SEMINARSKI RAD

Predmet: Mikroekonomija

Tema: Ekonomski sistemi

Mentor: Student:

Derventa, april 2013. godine

SADRAJ

UVOD.........................................................................................................................................31.TA JE EKONOMSKI SISTEM?...........................................................................................4 1.1.Ciljevi ekonomskog sistema.............................................................................................4 1.2.Raspoloivi resursi............................................................................................................5 1.3.Privredni subjekti..............................................................................................................6 1.4.Privredne aktivnosti..........................................................................................................62.INSTITUCIJE EKONOMSKOG SISTEMA..........................................................................7 2.1.Ekonomski mehanizmi......................................................................................................7 2.1.1.Funkcija trita..........................................................................................................7 2.1.2.Funkcija plana...........................................................................................................7 2.2.Vlasnitvo.........................................................................................................................8 2.2.1.Privatna svojina.........................................................................................................8 2.2.2.Kolektivna svojina....................................................................................................9 2.3.Meuzavisnost trita, plana i svojine..............................................................................93.OBLICI EKONOMSKIH SISTEMA...................................................................................10 3.1.Trina ekonomija...........................................................................................................10 3.2.Komandna ekonomija.....................................................................................................10 3.3.Mijeovita ekonomija......................................................................................................11 3.4.Autarhina (zatvorena) ekonomija..................................................................................11 3.5.Tradicionalna ekonomija................................................................................................11 3.6.Nelegalna ekonomija......................................................................................................124.EVALUACIJA EKONOMSKIH SISTEMA.......................................................................13 4.1.ivotni standard.............................................................................................................13 4.2.Tehniki progres.............................................................................................................13 4.3.Pravedna raspodjela........................................................................................................14 4.4.Socijalna sigurnost..........................................................................................................14 4.5.Ljudska prava i sloboda..................................................................................................15 4.6.Kvalitet ivota.............................................................................................................16Zakljuak....................................................................................................................................17Literatura....................................................................................................................................18

Uvod

Ekonomski sistem je sistem proizvodnje, distribucije i potronje rob i uslug u jednoj privredi. Tkoe, to je skup princip i tehnik kojim su upueni problemi ekonomije, ko to su ekonomski problem oskudice kroz dodijelu proizvodnih resurs. Ekonomski (privredni) sistem se sstoji od ljudi i institucij, ukljuujui i njihove odnose s proizvodnim resursim, npr. kroz konvencije imovine. Primijeri svremenih ekonomskih sistem ukljuuju kpitlistiki sistem, socijlistiki sistem, ko i mijeovite ekonomije. Ekonomski sistem je ekonomsk ktegorij koj ukljuuje prouvnje odgovrjuih sistem. Ekonomski sistem se moe definisti ko skup metod i stndrd koje donosi drutvo kko bi moglo d odlui i orgnizuje rspodijelu ogrnienih ekonomskih resurs d bi zdovoljilo neogrniene ljudske potrebe.Alterntivno, ''ekonomski sistem " odnosi se n orgnizcione rnmne i proces kroz koji drutvo ini svoje proizvodne i potrone odluke. Kreirnje i mijenjnje svog privrednog sistem, svko drutvo bir izmeu lterntivnih ciljev i lterntivnih odluk. Mnogi ciljevi se mogu posmtrti ko poeljni, ko to su efiksnost, rst, povenje slobode i jednkosti. Ekonomski sistem se moe smtrti dijelom drutvenog sistem i hijerrhijski je jednk prvnom, politikiom ili kulturnom sistemu. esto postoji jk korelcij izmeu odreenih ideologij, politikih sistem i pojedinih privrednih sistem. Mnogi ekonomski sistemi preklpju se jedni s drugim u rzliitim oblstim (n primer, mijeovit ekonomij moe d sdri elemente iz rzliitih privrednih sistem).

