Klasifikacijatrokova

prema znaajnosti zadonoenje poslovnihodlukaMenader se suoava s problemom donoenja poslovne odluke koja e omoguiti realizacijupostavljenog cilja.Poslovna odlukapredstavlja izbor izmeu razliitih alternative orijentiranih ka ostvarenju cilja.Da bi menader mogaodonijeti neku odluku mora raspolagati s odgovarajuim informacijamakoje mu omoguavaju i olakavaju postupak donoenja odluke.Nerijetko e informacije o trokovima biti jedne od najvanijih i najtraenijih informacija odstrane menadmenta u svrhu poslovnog odluivanja.Stoga se svi trokovi s aspekta znaajnosti za donoenje poslovnih odluka mogu generalnopodijeliti na:relevantne iirelevantne.Relevantni trokovisu trokovi koji predstavljaju dio informacija koje slue kaopodloga zadonoenje poslovnih odluka. Njih manaderi uzimaju u obzir pri donoenju odluka. S obzirom daje sama odluka budua aktivnost, i relevantni trokovi su budui trokovi koji su povezani salternativama o kojima se odluuje.Relevantni trokovi su budui trokovi koji su razliiti kodrazliitih alternativa te se zbog togazovu idiferencijalnitrokovi.U relevantne trokove se ukljuuju ioportunitetni trokovikoji se mjere koristima koje bi seostvarile odabirom alternative od koje se odustaje. Tosu trokovi izgubljene mogunosti.Irelevantni trokovisu trokovi koji se ne uzimaju u obzir pri donoenju poslovnih odluka. To sutrokovi koji menadmentu ne koriste kaoinformacijska podloga za odluivanje. Irelevantnitrokovi se iskljuuju iz analize trokova.Uz ovu klasifikaciju trokova potrebno je spomenuti igranine ili inkrementalne trokove(marginalne) koji su izuzetno vaankoncept u mikroekonomskoj teoriji. Granini troak jetroakpovezan s dodatnom jedinicom proizvodnje. To je dodatnitroak koji nastajeproizvodnjom dodatne jedinice outputa.Pokazuju za koliko se poveaju trokovi ako seproizvodnjapovea za jednu jedinicu.Npr. odluke o cijenama

Kompanija Coca-Cola1. Istorija kompanije Coca-Cola

The Coca-Cola Company je nastala odJ.S. Pemberton Medecine Company, tadanjeg drutva koje su osnovali Dr. John Stith Pemberton i Ed Holland. Nakon osnivanja kompanije ona je, u poetku, imala svoja tri glavna proizvoda: Pembertons French Wine Cola (poznatija danas pod nazivom Coca-Cola), Pembertons Indian Queen Hair Dye i Pembertons Globe Flower Cough Syrup. 1884. godine kompanija postaje akcionarsko drutvo i ime joj je promenjeno u Pemberton Chemical Company. D.D.Doe postaje novi predsednik, dok Ed Holland postaje novi potpredsednik dok Pemberton dobija funkciju upravnika kompanije. Fabrika se nalazila u Marietta St. br. 107. Tri godine kasnije vraen je stari naziv firme Pemberton Medicine Company, to je rezultat novog ko-partnerstva,ovoga puta izmeu Pembertona, A. O. Murphy-a, E. H. Bloodworth-a i J.C. Mayfield-a. 1888. godine kompanija dobija pravo na kapital od 50,000 $. Pravo na kapital postaje validno 15. Januara 1889. Do tog trenutka kompanija je proirila svoju ponudu koja je sada ukljuivala jos 2 proizvoda: Pembertons Orange i Lemon Elixir.1889. Asa Candler otkupljuje prava na formula i marku. Tri godine nakon toga on osniva novu kompaniju pod nazivom The Coca-Cola Company (1892). Od te godine The Coca-Cola Company prozivodi takozvani sirup koji zatim prodaje razliitim kompanijama koje pune i prave njene prozivode irom sveta. Ta godina se moe smatrati poetnom godinom proizvodnje bezalkoholnog soka pod nazivom Coca Cola, koji