VIŠA POSLOVNA ŠKOLAKOSOVO POLJE - BLACE

SEMINARSKI RADIZ

Stručne Prakse

TEMA: Instalacija – Matične ploče Abit KV7

Profesor: Student:Velimir Deletić Danilo Radović 16/06

Blace, 2008. godine

Maticna ploca KV7

Nova maticna ploca KV7 kompanije Abit jedan je od najnovijih dodataka skupu cipova VIA KT600. Ploca KV7 koristi skupove cipovaseverni most KT600 i južni most VT8237 koji obezbedjuju brzumedjusobnu vezu 8X V-link (533 MB/s), kako bi se osiguralo da nema"uskog grla" u performansi. Kombinacija KT600 i VT8237 dozvoljavamaticnoj ploci KV7 da podržava procesor Athlon XP sa ceonom (FSB)magistralom brzine 400 MHz, 6.1 kanal za zvuk i serijski ATA i SATARAID, uz sledece karakteristike:

Raspakivanje kutije

Kada sam dobio zapakovanu KV7, ona je izgledala kao mnoge maticne ploce na koje sam nailazio u prošlosti i, kada sam je raspakovao, nije bilo nekog iznenadjenja.

U paketu sam pronašao:

• maticnu plocu KV7, 1 komad;

1

• kabl za disketu, 1 komad; • prirucnik za korisnika; • kabl SATA Single, 1 komad; • kabl energetski SATA, 1 komad; • brzi vodic za instalaciju; • CD za podršku, 1 komad; • port USB 2.0 sa nosacem, 1 komad; • etiketu sa postavljanjem kratkospajaca; • U/I oklop, 1 komad; • kabl za cvrsti disk ATA 133, 1 komad. Pribor je bio kao kod vecine drugih maticnih ploca i obuhvatio je samu maticnu plocu, kablove (za fleksibilnu disketu i za cvrsti disk), zadnji oklop U/I, prirucnik i softver, ali tu je bilo i nekoliko lepih dodataka.

Prvi od njih je USB nosac za montažu pozadi. Baš mi se dopao, zato je što je red izvoda zaista solidno uradjen i bilo je veoma lako instalirati ga tamo gde bi druge vrste USB panela imale razdvojene žice i zahtevale da se prilicno pomucite da biste povezali svaku od njih.

Drugi su bili kablovi za uredjaje SATA (Serial Advance Technology Attachment - serijski interfejs za naprednu tehnologiju) i adapter za napajanje. Najzad, bilo je tu još nešto na šta obicno nisam nailazio - nalepnica sa prikazom podešavanja kratkospajaca. Tu vrstu nalepnica obicno možete da vidite postavljene na unutrašnjoj strani poklopca kucišta, kada kupite racunar od firmi kao što su Dell ili Gateway. Pricvrstio sam je na unutrašnjosti prednje ploce mog kucišta. To mi je bilo zgodno kada sam prvi put podešavao maticnu plocu, a verovatno ce mi dobro poslužiti kasnije, kada budem morao da pomeram kratkospajace, a do tada (naravno) vec budem izgubio prirucnik.

CD za podršku sadrži tipicne upravljacke programe za maticnu plocu, a uz to i neke uslužne programe, ukljucujuci tu Flash BIOS, kao i program koji se zove Hardware Doctor. Instalirao sam tog "doktora za hardver" i bilo je zanimljivo da je on obezbedio aktivno nadgledanje razlicitih na-

2

pona na maticnoj ploci, kao i temperatire i brzine ventilatora. To je sve lepo za ispitivanje, ali cisto sumnjam da bi bilo od neke velike koristi za svakodnevnu upotrebu.

Kada sam video uslužni program fleš, pitao sam se da li ima ikakvih ažuriranja za BIOS. Potražio sam ih iz ciste radoznalosti i postoji jedno, ali posle citanja dodatka za BIOS u prirucniku, otkrio sam da je identifikator za moj BIOS 11, a jedina datoteka za BIOS koja je na raspolaganju bila je imenovana kao KV711.exe. Imajuci u vidu da firma ABIT stavlja identifikator BIOS-a na ime datoteke, gde je KV7 broj modela maticne ploce, a 11 identifikator BIOS-a, imao vec sam imao najnoviju verziju. Dok sam trasžio ažuriranje za bIOS, naišao sam na opise više naprednih karakteristika koje ima maticna ploca KV7.

