ovakvom tritu prodavac prodaje jedinstven proizvod koji nema bliske supstitute.

Karakteristike monopola su:1. Postojanje samo jednog prodavca;2. Prodaja jedinstvenog proizvoda; 3. Postojanje velikih ulaznih barijera;4. Sposobnost prodavca da vodi aktivnu politiku cena;5. Cenovna elastinost tranje je mali broj, dok je unakrsna elastinost tranje jednaka nuli.

Podela monopola:1. Prirodni monopol- nastaje iz limitiranosti proizvodnih inilaca i izvora ponude

2. Zakonski monopol- nastaju kada se prodaja ili proizvodnja odreenih roba, dravnim propisima monopolizuje za samo neka poduzea (npr. Dravni monopol u prodaji cigareta, hleba, soli, eera...)

3. Ekonomski monopol- nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala

4. Oktopodski monopol- predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih, i kod njih zbog veliine opreme nije povoljno postojanje vie poduzea

Izvori monopola su:c) Patenti d) Mrena ekonomija e) Vladine licence ili franize

Dok konkurentno preduzee uzima cenu kao datu, monopolsko preduzee odreuje cenu._ Sutina trine moi je mogunost da se menjaju cene proizvoda._ Da bi naveli potroae da kupuju vie, proizvonai moraju da sniavaju cene._ Nepotpuna konkurencija ne znai da preduzee ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.

Monopol, kao kontrast ovome, ima znaajnu kontrolu nad cenom koju naplauje - ima trinu mo.

Monopol kao industrija. Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvod ili odobri neki proizvod ili izvi neku vrstu usluge.Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji moe uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdeva ribom na ovomirem regionalnom podruju.Takvu firmu nazivamo monopol re je o jedinoj firmi koja snabdeva itavo trite dobrima.

Konkurentne firme su konstantno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje trokove i poboljaju kvalitet proizvoda. Tako ne moraju da brinu o novim ulascima I prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vre pritisak na cene.S druge strane, monopolista poseduje igralite i moe da postavi pravila igrekako eli.Monopolistika firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tranje za koju treba brinuti, a to je kriva trine (industrijske) tranje. U situacijama kada imamo monopol, krivoj tranje koja se odnosi na firmu je identina krivoj trine tranje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib.

Slika 1. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna ima silazni nagib krive tranje s kojom je preduzee suoeno.

Pano a: preduzea na tritu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu d, d, I mogu du nje da prodaju dobara koliko god hoe, a da ne obore trinu cenu (data cena).Pano b: preduzea na tritu nepotpune konkurencije (monopol) se suoavaju s krivom tranje koja ima silazni nagib, budui da poveanje prodaje uslovljava korekciju cena nanie. Ako suparnici tog preduzea snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolista, kriva tranje za njegovim proizvodima osetno se pomera ulevo, do d, d.

Da bi vie prodao monopol sniava cenu proizvoda, pa kriva tranje opada. Kriva graninih trokova je uvek ispod krive tranje odnosno prosenih prihoda.

Cilj svakog preduzea pa i monopola je ostvarivanje onog obima proizvodnje koji obezbeuje maksimalan profit.

Preduzea imaju monopolsku mo onda kada mogu profitabilno naplaivati cenu iznad graninog troka.Monopolska mo se meri kao razlika izmeu cene uz koju se postie maksimalan profit i graninih trokova. Pokazatelj baziran na ovakvoj logici jeste Lernerov indeks.

Barijere ulasku imaju tri glavna uzroka: Vlasnitvo nad kljunim resursom. Drava daje jednom preduzeu ekskluzivno pravo da proizvodi neko dobro. Trokovi proizvodnje ine jednog proizvoaa efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvoaa.

Iako ekskluzivno vlasnitvo nad kljunim resursom predstavlja potencijalni uzrok monopola, u praksi monopoli retko nastaju iz tog razloga. Drava moe da ogranii ulazak tako to jednom preduzeu daje ekskluzivno pravo na prodaju nekog pojedinanog dobra na odreenim tritima.

