SEMINARSKI RAD ALMA.pdf

8/10/2019 SEMINARSKI RAD ALMA.pdf

1/14

Medicinska kola ZenicaSmjer: Opi(Medicinska sestra/tehniar)

SEMINARSKI RAD

Zdravstvena njega hirurkih bolesnikaTema: Transfuzija

Uenik: Profesor:

______________________ ____________________Alma Nezi, III2 Anela uli, dipl.med.sestra


2/14

Zdravstvena njega hirurkih bolesnika

Transfuzija

2

SADRAJ

SADRAJ................................................................................................................................................... 2

UVOD ....................................................................................................................................................... 3

Vrste krvi i dunosti sestre...................................................................................................................... 4

Uzimanje krvi za utvrivanje krvne grupe i RH faktora ........................................................................... 5

Priprema bolesnika i dobijene krvi za aplikaciju ..................................................................................... 6

Ukljuivanje TS, posmatranje bolesnika i kontrola toka transfuzije....................................................... 7

Plazma ..................................................................................................................................................... 8

METODE KONZERVISANJA KRVI .............................................................................................................. 9

POSTTRANSFUZIJSKE REAKCIJE ............................................................................................................. 11

Zakljuak................................................................................................................................................ 13

Literatura ............................................................................................................................................... 14


3/14


Transfuzija

3

UVOD

Transfuzija krvi(lat. transfundere = preliti) proces je prenoenja krvi ili krvnih produkata iz

krvnog sustava jedne osobe u krvni sustav druge osobe. Transfuzija krvi moe spasiti ivot unekim situacijama, poput velikog gubitka krvi, ili ju se moe koristiti radi nadoknaivanjaizgubljene krvi tijekom kirurke operacije. Transfuzija krvi moe se koristiti kod lijeenja teeanemije ili trombocitopenije uzrokovane krvnom boleu. Osobama koje pate od hemofilije ilianemije srpastih stanica potrebne su ee transfuzije krvi.

Slika 1. Transfuzija krvi


4/14


Transfuzija

4

Vrste krvi i dunosti sestre

Normalna krv

Tri sloja :

1. tamnocrveni ine eritrociti,2. Svetlocrven ine leukociti i trombociti3. Boja ilibra- svetloute boje ini ga plazma

Izmeu plazme i srednjeg sloja postoji jasna granica. Konzervisana krv je ispravna zatransfuziju 21 dan.

Trombociti se uvaju na 22 stepena, a rok upotrebe im je 1,3 ili 5 dana. Plazma i

krioprecipitat (dobija se iz svjee plazme, slui za ljeenje hemofilije) uvaju se na 20 i prijeupotrebe moraju se otopiti u vodenom kupatilu na +37 stepeni.

Hilozna krv

Ako je davalac dorukovao prije davanja krvi, na povrini te krvi moe se uoiti debelabjeliasta skrama nalik na mlijeko. Slian izgled ima i inficiramna krv, koja ne smije da seupotrjebi. Da bi se ustanovilo porjeklo skrame bocu treba potopiti u sud sa vodom zagrijan na

37 stepeni. Ako se poslije potapanja krama izgubi (nestane) znai da je krv hilozna. Ako jeinficirana skrama ostaje i vide se kinii u plazmi, koji se pruaju od povrine ka dnu boce.

Hemolizirana krv

Poznaje se po blijedo ukastom prstenu koji se pojavljuje izmeu plazme i eritrocita.

Po dobijanju naloga za transfuziju dunosti sestre su:1.

Uzimanje krvi za utvrivanje krvne grupe i RH faktor,2. Uzimanje krvi za interreakciju i trebovanje krvi

3.