je danas jedan od najvecih brendova na planeti. Pored svog glavnog proizvoda i takozvanog imenjaka Coca-Cola, kompanija danas u ponudi ima skoro 400 registrovanih brendova koji se prodaju u preko 200 zemalja i teritorija irom planete. Zahvaljuci svojoj raspostranjenosti oko 1.5 milijardi ljudi dnevno koristi neki od Coca-Cola proizvoda. Sedite kompanije danas se nalazi u Americkoj drzavi Dzordziji odnosno gradu Atlanti. Njene deonice se kotiraju na NYSE berzi i deo su DJIA i S&P 500. Njen trenutni predsednik i direktor je Muhtar Kent.2. Glavni proizvodiKao sto sam ve naveo The Coca-Cola Company nudi skoro 400 svojih proizvoda u preko 200 zemalja irom sveta. Pored svog najpoznatijeg, koji ujedno i nosi ime kompanije Coca-Cola, postoji mnostvo sorti Coca-Cola, a ovo su neki od njih:

- Diet Coke (nastao 1982), koji sadrzi aspatam sintetiki fenilalanin koji je zasnovan na vestakom zaslaivau koji se korsti umesto eera.
- Diet Coke Caffeine-Free
- Cherry Coke (1985)
- Diet Cherry Coke (1986)
- Coke with Lemon (2001)
- Diet Coke with Lemon (2001)
- Vanilla Coke (2002)
- Diet Vanilla Coke (2002)
- Coca-Cola C2 (2004)
- Coke with Lime (2004)
- Aquarius Mineral Water (2004)
- Diet Coke with Lime (2004)
- Diet Coke Sweetened with Splenda (2005)
- Coca-Cola Zero (2005)
- Coca-Cola Black Cherry Vanilla (2006)
- Diet Coca-Cola Black Cherry Vanilla (2006)
- Coca-Cola BlK (2006)
- Diet Coke Plus (2007)
- Coca-Cola Orange (2007)
- Sprite
- Diet Coca-Cola with Citrus Extract (2008)

Godine 1963. Coca-Cola je napravila jedno od prvih dietalno bezalkoholnih pia Tab koji je sadrao saharin umesto eera. Proizvod se i danas proizvodi ali je njegova prodaja opala usled pojave Diet Coke 1982. Dva proizvoda koja su izuzetno poznata irom sveta su Fanta i Sprite, nastala negde oko 1942. i 1943. Poreklo Fante datira jo od drugog svetskog rata,kada je Max Keith, koja je upravljala borbenim akcijama Coca-Cola u Nemackoj, ostala bez sastojaka za Coke koji su se mogli nabaviti jedino iz Amerike. Kejt je posegla za proizvodnjom drugaijeg bezalkoholnog pica, Fanta, koji se pokazao kao pravi hit. Nakon rata Coca-Cola se ponovo vratila na trite Nemake i videvi popularnost proizvoda Fanta kompanije je odlucila da isti usvoji kao svoj. Nemaki prozivod Fanta Klare Zitron (Clear Lemon Fanta) postaje podvrsta pod nazivom Sprite koji postaje jo jedan od najprodavanijih proizvoda kompanije i glavni konkurent 7Up proizvodu kompanije PepsiCo. Tokom devedesetih kompanija je udovoljila zeljama svojih potroaa, koji su pokazali interesovanja za zdravijim piima, time sto je uvela nekoliko novih negaziranih proizvoda. To su bili sledeci proizvodi: Minute Maid takozvani Juices to Go, Powerade sportsko pie, aromatizovan aj Nestea (nastao zajednikim ulaganjem sa Nestle co.), Frutopia voni sok i Dasani voda. 2001, Minute Maid je lansirao novi brend pod nazivom Simply Orange koji sadri sok od pomorande. 