1. TA JE EKONOMSKI SISTEM? Ekonomski sistem moe se shvatiti na vie naina. U irem smislu ekonomski sistem predstavlja odreeni nain proizvodnje tj. ukupnost proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa datog drutva. U uem smislu strukturu ekonomskog sistema ini cijelina njegovih:1. Raspoloivih resursa;2. Privrednih subjekata;3. Aktivnosti tih privrednih subjekata;4. Postojeih ekonomskih institucija.[footnoteRef:2] [2: http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/Osnovi_ekonomije/SadrzajNJpf/EKO_04.pdf]

Ekonomski sistem je organizovan sistem iji se elementi nalaze u meusobnoj poveznosti i ija je svrha da omogui ostvarivanje osnovnih privrednih ciljeva date zemlje. To je specifian sistem koji ima sljedee osobine: Organizovanost ekonomski sistem je organizovan sistem, on postoji i funkcionie na odreenim principima; Ustavom, zakonima i podzakonskim aktima reguliu se osnove ekonomskog sistema i obezbeuje se njihovo normalno funkcionisanje; To je teoloki sistem (sistem cilja) ekonomski sistem ima svoje opte i posebne ciljeve; To je hijerarhijski ureen sistem; Sastoji se iz odreenih elemenata koji su meusobno povezani i uslovljeni; To je relativno otvoren sistem stupa u odnose sa drugim sistemima; Ekonomski sistem je najvaniji podsistem drutvenog - ekonomskog sistema zemlje; To je dinamian sistem mijenja se sa vremenom.

1.1. Ciljevi ekonomskog sistema Osnovni cilj ekonomskog sistema jeste ostvarivanje privrednih ciljeva posmatrane zemlje. Ipak, ciljevi ekonomskog sistema su znatno iri od toga i dijele se na opte i posebne. Opti ciljevi ekonomskog sistema su: Postizanje optecivilizacijskih vijednosti jedinstvo i jednakost ljudi, socijalna pravda; Ekonomsko blagostanje postizanje to vieg nivoa ivotnog standarda svih pojedinaca; Stabilnost ekonomskih uslova ivota kao i stabilnost uslova privreivanja; Razvoj kulturnih i stvaralakih potencijala drutva; Razvoj nauke i njenih dostignua, orijentacija ka progresu; Razvoj obrazovanja u skladu sa humanistikih stremljenjima drutva; Poboljanje uslova rada; Unapreenje organizacije i razvoj savremenog oblika privreivanja i socijalnog ivota; Ekologija ouvanje i unapreenje uslova ivotne sredine; Ouvanje kulturno-istorijskih vrijednosti; Politiki ciljevi pravna jednakost, politika stabilnost, bezbijednost zemlje, razvoj.Posebni ciljevi ekonomskog sistema su: Puna zaposlenost, Ekonomski rast; ivotni standard graana; Uravnoteen platni bilans; Porast nacionalmog dohotka.

1.2. Raspoloivi resursi Kao to je ve reeno ekonomski sistem ine cijelina njegovih raspoloivih resorsa, privrednih subjekata, aktivnosti tih privrednih subjekata i postojeih ekonomskih institucija.Ekonomske resorse ine faktori proizvodnje, a to su: Prirodni resursi; Realni kapital (kapitalna dobra); Finansijski kapital; Ljudski kapital.