Priprema bolesnika i dobijene krvi za aplikaciju4. Ukljuivanje TS, posmatranje bolesnika ikontrola toka transfuzije5. Iskljuivanje transfuzije i zbrinjavanje bolesnika6. Voenje dokumentacije


5/14


Transfuzija

5

Uzimanje krvi za utvrivanje krvne grupe i RH faktora

Za utvrivanje krvne grupe i RH faktora i izvoenje interreakcije potrebno je 5 ml krvi bez

antikoagulansa. (krvne grupe su A, B, AB, O)

Uzimanje krvi za interreakciju i trebovanje krvi

Interreakcija je utvrivanje reakcije izmeu krvi davaoca tj konzervisane krvi njegove, iste,krvne grupe i krvi primaoca:

Ljekar izdaje pismeni nalog tj. uput kabinetu za transfuziju krvi. Uput mora da sadripotrebne podatke: Ime, prezime ime oca bolesnika., broj hstorije bolesti, godine

starosti i dijagnozu bolesti, krvnu grupu i RH faktor , da li se trai krv ili derivate,datum i sat izdavanja naloga i potpis

Sestra uzuma 5 ml krvi pod strogo aseptinim uslovima, propisno obiljeava epruvetu(ime , ime oca i prezime bolesnika, matini broj, datum i sat uzimanja krvi i potpissestre)

Uzorak krvi se sa uputom alje u kabinet.

Slika 2:Krvne grupe (mogui davaoci i primaoci)


6/14


Transfuzija

6

Priprema bolesnika i dobijene krvi za aplikaciju

Priprema bolesnika

Objasniti bolesniku neophodnost i nain aplikacije,

Skrenuti mu panju da reaguje pozivom ako u toku transfuzije oseti bol u krstima,grudima, znojenje, lupanje srca

Obezbjediti obavljanje fiziolokih potreba prije aplikacije Obezbjediti udoban poloaj Izmjeriti vitalne znake radi uoavanja eventualnih kontraindikacija i obavijestiti

ljekara (npr. visoka febrilnost)

Priprema krvi

Sestra provjerava ispravnost krvi.

Tri sloja :

1. tamnocrveni ine eritrociti,

2. Svetlocrven ine leukociti i trombociti3.

Boja ilibra- svetloute boje ini ga plazma odvojen jasnom granicom

U sluaju sumlje na ispravnost sasta obavetava lekara i dalje radi po nalogu

Krv se mora zagrijati stajanjem na sobnoj temperaturi, a plazma u vodenom kupatilu

37 stepeni.

Slika 3:Priprema za transfuziju krvi


7/14


Transfuzija

7

Ukljuivanje TS, posmatranje bolesnika i kontrola toka transfuzije

Ukljuivanje

Pripremiti sistem, rezultate analize, interreakcije, rukavice, material za deinf.koe, igle,flaster,papirnu vatu, tupfere gaze, bubrenjak.Provjeriti identitet bolesnika.

Prije ukljuivanja izvriti bioloku probu. Probi prisustvuje ljekar. Bolesniku se daje 10 20ml krvi brzo, a potom se prekine davanje, ako se ne pojave znai komplikacije nastavi sedavanje 4060 kapi u min.

Posmatranje i kontrola bolesnika

Sestra kontrolie:- Brzinu primanja

-

Poloaj bolesnikove ruke- Podnoenje traksfuzije (eventualno nastajanje jeze, drhtavice, poviene temperature

(obavijstiti ljekara, po nalogu dati antihistaminike)

Eventualne komplikacije su:

1. pirogena reakcijamanifestuje se jezom, drhtavicom, temperaturom u toku infuzije i po

prestanku

2. alergijska reakcija kao rezultat stvaranja antitijela na unite antigene i moe se javitisvrab, koprivnjaa, otok lica i sluzokoe, dispnea guenje,poviena temperature, jeza,drhtavica. Sestra prekida transfuziju obavjetava ljekara i po nalogu daje antiok terapiju.

3. hemolitika reakcijanastaje usled davanja krvi inkontabilne krvne grupe i moe nastatiu svim fazama transfuzije. Javlja se hladan znoj, bledilo drhtavica, bol u krstima, stezanje

u grudima oteano disanje, proliv, povraanje, oligurija, anurija.

Tehnike greke su:a.vazduna embolija

b.preoptereenost krvotokac.tromboflebitis

d.

hematom

Iskljuivanje transfuzije i zbrinjavanje bolesnikaPo iskljuivanju ubodno meso zatititi gazom i flasterom, a bolesnika i dalje posmatrati.

