Uvod

Tekstil (lat. textilis- tkan,tkalački) naziv je za svaku izrađevinu proizvedenu postupkom

prepletanja ili povezivanja vlakana, niti tj. predenjem, tkanjem, pletenjem, prepletanjem,

iglanjem, lepljenjem i dr. U novije vreme koristi se skupni naziv tekstilije.

Naziv Tekstilije je zajednički naziv za sve vrste vlakana, elementarnih niti, te njihove

izrađevine, kao što su linearni proizvodi (pređe, konci, užad, konopi, i sl.), plošni proizvodi-

tvorevine ravnih površina i u cevastom obliku (tkanine pletiva, netkane tekstilije), konfekcioni

predmeti.

Najstariji očuvani tekstili potiču iz Catala Huvuka u Anatoliji. To su komadići vunenog

sukna nađeni uz posmrtne ljudske ostatke. Starost im je procenjena na 6500 godina pre Hrista.

Prvi tekstili izrađeni su od konca koji je nastao vrtenjem niti između dlanova. Kasnije je

izmišljeno vreteno, a zatim kolovrat. Vuna je bila prva tekstilna sirovina. Koristila se u istočnom

Sredozemlju i u Evropi. U Egiptu je glavna tekstilna sirovina bio lan i najfinijim lanenim

platnom omotavali su se kipovi. U Egiptu su nađene lanene tkanine čija je starost procenjena na

5000 godina pre Hrista. Obrada lanenog vlakna proširuje se u 13. veku na evropske zemlje

(Francusku, Englesku i Nemačku). Pamuk se istodobno upotrebljavao već u starom Peruu i u

Indiji. Pamuk se uzgajao u dolini jeke Ind već 2500 godina pre Hrista. Grci spominju pamuk kao

egzotičnu biljku, a koriste pamučne tkanine nakon Aleksandrovih pohoda. Svila je istočnjačkog

porekla. Dudov svilac uzgajali su u Kini već 3000 godina pre Hrista. Stotinama godinama

kasnije dudov svilac prenosi se u Koreju a zatim u Japan. Danas je tekstilna industrija jedna od

najjače razvijeniih u svetu...

Tekstilna industrija je grana industrije koja se bavi preradom vlaknastih sirovina i

izradom tkanina, pletenih proizvoda i prediva. Oslanja se na poljoprivrednu proizvodnju iz koje

crpi potrebne sirovine: vuna, lan pamuk, svila i juta. Ovo je jedna od najstarijih industrijskih

grana. Krajnji produkt proizvodnje su odeća i razne vrste tkanina.

1

1. Proizvodi od tekstila

Tekstila roba se sa aspekta namene i stepena tehnološke obrade, može podeliti na sledeće grupe:

1. Tekstilne sirovine,

2. Prediva i konac,

3. Tkanine i metražna trikotaža,

4. Specijalni tekstilni proizvodi ( tepisi, ćilimi, pozamanterija, čipke, filc i dr.),

5. Konfekcija od tkanina i trikotaže.

1.1 Tekstilne sirovine

Sirovine koje se koriste u tekstilnoj industriji, mogu biti osnovne i pomoćne. Osnovne

sirovine tekstilne industrije su tekstilna vlakna, a pomoćne tekstilne sirovine su: sredstva za

pranje, beljenje i bojenje, sredstva za apreturu i dr.

Sva tekstilna vlakna se dele u dve grupe: prirodna tekstilna vlakna i hemijska tekstilna

vlakna.

1.1.1 Prirodna tekstilna vlakna

Sva prirodna vlakna su neravnomerna i bogata prelivima (svojstvo karakteristično svim

prirodnim stvarima) što doprinosti njihovoj lepoti. Pamuk, najvažnije biljno vlakno, dobija se od

semenke biljke pamuk (lat. Gossypium). Biljka uspeva u toploj i vlažnoj klimi, peskovitom tlu s

dosta kalcijuma. Kakvoća sirovog pamuka zavisi od porekla i uslova uzgoja.

Upotrebljavao se još u starom Peruu i u Indiji, u dolini reke Ind, 2500 godina pre Hrista.

Grci spominju pamuk kao egzotičnu biljku, a koriste pamučne tkanine nakon Aleksandrovih

pohoda.

Pamučna tkanina se zatim povremeno kSledi kratak opis sledećih tekstilnih materijala:

1. Pamuk,

2. Lan,

3. Juta,

4. Vuna,

5. Svila.

2

1.Pamuk

Pamuk (lat. Gossypium) je rod biljaka iz familije slezova (lat. Malvaceae).