1.3. Privredni subjekti Privredni subjekti predstavljaju pojedince, organizacione grupe pojedinaca kao i sve trine aktere koji samostalno donose ekonomske odluke, snose njihov rizik i uivaju koristi. Cilj svakog privrednog subjekta jeste upravo maksimizacija koristi. Privredni subjekti su: Domainstvo, Preduzea, Drava.1.4. Privredne aktivnosti Jo jedan elemenat koji definie ekonomski sistem su privredne aktivnosti koje se unutar tog sistema obavljaju. Meu ekonomskim teoretiarima ne postoji slaganje oko toga kakva bi trebalo da bude klasifikacija privrednih aktivnosti, kao to ne postoji ni slaganje oko toga kakva bi bila njihova hijerarhija. Nesumljivo je ipak da se najvanijim privrednim aktivostima mogu smatrati proizvodnja, raspodijela, razmijena i potronja. Ipak, postoje i finansijske aktivnosti kojima se bave specijalizovani subjekti (banke, osiguravajua drutva i sl.), investicione aktivnosti koje se odnose na procese raspodijele i razmijene u sadanjosti u cilju poveanja proizvodnje u budunosti. Takoe, unutranja i spoljanja trgovina mogu se posmatrati kao zasebne privredne aktivnosti. Kada se govori o nivou privredne aktivnosti najee se misli na dinaminost odreene privrede. Privreda se veim nivom privredne aktivnosti odlikuje se veim brojem transakcija, veim obimom proizvodnje, veim obrtom. Vlasti treba da koriste instrumente ekonomske politike kako bi dinamizirale privredna zbivanja odnosno kako bi poveale nivo privredne aktivnosti. Na nivo privredne aktivnosti utie vie razliitih faktora: Obim akumulacije; Stuktura novih investicija; Ponuda i kvalitet radne snage; Tempo privrednog razvoja; Metod upravljanja razvojem; Uticaj politike na ekonomiju.2. INSTITUCIJE EKONOMSKOG SISTEMA Osnovna svrha ekonomskih institucija je obezbeivanje sigurnosti i reda u poslovanju to bi trebalo da dovede do smanjenja trokova i rizika poslovanja, a samim tim i do veih privrednih efekata. Ekonomske institucije predstavljaju, dakle, razliite veze i pravila ponaanja privrednih subjekata koje treba da obezbijede smanjenje neizvesnosti i da omogue privrednim subjektima da predviaju i planiraju. Institucije ekonomskog sistema su:1. Ekonomski mehanizmi organizovanja privredne aktivnosti; i2. Vlasnitvo (svojina) nad resursima (faktorima) i rezultatima proizvodnje.

2.1. Ekonomski mehanizmi Ekonomski mehanizmi su trite i plan. Ekonomski sistemi mogu biti zasnovani na jednom ili na drugom mehanizmu (tritu ili planu) ili na njihovoj odgovarajuoj kombinaciji.

2.1.1. Funkcija trita Trite oznaava ukupnost tranje i ponude dobara i usluga, meusobne odnose tranje i ponude, ugovorne odnose izmeu kupaca i prodavaca u procesu razmijene (kupovine i prodaje) dobara i usluga, kao i povezivanje proizvodnje i potronje u proces ukupne reprodukcije na osnovu autonomnih odlika ekonomskih subjekata o tome ta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvoditi.

2.1.2. Funkcija plana Plan oznaava takve odnose u datom drutvu gdje drava koordinira mikroekonomske odluke ekonomskih subjekata o tome ta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvoditi, kao i donosi kljune odluke o najvanijim makroekonomskim agregatima i varijabilama (drutveni proizvod, stopa nezaposlenosti, stopa inflacije).

2.2. Vlasnitvo

Vlasnitvo nad faktorima i rezultatima proizvodnje izraava se u odgovarajuem svojinskom obliku. Dva dominantna svojinska oblika su:1. Privatna svojina;2. Kolektivna svojina (dravna i drutvena svojina)Ekonomski sistemi mogu biti organizovani na bazi jednog ili drugog svojinskog oblika, ili na njihovoj odgovarajuoj kombinaciji.