Voenje dokumentacijeSestra biljei sve postupke u toku tretmana i eventualne komplikacije.


8/14


Transfuzija

8

Plazma

Je teni dio krvi svijetloute boje, sastoji se od vode, proteina, elektrolita, hormona, enzima i

drugih humoralnih sastojaka.Moe se upotrebiti do 5 god od dana proizvodnje. Pakuje se uboce od 500 ml.

Due se uva nego krv Krvne grupe su bez znaaja Deluje hemostatino kod kapilarnih krvarenja Daje se kod opekotina

Deluje tako to odstranjuje toksine,nadoknauje tenost i proteine

Zamjenici plazme su:

1. Kristaloidni

2. Koloidni rastvori

Slika 4. Sastav krvi


9/14


Transfuzija

9

METODE KONZERVISANJA KRVI

Krv namenjena za transfuziju, konzervie se u specijalnim vreicama kesama. Na taj nain

to se neposredno po izlasku iz vene mijea sa antikoagulansom, neko vrijeme uva, a zatimprema potrebi daje primaocu bolesniku. Ovakav nain transfzuzije naziva se indirektnatransfuzija. Prema tome za indirektnu transfuziju najvei problem je spreavanje koagulacije.U cilju rjeavanja tog problema primjenjivane su tokom proteklog perijoda razliite metode irazliita sredstva. Za konzervisanje krvi za transfuziju dolaze u obzir samo antikoagulansi,koji uklanjaju jone Ca potrebne za stvaranje trombina, ili koji sprjeavaju stvaranje trombina injegovim djelovanjem na fibrinogen, stvaranje fibrina. Takav antikoagulans naen je u

Natrijum-citratu, koji se uz dodavanje drugih hemikalija potrebnih da se produi ivot krvnimelijama, ili umanji mogunost kontaminacije konzervisane krvi bakterijama, virusima i

drugim mikroorganizmima.

Konzervansi - stabilizatori treba da ispunjavaju sljedee uslove:

- da u to manjim dozama trajno sprjeavaju koagulaciju krvi

- ne smiju da sadre materije koje razaraju sastojke krvi, ili onemoguuju njihovunormalnu funkciju

- ne smiju toksino djelovati na primaoca- da su hemijski isti, i rastvorljivi u vodi

- mora osigurati to dui ivot elija u konzervisanoj krvi, a takoe i u organizmuprimaoca.

Vrste konzervansa: ACDsadri; citronsku ili limunsku kiselinu, natrijum citrat, i dekstrozuili glukozu, rok za upotrebu krvi je 2l dan.

CPD - sadricitronsku ili limunsku kiselinu, Na-citrat, dekstrozuili glukozu, natrijumfosfat,rok za upotrebu 28 dana.

CPD-A- sadri citronsku kiselinu, Na-citrat. Dekstrozu ili Glukozu, Na-fosfat, i aminokiselinuadenin. Rok za upotrebu krvi uzet sa ovim konzervansom je 38 dana.

Limunska ili citrina kiselina, ranije je izdvajana iz limunovog soka, danas se dobijasintetskim putem, njeno glavno dejsto je spreavanje koagulacije.

Na-citrat, njegovo dejstvo kao konzervansa sastoji se u tome to on sa jonima Ca iz plazmestvara Ca-citrat, koji je rastvorliv u vodi i onemoguava stvaranje trombina u tu se spreavanastavak koagulacije.

Dekstran ili glukoza: to je najprirodniji dodatak, jer se metabolizam eritrocita zasniva na

anaerobnoj razgradnji glukoze. Iz tog procesa eritociti dobijaju aenergiju koja im je potrebna

za odravanje njihovog jonskog sastava, njihovih lipidnih membrana i metabolike funkcije.

Na taj nain dekstroza produava trajnost eritrocita u konzervisanoj krvi.


10/14


Transfuzija

10

Na-fosfat i aminokiselina adenin, njihovo dodavanje konzervansu poveava koliinu ATF (adenozin trifosfata). Time se stvaraju poveane koliine energije za kvalitativno

preivljavanje i metabolizam eritrocita tokom uvanja u toku konzervacije.