Zakoni o patentima i autorskim pravima predstavljaju dva vana primera kako drava stvara monopol koji e sluiti javnom interesu.

Monopol maksimizira profit tako to proizvodi koliinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom troku. Zatim se koristi kriva tranje da bi se pronala ona cena koja e podstai kupce da kupe tu koliinu proizvoda.

Slika 2. Odnos ponude I cene kod monopola

Preduzece koje ima potpunu kontrolu u svojoj oblasti poslovanja ili proizvodnje, moze da kontrolie cenu spram ponude koju prua, odnosno ljudi su ogranieni o tom proizvodu ili usluzi koje proizvodi to preduzee te samim tim tako ogranieni na suen izbor mogunosti, monopolska preduzea dre kontrolu to se tie cena i koliine koju ljudi koriste.Monopolsko preduzee ne mora da izlazi u susret niti da se bori za svoje korisnike zato to nema konkurencije koja bi mogla da ga ugrozi. Naravno, ukoliko bi monopolista eleo da zadri svoju poziciju glavnog i lidera, mora da u skladu sa cenama ponudi iri spektar mogunosti u okviru svoje firme i poslovanja.

Slika 3. Maksimizacija profita monopola

Poreenje monopola i konkurentnog preduzea

Kod konkurentnog preduzea cena je jednaka marginalnim trokovima.P = MR = MC

Za monopol cena prevazilazi marginalne trokove. P > MR = MC

Slika 4. Profit monopoliste

Monopolista e ostvarivati ekonomski profit sve dok je cena vea od prosenog ukupnog troka.

Za razliku od konkurentnog preduzea, monopolista naplauje cenu koja je via od marginalnog troka.

Sa stanovita potroaa, ta via cena ini monopol nepoeljnim. Meutim, sa stanovita vlasnika preduzea, visoka cena ini monopolsku poziciju veoma privlanom.

2.2. Cenovna diskriminacija

Cenovna diskriminacija je politika koju vodi monopol tako da za isti proizvod naplauje razliitu cenu u zavisnosti od kategorije kupaca ili prodate koliine.

Cenovna diskriminacija prvog stepena je politika cena u kojoj monopol od svakog kupca naplauje maksimalnu cenu koju je kupac spreman da plati. Tu cenu nazivamo rezervacijskom cenom.

Slika 5. Savreno diskriminirajue cene i savreno diskriminirajui monopolista

Pano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razliitoj ceni (najvioj - rezervacijskoj), on e ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroaev viak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopoli-ta moe diskriminisati je isto to i njegova kriva tranje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tranja D, D. Ekonomski profit () je prikazan osenenim poljem A, B, C, E, pano b.

Cenovna diskriminacija drugog stepena je politika cena u kojoj monopol jednu koliinu proizvoda prodaje po jednoj ceni a svaku jedinicu iznad te koliine po drugoj ceni.

Slika 6. Diskriminacija cena drugog stepena

Prodavac nudi prvi blok potronje o (0 do Q1) po vioj ceni (P1) drugi blok(Q1 do Q2) po nioj ceni (P2) trei blok po jo nioj ceni (P3) itd. ak i tada diskriminacija drugog stepena ne pokuava da prilagodi veliinu autputakarakteristikama pojedinaca ili specifinih grupa. To esto omoguava monapolisti da zadri znatan udeo potroaevog vika (osenen deo).

Cenovna diskriminacija treeg stepena je politika cena u kojoj monopol za isti proizvod naplauje razliitu cenu na razliitim tritima. Razlog za to je razliita cenovna elastinost na razliitim tritima.

Primer:

Slika 7. Diskriminacija cena treceg stepena

Na slici je prikazana diskriminacija cena treceg stepena, gde monopolsko preduzee kao to je elektro-distribucija za isti proizvod odnosno struju, naplauje razliite cene na razliitim tritima. U ovo sluaju razliita trita predstavljaju razliite gradove.