Najrasprostranjenija je jednogodišnja biljka na svetu. Iako je tropska i suptropska kultura, koja

zahteva mnogo toplote i sunca i umerenu i ravnomernu vlažnost, pamuk se gaji u većem delu

sveta. Ima dobro razvijen vretenast koren, urezano lišće, žućkaste cvetove. U čaurama se nalazi

sjeme koje je obraslo vlaknom.

Seme sadrži više do 25% ulja, te se posle izdvajanja vlakna iz njega cedi kvalitetno jestivo

ulje. Seme pamuka je obraslo vlaknima prosečne dužine oko 30 mm; odvajanjem semena (tj.

egreniranjem) i raznim postupcima prečišćavanja dobija se važna tekstilna sirovina (artiklom

koji je u svetu, uz naftu, ugalj i čelik, najprisutniji u svetskoj trgovini).

Najveći proizvođači ove biljke su: Kina, Indija, SAD, Pakistan, Brazil, Uzbekistan, Turska,

Grčka, Turkmenistan, Sirija.

Pri klasifikaciji vrsta pamuka uzima se u obzir:

boja,

sjaj,

količina vlakna i vrsta nečistoće,

srednja i maksimalna dužina vlakna,

čvrstoća i finoća vlakna,

ravnomernost i dr.

2. Lan

Lan je jednogodišnja biljka koja uspeva u krajevima umerene klime, a uzgaja se za

dobijanje vlakna i semena (laneno ulje). Vlakna su smeštena u kori stabla za koje su vezane

pektinom (biljni lepak).

3

U Egiptu je glavna tekstilna sirovina bio lan. Najfinijim lanenim platnom omotavali su se

kipovi bogova. Nađene su lanene tkanine čija je starost procenjena na 5500 godina pre Hrista.

Od Egipćana su tehniku obrade lanenog vlakna preuzeli Feničani, a kasnije i Grci i Rimljani.

Obrada lanenog vlakna se proširila u XIII veku na evropske zemlje.

Vlakno lana ubraja se među najjača prirodna vlakna što ga čini najboljom sirovinom za konac,

predivo za čipke i tkanine za posteljno i stono rublje. Na tržištu je naročito cenjen belgijski, irski

i češki lan.

3. Juta

Juta je jednogodišnja biljka koja zahteva izrazito toplu klimu i mnogo vlage. Stabla jute

prerađuju se na način sličan lanu. Gaji se u Indiji, Pakistanu, Alžiru, Kini i tropskim predelima

Amerike.

4. Vuna 

Vuna je prirodno tekstilno vlakno životinjskog porekla, koje ima prirodnu osobinu

regulisanja temperature. Unutrašnjost vlakna vune može preuzeti vodenu paru, dok spoljašnja

površina odbija vodu. Vlakno može prihvatiti do 33% vode u odnosu na svoju suvu težinu bez da

se oseti da je vlažna. Suši se znatno brže nego, na primer, pamuk.

Proizvodi od vune sadrže u odnosu na ukupnu zapreminu do 85% od vazduha. To

svojstvo im omogućava da jako dobro greju. Vuna se ne gužva, jer je vlakno elastično. Osim

toga, jednom obojena, ne gubi boju i nije zapaljiva, tj. ne gori, nego se odmah pretvara u

ugljenik, a za razliku od veštačkih vlakana mnogo manje upija znoj. Bez posebne obrade, može

izazivati osećaj neugodnog "grebanja" na koži. Tog grebanja nema kod finih merino vuna.

Najzastupljenija je vuna domaće ovce, a u upotrebi su još i angorska vuna (dlaka angorske

koze koja se kao fino češljana vuna zove moher), kašmirska vuna (vuna kašmirske koze), zečija i

kamilja dlaka, dlaka lame i druge. Iako se vunom obično nazivaju finije ili srednje fine, više ili

manje kovrdžave dlake ovce, kamile ili nekih vrsta koza, najveću tehničku važnost za tekstilnu

uporabu ima ovčija vuna, s pedesetak različitih vrsta. Vuna dobre kakvoće ima svilenkasti sjaj

(veći broj ljusaka), a prostija je staklenastog izgeda i teže se boji.

4

Čvrstoća vunenog vlakna je niska, a u mokrom stanju još se smanjuje. Vuna je neosporno

najstarija tekstilna sirovina, jer su ovce bile pripitomljene još u neolitsko doba. Koristila se u

istočnom Sredozemlju i u Europi (najranije vunene izrađevine potiču iz grobnica izgrađenih

između 1300. i 1100. godine prije Hrista).