Napredne karakteristike

Vecina karakteristika maticne ploce KV7 su standardne, ali proizvodi firme ABIT nikako nisu prevazidjeni. Postoji nekoliko tehnologija, posebno razvijenih u kompaniji ABIT, koje izdvajaju njihove proizvode od drugih.

Tehnologija SoftMenu/MaxFID

Kompanija ABIT vec tradicionalno podržava ljude koji vole da podešavaju svoje sisteme i iz njih dobijaju ono "malo više" koje se može postici na taj nacin. SoftMenu je osobina unutar BIOS-a koja dozvoljava korisniku da konfiguriše frekvenciju centralne procesorske jedinice i množac kao i odnos vremenskih uskladjenja FSB:AGP:PCI i napone koje oneznedjuje izvor napajanja. Da bi se dobilo najviše od prisilnog ubrzavanja, firma ABIT pruža mogucnost hardverskog prevladavanja množaca, koje se zove MaxFID. U suštini, MaxFID dozvoljava korisniku da izabere najvišu raspoloživu ceonu (FSB) magistralu za dati množac. Tehnicke detalje možete pogledati ovde. Pored podešavanja FSB, kroz SoftMenu moguce je podešavati napone jezgra centralne procesorske jedinice, slot AGP, DDR memoriju ili skup cipova severni most, što je sve veoma korisno kada se podešava sistem.

3

Toplotna zaštita (ThermalGuard) za centralnu procesorsku jedinicu

Kao što joj i samo ime kaže, ThermalGuard (toplotna zaštita) je karakteristika pomocu koje se aktivno nadgleda temperatura centralne procesorske jedinice i brzine ventilatora povezanih na prikljucke za ventilatore na maticnoj ploci.

Osobinama ThermalGuard se može pristupiti preko odeljka PC Health Status u BIOS-u, gde se prikazuju informacije o ventilatorima maticne ploce, temperaturi centralne procesorske jedinice i stvarnom naponu koji izvor napajanja daje razlicitim delovima ploce (mada bi se to moglo razaznati i na ovoj slici). Ono što je stvarno zgodno je da možete podesiti temperaturne granice na kojima ce sistem signalizirati uzbunu i kada ce se potpuno iskljuciti.

FanEQ

Jedno drugo svojstvo u odeljku PC Health Status section je FanEQ, koje dozvoljava korisniku da podesi racunar tako da se potpuno iskljuci ako otkaže ventilator, kao i da podesi brzine ventilatora prikljucenih na maticnu plocu na manje brzine, kako bi se smanjila njihova buka kada je temperatura centralne procesorske jedinice niska. FanEQ ce automatski povecati brzinu ventilatora kada opterecenje centralne procesorske jedinice povisi njenu temperaturu. FanEQ je raspoloživ kroz odeljak PC Health Status i podrazumevano je onemogucen. PC Health Status je verovatno najkorisniji deo BIOS-a; koristeci ga, bio sam u stanju da lako poredim temperaturu jezgra centralne procesorske jedinice pri razlicitim brzinama generatora takta i da postavim gornje granice za temperaturu centralne procesorske jedinice u slucaju da moj ventilator ne bi mogao da izadje na kraj sa prisilnim ubrzavanjem. Svojstva ThermalGuard i

4

FanEQ pružaju mogucnost da se sistem sikljuci dosta pre bilo kakvog oštecenja centralne procesorske jedinice koje bi se moglo dogoditi usled prisilnog ubrzavanja ili otkaza nekog sastavnog dela, što korisniku daje "drugu šansu".

Zaštita od "suvišnog podešavanja" (TweakGuard)

Kad vec pricamo o "drugoj šansi", kada se poigravate sa svojstvom SoftMenu, BIOS ce vam dopustiti da menjate podešavanja kako god vam se svidja. Ako zatražite suviše od centralne procesorske jedinice ili memorije, "stvari bi mogle da se pregreju" ili bi naponi mogli da budu suviše visoki, što bi moglo da dovede do oštetecenja. TweakGuard je osiguranje ugradjeno u BIOS koje ce iskljuciti napajanje sistema ako otkrije nesaglasna podešavanja BIOS-a u odnosu na postojecu hardversku postavku. TweakGuard predstavlja životno osiguranje i cuvara novca za onoga ko se avanturisticki upušta u prisilna ubrzavanja.