2004. godine kao odgovor na sve veu popularnost nisko-ugljohidratnih dijeta kao sto je Atkins-ova dijeta, Coca-Cola je obelodanila svoje namere u razvijanju i proizvodnji nisko-ugljohidrata alternativi Coke Classic, pod nazivom C2 Cola. C2 sadrzi miks visoko fruktoznog kukurznog sirupa, aspartame, sukralose i Acesulfan kalijuma. On je napravljen tako da ima slian ukus kao Coca-Cola Classic. Ali ak i sa manje od pola energijatske vrednosti i ugljenih hidrata koji se nalaze u obinim gaziranim picima, C2 nije zamena za nula kalorija tj. pia poput Diet Coke. C2 je puten u prodaju 11. juna 2004. u Americi, a zatim i u Kanadi avgusta iste godine. Budunost ovog pica je nesigurna usled razoaravajue prodaje.2.1 Borba za triteCoca-Cola je jedan od najprodavanijih proizvoda u veini zemalja. Medjutim na Srednjem Istoku nije takva situacija. U ovom delu sveta Coca-Cola nije bezalkoholno pice br. 1. Bez obzira na ovu cinjenicu Coca-Cola ima skoro 25% udela na tom trzistu (Pepsi 75%) i zabelezila je dvocifren rast u 2003. godini. U Skotskoj je bila slicna situacija gde. Tu je lokalni proizvod Irn-Bru imao veliku popularnost, ali podaci iz 2005. pokazuju da su Coca-Cola i Diet Coke pretekle po prodaji Irn-Bru.
U Peruu je domaca Inca Kola bila daleko popularnija od Coca-Cola. To je nateralo the Coca-Cola Company da ue u pregovore sa domacom kompanijom i kupi 50% njenih udela. aj i kafa (u limenci) su najpopularnija i najprodavanija pia u Japanu sto Coca-Cola stavlja iza njih. Zbog takve situacije na trite Japana je lansiran proizvod pod nazivom Georgia, koji je ujedno i najprodavaniji proizvod the Coca-Cola Company u Japanu. Prodaja ovog proizvoda udvostruila je prodaju Coca-Cola u 2007. godini. Iako je uspela da se probije u sam vrh na skorom svakom tritu, prema nekim tvrdnjama, to im nije uspelo u Indiji zbog sumnje u vezi sa zdravstvenim standardom pia.3. Coca-Cola i PepsiKao to smo mogli da vidimo Coca-Cola je postizala izuzetne rezultate na skoro svim titima. Skoro svugde je uspela da potisne glavne konkurente i postane br.1 na tom tritu. To znai da ni jedan proizvod jednostavno nije mogao da se suprotstavi ovom gigantu u proizvodnji bezalkoholnih pica. Ipak postoji jedna kompanija koja u korak prati Coca-Cola kompaniju i, izuzev trita gde je Coca-Cola vodila bitku sa uglavom lokalnim proizvodima, svugde se nadmee sa njom. Ta bitka se vodi ne samo na Amerikom vec i na svetskom tritu. PepsiCo. je ime, moe se slobodno rei, glavnog konkurenta The Coca-Cola Company.Kompanija PepsiCo. nastala je neto posle The Coca-Cola Company i isto je menjala nazive sve do 1961. kada je po poslednji put njen naziv promenjen u danas nama poznat PepsiCo. Jedan od prvih rivaliteta stvoren je kada je za vreme Drugog svetskog rata nastao Sprite (Coca-Cola) koji je bio slian konkurentskom 7Up (Pepsi). Prema potroakim izvetajima rivalitet na tritu se nastavio 70-ih godina prolog veka. Pepsi je sproveo test nazvan slepi ukus u okviru Pepsi Challenge-a. Naime test je dokazao da vie ispitanika preferira ukus Pepsi nego Coke . Prodaja Pepsi je pocela da raste, a Challenge se preneo preko cele zemlje. Ovo je poznato pod nazivom Cola Wars. 1985. The Coca-Cola Company je usred mnogo publiciteta promenila formulu proizvodnje proizvoda. Prema teoriji New Coke, kako su je nazvali, je proizvedena kao direktan odgovor Pepsi Challenge. Medjutim brzo vracanje popularnosti Coca-Cola dovelo je do modifikovane verzije originalne formule proizvoda . Nov proizvod je nazvan Coke Classic. Uopsteno gledano Coca-Cola nastavlja da nadmauje Pepsi po prodaji u skoro svim delovima sveta. Ali postoje zemlje u kojima nije takva situacija, kao to su: Indija, Saudi Arabija, Pakistan , Dominikanska Republika, Gvatemala i Kanadske provincije: Quebec, Newfoundland and Labrador, Nova Scotia, Prince Edward Island i Northern Ontario.
