Висока школа струковних студија Право у спорту

за образовање тренера и васпитача

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Студент:

Проф. Мр Весна Билбија Александра Громилић

Суботица, март 2016.

2

С А Д Р Ж А Ј

1 УВОД .............................................................................................................................3

2 АНТИЧКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ...........................................................................3

3 МОДЕРНЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ...........................................................................6

3.1 Занимљивости везане за модерне Олимпијске игре ........................................7

3.2 Зимске олимпијске игре ......................................................................................8

4 ОЛИМПИЈСКИ СПОРТОВИ ....................................................................................9

5 НАЈУСПЕШНИЈИ ОЛИМПИЈЦИ НА ИГРАМА ..................................................9

6 ОБЕЛЕЖЈА ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА ...................................................................9

6.1 Олимпијски кругови, застава и химна ............................................................ 10

6.2 Олимпијски мото ................................................................................................ 10

6.3 Пламен и бакља .................................................................................................. 11

6.4 Медаље ................................................................................................................. 12

7 ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................... 12

3

1 УВОД

Тема овог рада јесу олимпијске игре, њихов настанак, историјски развој и њихова

обележја. Основни циљ је да се што простије предоче све занимљивости везане за овај

догађај. Гледано очима спортисте приказаће се вредност овог такмичења, а као резултат

тога и поглед на спорт из сасвим другачије перспективе.

2 АНТИЧКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Према легенди, Олимпијске игре су потекле од самог Зевса, као прослава своје

победе у бици за власт над оцем Хроном. Према другој легенди Херакле је победио у

једној трци у Олимпији, па као сећање на победу одржаване су такве трке сваке четврте

године. Било како било, Олимпијске игре првенствено су биле религијска свечаност и

као такве у част врховног бога Зевса, на половини дана приносила се жртва од 100

волова. Олимпија је светилиште у

Старој Грчкој и добила је име по

највишој Грчкој планини Олимпу,

пребивалишту грчких богова. У

Зевсовом храму у Олимпији је стајао

и величанствени, 14м висок Зевсов

кип (слика десно) од злата којег је

израдио један од највећих грчких

вајара, Фидија.1 Кип је био један од

седам светских чуда старог света.

Било је покушаја да се статуа

пребаци у Рим, али неуспешно, на

крају статуа је пребачена у царску

палату у Константинопољу, где се

налазила све док није уништена у великом пожару 462. год. н. е.2

1 Преузето са сајта, http://arheo.ffzg.unizg.hr/ska/fragmenti/2-3/antickeOlimpijske.htm дана 05.03.2016.

године 2 Преузето са сајта, https://sh.wikipedia.org/wiki/Zeusov_kip_u_Olimpiji дана 05.03.2016. године

4

Први прави писани доказ о Oлимпијским играма датира из 776. године пре нове ере,

иако нигде не пише да су то уједно и прве одржане игре. Првим победником сматра се

кувар Елиде који је победио у тада јединој дисциплини трчању. Значај игара у то време

је био толики да су се у време њиховог одржавања прекинули сви међусобни сукоби и

ратови. На играма су могли учествовати само они који су говорили грчки језик,

временом су учествовали такмичари из разних грчких колонија. На почетку су трајале

само један дан а касније су трајале и по пет дана. Одражаване су сваке четврте године

као и данашње Олимпијске игре. Период између игара назван је „Олимпијада“ реч која

се данас често користи погрешно. Стари Грци су је једно време користили као календар

за израчунавање времена. Стил облачења је био знатно другачији него данас,

занимљивост је да су се у античкој Грчкој атлетичари такмичили голи.3

Слика 2. Антички атлетичари који трче наги

Женама није било дозвољено да се такмиче, као ни да гледају игре зато што су се

поједини учесници такмичили наги, а с обзиром да су у то време жене сматране злим и

нижим бићима, за њих су се одржавале посебне игре.