Dodavanjem hranlivih sastojaka u eritrocite usporavaju se procesi odumiranja i razgradnjeeritrocita i rok njihove upotrebe produava se na 49dana. Najee je to neproteinski rastvorSAGMNaCl.adenin, glukoza i manitol.

U konzervisanoj krvi dogaaju se promene koje nisu pogodne za bolesnika: raste afinitethemoglobina za kiseonik, u plazmi raste koncentracija kalijuma, laktata, pada ph krvi,

smanjuje se aktivnost faktora koagulacije i ostalih proteina plazme. Raspadaju se leukociti, iz

kojih izlaze razliite supstance koje imaju antigensko delovanje. Razni krvni sastijcipropadaju razliitom brzinom : najbre se smanjuje aktivnost faktora 8 koagulacije, kojinedostaje kod hemofilije,pa slede leukociti, trombociti, eritrociti, a najdue ive limfociti.

Temperatura je kritini faktor za uvanje konzervisane krvi i krvnih derivata ilihemoprodukata. Temperatura se mora odravati u zadatim granicama, nesme prelaziti nidonju ni gornju granicu. uva se u posebnim friiderima i zamrzivaima namenskiizbadarenim. Kontrolie se svaka 4 sata uz potpis. Kada se posle uskladitenja krv ihemoprodukti spremaju za bolesnika, moraju biti zagrejani ali ne vie od 37 stepeni. Ukoliko

je via temperatura dolazi do hemolize eritrocita, iz eritrocita izlaze citokini i uzrokujunuspojave kod bolesnika, nastaju post-transfuzijske reakcije.

Puna-cela krv i deplazmatisani er uvaju se na + 4C, , koncentrat granulocita 22-24 C (sobna

temperatura) 24 sata. Koncentrat trombocita sobna temperatura 3-5 dana. Svee zamrznutaplazma u zamrzivau na -3o C. L2 meseci , ili -4o 24 meseca.


11/14


Transfuzija

11

POSTTRANSFUZIJSKE REAKCIJE

Ove reakcije su nedjeljivi dio transfuzijskog ljeenja. One se javljaju l-3% bolesnika kod

kojih je primenjivana transfuzija. Krv je tekuina sloenog biolokog sastava sa bilokimaktivnim sastojcima. Transfuzijom se unose ti bioloki aktivni sastojci u bolesnikovu krv.Antigeni krvnih elija i proteini uneseni ubolesnikov organizam pospeuju njegov imunolokisistem na stvaranje antitela. Nuspojave transfuzijskog leenja posledica su razlike u sastavukrvi, ili krvnih derivata bolesnika i davaoca, ili greke pri radu.

Prema uzroku reakcije se dele:

l. Imunoloke koje se javljaju kao posledica reakcije Ag-Ab

a) hemolizaintravaskularnanajee ABO inkopatbilija- ekstravaskularnaRh inkopatibilija

b) preosetlivosturtikarija, anafilaktiki ok.

2. Neimunoloke- u koje spadaju svi ostali uzroci: preoptereenje cirkulacije, hiperkalijemia,intoksikacija citratom, diluciona koagulopatija kod masivnih transfuzija, embolija masna,

vazduna, infekcija na mestu venepunkcije, tromboflebitis.

Prema vremenu nastanka dele se na : rane, koje se deavaju do 24 sata nakon transfuzije i

kasne koje se deavaju nakon toga.

Akutna posttransfuziona hemolitika reakcija, nastaje nakon transfuzije inkopatibilne krvi ilihemoprodukata. Najei uzrok ove reakcije su antitela kod bolesnika u njegovom krvotoku,koja reaguju sa antigenima iz krvi davaoca. Ova reakcija nastaje najee zbog greke priradu, ili zamenom kesa kod dva bolesnika. Simptomi kod ove reakcije su burni, i nastupaju

vrlo brzo nakonpoetka transfuzije, arenje na mestu venepunkcije,ili du vene, crvenilo lica,zabrinutost i strah, temperatura, groznica, bolovi u stomaku, stezanje u grudima, hipotenzija,

oteenje bubrega praeno anurijom- smrt.