Coca-Cola je bila vodei proizvod u Indiji sve do 1977. godine kada je usled promene vlasti u toj zemlji bila primorana da je napusti jer je od nje traeno da preda svoju tajnu formulu za Coke i da rasporedi svoje uee kako je to ustanovljeno Indijskim zakonom (FERA). 1988. godine PepsiCo je dobio dozvolu da ue u Indiju tako sto je kreirao zajednika ulaganja sa Punjab vladom . Ovaj zajedniki poduhvat za promet i prodaju trajao je sve do 1991. do kada je bila dozvoljena upotreba stranih brendova. Poduhvat je konano zavrsen 1994 . godine kada je PepsiCo isplatio svoje partnere. 1993. godine The Coca-Cola Company se vratila usled izvrenja liberalizacione politike Indije. 2005. godine The Coca-Cola Company i PepsiCo su zajedno drzali 95% udela na tritu bezalkoholnih pica u Indiji. Udeo Coca-Cola je u to vreme bio 52,5%.
S druge strane u Rusiji, Pepsi je u poetku imao vei udeo na tritu ali je on bio prekinut sa prekidom Hladnog rata. 1972. godine PepsiCo je postigao dogovor sa vladom Sovjetskog Savez u kome je odobren izvoz i u kome su data marketinka prava na Stolicnaju (Stolichnaya) votku u zamenu za uvoz i prava Sovjetskog marketinga za Pepsi. Ovo je dovelo do toga da Pepsi bude prvi strani proizvod ija se prodaja zabranjuje u tadanjem USSR-u.
Padom Sovjetskog saveza Coca-Cola dolazi na Rusko trite (1992.godina). Poto je predstavljena i dovedena u vezu za novim, a Pepsi sa starim reimom, Coca-Cola je uzela znaajan udeo na trzistu za koji bi im inae trebale godine da bi ga postigli. Do jula 2005. godine Coca-Cola je posedovala 19.4 posto udela na tritu Rusijem, dok je Pepsi imao 13%. 06.07.2006. uhapeni su jedan od zaposlenih u Coca-Cola i jos dvoje ljudi pod optubom za pokuaj prodaje tajnih informacija konkurentu bezalkoholnih pica na tritu, PepsiCo za 1.5 miliona dolara. Meutim recept za pravljenje Coca-Cola, koji se uva u strogoj tajnosti, nije nikada bio ugroen. Radilo se zapravo o informacijama u vezi sa proizvodnjom novog pia. Rukovodioci Coca-Cola su potvrdili da se radi o validnim dokumentima koji pripadaju njima. Naime jedna boica koja je sadrzala novi napitak ponudjena je na prodaju kako je reeno na sudu. PepsiCo je otkrio zaveru i obavestio vlasti im je stupio u kontakt sa zaverenicima. Prema izvetaju od strane Beverage Digest iz 2008. godine koji se odnosio na gazirana bezalkoholna pica, PepsiCo je imao 30.8% udela na trzistu SAD-a, a The Coca-Cola Company 42.7%. Coca-Cola je prodavaniji prozivod u najveem delu SAD-a sa izuzetkom Appalacjia, North Dakota i Utah. U gradovima Buffalo i New York Pepsi je taj koji se prodaje vise tek za koju marginu.4. StrategijeU nastavku se nalazi pismo akcionarima u kome se pominju strategije kompanije. Poinje se od Svetske ekonomske krize, a zavrava sa planovima za budunost i sve uspenijeg poslovanja same kompanije.4.1 Veliki ekonomski izazoviU godini u kojoj se svet suoava sa velikim ekonomskim izazovima The Coca-Cola Company pronalazi velika reenja podrana dokazanim strategijama i izvrenjima u naem poslovanju. Prava snaga naeg poslovanja se odraava u mogunosti da zadovoljimo ili prevazidjemo dugorone ciljeve. Naime kompanija vec treu godinu zaredom dodaje milijardu inkrementalnih jedinica u svoj obim proizvodnje sto bi bilo jednako tritu Japana.
