2

Sadržaj

Uvod 2

NSAIL 3

Aspirin 5

Ibuprofen 6

Parcetamol 6

Diklofenak 6

Glukokortikoidi 7

Mehanizam dejstva 7

Indikacije 8

Nezeljeni efekti 9

Kontraindikacije 10

Doziranje 10

Zaključak 11

Literatura 12

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

3

Uvod

Zapaljenje (inflammatio) je reakcija živog tkiva na povredu, tj. nespecifična adaptaciona

reakcija organizma lokalnog karaktera na štetno delovanje različitih noksi. Radi se o procesu koji

za cilj ima da ograniči dejstvo i uništi štetni agens koji dovodi do alteracije tkiva. Sa evolutivnog

aspekta inflamacija je izuzetno korisna sposobnost zbog koje su ljudska bića u stanju da ograniče

nastala tkivna oštećenja I da zaleče defekte. Isto tako, usled nedostataka homeostazne kontrole

u zapaljenskom odgovoru moze doći do širenja zapaljenja i od lokalnog poremećaja može

nastati sistemski sa teškim posledicama, pa šak i smrtnim ishodom. Kako svaki čovek u toku svog

života dobije razlicita zapaljenja, to znači da je, bez konkurencije, najčešći proces sa kojim se

srećemo u medicini.

Sam štetni agens koji dovodi do zapaljenja može biti bilo koje egzogeni i endogeni faktor

koji dovodi od oštećenja tkiva. Egzogene možemo podeliti na žive i nežive, daljom podelom živih

na bakterije, viruse, hlamidije, gljivice, rikecije, protozoe, nežive na fižičke (mehanički, termički,

radijacioni, električni), hemijske (baze, kiseline i druga kaustična sredstva). Endogeni agensi koji

mogu dovesti do oštećenja tkiva su žuč, urea, ketonska tela, hipersenzitivne reakcije, autoimune

reakcije, reakcije imunodeficijencije itd.

Sa patoanatomskog aspekta, to je skup morfoloških i biohemijskih reakcija krvnih sudova

i vezivnog tkiva. Učestvuju urodjeni, nespecifični odgovor koji se razvio rano tokom evolucije i

adaptivni (imuni) odgovor. Nespecifični odgovor se javlja brzo nakon oštecenja tkiva (alteracije) i

podrazumeva reakciju tkivnih makrofaga aktiviranih od strane citokina (interleukina 1 i tumor

necrosis factor alpha-TMF α). Ti citokini deluju i na krvne sudove da se dilatiraju i dovode do

eksudacije. Aktivira se i sistem komlementa, u zoni zapaljenja se povećava koncentarcija

zapaljenskih medijatora. Komponente komplementa aktiviraju mastocite da oslobadjaju

histamin koji dalje dovodi do dilatacije krvnih sudova. Dolazi i do oslobdjanja derivata

arahidonske kiseline , prostaglanina I2 i E2, leukotriena B4. Leukociti migriraju ka mestu oštećenja

privučeni hemokinima, leukotrienima I komponentama komplementa, fagocituju I ubijaju

uzročnika.

Adaptivni (imuni) odgovor povećava efikasnost urodjenog, nespecifičnog odgovora. Radi

se o antitel-posredovanim i celijski-posredovanm reakcijama usmerenim protiv stranog antigena

na koji je organizam prethodno senzibilisan. Prekomerni imuni odgovor u ponovnom kontaktu

sa stranim antigenima iz okoline sa kojima svakodnevno dolazimo u kontak je u osnovi

alergijskih reakcija, dok bi imuni odgovor protiv sopstvenih ćelija I tkiva bio odgovoran za

razvijanje autoimunih stanja.

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

4

Osnovne komponente zapaljenja su: 1) alteracija-oštećenje tkiva uzročnikom zapaljenja,

2) eksudacija-reakcija krvnih sudova na lokalno oštecćnje i manifestuje se proširenjem krvnih

sudova, povećanim protokom u zahvaćenom području, zatim stazom, eksudacijom tečnosti,

emigracijom leukocita I ekstravazacijom eritrocita, 3) proliferacija-umnožavanje elemenata

tkiva i može biti regeneracija tkiva (potpuno izlečenje) ili reparacija(popunjavanje defekta tkiva

vezivnim). Ove mikroskopske promene se odražavaju u makroskopskim znacima zapaljenja:

rubor (crvenilo), tumor (otok), calor (lokalno povišenje temperature), dolor (bol) I functio laesa

(oštećenje funkcije).

Iako suštinski odbrambena reakcija, u odredjenim okolnostima njen tok može kreniti

neprikladno, protiv bezazlenih antigena ili protiv sopstvenog tkiva. Kada se ovo dogodi, sama

zapaljenska reakcija prouzrokuje oštećenje I tada zapravo čini deo procesa razvoja oboljenja,

bilo akutno kao kod anafilaktičke rakcije ili ili hronično kao kod reumatoidnog artritisa. U tim

slučajevima antiinflamatorni lekovi spadaju u terapijska sredstva prvog reda. Lekovi sa

antiinflamatornim dejstvom čine heterogenu grupu lekova kojima je zajedničko da suprimiraju

zapaljenski odgovor. Glavne dve grupe lekova su nesteroidni antiinflamatorni lekovi-NSAIL I

glukokortikoidi.

NSAIL

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi su medju najkorišćenijim lekovima na svetu. Najčešće se

koriste kod pacijenata koji pate od reumatskih bolova mišićno-skeletnog porekla kao i kod

samolečenja bolova manjeg inteziteta. Radi se o hemijski heterogenoj grupi lekova koji

ispoljavaju 3 glavna zajednicka efekta:

1) Antiinflamatorni

2) Analgetički

3) Antipiretički efekat

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs

www.seminarskirad.rs