2.2.1. Privatna svojina

Privtn svojin je vlsnitvo imovine (ili bilo eg korisnog npr. intelektuln svojin) od strne pojedinc ili korporcije. U sistemim koji prepoznju i priznju privtnu svojinu vlsnik im odreen imovinsk prv i postoji prvni sistem ztite i ogrnienj koritenj privtne svojine. Pravo svojine sastoji se iz tri kompleksa ovlaenja: dranje (posijedovanje) stvari; korienje stvari; i raspolaganje stvarima.Dranje stvari ovlauje titulara svojine da donosi odluke koje se odnose na neposrednu upotrebu stvari, odnosno neposredno upravljanje stvarima.Korienje stvari ovlauje titulara svojine da prisvaja rezultate njihove produktivne upotrebe, kao to su ostvareni profit, kamata, renta i dividenda.Raspolaganje stvarima ovlauje titulara da otui pravo svojine nad stvarima koje poseduje; da ih proda ili pokloni.Privatna svojina je glavni postulat trine ekonomije. Ona sama po sebi, automatski i unapred, ne obezbeuje ekonomsku racionalnost u poslovanju preduzea.Privatna svojina + dobar menadment = dobit u poslovanjuPrivatna svojina + lo menadment = gubitak u poslovanjuPrivatna svojina, vie nego bilo koji drugi svojinski oblik, omoguava da se u preduzeu organizuje efikasan menadment, sposoban da stvara dobit i da ga maksimizira.

2.2.2. Kolektivna svojina

Kolektivna svojina je skup najirih ovlaenja i ogranienja (obaveza) drave i nosilaca javne vlasti na javnim dobrima odnosno pokretnim i nepokretnim stvarima. Svojinski prerogativi drave ispoljavaju se kao skup javnopravnih ovlatavanja i ogranienja na javnim dobrima ili kao neposredna i najira pravna vlast na pokretnim ili nepokretnim stvarima, odnosno kao splet ovlatenja i obaveza raznovrsnog karaktera.[footnoteRef:3] [3: http://www.scribd.com/doc/105162411/Pitanja-Iz-Jeliceve-Knjige]

2.3. Meuzavisnost trita, plana i svojine

U stvarnosti, ekonomski mehanizmi (trite i plan) i vlasnitvo najee su meusobno povezani u odreivanju karaktera datog ekonomskog sistema u nekoj zemlji.U zavisnosti od odnosa prema tritu i planu, kao i u zavisnosti od toga koji je svojinski oblik preovlaujui u privrednom organizovanju drutva, mogue su razliite klasifikacije ekonomskih sistema, odnosno privreda. Savremeni kapitalistiki ekonomski sistemi zasnovani su na mehanizmu trita i privatnoj svojini kao dominantnom obliku vlasnitva. Ti sistemi, takoe, koriste, na odogovarajui nain, i mehanizam plana i planiranja, kao i dravnu svojinu kao oblik vlasnitva. Bivi socijalistiki ekonomski sistemi zasnivali su se na mehanizmu plana i planiranja, kao i na dravnoj svojini (etatistiki socijalizam) odnosno drutvenoj svojini (samoupravni socijalizam) nad faktorima i rezultatima proizvodnje. U tim sistemima bili su prisutni, u nerazvijenom obliku, i tragovi trinog mehanizma, kao i privatnog vlasnitva, uglavnom u obliku line (individualne) i zadrune svojine (na primer, kolhozi u bivem SSSR - u ili posleratne seljake radne zadruge u naoj zemlji).

3. OBLICI EKONOMSKIH SISTEMA

Postoji vie oblika ekonomskih sistema, sa svojim specifinim odrednicima.

3.1. Trina ekonomija

Trite i trini mehnizm je osnov ekonomske teorije. Nstje ili rzvij se ko posljedic proizvodnje rob i podijele rd. Trin ekonomij se zsniv n sistemu slobodnog preduzetnitv i slobodne konkurencije. Dijeluje kroz trini mehnizm interkcije ponude i potrnje, to rezultirl trinu cijenu. Uesnici mogu slobodno dijelovti u uslovim slobodnog trinog tkmienj. Slobodno trino gospodrstvo obuhvt podruj rob, uslug, proizvod, rd zemljit i kpitl, slobodnu spoljne trgovine i nezvisne centrlne berze i trgovinu. Izbor potro je odluujui. Trin ekonomij pretpostvlj konkurenciju. Glvni preduslov z funkcionisnje slobodnog trinog privreivnj je poslovnje, koje pretpostvlj privtno vlsnitvo. U trinoj privredi drv im pored nel lissez fire[footnoteRef:4] obvezu, utvrditi opt prvil igre privrednih ktivnosti te obezbijediti provoenje zkon. Prvil ztite i promovisnj slobodnog trinog tkmienj i sprijeiti nepotrebno mijenj u trite od strne drve. [4: http://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_ekonomske_misli]