Cenovna diskriminacija nije mogua ako se dobro prodaje na konkurentnom tritu, jer na takvom tritu mnoga preduzea prodaju isto dobro po trinoj ceni. Da bi vrilo cenovnu diskriminaciju, preduzee mora da ima odreenu trinu mo.

Savrena cenovna diskriminacija Savrena cenovna diskriminacija se odnosi na situaciju u kojoj monopolista tano zna spremnost svakog kupca da plati i moe svakom kupcu da naplati razliitu cenu.

Slika 8. Savrena diskriminacija cena

, , .

Dva vana efekta cenovne diskriminacije: Moe da povea monopolski profit. Moe da smanji ist gubitak.

Primeri cenovne diskriminacije Cena telefonskih usluga za pravna lica Cene avionskih karata Kuponi za popuste Cena komunalija

2.3. Neefikasnost monopola

Monopol je neefikasno trino stanje jer nudi manju koliinu proizvoda po vioj ceni u odnosu na savrenu konkurenciju.

Slika 9. Neefikasnost monopola

ist gubitak koji nastaje usled monopola slian je istom gubitku koji nastaje usled poreza. Razlika izmeu ova dva sluaja jeste u tome to drava stie prihod od poreza, dok privatno preduzee stie monopolski profit.

2.4. Nacin sprecavanja stvaranja monopola

Drava moe da reaguje na problem monopola na jedan od etiri naina: Pokuajem da monopolizovane grane uini konkurentnijim. Regulisanjem ponaanja monopola. Pretvaranjem nekih privatnih monopolskih preduzea u javna preduzea. Ne inei nita.

Jedan od naina da se ogranii mo monopola jeste i regulacija cena monopola.Regulacija cena je naroito vana u delatnostima gde se proizvode i prodaju osnovna dobra, ija je cenovna elastinost tranje mala.

Antimonopolski zakoni predstavljaju skup pravila usmerenih ka smanjenju monopolske moi.Antimonopolski zakoni omoguavaju dravi da na razliite naine unapreuje konkurenciju. Oni dozvoljavaju dravi da sprei spajanje preduzea. Oni omoguavaju dravi da rascepka kompanije. Oni spreavaju kompanije da svojim aktivnostima trite uine manje konkurentnim.

Drava moe da regulie cene koje naplauje monopol.Alokacija resursa e biti efikasna ukoliko se postavi cena koja je jednaka marginalnom troku.

U praksi, regulatori dozvoljavaju monopolisti da ipak ima neke koristi od niih trokova u vidu veeg profita, a to je praksa koja zahteva izvesno odstupanje od cene jednake marginalnom troku.

Umesto da regulie ponaanje prirodnog monopola kojim rukovodi privatno preduzee, drava moe sama da upravlja monopolom (kao to, na primer, u SAD drava upravlja Potom).

Rezime:

Monopol je preduzee koje je jedini prodavac na svom tritu. Monopol se suoava sa opadajuom krivom tranje za njegovim proizvodom. Marginalni prihod monopola uvek je manji od cene njegovog dobra. Poput konkurentnog preduzea, i monopolsko preduzee moe da maksimizira profit ako proizvodi koliinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom troku. Za razliku od konkurentnog preduzea, cena monopolskog preduzea vea je od njegovog marginalnog prihoda, pa je i cena vea od marginalnog troka. Monopol izaziva iste gubitke koji su slini istim gubicima koji nastaju usled oporezivanja. Na neefikasnost monopolskog ponaanja kreatori ekonomske politike mogu da reaguju tako to e primeniti antimonopolski zakon, ili regulisati cene koje naplauje monopol, ili monopolistu pretvoriti u preduzee kojim upravlja drava. Ako smatraju da je trini neuspeh mali, kreatori ekonomske politike mogu odluiti da ne uine nita. Monopolisti esto uveavaju profit tako to naplauju razliite cene za isto dobro, a na osnovu spremnosti kupca da plati. Ovom praksom cenovne diskriminacije moe da se povea ekonomsko blagostanje i smanji ist gubitak. 3. eleznice Srbije kao monopolsko preduzee