Glavne vrste vune su:

1. Angorska,

2. Kašmirska,

3. Vuna domaće koze,

4. Dlaka angorskog kunića,

5. Kamilja dlaka.

5. Svila

Svila sa istoka je poznata od davnina. Uzgajali su je u Kini već 3000 godina pre Hrista.

Niko izvan granica Kine nije znao postupak proizvodnje svile koja je bila pod zaštitom carskog

doma. Njena upotreba bila je ograničena na vladajuću kuću i vlastelu. Skupocena tkanina bila je

toliko važna da je sama po sebi postala sinonim bogatstva i otmenosti.

U Evropu stižu svilene tkanine već 100 godina pre Hrista, preko tvz. Puta svile. Postupak

uzgoja svile vrlo je jednostavan. Leptir snese jajašca iz kojih se razvijaju gusenice. Za hranu

koriste lišce belog duda, a zatim izrastaju u ličinke. Iz otvora ispod usta ispuštaju dve tanke niti

zvane fibroin. Istovremeno se kroz posebne žlezde ispušta lepljiva stvar zvana sericin, kojom se

obavijaju obe niti fibroina. Tako nastaje nit svile od koje gusenica gradi čauru koja se nakon par

dana odmota pa se stvaraju filamenti koji se mere u metrima ili kilometrima.

Za dalju preradu, tkanjem i pletenjem, spaja se više niti u jednu, a zatim se končaju.

Kvalitet svilenog vlakna ocenjuje se prema poreklu, a vrednuje se pre svega sjaj, boja, čvrstoća i

finoća. Svila je jako vlakno, velike elastičnosti. Od svile se izrađuju vrlo cenjena konfekcijska

roba, materijali za pokućstvo, a svileni konac se koristi za šivanje i vezenje skupljih odevnih

predmeta. Naročito su na glasu kineska i japanska svila.

5

1.1.2 Hemijska tekstilna vlakna

Prva veštačka svila je dobijena regeneracijom celuloze. Počela je da se proizvodi nakon

Prvog svetskog rata. Celuloza dobijena iz drveta ili otpadaka pamuka hemijskim putem se

pretvara u topljivi oblik pa se istiskuju duge niti koje se nakon ispredanja očvršćuju.

Rejon vlakna uključuju vlakna dobijena viskoznim procesom, kupramonium

(cuprammonium) procesom i sada zastarelim procesima nitroceluloze i sapunskim acetatnim

procesom.

Sledi kratak opis vlakana na bazi celuloze:

1. Bakrena vlakna (CUP),

2. Viskozna vlakna (CV),

3. Acetatna vlakna (CA).

1. Bakrena vlakna (CUP, cuprammonium rayon) 

Ova vrsta vlakna se proizvodi taloženjem celuloze rastopljene u rastvoru bakar oksida u amonijaku. Zbog skupe proizvodnje danas se retko nalazi na tržištu. Posebno su poznata bemberg i cupram vlakna.

2. Viskozna vlakna (CV) / veštačka svila / viskozni rejon (eng. viscouse rayon) 

 

Viskoza je najšeća i jedna od prvih vrsta veštačke svile - rejona. Dobija se iz celuloze i

pamuka kroz viskozni proces. Odlikuje se nizom dobrih svojstava, pa ima istaknuto mesto u

industriji veštačkih tekstilnih proizvoda. Viskozna vlakna se prave u mnogo različitih vrsta u

zavisnosti od veličine, fizičkih karakteristika, jačine, produženja, sjaja, savitljivosti i sličnog.

Viskozna vlakna se koriste za: Draperije, Pokrivače za posteljinu, Tapaciranje, Ćebad, Krpe za

sudove, Zavese, Prostirke, Industrijske proizvode, Sportske majce, Posteljinu, i u mešavini sa

drugim vlaknima da bi se povećala funkcionalnost i estetske vrednosti. Proizvodnja viskoznih

vlakana je jeftina i namenjena je širokoj potrošnji.

6

 3. Acetatna vlakna (acetat) (CA) 

Acetatna vlakna su vlakna koja se proizvode od celuloze na bazi pamuka ili drveta sa acetat

anhidridom (lat. acetic anhydride), katalizatorima i acetonom. Vlakna acetata se lako recikliraju.

Karakteristike acetata su:

Omogućuje koži da diše,

Luksuznog je izgleda,

Brzo se suši,

Otporan je na gužvanje i skupljanje,

Može biti čvrst ili mekan u zavisnosti od namene,

Jeftina proizvodnja i namenjen je širokoj potrošnji.