U prelzu n trinu privredu neophodn je privtizcij, liberlizcij cijen, spoljne trgovine, konvertibilnost vlute. Potrebno je obezbijediti urvnoteen drvni budet i smnjiti sve oblike regulisnj trit. Zgovornici trine ekonomije dijeluju protiv sveg to sprev slobodno formirnje cijen.

3.2. Komandna ekonomija

Komandna ekonomija naziva se i centralizovana privreda (Centralized Economy), jer se privrednim ivotom upravlja iz jednog dravno - planskog centra, odnosno planska privreda (Planned Economy), jer je plan osnovni regulator privredne aktivnosti. Komandna (centralizovana, planska) ekonomija zasniva se na modelu dravne svojine kao dominantnom svojinskom obliku. Fetiizovanje uloge drave u organizovanju privrednog ivota, odnosno guenje i potiskivanje trinih zakona, dovelo je do institucionalizovanja dravne stihije koja je sistematski razarala i razorila tkivo privreda socijalistikih zemalja, ostavljajui iza sebe pravu ekonomsku pusto. Sve socijalistike zemlje su krajem 80 - tih i poetkom 90 - tih godina prolog vijeka bile zahvaene velikom i, u okviru socijalistikog sistema, neizleivom ekonomskom krizom. Jedini mogui izlaz iz takve ekonomske krize bilo je definitvno naputanje etatistikih i prelaz na trine oblike privreivanja svojstvene kapitalistikom nainu proizvodnje.

3.3. Mijeovita ekonomija

Mijeovita ekonomija moe biti centralno planski kapitalizam (ekonomski sistem u kome su poluga drave i mehanizam planske regulacije prisutni u alokaciji resursa i u kojem su isti snano povezani u okruenju privatno-resurskog vlasnitva) i trini socijalizam (ekonomski sistem u kome mehanizam planske regulacije dominira u odnosu na mehanizam trine regulacije, a dravna svojina dominira nad privatnom).

3.4. Autarhina (zatvorena) ekonomija Zatvorena ekonomija je ona ekonomija koja ne sarauje sa drugim ekonomijama u svijetu. U ovoj ekonomiji input je jednak dohotku tj. sve to se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteeno je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date drave ne mogu da kupe outpute druge drave, niti da svoj output plasiraju na inostrano trite. Nacionalni dohodak se raspodjeljuje na domai, privatnu i javnu potronju i investicije. Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede neposredno i posredno se odravaju na ulogu i znaaj vanjskotrgovinskih poslovanja.[footnoteRef:5] [5: https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:djVXWsdj7UcJ:www.ef.unze.ba/docs/Medjunarodna%2520ekonomija/Medjunarodna_ekonomija_Skripta_prof_Hodzic.doc+&hl=en&gl=ba&pid=bl&srcid=ADGEESjQG3Ly1NLsjac2nrnnFw7ZeIs4MRHHaVEO32godH2bAzGE7KhNIVydOS2YmM8CKrPuh2vAmACmXpfJZzBvCSV06HRRppmD-5Xef0hNSm-2C1VAtZwRldKdqeQFZupq5x9Ewx2s&sig=AHIEtbQxPsOdQFnq9kN2jHMrPcIYoSJ-fQ]