Poznato je da u naoj zemlji u svakoj privrednoj grani ili delatnosti postoji po jedno monopolsko preduzee. Preduzee koje diktira pravila poslovanja I cena I nain rada ostalim, manjim nekonkurentskim preduzeima. U svakoj delatnosti I njenom ogranku moe se navesti po jedno preduzee koje je magnat u svojoj oblasti. Na primer u saobraaju kao skupini nekoliko vidova saobraaja kao to su drumski saobraaj, elezniki saobraaj, potanski saobraaj, telekomunikacioni saobraaj, vodni saobraaj, nalazi se po preduzee koje pokriva vei deo poslovanja svog sektora kojim se bavi. Tako u drumskom saobraaju je Putevi Srbije, u eleznikom eleznice Srbije, u potanskom Pota, u telekomunikacionom Telekom Srbije. U ovom seminarskom emo se baviti monopolistikim preduzeem eleznikog saobraaja tj eleznice Srbije.

Ve dui niz godina raspravlja se o tome da li su javna preduzea u naem pravnom sistemu monopolisti ili ne. Ovde se prvenstveno misli na preduzea iji je osniva drava, ali i druga javna preduzea iji je osniva jedinica lokalne uprave, koja tako nemaju sline osobenosti kao prva i sve ono to karakterie dravna javna preduzea tie se i ostalih javnih preduzea bar sa stanovita monopolizma.Donoenjem Zakona o privrednim drutvima, koji ne pominje javna preduzea, zakonodavac je hteo da putem restrukturiranja i privatizacije ove privredne subjekte transformie ili prevede u neki od oblika privrednih drutava, ali su ipak javna preduzea ostala da postoje i posluju prema ranije donetom Zakonu. Odredbe o javnim preduzeima koje jo uvek vae definisane su Zakonom o javnim preduzeima, i to je materija koja sistemski regulie ovu oblast, a kako process privatizacije slabo tee i kako je neznatan broj ovih preduzea privatizovan onda je evidentno da e jo dugo ovi oblici poslovanja biti zastupljeni kod nas.

Da li u gornjem navodjenju pojma monopola ima elemenata koji opredeljuju ova preduzea kao monopoliste? Da, ima, jer sam pojam relevatnog trita je dovoljan kriterijum, jer ovo preduzee jedino je za sada koje prua usluge takve vrste na itavom podruju drave, ako se radi o onima iji je osniva drava ili pak na podruju lokalne uprave ako je ona osniva istih. Moe nam se uiniti da, na primer, u mobilnoj telefoniji koja je privatizovana i imamao dva operatera, da postoji konkurencija i da nema monopola, ali nije tako. Oni dele jedinstveno trite na dva dela i opet su monopolisti to se moe zakljuiti kako po cenama tako i po slinoj ili identinoj vrsti usluga, odnosno cena. Kao to vidimo i kroz cene I kvalitet usluga, ne postoji nikakva razlika tako da se moe govoriti o jednom monopolu. Kod nas nije lako svakako formirati slobodno trite i eliminisati monopolizam jer jo uvek tranzicija nije zavrena, iji je osnovni zadatak privatizacija koja nije sprovedena do kraja te je o konkurenciji bespredmetno govoriti.

U EU kao zajednici eleznica predstavlja monopolsko preduzee I u okviru eleznikog saobraaja a I drumskog. Zato to su uglavnom to dravna preduzea koja dobijaju subvencije od drave. Znai kao gore navedeno drava moe da stvori monopolsko preduzee. Tako je npr Nemake eleznice dri monopol I u eleznikom saobraaju I u drumskom, zato to je to profitabilnije I za preduzee I za dravu.