 

Acetatstka vlakna (acetat) se koriste za: Sportsku opremu, Večernju odeću, Žensko donje

rublje, Haljine, Bluze, Odore, Kapute, Postave, Draperije, Pokrivače za krevete, Tapaciranje,

Trake, Proizvode za filtraciju.

1. 2 Gotovi tekstilni proizvodi

Gotovi tekstilni proizvodi su proizvodi koji se plasiraju na tržištu široke potrošnje, a izrađeni

su na razne načine od prediva ili neposredno iz vlakana (netkani tekstil). Takođe se na tržištu

mogu javiti prediva, konac za šivenje, prediva i konac za vezenje i sl.

U trgovini se tekstilna roba deli na četiri osnovne grupe:

- Tkanine,

- Trikotažna roba,

- Specijalni tekstilni proizvodi (mrežice, pozamanterija, čipke, netkani tekstil i dr.)

- Konfekcija od tkanina

7

2. Proizvodnja tkanina

Obuhvata pripremu i predenje tekstilnih vlakana, dovršavanje tkanina (uključujući odeću),

proizvodnju gotovih tekstilnih proizvoda (npr. posteljnog platna, tepiha, kanapa itd.), osim

odeće. 

2.1 Priprema i predenje tekstilnih vlakana

Obuhvata pripremu i predenje vlakana. Sirovina može biti od različitih materijala (npr. svile,

vune, biljnih i životinjskih vlakana, veštačkih vlakana, papira, stakla i dr.).

Pripremanje tekstilnih vlakana se odnosi na namotavanje i pranje svile, odmašćivanje i

karbonizovanje vune i bojenje vune, grebenanje i češljanje svih vrsta životinjskih, biljnih i

veštačkih vlakana.

Predenje je proizvodnja pređe i konca za tkanje i šivenje od bilo kog tekstilnog materijala,

uključujući i mešavine, radi prodaje ili dalje proizvodnje. Predenje se odnosi na trljanje lana,

teksturiranje, upredanje, dubliranje, kabliranje i bojenje prediva od veštačkih ili sintetičkih

filamenata. Takođe obuhvata i proizvodnju prediva za tkanje i proizvodnju prediva od papira.

2.2 Proizvodnja tkanina

Obuhvata tkanje tekstilnih vlakana. Predivo može biti od različitih materijala (svile, vune,

biljnih i životinjskih vlakana, veštačkih vlakana, papira, stakla i dr.).

Obuhvata proizvodnju:

širokih tkanina od pamučnih prediva, češljane ili vlačene vune, veštačkih i sintetičkih prediva,

svilenih prediva itd.

širokih tkanina od lanenog, rafijinog, konopljinog, jutenog prediva i prediva drugih likastih

vlakana i specifičnih prediva

tkanog buklea, žanila-tkanina, frotira, gaze i dr.

tkanina od staklenih vlakana

tkanina od ugljovodoničnih i ostalih veštačkih vlakana

imitacije krzna tkanjem.

8

2.3 Dovršavanje tekstila

Obuhvata dovršavanje tekstila i odeće, npr. beljenje, bojenje, oplemenjivanje i sl.

Dovršavanje tekstila se odnosi na:

beljenje i bojenje tekstilnih prediva, tkanina i tekstilnih predmeta, uključujući odevne predmete

doradu, apretiranje, sušenje, parenje, skupljanje, popravljanje, sanforiziranje i mercerizaciju

tkanina i tekstilnih predmeta, uključujući odevne predmete

plisiranje tkanina, impregnaciju, prevlačenje i gumiranje odeće

beljenje teksas platna

impregnaciju, prevlačenje i gumiranje tkanina

štampanje na tkaninama i odeći.

3.Kontrola kvaliteta tekstilnih proizvoda

S obzirom da je osnovno pravo potrošača da bude informisan o svojstvima proizvoda

koje kupuje, a naročito o sastavu, higijenskoj ispravnosti, kvalitetu, načinu korišćenja i

održavanja proizvoda i drugim svojstvima proizvoda, koji se daju u okviru propisane sadržine

deklaracije i/ili na drugi odgovarajući način (uputstvo za upotrebu, tehničko uputstvo).