RAID sa serijskim interfejsom napredne tehnologije (Serial ATA)

I poslednje, ali ne i najmanje vredno - podrška za serijski interfejs napredne tehnologije (SATA). Ugradjeni kontroler SATA podržava dva kanala SATA i ima ugradjen kontroler RAID (Redundant Array od Independent Disks, redundantna grupa nezavisnish diskova), koji podržava RAID 0, 1 i 0 +1, za diskove SATA, dozvoljavajuci na taj nacin povecanu performansu cvrstih diskova kroz stripovanje i pouzdanost kroz preslikavanje. Neobicno je da maticna ploca ne podržava RAID za diskove ATA 100 i 133.

5

Instalacija

Kad sam jednom završio sa sadržajem kutije i malo pretražio ABTI-ovu WEB stranicu, došlo je vreme da celu stvar instaliram i vidim šta ona može da radi.

Maticna ploca lepo izgleda i ima definitivne razlike u poredjenju sa standardnim maticnim plocama ATX. Prva je u tome što štampana ploca ima standardnu širinu ATX, ali je nešto kraca od uobicajene maticne ploce ATX, što znaci da ce stati u neka manja kucišta koja postaju sve popularnija. Dalje, neki od konektora su cudno smešteni. Veze kontrolera IDE na maticnoj ploci su zaokrenute za 90 stepeni, a konektor uredjaja fleksibilne diskete je montiran blizu jednog od slotova PCI.

Do sada sam ispitao više kartica PCI, kao što su video, LAN i modem i izgleda da ni jedna od njih nije smetala ravnom ili okruglom kablu za diskertu, mada mislim da je prilicno nezgodno doci do konektora diskete jednom kada je nešto instalirano u slotu PCI. Zapazio sam takodje veliki slobodan prostor oko podnožja centralne procesorske jedinice. Trebalo bi da možete da upotrebite gotovo bilo kakav hladnjak ili vodom

6

hladjeni blok kojim raspolažete, a da ne morate da brinete da ce on dotaknuti kondenzator. Ja koristim Zalman CNPS3100-Plus koji je, kao što možete videti na slici, prilicno veliki i nisam imao nikakvih problema da ga instaliram.

Problem koji sam stvarno imao je bio u vezi zadnje ploce sa konektorima. Ona ima male "prste" na svakom portu i ja pretpostavljam da služe za uzemljenje statickog elektriciteta. Bilo mi je teško da postavim plocu na njeno mesto, a u isto vreme da svi prsti budu na pravom mestu. To je zahtevalo izvestan napor i ja sam cak jednom morao da izvadim plocu, jer je jedan od prstiju stvarno blokirao port LAN, ali sam na kraju nekako uspeo. Sad malo o konfiguraciji.

Konfiguracija

Odlucio sam da upotrebim jezgro Athlon XP 2500+ Barton sa ceonom (FSB) magistralom na 333 MHz i 512 MB DDR RAM memorije na 333 MHz, zato što to predstavlja prosecnu centralnu procesorsku jedinicu (u vreme pisanja ovog clkanka) i, po onome što se cita na forumima na Internetu, zakljucio sam da se može lako prisilno ubrzavati, a mislio sam da može dobro da stane u maticnu plocu ABIT. Evo kako je izgledala moja postavka:

• jezgro Athlon XP 2500+ Barton, 333MHz FSB • 2 X 512 MB 333MHz DDR RAM • WD 60Gb ATA 100, Maxtor 120Gb ATA 133, Maxtor 80Gb

7

SATA

• 52X AOPEN CDROM • Samsung DVD/CD-RW 24x-10X-40X • Geforce 5200FX 128 MB DDR.

Odustao sam od centralne procesorske jedinice na 400 MHz, zato što je u vreme pisanja ovog teksta to bilo oko 400 USD. Dosta, rekoh. Imao sam više razlicitih diskova, ATA 100, 133, SATA 150 spoljašnji uredjaj USB 2.0. Da bih upotpunio konfiguraciju, instalirao sam 52X CDROM uredjaj DVD/CD-RW. Posle instaliranja svih sastavnih delova, hladnjaka i rashladnih ventilatora, poceo sam da ispitujem mogucnosti maticne ploce KV7 za prisilno ubrzavanje. Koristeci SoftMenu, postavio sam sistema na 2500+. Morao sam rucno da postavim ceonu (FSB) magistralu na 333 MHz i množac na 11, da bih dobio podešavanje na 2500+.