Dok niko zapravo ne moe predvideti koliko e ovaj finansijski preokret trajati, mi verujemo da e na posao nastaviti da napreduje iz dva razloga:
Prvo, mi smo uvereni da se direktno suprotstavljamo aktuelnim izazovima, sa iskusnim strategijama kojima istovremeno pokusavamo da se prilagodimo i fokusiramo na spretan nacin.
Drugo, znamo da nai osnovni finansijski i operativni modeli, kao i ira proizvodnja bezalkoholnih pia, polako postaju otporniji na celu ovu sitaciju. tavie, imamo dugu istoriju u kojoj smo, iz ekonomskih krahova, izlazili kao jaa kompanija.4.2 Biznis pravljen za dananja vremenaKroz velike depresije, Prvi i Drugi svetski rat, kao i brojne religijske konflikte i energijatske krize koje su obeleile protekli vek, sve do promena geopolitikih i ekonomskih mapa, The Coca-Cola Company je sve to izdrala i rasla.
U dananjem okruenju takozvanih gladnih kredita, nista nije vanije od sposobnost zaraivanja novca. The Coca-Cola sistem zarauje do 50 miliona dolara svakog dana, a na kraju godine, naa kompanija ima 4.7 milijardi dolara gotovine u rezervi i 2.6 milijardi dolara dostupnih linijama kredita.Na sutinski balans nam je dozvolio da vratimo vrednost nasim akcionarima, i danas nas pozicionira da investiramo u nas portfelj i proirimo nae globalno liderstvo u grani pia. Od 1920. godine mi isplaujemo dividende nasim akcionarima svake godine, i poveavamo te isplate svake godine vec 47 godina. Finansijska pozicija nam dozvoljava da maksimiziramo ogromne biznis prilike koje nam se nude. Sreni smo, i privilegovani, to smo u samom vrhu nekih od najveih svetskih brendova. U svetu koji trai optimizam i dobre vesti, mi posmatramo ljude koji svuda daju veliku vrednost brendovima i kompanijama koje imaju aspiracije i stvaraju pozitivnu atmosferu u svetu.