Navedena pravila o deklarisanju proizvoda u najširem smislu, podrazumevaju da se

deklaracija nalazi na samom proizvodu, uz proizvod ili na originalnom pakovanju, s tim da

podaci moraju biti napisani postojanim sredstvom za pisanje, čitljivi i na mestima lako uočljivim

za kupca, a način deklarisanja u skladu sa zakonom podrazumeva da se za određene vrste

proizvoda mora primeniti i poseban zakon ili drugi propis, ako je za određeni proizvod propisan

poseban način deklarisanja. Primena navedenog standarda za tekstilne proizvode, u delu

podataka koji se navode na etiketi koja je trajno ušivena ili na drugi način trajno pričvršćena na

proizvod u originalnom pakovanju (na primer odevni predmeti moraju sadržati podatke:

veličinski broj, sirovinski sastav i simbole za održavanje i čišćenje), ima poseban značaj u

postupku rešavanja eventualno spornih situacija po prigovoru (reklamaciji) potrošača, budući da

potrošač ostvaruje pravo iz prigovora ako eventualni nedostatak nije nastao njegovom krivicom.

9

Ostali podaci i oznake o proizvodu mogu se navesti na privesnici (etiketi), nalepnici ili

originalnom pakovanju na samom proizvodu. Sirovinski sastav (sadržaj vlakana) označava se

nazivom pojedinih sirovina (komponenata) i procentom (%) njihovog učešća u proizvodu ili

samo nazivom pojedinih sirovina bez navođenja procenta učešća u proizvodu.

Proizvodi (obuća, kožna galanterija, cipele i sl. izrađeni od kože, krzna, veštačke kože ili

sličnih netekstilnih sirovina) označavaju se prema utvrđenim standardima JUS G.B1.230, JUS

G.B1.088 i JUS G.B1.035 koji se odnose na proizvode od kože. Sirovine koje se koriste kao

punila označavaju se nazivima navedenim u Standardu JUS F.G2.020. Odeća se označava

oznakama navedenim u standardima JUS F.GO.003, JUS F.GO.004, JUS F.GO.005, JUS

F.GO.006, JUS F.GO.007, JUS F.GO.008, JUS F.GO.009 i JUS F.GO.010.

Proizvođač utvrđuje postupke za održavanje tekstilnih proizvoda navođenjem simbola.

Simboli se navode za samo jedan postupak održavanja, za više postupaka ili za sve postupke

održavanja (pranje, beljenje, hemijsko čišćenje, sušenje, peglanje), zavisno od potreba, pod

uslovom da se podvrgavanjem određenom postupku održavanja ne izazovu štetne posledice na

proizvodu. Precrtani simboli za postupke održavanja, odnose se na postupke održavanja, čija se

primena zabranjuje.

Pored simbola o postupku održavanja proizvoda, proizvođač može dati, u zavisnosti od potrebe, i

dopunsko uputstvo za održavanje proizvoda.

10

Zaključak

Danas je utakmica sa vremenom odnosno brza reakcija na želje tržišta, izazov za sve

firme. Da bi se ova utakmica dobila firma mora biti osposobljena za: kreativnost, kvalitet i

pouzdanost, fleksibilnost, ekonomičnost i brzinu. Sve ove komponente moraju delovati zajedno

da bi se upravljanje vremenom i potencijal tog upravljanja iskoristili u funkciji stabilizacije i

ponovnog osvajanja udela na tržištu. Samo tako se može stvoriti osnova za prilagođavanja

odevnih firmi novim izazovima tržišta.

Da bi se uspešno prihvatili ovi izazovi odevne firme moraju stalno menjati, prilagođavati

i poboljšavati svoju infrastrukturu i organizaciju planiranja. Za obavljanje pomenutih poslova

neophodni su prvenstveno obrazovani kadrovi. Zbog toga se nameće kao najozbiljniji problem

nedostatak tih kadrova za tekstilnu i odevnu tehnologiju. Ovaj problem se može brzo premostiti

obrazovanjem profesionalnog centra za pružanje usluga tehničke pripreme odeće, kontinuiranim

obrazovanjem kadrova, kao i povećanjem nivoa kvaliteta tradicionalnih načina obrazovanja.

11

Literatura

1. Nada Štrbac, Tehnologija i poznavanje robe, Bor 2007. god,

2. www.mena.rs/cms/index,

3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Tekstil,

4. http://sluzbenamisljenja.bazapropisa.net,

5. http://sveosivenju.wordpress.com/2010/05/05/tekstilna-vlakna/,

6. http://www.rpk-uzice.co.rs/bilten/bilten034-dec2004.pdf,

7. http://www.fms-tivat.me/predavanja3god/Poznavanje_robe3.pdf,

8. http://www.tekigvel.rs/rs-lat/tekstil-info/tekstilna-vlakna/tkanine-od-hemijskog-vlakna.html.

12