Iz nekog razloga, SoftMenu nije imao unapred definisano podešavanje za tu vrednost. Ostala podešavanja, do 2800+ mogla su da se ostvare jednostavnim biranjem unapred podešenih varijanti. Posle 2800+, morao sam opet da koristim odeljak User Defined (definisano od strane korisnika) i da se igram sa podešavanjima. Mogao sam prisilno da ubrzavam jezgro Barton 2500+ sve do 2332 MHz. Da bih to uradio, postavio sam ceonu (FSB) magistralu na 166 (333 MHz), odnos (Ratio, FSB:AGP:PCI) na 5:2:1, množac na 14. Probao sam sve vrste razlicitih podešavanja da bih uspeo prisilno da ubrzam na preko 2332 MHz, ali nisam uspeo da dobijem stabilan rezultat. Pustio sam sistem da radi neko vreme na 2332 MHz i on je na kraju postao nestabilan. Mogao sam da ponovo da podignem mašinu, Windows XP bi poceo da se ucitava i onda bi ponovo poceo sa podizanjem bez ikakvog razloga. Spustio sam množac natrag na 13,5 i sistem je proradio "kao bela lala".

Pustio sam Sisoftwareov test Sandra i on je divno radio. Preuzeo sam dva uslužna programa, amdcpuid i cpuinfo sa WEB lokacije http://www.amd.com/us-en/ da bih identifikovao centralnu procesorsku jedinicu i njenu brzinu. Na vrednosti množaca od 13,5 amdcpuid identifikuje centralnu procesorsku jedinicu kao Athlon 2800+ koji radi na 2309 MHz. Isto tako, preuzeo sam Wcpuid, popularan alat za

8

identifikovanje informacija o centralnim procesorskim jedinicama. Wcpuid i AMD-ov uslužni program cpuinfo su oba identifikovali procesor kao Athlon 2800+ koji radi na 2272MHz, što je više u skladu sa brzinom proracunatom dalje u ovom tekstu. Nisam siguran kome da verujem, ali bez obzira na to, prilicno je lepo dobiti performansu 2800+ po ceni procesora od 2500+. Sledeca tabela prikazuje razlicita podešavanja koja sam isprobao. Kolona "Izracunato MHz" je jednostavno proizvod vrednosti FSB i množaca; nisam zabeležio stvarni broj MHz o kome je izvestio BIOS sve dok nisam postigao 2800+, zato što je taj poslednji rezultat jedini koji je stvarno važan.

Za mogucnost da prisilno ubrzavam sa 2500 na 2800+ moram zahvaliti svojstvima MaxFID i TweakGuard. MaxFID mi dozvoljava da zaobidjem mnoge hardverrske prepreke u centralnoj procesorskoj jedinici, što mi omogucava da postavljam visoke vrednosti množaca i ucestanosti ceone (FSB) magistrale, a TweakGuard me sprecava da "spaljujem" skupe sastavne delove. Na primer, postavio sam BIOS na vrednost za ucestanost ceone (FSM) magistrale od 400 MHz i pokušao da ponovo podignem sistem. Kako AMD 2500+ i moja DDR memorija podržavaju samo ucestanost do 333 MHz, TweakGuard je to otkrio i nije dozvolio sistemu da se ponovo podigne. Morao sam da izbrišem CMOS pomocu prirucnog kratkospajaca na maticnoj ploci i ponovo podignem sistem. Sada je sve dobro prošlo, ja sam ponovo uneo BIOS i nastavio da pokušavam i probam razna podešavanja. Siguran sam da bih i dalje mogao prisilno da ubrzavam Barton 2500+, samo bi trebalo da sednem i nastavim da se time bavim.