3.5. Tradicionalna ekonomija

Trdicionln ekonomij bzir se n stoljetnim zcementirn principim koje svki student ekonomije jo i dn dns usvj zdrvo z gotovo. Mksimizcij profit jedin je svrhu postojnj preduze. Nevidljiv ruk trit pod slobodnim delovnjem ponude i potrnje je t koj kreir cijenu i locir resurse. Homo oeconomicus[footnoteRef:6] poseduje krkteristike svrene rcionlnosti u donoenju odluk li i svrenu sebinost, jer u donoenju odluk rzmilj smo o sopstvenim interesim. [6: https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:VO8OqEBoLnoJ:hrcak.srce.hr/file/138609+&hl=en&gl=ba&pid=bl&srcid=ADGEESiG77r9779RNnrHxKJmzQBWqWrP3ZhaXXjM6oCTdeFXdvqw5UatOTOftKt6GscdQEdwtWhY4DjLXRF1O_7f8ZMOlt8vPNuhcVOMqIz29XD9cpUxlPl5hMNz7RAM-0CLVlDcJcq0&sig=AHIEtbTXOOhfZlaBTTAcZ7tOao1hMjQswA]

3.6. Nelegalna ekonomija

Nelegln ekonomij drutvu nnosi tetu ekonomskog i socijlnog krkter, n t drv mor d reguje n odgovrjui nin.[footnoteRef:7] Nelegln ekonomij predstvlj fenomen koji se jvlj u skoro svim zemljm u svijetu, kko u rzvijenim zemljm tko i u zemljm u trnziciji li s brojnim specifinostim. Ov pojv se rzliito tumi i shvt i z ovu se vrstu ekonomskih ktivnosti koriste i rzliiti termini, ko n primer: ilegln, neregulrn, netrin, nezvnin, neregistrovn, neformln, skriven, ne-oporezovn, nezkonit ekonomij, ekonomij u sijenci, prleln ekonomij i slino. [7: http://kpolisa.com/?page_id=905]

4. EVALUACIJA EKONOMSKIH SISTEMA

U ekonomskoj teoriji koriste se razliiti kriterijumi za vrijednovanje (Evaluation) ekonomskih sistema, odnosno za izvoenje suda (Judgment) o njihovoj efikasnosti. Najee korieni kriterijumi u tom pogledu su: 1) tekui ivotni standard; 2) ekonomski rast; 3) pravedna raspodela dohotka; 4) sigurnost ivotnog standarda; 5) ljudska prava i slobode; i 6) kvalitet ivota.

4.1. ivotni standrad

Tekui ivotni standard (Current Standard of Living) je jedan od najpouzdanijih kriterijuma za ocijenjivanje vrijednosti datog ekonomskog sistema. Dostignuti ivotni standard odnosno dostignuto blagostanje pojedinaca i drutva najupeatljivije govori o tome kakav je i koliko je efikasan ekonomski sistem za koji se opredelilo dato drutvo. Drutveni proizvod po stanovniku (per kapita) je opte prihvaeni sintetiki pokazatelj (ne i jedini) dostignutog nivoa razvijenosti neke nacionalne ekonomije i blagostanja. Kao dopunski kriterijum koristi se i potronja dobara i usluga per kapita, kao to su, na primer, meso (kg), mlijeko (lit), stambeni prostor (m2), elektrina energija (KwH), broj stanovnika na jednog lijekara, broj stanovnika na jednu bolesniku postelju, broj studenata na jednog nastavnika, itd.

4.2. Tehniki progres

Ekonomski rst predstvlj povenje kpcitet privrede d proizvodi dobr i usluge, u poreenju jednog period s drugim. Ekonomski rst moe biti izmijeren u nominlnim uslovim, koji ukljuuju inflciju, ili u stvrnim uslovim koji su prilgoeni inflciji. Z poreenje ekonomskog rst jedne zemlje s drugom se koristi bruto domi proizvod, zto to se ti fktori runju kd se gled rzlik izmeu stnovnik rzliitih drv. Ekonomski rst se uglvnom vezuje z tehnoloke promijene. Ko primjer se moe uzeti privred Sjedinjenih Amerikih Drv u periodu uvoenj internet i svih tehnologij koje su dole zjedno s internetom. Rst privrede nije smo isto povenje kpcitet proizvodnje, ve i unpreenje uslov ivot ljudi koji ive od te privrede.