Budite uvereni da mi, kao kompanija, nemamo nameru da samo sedimo i jednostavno pregrmimo ovu ekonomsku oluju. Umesto toga, na ceo Coca-Cola sistem je fokusiran na kritina pitanja naeg poslovanja kao to su: naa komunikacija sa klijentima koji prodaju naa pia i potroae koji nas pozivaju u svoj ivot svaki dan; i unapreivanje naeg poslovanja. Ove kao i druge inicijative su rezultirale da nasa kompanija zabelei rast od 5% obima proizvodnje u 2008. godini; neto rast prihoda od 11%; i rast poslovnih prihoda od 16%.4.3 Proirenje naeg globalnog liderstva u proizvodnji piaProtekle godine napravili smo uzbidljive napretke u naem portfelju pia. Nastavili smo da irimo dostupnost naseg Coca-Cola Zero proizvoda, koji je postao na najuspeniji lansirani proizvod jo od Diet Coke iz 1982. Ovaj proizvod se sada prodaje na 107 trita i pomogao je ojaavanju zatitnog znaka Coca-Cola, koji je zabeleio rast od 200 miliona jedinica u proizvodnji za proteklu godinu. U 2008.-oj godini na portfelj gaziranih pica je porastao za 2%, sto je otprilike 600 miliona inkrementalnih jedinica proizvodnje. Naa nova globalna marketinka kampanja pod nazivom Open Happiness, je nastavila tamo gde se prethodna, veoma uspena kampanja pod nazivom Coke Side of Life, zavrila. Samim tim nadamo se da e to obnoviti potranju za naim proizvodima kao tada. Takoe smo uzbueni zbog lanisiranja nasih pia zasladjenih sa Truvia zaslaivaem. Verujemo da Truvia, prirodni zaslaiva bez kalorija, ima potencijal da naini preokret u industriji pia. Nema sumnje da potroai danas sa svojim nainima i fazama u zivotu, koji nastaju kao posledica promena u svetu koji postaje urbaniji i pokretniji, oekuju vie izbora i vrednosti meu piima koja biraju. Sve ovo smo zakljuili konstantnim porastom potranje za vonim sokovima. Danas mi smo vodei u industriji vonih sokova, i ciljamo da doemo na poziciju brendova koji brzo napreduju, poput Minute Maid Pulpy koji se prodaje u Pacifiku i Indiji, Cappy u Aziji i Evropi, i Odwalla i Simply brandova u Severnoj Americi. Takoe beleimo rast oduevljenja potroaa prema naim ready-to-drink kafama i ajevima i sportskim piima, gde se nalazimo na prvom i drugom mestu gledajui globalni nivo. Na portfelj pia je na odriv nain rastao profitabilno u 2008. to je dovelo do poveanja proizvodnje za 13%, dok je u 2007. zabeleen rast od 12%. Podjednako vano za proirenje naeg globalnog liderstva u proizvodnji pia je i postizanje uravnoteenog rasta na globalnom nivou. Uspeli smo da identifikujemo kritina trita za na poslovni rast. U 2008.-oj kritina trita su pretrpela gubitak od tek neto vie od pola jedinice u obimu proizvodnje. Rast nae proizvodnje je takoe bitan i na razvijenijim tristima. Mi uporno preduzimamo akcije u cilju ojaavanja naeg poslovanja na kljuno razvijenim tritima kao to su Japan, Severna Amerika i delovi Zapadne Evrope. Severna Amerika, delimino, pretstavlja izazov za nas jer se na ovom tritu najvie osetio ekonomski krah. Neprestano radimo sa naim partnerima u grani flairanja kako bi pogurali prduktivnost, uneli inovacije u svim naim lancima snabdevanja, poboljali put i mogunosti na tritu, i uskladili nae mogunosti brendiranja i marketinga.
Svesni smo da sa pravim strategijama, razmiljanjima i izvrenjima, moemo da povratimo dosledan uinak na domaem tritu.4.4 Ouvanje naih resursa i zajedniceTakmiiti se uspeno u globalnoj ekonomiji zahteva posveenost naim potroaima i zajednici kojoj sluimo, prirodnim resursima koje koristimo, kao i ljudima koje zapoljavamo i svima koji veruju nasoj kompaniji i njenim brendovima, pocevi od vas.Sposobnost snabdevanja je tkana kroz na poslovni model kao i brojne, vane napore, od poveanja produktivnosti i efikasnosti do poboljanja u pogledu korienja vode i energije; inicijative o zatiti klime; zdravog ivota; prava na radnom mestu; i programima razvoja zajednice. Naa odluka da minimiziramo tampanje ovog izvetaja donosi ustedu kompaniji koja je vea od milion dolara. Korienjem obnovljivih izvora energije u tampanju spreavamo 31,177 kilograma tetnih gasova, nastalih efektom staklene bate, da odu u atmosferu i korienjem 100% reciklanog papira sauvamo 373 stabla.4.5 Gledajui u 2009. i daljeUsli smo u 2009. godinu sa jednostavnim i jasnim ciljem: da se suoimo sa neizvesnim ekonomskim uslovima dananjice. Nastojimo da uradimo ovo tako to emo se fokusirati na ono to moemo da kontroliemo, investiranjem u inovativno trite potroaa i trgovinsko liderstvo sa naim korisnicima, i jaanjem poravnjanja sa naim partnerima u grani flairanja. Nae trite potroaa e se potruditi da se fokusira na pristupanost i sigurnost da aljemo prave poruke za ovakva vremena. Kroz nae marketinke napore poveaemo veze sa naim maloprodajnim kupcima dok budemo razvijali strategije za izvrenja na prodajnim mestima. Radei sa naim partnerima u grani flairanja, nastaviemo da inoviramo kako bi smo proizveli razliita pia i pakovanja napravljena za potrebe pojedinih kupaca i potroaa.