Podešavanja memorije

9

Prilicno dugo sam se igrao sa podešavanjima memorije i na kraju otkrio da je ABIT pomogao usmeravanju tog procesa, obezbedivši karakteristiku "po brzini" koja podešava vremenska uskladjenja memorije i njenu brzinu prema stvarno prisutnom hardveru, ili vi možete i rucno da podesite tu brzinu. U sledecoj tabeli možete da vidite kako se memorija poboljšava u skladu sa performansom centralne procesorske jedinice.

Kako se povecava performansa centralne procesorske jedinice, to se dešava i sa memorijom. U vecini slucajeva otkrio sam da je sistem najstabilniji ako pustim da BIOS za mene konfiguriše podešavanja memorije; medjutim, ABIT ipak dozvoljava korisniku da podešava skoro svaku mogucu postavku koja se odnosi na memoriju kako bi se dobile najvece mogucnosti prisilnog ubrzavanja. Nisam imao nikakvih problema kod upotrebe jednog ili dva komada DDR RAM memorije od 512 MB na 333 MHz. Nisam mogao da pronadjem nikakve funkcije dvokanalne memorije za poboljšanje performanse, kao na nekim drugim maticnim plocama. Naravno, otkrio sam da je ukupna zapažena performansa bila mnogo bolja sa gigabajtom RAM memorije.

SATA RAID i postavka cvrstih diskova

10

Uspešno sam instalirao i ATA 100 i 133 cvrste diskove, bez ikakvog problema, a te diskove sam upotrebio za mnoga ispitivanja koja sam izvršio. Morao sam da prodjem kroz nešto više faza kada sam instalirao svoje SATA diskove. Premestio sam svoj uredjaj za CDROM tako da bude osnovni na IDE kanalu 2 i iskljucio svoje ostale cvrste diskove. Da bih instalirao Windows XP, podigao sam sistem sa CDROM-a i za vreme ucitavanja instalacije sam pritisnuo F6 da bih ucitao dodatne upravljacke programe. Tada sam ubacio fleksibilnu disketu oznacenu kao SATA Driver Disk, koju sam našao u kutiji sa maticnom plocom i odabrao sam upravljacki program VIA Serial ATA za Windows XP. Molim vas, imajte u vidu da se izbor ne prikazuje u pocetku - treba da prodjete strelicom na dole da biste videli taj izbor. Jednom kada je upravljacki program instaliran, Windows XP je prepoznao disk i ja sam mogao da ga formatiram i instaliram Windows XP. Bio sam zapanjem brzinom kojom je formatiran SATA disk. Za vreme instalacije se poja-vio samo par upozoravajucih poruka u vezi sa instalacijom upravljackog programa kontrolera RAID, zato što to nije bio "zvanicno potpisani upravljacki program". Ja sam samo rekao "yes" na sva upozorenja i in-stalacija je fino protekla. Medjutim, jednom kada je sve bilo instalirano, nisam mogao da postignem da se SATA disk prepozna kao uredjaj za podizanje sistema i nije bilo nacina da se izabere RAID kontroler kao uredjaj za podizanje. Neko vreme sam stvarno bio zatecen, sve dok ni-sam shvatio da je moj cvrsti disk USB 2.0 bio prikljucen na maticnu plocu i da je bio ukljucen za vreme podizanja sistema. Kada sam iskljucio USB uredjaj cvrstog diska, mogao sam da podignem sistem sa SATA uredjaja kao da je u pitanju bio obican cvrsti disk. Nadam se da ce ovaj detalj pomoci nekome u buducnosti.

Mogao sam takodje da postavim uredjaj Single SATA na SATA kanalu 1 kao pomocnu uredjaj, instalirajuci jedan disk ATA 100 kao mastera na IDE kanalu 2 i podigavši Windows XP sa njega, a onda sam instalirao VIA RAID kontroler sa CD uredjaja i SATA uredjaj se prikazao kao po-

11

mocni uredjaja za dodatno, brzo skladište posle ponovnog podizanja sistema.

Sledeci posao bio je postavljanje SATA RAID. To je bilo relativno lako kada sam smislio nekoliko stvari. Prvo što sam uradio bilo je da montiram dva diska Seagate Barracuda 120 GB SATA na kanalima 1 i 2 na maticnoj ploci, a onda sam ponovo podigao sistem. Za vreme procesa ponovnog podizanja, ucitao sam kontroler SATA RAID pritisnuvši taster TAB za vreme sekvence podizanja.