4.3. Pravedna raspodjela

Pravinost (Equity) i pravednost (Fairness) u raspodijeli dohotka (Income Distribution) i na nivou preduzea i na nivou drutva predstavlja snaan podsticaj u ostvarivanju breg privrednog rasta. U drutvenoj i privrednoj stvarnosti prisutna je, u veoj ili manjoj mijeri, i nepravinost i nepravednost u raspodijeli ostvarenog dohotka (prihoda). Trite ne dijeli dohodak prema neijem individualnom radnom doprinosu (preduzea ili pojedinca u preduzeu), nego po svojim zakonitostima. Isto tako, poreska politika drave moe neko preduzee i zaposlene u njemu dovesti u povoljniji ili nepovoljniji ekonomski poloaj u raspodijeli raspoloivog dohotka, i tome slino. U traenju izlaza iz konflikta izmeu pravinosti i nepravinosti, kao i izmeu pravednosti i nepravednosti, kao mogue rijeenje nudi se jednakost (Equality) u raspodijeli dohotka. Meutim, jednakost (egalitarizam) destimulie svaki stvaralaki napor ljudi. Naglaeni egalitarizam u raspodeli dohotka, zasnovan na teoriji jednakih stomaka, bio je odlika plansko - centralistikih ekonomskih sistema bivih socijalistikih zemalja.

4.4. Socijalna sigurnost

Socijlnu sigurnost ne treb smtrti ekonomskim teretom, nego ko ukupnost mehnizm kolektivne solidrnosti utemeljenih n redistribuciji dohotk.[footnoteRef:8] Ekonomske i socijlne trnsformcije u rzliitim podrujim svijet, posebno globlizcij ekonomije, ine socijlnu sigurnost sve potrebnij. Umesto d poputmo pred nstojnjim usmijerenim n privtizciju nekih reim - to je mnje efiksn i skuplj formul - bolje bi bilo tititi i poboljti postojeu socijlnu sigurnost; rzvijti je u zemljm u kojim je on jo uvijek nerzvijen; isticti d je socijln sigurnost, ostvrujui humne i socijlne ciljeve, nositeljic ekonomskih dobrobiti. [8: http://hrcak.srce.hr/file/47108]

Socijln sigurnost esto se tretir jedino ko tek teret z ncionlnu ekonomiju. Meutim, tkvo je stjlite suvie negtivno, jer socijln sigurnost nije institucij koj je "rsipnik bogtstv". On se rdije treb shvtiti ko ukupnost mehnizm kolektivne solidrnosti utemeljenih n redistribuciji dohotk: od zdrvih prem bolesnim, od ktivnih k umirovljeni, od zposlenih prem nezposlenim, od osob bez djece k dominstvim s porodicm i, u odreenoj mijeri, od bogtih k siromnim. Dkle, suprotno nekim pulnim i tendencioznim tvrdnjm, nit ne iezv iz ekonomskog ciklus: svote uzete putem doprinos i porez (fisklni doprinosi z finnsirnje socijlne sigurnosti) vrju se u cirkulciju u obliku dvnj, trokov funkcionisnj i, u zemljm u kojim postoji kumulcij rezervi fondov socijlne sigurnosti, u obliku finnsijskih plsmn i finnsirnj investicij.