Postupak koji treba primeniti pri sumnji na akutnu PTHR:

l. prekida se transfuzija, igla mora ostati u veni, nastavlja se infuzija o,9% NaCl

2. uspostavljaju se uslovi za leenje hipotenzije i odravanje diureze3. primena antihistaminika, kortikosteroida, analeptika i kardiotonika

4. utopljavanje bolesnika

5.kod teih posledica primenjuje se hemodijaliza, oksigenoterapija6. uzimaju se uzorci krvi bolesnika na imunoloka ispitivanja, kks,ispitivanja hemostaze,ispitivanje na sterilnost,

7. trba analizirati uzorak mokrae.


12/14


Transfuzija

12

Kasna posttransfuzijska hemolitika reakcija nastaje nakon 2-l8 dana nakon transfuzije. To sedeava kod bolesnika koji su ve bili imunizovani sa tim antigenima.Transfuzijom eritrocitanastaje sekundarni imunoloki odgovor praen porastom koncentracije antitela, njihovovezivanje za transfundovane eritrocite, i njihovom razgradnjom hemolizom. Simptomi

obino nisu burni. Vodei simptomi su anemia i utica.


13/14


Transfuzija

13

Zakljuak

Transfuzija krvi

medicinski postupak kojim se bolesniku daje krv ili njezini sastojci

prva transfuzija izvedena je 1657. u Londonu

poetkom 19. st. ponavlja ih Engleski opstetriar Blundell u rodilja koje suiskrvarile

1900. Landersteiner otkriva krvne grupe

1940. RH-faktor

Krv se moe kondenzirati: Direktnone primjenjuje se od Domovinskog rata Indirektnoprimjena konzervirane krvi

Uzimanje, konzerviranje i uvanje krvi

kljuni imbenik u transfuziji je dobrovoljni davatelj krvi to je osoba koja daje krv iz humanitarnih razloga naelima dragovoljnosti,

solidarnosti, anonimnosti

davatelj moe biti osoba od 18 65 godina koja ispunjava odreene zdravstveneuvjete

prije venepunkcije treba provjeriti identitet davatelja i usporediti ga s naljepnicama

vreice ili boice i epruvetama za uzorke

od davatelja se uzima 500 ml krvi krv se izravno odvodi iz vene davatelja pomou zatvorenog sustava u plastine vreice

gdje se mijea sa antikoagulansom i konzervira u tekuem stanju za konzerviranje:

ACP21 dan CPD28 dana CPD A135 dana CPD SAGM45 dana Konzervirana krv uva se u hladnjaku na temperaturi od +2 do +8 stupnjeva Na vreici je naljepnica sa nazivom ustanove, koliina krvi, konzervans, rok uporabe,

registarski broj vreice, krvna grupa, Rh-faktor, rezultati testova


14/14


Transfuzija

14

Literatura

1. http://hr.wikipedia.org/wiki/Transfuzija_krvi

2. http://www.super-lab.com/cms/mestoZaUploadFajlove/Top_Transfuzija_II_.pdf

3.

http://www.slideshare.net/radenovic/transfuzijska-medicina-online-teaj

4. http://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-

pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdf
http://hr.wikipedia.org/wiki/Transfuzija_krvihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Transfuzija_krvihttp://www.super-lab.com/cms/mestoZaUploadFajlove/Top_Transfuzija_II_.pdfhttp://www.super-lab.com/cms/mestoZaUploadFajlove/Top_Transfuzija_II_.pdfhttp://www.slideshare.net/radenovic/transfuzijska-medicina-online-teajhttp://www.slideshare.net/radenovic/transfuzijska-medicina-online-teajhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.mhcs.health.nsw.gov.au/publicationsandresources/pdf/publication-pdfs/blood/8165/doh-8165-scr.pdfhttp://www.slideshare.net/radenovic/transfuzijska-medicina-online-teajhttp://www.super-lab.com/cms/mestoZaUploadFajlove/Top_Transfuzija_II_.pdfhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Transfuzija_krvi

SEMINARSKI RAD ALMA.pdf

Documents

Transcript of SEMINARSKI RAD ALMA.pdf