Ako brzo pogledate, videcete uputstva na ekranu. Koristeci uslužni program, napravio sam podrucje RAID 0 koje sadrži oba diska. Izabrao sam RAID 0 zato što sam želeo povecanje performanse. Razmišljao sam i o upotrebi RAID 0+1, ali bi mi u tom slucaju bilo potrebno cetiri diska, a za to nisam imao novaca. Ponovo sam podigao mašinu sa mog uredjaja za CDROM koristeci moj CD za Windows XP i opet pritisnuo taster F6 da bih ucitao posebne upravljacke programe. Ubacio sam fleksibilnu disketu oznacenu kao SATA Driver Disk u moj uredjaj za disketu da bih ucitao upravljacke programe kontrolera RAID: Dva SATA diska su se prikazala operativnom sistemu Windows XP kao jedan veliki disk, koji sam mogao da formatiram i da instaliram Windows. Jednom kada sam instalirao Windows, ušao sam u odeljak Advanced Features u BIOS-u da bih promenio Bootable Add-in Device na OnChip SATA RAID, a zatim sam omogucio opciju Boot Other Device. Posle svega toga, mogao sam da podižem sistem sa podrucja RAID koje sam napravio. Hajde sada da pogledamo kako ovo naše "luce" radi.

Performansa

Odlucio sam da razdelim performansu u sedam odeljaka i izaberem one koje obicno koristim na maticnoj ploci.

Video

12

Instalirao sam GeForce 5200 FX koja podržava 8X AGP i upotrebio program za ispitivanje performanse i niz testova koji se zove Sandra, da bih video da li mogu da dobijem potpunu sposobnost 8X. Pošto sam izvršio video test, Sandra me je obavestila da maticna ploca podržava AGP 3.0 i brzine 4X i 8X i da je Geforce 5200 FX u osnovi radila na brzini 8X. Instalirao sam racunarsku igru Unreal Tournament i ona je radila tako glatko, cak na rezoluciji 1280 x 720 sa 32-bitnom bojom i ukljucenom opcijom za fine detalje. Nisam ulazio u brzine kadrova, jer to pomalo izlazi iz domena ispitivanja maticne ploce.

Audio

Zvuk okoline na maticnoj ploci KV7 podržava kanale 6.1, medjutim, ja sam imao samo zvucnicki sistem 5.1 firme Klipsch. Prikljucio sam ih, pustio DVD i aktivirao zvuk Dolby Surround sa DVD-ja. To je bilo zapanjujuce iskustvo. Oštro, jasno, a sistem okoline je stvarno radio. Koristio sam dva razlicita metoda da prikljucim svoje zvucnike na maticnu plocu KV7. Upotrebio sam stereo utikac koji deli na dva RCA konektora i S/P DIF opticki kabl. Kada sam prikljucio pomocu S/P DIF, morao sam da odem do prednje ploce i aktiviram port. Izaberite mišem ovde da biste videli kako. Stvarno nisam mogao da cujem neku razliku, ali ako imate bilo kakav neoklopljen elektronski uredjaj u blizini, on bi mogao da utice na kvalitet zvuka, izuzev ako koristite opticki kabl. Jedini nedostatak optickog kabla S/P DIF je u tome što je skup, bar što se kablova tice.

USB 2.0 Ispitivanje interfejsa USB 2.0 je stvarno bilo izazov. Najpre je bilo potrebno instalirati upravljacke programe kako treba. Posle instaliranja operativnog sistema Windows XP i servisnog paketa 1, ispitao sam portove USB i bio razocaran saznavši da sam dobio vrlo slabu performansu. Ispitivao sam sa spoljašnjim uredjajem cvrstog diska USB 2.0, sa cvrstim diskom Western Digital 60GB ATA 100 instaliranim u njemu, kopirajuci datoteku od 141 MB sa cvrstog diska USB 2.0 na