4.5. Ljudska prava i sloboda

Pojm ljudskih prv odnosi se n koncept koji se bzir n ideji d ljudsk bi imju univerzln prirodn prv, ili sttus, nezvisno od prvne jurisdikcije ili drugih odreujuih fktor ko to su etnicitet, drvljnstvo i pol. Ko to je vidljivo iz Univerzlne deklrcije o ljudskim prvim Ujedinjenih ncij, ljudsk prv (mkr u periodu posle Drugog svetskog rt) su konceptulno zsnovn n uroenom ljudskom dostojnstvu i zdrvju svoj univerzlni i neotuivi krkter. Postojnje, vlidnost i sdrj ljudskih prv je i dlje predmet rsprv u filozofiji, prvnim i politikim nukm. Prvno, ljudsk prv su definisn u meunrodnom prvu i u unutrnjem prvu velikog broj drv. Meutim, z veliki broj ljudi doktrin ljudskih prv im i vnprvni krkter i ini fundmentlnu morlnu osnovu z regulisnje svremenog geopolitikog poretk. Ljudsk prv se tko prikzuju ko demokrtski ideli. Cilj koncept prv ovijek je uspostvljnje zjednikih stndrd u poloju ljudi koji treb d postignu svi nrodi i sve ncije, kko bi svki pojedinc i svki grnin drutv teio d doprinese potovnju ustnovljenih prv i slobod.Ekonomski sistemi u kojima se respektuju slobode i ljudska prava graana, posebno industrijska i sindikalna prava radnika, su efikasni sistemi, u stanju su da proizvode vei dohodak i da obezbeuju vii tekui i budui ivotni standard ljudi.Ekonomski sistemi u kojima je egzistirao prinudni rad nikada nikome nisu donosili ni sreu niti progres.

4.6. Kvalitet ivota

Visoki ivotni standard nije sinonim za visoki kvalitet ivota. U savremenoj literaturi upozorava se na ozbiljne posledice pacovske trke (Rat Race) u nepotenoj trinoj borbi da se bude bolji od drugog, da se stalno bude napred i ispred, da takva poslovna klima tetno deluje na zdravlje ljudi, da kod njih izaziva psihiki stres, te da ih u sve veem broju vodi u bolnice za mentalno zdravlje.

Zakljuak

Ekonomski sistem je odreen set mehanizama (propisa, instizucija i obiaja) sa kojima drutvo ostvaruje proizvodnju dobara i usluga za zadovoljavanje svojih potreba. Takav sistem obuhvata brojne ekonomske jedinice, ili privremene subjekte kao to su: potroai, domainstva, firme i dravne institucije. Kroz sisteme drutvo ostvaruje funkcije proizvodnje, raspodjele, razmjene i potronje. Institucije ekonomskog sistema su:1. Ekonomski mehanizmi organizovanja privredne aktivnosti; i2. Vlasnitvo (svojina) nad resursima (faktorima) i rezultatima proizvodnje. U ekonomskoj teoriji koriste se razliiti kriterijumi za vrednovanje (Evaluation) ekonomskih sistema, odnosno za izvoenje suda (Judgment) o njihovoj efikasnosti. Najee korieni kriterijumi u tom pogledu su: 1) tekui ivotni standard; 2) ekonomski rast; 3) pravedna raspodela dohotka; 4) sigurnost ivotnog standarda; 5) ljudska prava i slobode; i 6) kvalitet ivota.

Literatura

1. http://beleske.com/trziste/

2. http://www.ius.bg.ac.rs/Naucni/prilozi/18%20Rajko%20Jelic.pdf

3. https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:DfvdLQ4DqUkJ:www.fonforum.org/download/prva/ekonomija/Ekonomija_-_skripta_za_I_deo-by_Stepke.docx+&hl=sr&gl=ba&pid=bl&srcid=ADGEESjxDoZcaocAXmchfSi7ARsmlld5nVoSGUPdtagd13wHVufD1WLYpNPoBtBNMka39XmnrP838v7h2QrT45oyGtjXhIFzWqYqmuhIwTK2N-y994diFIBgvCTkNGDaGw1wAEKWbGgT&sig=AHIEtbSJd4Z9zkphQCv3uZzrOqkifch4Tg

4. http://kpolisa.com/?page_id=905

5. http://hrcak.srce.hr/file/47108

6. http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/Osnovi_ekonomije/SadrzajNJpdf/EKO_04.pdf

7. Mikroekonomija (knjiga u wordu od profesora)

8