U naoj zemlji je isti sluaj ali sa drugaijim efektom nego u zemljama EU. U naoj zemlji to se tie eleznikog saobraaja eleznice Srbije su jedini na srpskim prugama I to se tie organizovanja saobraaja I to se tie odravanja I prevoza robe i putnika. to je u naem sluaju gore, jer elezniki saobraaj u Srbiji nije napredovao u tehnolokom smislu ni u kvalitetu prevoza pa je samim tim postao nepopularan za korisnike prevoza. A I kao takvo preduzee koje je subvencionisano od strane drave I tako nepopularno I jedino na naim prugama, postalo je monopolsko. Da bi eleznice Srbije mogle da se ravnopravno ukljue u trinu utakmicu, prema naem miljenju, moraju imati nove vagone i lokomotive, rekonstruisati i modernizovati pruge, ali i izvriti finansijsku konsolidaciju kompanije, pre svega, kada je re o obavezama drave.

eleznice Srbije, poto nemaju konkurenata I tipino su nekonkurentsko preduzee, sami odreuju svoju cenu usluga na osnovu mnogih faktora ali svakako bez uticaja konkurencije. Kao jedini na naim prugama koji se bave transportom robe mogu cenu prevoza da odredjuju shodno trokovima prevoza, odravanja, transportovanja, utovara, istovara. To je dosta faktora koji utiu na konanu cenu prevoza koja moda nije primamljiva korisnicima. Isti sluaj je I u prevozu putnika, gde se cena opet odredjuje na osnovu trokova koji se javljaju da bi se usluga izvrila. Oigledno je da u Srbiji elezniki saobraaj je daleko ne popularniji od drumskog mesnog, medjumesnog I medjunarodnog prevoza.eleznice Srbije predstavljaju prirodni monopol, prirodni monopol podrazumeva monopol koji nastaje kada jedno preduzee moe uz nie trokove da zadovolji potrebe ceolokupnog trita za odreenim proizvodom ili uslugom, nego to bi to mogla dva ili vie preduzea. Prirodni monopol nastaje kada postoji tzv. Ekonomija obima, tj. kada se sa poveanjem obima proizvodnje smanjuju proseni ukupni trokovi na dugi rok.

eleznice Srbijejeakcionarsko drutvokome je glavna delatnost obavljanje prometa roba i putnika na prugama, vua vozova i odravanje vunih jedinica, odravanje pruge i tehniki nadzor, uSrbiji.

Slika 10. Nova organizaciona struktura

Oekivane koristi za dravu I eleznicu od strane nove organizacije su: Znaajno smanjenje trokova u prevozu robe, od 15-20% ili vie, naroito ako imaju vuu u okviru svoje delatnosti Stvarne promene u cenama prevoza putnika nee biti ali svakako ce se desiti znaajno poboljanje nivoa usluge, to e omoguiti stvaranje ozbiljne konkurencije drumskom saobraaju na glavnim pravcima. U zavisnosti od kontrole sprovoenja od strane regulativnog tela, oekuje se progresivno smanjenje u trokovima infrastructure (za, 2-3% godinje)

Srbija novim zakonom dobija jednu snaniju Direkciju za eleznice koja e osim nadzora bezbednosti imati i vie ovlaenja kao regulatorno telo eleznikog trita. Preduslovi su vie nego idealni ako gledamo samo pravnu regulativu i dravno telo odgovorno za eleznicu. Ipak, moramo imati u vidu i eleznicu Srbije koja je na osnovu dravnog monopola do sada bila jedina odgovorna za elezniki prevoz. Pitanje je koliko ona hoe da bude konstruktivan uesnik procesa liberalizacije, koji je svakako neizbean na evropskom putu. Bez obzira na teko stanje, S ima anse da se uspeno ukljui u igru kao profitno orijentisano drutvo.

4. Literatura:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Monopolhttp://sr.wikipedia.org/wiki/_http://sh.wikipedia.org/wiki/Tritehttp://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Konkurencija-naljutila-Zeleznice-Srbije.lt.htmlhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodni_monopol