Олимпијски спортови у древној Грчкој били су трчање на кратким и дугим стазама,

као и трчање са пуном ратном опремом која је тежила и до 27 килограма, рвање, борба

3 Преузето са сајта, http://www.furaj.ba/clanak/olimpijske-igre-u/ дана 05.03.2016. године

5

песницама, панкратион (комбинација рвања и борбе песницама), пентатлон или петобој

који се састојао од трчања, скока у даљ, рвања, бацања копља и бацања кугле. Касније

је додат и бокс који је био комбинација борилачких вештина, веома суров спорт, једино

није било дозвољено усмртити противника јер у супротном дотични губи борбу. Ту су

још и трке кочијама, где слава победе припада власнику а не самом тркачу.4

Слика 3. Миронов бацач диска

Првог дана су се такмичили трубачи. Други су се дан такмичили младићи а трећег

дана било је такмичење за одрасле у трчању и борилачким спортовима. Четврти дан су

се одвијале коњичке трке и пентатлон. Задњег, петог дана су додељиване награде уз

велико славље. Победници су добијали ванце од маслинових гранчица и вечну славу у

Грчкој, поготово у свом послу. 5

4 Преузето са сајта, http://www.oks.org.rs/olimpijski-pokret/istorija-olimpizma/ дана 05.03.2016. године 5 Преузето са сајта, http://arheo.ffzg.unizg.hr/ska/fragmenti/2-3/antickeOlimpijske.htm дана 05.03.2016.

године

6

Занимљивост јесте да је један од учесника био и филозоф Платон, који је у

панкратиону био проглашен за двоструког првака.6

Игре је укинуо римски император и хришћанин Теодосије II 394. године нове ере

због њиховог паганског обичаја.

3 МОДЕРНЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Француски барон Пјер де Кубертен је 1896. године основао прве модерне

Олимпијске игре које су се одржале у Атини од 5. априла до 14. априла, и од тада се

одржавају сваке четврте године. Изузетак је био у време Првог и Другог светског рата.

Њега је мотивисао пораз у Француско-пруском рату, те је хтео да побољша спремност

младих војника односно да се омладина такмичи на спортском, а не на бојном пољу.

Једна од идеја јесте и зближавање народа. Две године пре, у Паризу 23. јуна на предлог

барона основан је Међународни олимпијски комитет (МОК), а први председник тог

тела био је Грк Деметриос Викелас. Прве Зимске оилимпијске игре одржане су 1924.

године у Шамонију у Француској где су се до 1992. године одржавале исте године кад и

Летње олимпијске игре, касније је то промењено.7

Слика 4. Олимпијске игре одржане у Атини 1896. године

6 Преузето са сајта, http://www.avantartmagazin.com/u-susret-olimpijskim-igrama-mozda-ovo-niste-

znali/#comment-205301 дана 05.03.2016. године 7 Преузето са сајта, http://sr.wikipedia.org/sr/Олимпијске_игре дана 05.03.2016. године

7

3.1 Занимљивости везане за модерне Олимпијске игре

Жене се први пут такмиче на Олимпијским играма 1900. године у Паризу, у

тенису и голфу, а атлетичарке и гимнастичарке се први пут појављују 1928.

године.

Најстарији учесник Олимпијских игара јесте Оскар Сван из Шведске, који се

такмичио у стрељаштву 1908, 1912. и 1920. године. Са својих 64 године постао је

најстарији носилац златне медаље, а 1912. године освојио је сребро са 70 година.

Најмлађа учесниса је била Инге Соренсен из Данске која је са само 12 година

освојила бронзану медаљу у пливању, 1936. године у Берлину.

Американац Еди Иган је једини спортиста који је освојио златну медаљу и на

Летњим и на Зимским олимпијским играма, такмичио се у боксу и у бобу.

На Олимпијским играма у Паризу 1900. године једна од дисциплина била је и

пуцање на голубове, али је убрзо овај спорт укинут. То је био и једини пут да су

се животиње убијале на Олимпијским играма.

Кина је своју прву медаљу освојила тек 1984. године, што је заиста изненађујуће

с обзиром да је последњих Игара међу земљама са највише освојених медаља.

1936. године на Олимпијским играма у

Берлину, по први пут се појавио

телевизијски пренос уживо. Те исте године

забележен је четвороструки освајач златне

медаље у атлетици Џеси Овенс, у

дисциплинама 100м, 200м, штафета и скок

у даљ. Још једна занимљивос везана за

њега јесте да га је пре такмичења посетио

власник компаније Адидас, да би га убедио

да се такмичи у њиховим патикама.8

Слика 5. Џеси Овенс

8 Преузето са сајта, http://www.avantartmagazin.com/u-susret-olimpijskim-igrama-mozda-ovo-niste-

znali/#comment-205301 дана 05.03. 2016. године

8

3.2 Зимске олимпијске игре

Кад је утемељен МОК, један од предвиђених спортова било је и клизање на леду.

Четири дисциплине уметничког клизања први пут су се појавиле на Играма 1908.