Sa svime to radimo biemo marljivi u rukovoenju produktivnosti nae kompanije i fokusiraemo nae resurse na najvie mogue vrednosti. Dugorocne prilike usklaene sa dobijanjem ovih ili drugih prava su zaista izuzetne. Septembra 2008., okupilimo smo lidere nasih najboljih proizvoaa u grani flairanja kako bismo priali o dinamikim uslovima koji se pojavljuju u naem poslovanju danas. Takoe smo istraili prilike koje lee pred nama u budunosti do 2020. godine, jer se oekuje rast populacije i bogatstva to ce uticati na naine zivota potroaa koji e postati pogodan za ready-to-drink pia.5. Otkrivanje problema u The Coca-Cola CompanyMenaderi Coca-Cola u SAD u Atlanti u 1992 otkrili problem u obuci radnika. Godine 1989. kompanija se upustila u masivan program obuke za kvalitet na kome je svih 1500 radnika naucilo metode kao sto su reavanje problema, statistika kontrola procesa i menadment procesa. Meutim, tri godine kasnije veina radnika je zaboravila metode koje je nauila. U emu je bio problem? Jednostavno nikada im se nije ukazala prilika da nauene metode primene na radnom mestu. Godine 1993. menaderi Coca-Cola su izmenili program obuke kako bi nali reenje za ovaj problem. Radnici su se obuavali kada je za to postojala potreba, a ne rutinski. Ken Levin, menader divizije za stalno unapreenje, objanjava: Nema potrebe da svo osoblje na samom poetku programa MTK naui splet metoda koje moda nikada nee primeniti. Mnogo je korisnije da se obue timovi u momentu kada se osnivaju. Ovakav pristup da se obuka obavlja pravovremeno omoguuje da se metode i tehnike primene na stvarnom problem. Ovako se sposobnost timova da reavaju problem i unapreuju proces pospeuje.ZakljuakCoca-Cola je jedan od najveih svetskih brendova, to smo mogli da saznamo iz ove male prezentacije. Uticaj i prisustvo kompanije osea se irom sveta. Ljudi svakodnevno konzumiraju njene proizvode i potranja za njima se poveava iz dana u dan. Ali nisu samo njeni proizvodi ono to ljudi kupuju, nego ve i akcije kompanije. Kompanija posluje dobro uprkos finansijskoj krizi koja je pogodila itav svet. Kao to se moglo zakljuiti iz dela rada pod nazivom Strategije, kompanije iri svoj obim proizvodnje i ostvaruje sve vei profit. ak ima i plan poslovanja za 2020. godinu pa i dalje. Stoga moe se zakljuiti da kompanije posluje izuzetno dobro .LITERATURA1. Izvori sa internet sajta www.thecoca-colacompany.com
2. Izvori sa internet sajta www.enwikipedia.org
3. Menadent, Dzejms A.F. Stoner, R. Edvard Friman i Daniel R. Gilbert, Jr.
4. Robna marka, Suzan Hart i Dzon Marfi