13

cvrsti disk racunara i otkrio da je za to bilo potrebno 2 minuta i 25 sekundi, što znaci da je performasnsa prenosa bila nešto manja od 1 Mb/s. U dodatku na kraju prirucnika, pronašao sam kako da rucno instaliram upravljacke programe USB 2.0 za skup cipova VIA. Uzeo sam CD koji sam dobio sa maticnom plocom, instalirao upravljacke programe USB i ponovio ispitivanje. Eto! Stvari su se veoma poboljšale. Kopirao sam istu datoteku za svega 4 sekunde, što znaci brzinom od preko 35 Mb/s. Imao sam takodje i fleš memoriju od 128 MB zasnovanu na uredjaju USB 2.0 kompanije Fuji. Problem sa ova moja dva uredjaja je u tome što oni nikada nece "izgurati" 480 Mb/s, zato što disk ATA 100 ima maksimalnu teoretsku propusnu moc od 100 Mb/s a citanje na WEB-u postiže maksimum na oko 30 Mb/s, pa nisam mogao da napravim "pravi" test. Dobra vest je da specifikacija USB 2.0 obezbedjuje dovoljno veliki propusni opseg da nema brige oko "uskih grla" kada kada se prikljucli više uredjaja i svi oni koriste u isto vreme. Odlucio sam da svejedno ispitam performansu moja dva diska, pa evo rezultata koje sam dobio za fleš uredjaj i spoljašnji cvrsti disk, koristeci niz ispitivanja Sandra.

Poredeci ove rezultatae sa drugim izvorima na WEB-u, performansa oba uredjaja je stvarno jednaka ili bolja od drugih uredjaja u okviru iste klase. Koristio sam sledece izvore za poredjenje:

• http://www.extremetech.com/article2/0,3973,1150025,00.asp • http://www6.tomshardware.com/storage/20030116/external_ata-05.html • http://www.lavalink.com/techsupport/white_papers/ide_drive_enclosures_whitepaper.pdf • http://www.overclockercafe.com/Reviews/other_misc/SanMax/pg_3.html

14

U clanku Extremetech, spoljašnji uredjaji su prvo startovali sa brzinama od nešto iznad 40 Mb/s, ali u toku vremena nisu mogli to da održe. Ako izracunate srednje vrednosti rezultata, dobijate oko 35 Mb/s. U clanku na lokaciji Tom's Hardware najbolja performansa je trenutno za uredjaj Firewire, a tu se postiže samo 32 Mb/s. Drugi clanci takodje prikazuju performansu spoljašnjeg cvrstog diska znatno ispod 34 Mb/s. Sve u svemu, mislim da je skup cipova za USB 2.0 firme VIA odlican i da podržava potpunu sposobnost trenutno postojecih spoljašnjih uredjaja u poredjenju sa ostalim ponudama u oblasti USB 2.0.

Cvrsti disk

Prisilno sam ubrzao sistem na 2800+ i ciklirao kroz više cvrstih diskova ukljucujuci tu uredjaje ATA 100, 133 i SATA. Onda sam upotrebio PCMark 202 da bih ispitao performansu cvrstih diskova kada se koriste razliciti uredjaji.

Brojevi nisu obavezno kvantifikabilni, sem ako poredite rezultate sa drugim rezultatima PCMark 2002 na WEB lokaciji http://www.sysopt.com/reviews/abit-KV7/www.futuremark.com. Rezul-tati za pojedine uredjaje su u saglasnosti sa drugim izloženim rezultatima, koji se odnose na slican hardver. Ono što je važno je da se vidi povecanje performanse. Kao što možete da vidite, postavka SATA

15

RAID obezbedjuje ogroman porast u performansi cvrstih diskova, što se definitivnio zapaža u toku normalne upotrebe. Koristio sam takodje Sandru da ispitam podrucje RAID i bio iznenadjen kada sam video kako ono dobro radi, u poredjenju sa rezultatima drugih ispitivanja performansi koje je dala Sandra.

CDROM/CD-RW

Ispitao sam performansu CDROM i za AOPEN-ov i za Samsungov uredjaj koristeci Sandru i ustanovio da se oba proizvoda ponašaju tacno kao i bilo koji drugi CDROM.

LAN/Internet

Upotrebio sam Sandru da bih ispitao port lokalne racunarske mreže (LAN) i moju vezu sa Internetom. Port Ethernet je bio u stanju da radi brzinom od 100 Mb/s i da sasvim dobro ostvari moju vezu sa Internetom.