године у Лондону. Барон Пјер де Кубертен био је противник Зимских олимпијских

игара, сматрао је да се тиме крши основни постулат олимпизма, окупљање свих

спортиста на истом месту и у исто време. 1925. године МОК одлучује да ће се ипак

увести посебне Зимске олимпијске игре, које ће се одржати независно од Летњих

олимпијских игара. Одржане су у Шамонију у Француској од 25. јануара до 5.

фебруара. Зимских олимпијских игара укупно је одржано 22 а последње су била у

Сочију у Русији 2014. године, наредне предвиђене су 2018. године у Пјонгчангу у

Јужној Кореји.9

У Сарајеву, тадашњој СФРЈ су одржане 14. Зимске олимпијке игре, отворене су 5.

фебруара на стадиону Кошево. Учествовало је 1272 спортиста из 49 земаља, а након

игара су остали прелепи олимпијски објекти.

Маскота Зимских олимпијских игара у Сарајеву био је Вучко, мали вук, којег је

дизајнирао Јоже Тробец словеначки дизајнер. Вучко је симболизовао жељу људи да се

спријатеље са животињама.10

Слика 6. Маскота Вучко

9 Преузето са сајта, https://sr.wikipedia.org/sr/Зимске_олимпијске_игре дана 05.03.2016. године

10 Преузето са сајта, https://sr.wikipedia.org/wiki/Зимске_олимпијске _игре_1984. дана 05.03.2016. године

9

4 ОЛИМПИЈСКИ СПОРТОВИ

На олимпијским играма 1896. године заступљено је само пет спортова, а то су

атлетика, бициклизам, гимнастика, мачевање и пливање. Уведени су и неки нови

спортови као што су сноубординг и одбојка на песку, због нешто млађе публике која

ужива у атрактивним спортовима. На последњим играма број спортова је порастао на

26, а у Рију ове године додаће се још два спорта, голф и рагби. Стални спортови на

Зимским Олимпијским играма су алпско скијање, скијашко трчање, уметничко

клизање, хокеј на леду, нордијска комбинација, скијашки скокови и брзо клизање.

5 НАЈУСПЕШНИЈИ ОЛИМПИЈЦИ НА ИГРАМА

Мајкл Фелпс је најтрофејнији спортиста на Олимпијским играма, освојио је 22

медаље од чега су 18 златних. На Олимпијским играма 2008. године у Пекингу

освојивши осам златних медаља оборио је рекорд Марка Спица по броју освојених

златних медаља на једним играма.

Лариса Латињина је бивша совјетска (украјинска) гимнастичарка и друга на листи

спортиста са највише медаља на Олимпијским играма, укупно 18 од чега су 9 златних, 5

сребрних и 4 бронзане. Учествовала је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, Риму

1960. и Токију 1964.

Карл Лујис је бивши амерички атлетичар, а по мишљељу многих је најбољи

спортиста свих времена. Освојио је девет златних и једну сребрну медаљу а учествовао

је на четири Олимпијске игре.

Најуспешнији спортисти на Олимпијским играма су и атлетичар Паво Нурми који је

укупно освојио 12 медаља, он је уједно и први спортиста по којем је направљен

споменик, пливач Марк Спиц са освојених 11 медаља, Бјорн Дели који је освоји 12

медаља у скијашком трчању на Зимским олимпијским играма и други.11

6 ОБЕЛЕЖЈА ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

11 Преузето са сајта, http://sr.wikipedia.org/sr/Олимпијске_игре дана 05.03.2016. године

10

6.1 Олимпијски кругови, застава и химна

Најпознатији и свакако најзначајнији симбол Олимпијских игара јесу олимпијски

кругови. Ових пет међусобно повезаних кругова представљају међусобну повезаност

пет насељених континената (Африка, цела Америка, Аустралија, Азија и Европа). Боје

кругова (плава, жута, црна, зелена и црвена) изабране су јер свака држава света има на

својој националној застави бар једну од тих боја.

Слика 7. Олимпијски кругови

Олимпијски кругови су први пут представљени на Олимпијским играма 1920.

године у Антверпену, осмислио их је барон Пјер де Кубертен. На олимпијској застави

се такође налазе олимпијски кругови, застава се подиже на отварању Олимпијских

игара, а спушта се на затварању. У олимпијски стадион се застава уноси док се свира

олимпијска химна.

Химна је компонована 1896. године, али так 1958. је прихваћена од стране МОК-а

као званична химна Олимпијских игара.

Слика 8. Олимпијска застава

6.2 Олимпијски мото

11

На предлог барона Пјер де Кубертена, 1894. године Олимпујски мото постају три

латинске реци CITIUS – ALTIUS – FORTIUS, што значи брже – више – даље.

Слика 9. Олимпијски мото

Још један од препознатљивих слогана Олјимпијских игара јесте „Најважнија ствар у

животу није тријумф, већ борба; није најбитније победити, већ борити се и

учествовати.“

6.3 Пламен и бакља

Олимпијски пламен је један од најпознатијих обележја Игара. У знак сећања на

античке Олимпијске игре, пламен се помоћу сунчевих зрака и конкавног огледала пали

у Олимпији, одакле се носи ка граду домаћину Игара, где гори све док трају Игре.

Слика 10. Олимпијски пламен

Олимпијски пламен је први пут симболички упаљен 1928. године у Амстердаму на

уласку у Олимпијски стадион, али тек 1932. године у Берлину су успостављена правила

„игре са ватром“ кoja трају и данас.

12

Највише носилаца бакље било је 1964. године, укупно 101.866 људи, а најдужи пут

је прешла за Игре у Пекингу 2008. године, укупно 137.000км за 129 дана. Кроз

Југославију је бакља прошла укупно три пута, један од тих јесте за време Зимских

олимпијских игара у Сарајеву.

6.4 Медаље

Медаље се додељују тројици првопласираних спопртиста у свакој дисциплини.

Златна медаља је направљена од позлаћеног сребра, а друге две од сребра и бронзе.

Медаље на сваким Играма имају специфичан дизајн о ком одлучује организатор земље

домаћина. Од 1928. до 2000. године је на лицу сваке медаље био приказ богиње победе

Нике, са палмином граном у левој руци и победничком круном у десној руци.12

Слика 11. и 12. Медаље

7 ЗАКЉУЧАК

Олимпијске игре су место окупљања најбољих међу најбољима. Звучи као да само

одабрана група људи може уживати овакво искуство? Одговор је да. Међутим, лепота

је у томе што заправо не постоје ограничења за учеснике, они могу бити свих узраста,

12 Преузето са сајта, http://www.oks.org.rs/olimpijski-pokret/olimpijski-simboli/ дана 05.03.2016. године

13

свих вера и нација. На послетку последња, но свакако подједнако важна одлика ових

Игара јесте та Олимпијада, односно време када се Игре чекају, када се учесници

припремају, када се планира, размишља и нагађа ко би у следећим играма могао да

победи. Победници после јесу они којима се многи поносе.

Само учешће, а камоли победа оставља снажан отисак у историји и славу ономе

који носи медаљу. То је слава која се не може поредити ни са једним другим успехом

тих такмирача. Кроз историју су се и спортови и учесници непрестано мењали, али оно

што је константно остајало исто код ових Игара, јесте дух такмичења, без обзира о којој

дисциплини се радило. Немојмо мислити да су Олимпијске игре чар само за учеснике,

наиме оне постоје и због нас који гледамо. Сво то такмичење не би успело да се одржи

да није било људи који су га подржавали.

ЛИТЕРАТУРА

1. http://arheo.ffzg.unizg.hr/ska/fragmenti/2-3/antickeOlimpijske.htm преузето дана

05.03.2016.

14

2. https://sh.wikipedia.org/wiki/Zeusov_kip_u_Olimpiji преузето дана 05.03.2016.

3. http://www.furaj.ba/clanak/olimpijske-igre-u/ преузето дана 05.03.2016.

4. http://www.oks.org.rs/olimpijski-pokret/istorija-olimpizma/ преузето дана 05.03.2016.

5. http://arheo.ffzg.unizg.hr/ska/fragmenti/2-3/antickeOlimpijske.htm преузето дана

05.03.2016.

6. http://www.avantartmagazin.com/u-susret-olimpijskim-igrama-mozda-ovo-niste-

znali/#comment-205301 преузето дана 05.03.2016.

7. http://sr.wikipedia.org/sr/Олимпијске_игре преузето дана 05.03.2016.

8. https://sr.wikipedia.org/sr/Зимске_олимпијске_игре преузето дана 05.03.2016.

9. https://sr.wikipedia.org/wiki/Зимске_олимпијске _игре_1984. преузето дана

05.03.2016.

10. http://www.oks.org.rs/olimpijski-pokret/olimpijski-simboli/ преузето дана 05.03.2016.