Centralna procesorska jedinica

16

Posle konfigurisanja i završtka sa podizanjem sistema, dolazi vreme da se vidi kako sistem radi u celini. Odlucio sam da pokušam sa više razlicitih testova. Prvi se sastojao u tome da jednostavno upotrebim Sandru, kako bih video koliko instrukcija i operacija u pokretnom zarezu u sekundi sistem može da izvrši pri razlicitim brzinama generatora takta. U tabeli koja sledi prikazana je performansa pri razlicitim ucestanostima generatora takta. Da bi se sagledali ti brojevi, Pentium 4 na 3,0 GHz ce izvršiti približno 8004 MIPS (miliona isntrukcija u sekundi) i 3930 Mflops (miliona operacija pokretnog zareza u sekundi).

Kao što iz tih rezultata možete da vidite, performansa se znacajno povecava, izuzev razlike izmedju 2600+ na 266 MHz i 333 MHz. Nisam siguran zašto bi centralna procesorska jedinica radila neznatno bolje na 2600+ (266 MHz) nego što to cini na 2600+ (333 MHz), sem ako to nije zbog unutrašnje efikasnosti u vremenskom uskladjivanju izmedju centralne procesorske jedinice i memorije. Upotrebio sam i PCMark 2002 da bih ispitao performansu centralne procesorske jedinice. PCMark 2002 koristi kumulativni rezultat više testova. Rezultati su pomalo dvosmisleni, zato što morate da sudite o performansi prema vašim rezultatima u poredjenju sa slicnim mašinama. U toku mog poredjenja,pronašao sam da vecina korisnika radi na 2200 MHz i više, koristeci viša podešavanja ceone (FSB) magistrale od mene, pa je zato i njihova performansa viša (u opsegu 7500). Za sisteme blizu istovetnih podešavanja za centralnu procesorsku jedinicu i ceonu (FSB) magistralu, prosecan rezultat je 6600, što je u saglasnosti sa snimljenom performansom ove maticne ploce. Planiram da se poigram sa podešavanjima RAM memorije i ceone (FSB) magistrale, kako bih video da li mogu da postignem vecu stabilnost maticne poloce na višim ucestanostima, ali za sada dobijam odlicne rezultate na 2272 MHz.

17

Zakljucak

U toku ispitivanja, otkrio sam da maticna ploca ABIT KV7 ima neke osobine koje su vrlo znacajne za ljude koji se bave prisilnim ubrzavanjem i, slicno tome, za one koji traže mocne sisteme.

MaxFID oslobadja od mnogih ogranicenja koje za prisilno ubrzavanje postavlja hardver, dok svojstvo SoftMenu dozvoljava prisilnom ubrzivacu da se poigrava sa podešavanjem ceone magistrale (FSB), množaca i memorije, kako bi iz centralne procesorske jedinice izvukao maksimum; ukoliko bi sa tim preterao, neopreznog korisnika spasava TweakGuard. Za korisnika koji traži mocan sistem, veliki propusni opseg skupa cipova VT8237, u kombinaciji sa skupom cipova KT600, otvara unutrašnje mogucnosti racunara, kako bi se sprecila "uska grla" za performansu, uz podržavanje naprednih svojstava koja se drugde retko nalaze, kao što je SATA RAID i tradicionalnih karakteristika kao što je odlicna podrška za spoljašnje izmenljive memorijske uredjaje USB 2.0.

Sve u svemu, smatram da maticna ploca ABI KV7 radi isto tako dobro, ako ne i bolje od uporedivih sistema, uz više prednosti koje joj daju mogucnost da ode dalje od konkurentnih proizvoda u rukama nekog ko za to ima smisla.

18

Sadržaj:

Raspakivanje kutije..............................................................................................................1Tehnologija SoftMenu/MaxFID..........................................................................................3Toplotna zaštita (ThermalGuard) za centralnu procesorsku jedinicu..................................4FanEQ..................................................................................................................................4Zaštita od "suvišnog podešavanja" (TweakGuard)..............................................................5Instalacija.............................................................................................................................6Konfiguracija.......................................................................................................................7Podešavanja memorije.........................................................................................................9Performansa.......................................................................................................................12Video..................................................................................................................................12Audio.................................................................................................................................13USB 2.0..............................................................................................................................13Cvrsti disk..........................................................................................................................15CDROM/CD-RW..............................................................................................................16LAN/Internet......................................................................................................................16Centralna procesorska jedinica..........................................................................................16Zakljucak...........................................................................................................................18

19