Seminarski-Emocionalna inteligencija

5/17/2018 Seminarski-Emocionalna inteligencija - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-emocionalna-inteligencija 1/21

DRŢAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA MATEMATIČKE,INFORMATIČE I FIZIČKENAUKE

SMER: MATEMATIKA I INFORMATIKA

VEŠTINE KOMUNICIRANJA

TEMA: EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

STUDENTI: PROFESOR:

Almasa Zećović Darko Hinić

Aldin Kozić ASISTENT:

Enes Bećović Milena Barać

Novi Pazar, novembar 2010.



Emocionalna inteligencija

2010

2

SADRZAJ

1. Emocionalna inteligencija ........................................................................................................ 3

1.1. Koncept Emocionalne inteligencije .................................................................................... 42. Modeli emocionalne inteligencije............................................................................................ 5

2.1. Model sposobnosti................................................................................................................ 6

2.2. Prošireni model sposobnosti................................................................................................ 7

3. Kombinovani modeli .............................................................................................................. 10

3.1. Prvi model emocionalne inteligencije Danijela Golemana ................................................ 11

4. Kako otkriti nedostatak emocionalne inteligencije? ............................................................ 12

5. Kriterijumi za merenje emocionalne inteligencije ............................................................... 16

6. Emocionalna inteligencija u organizacionoj kulturi ............................................................ 17

7. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 20

Literatura..................................................................................................................................... 21




2010

3

1. Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija je “skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da

odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji

sa drugim ljudima, kao i u shvaćanju i poboljšanju samoga sebe” (Daniel Goleman). To je

drugačiji način da se bude pametan. Emocionalna inteligencija uključuje znanje o onome što

osećate i korišćenje sopstvenih osećaja za donošenje dobrih odluka u ţivotu. To je sposobnost

dobrog upravljanja mučnim raspoloţenjima i sposobnost kontrole nagona, a temelji se na svesti o

vlastitim osećanjima u trenutku u kom je do njih došlo. Ona znači i to da ste motivisani i ostajete

puni nade i optimistični i onda kad doţivljavate neuspehe na putu ostvarenja nekog cilja. To je i

empatija, znanje o tome što drugi ljudi osećaju, kao i socijalne veštine – dobro slaganje s

drugima, upravljanje emocijama u odnosima, sposobnost uveravanja i voĎenja drugih.

Emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti kao što su:

- Mogućnost motivisanja samoga sebe;

- Niski nivo frustracije na dogaĎaje (racionalizacija dogaĎaja);

- Obuzdavanje/samokontrola impulsivnosti (popuštanje pred naletom emocija);

- Regulisanje sopstvenih raspoloţenja;

- Onemogućavanje uzrujanosti koja moţe ugušiti sposobnost razmišljanja;

- Saosećanje/empatija.

Osnovne komponente emocionalne inteligencije su:

- Prepoznavanje emocija (njihovo identifikovanje u momentu u kom se javljaju);

- Korišćenje emocija (upotreba onih emocija koje nam pomaţu da konstruktivno rešimo

problem);

- Razumevanje emocija (jasnost onoga što osećamo kao i potpuno razumevanje kada, zbog čega i

na koji način se emocije javljaju i koje su posledice tih emocija );

- Upravljanje emocijama (koristiti konstruktivne načine da ih na najbolji način iskoristimo i

njima upravljamo).




2010

4

1.1. Koncept Emocionalne inteligencije

Utemeljenje za pojavu koncepta emocionalne inteligencije (4) pronalazimo u

Gardnerovoj (1983) teoriji višestrukih inteligencija, tačnije u podeli socijalne inteligencije na

interpesonalnu i intrapersonalnu i Sternbergovoj (1985) triarhičkoj teoriji inteligencije (praktična

inteligencija). Interpersonalnu inteligenciju Gardner definiše kao: "...znanje o unutrašnjim

aspektima osobe: pristup svojim osećanjima, rasponu emocija, mogućnost razlikovanja tih

osećanja i, eventualno, imenovanja osećanja i u njima traţenje značenja i razumevanja uzroka

sopstvenog ponašanja".

Interpersonalna znanja omogućavaju osobi otkrivanje, simbolizovanje i dobro

razlikovanje sloţenih skupova osećanja. Ali ona ne uključuje samo opšti smisao za procenu sebe

i drugih nego i sposobnosti uočavanja i praćenja svojih i tuĎih raspoloţenja i temperamenata te

formiranje znanja o njima, što će osobi koristiti za predviĎanje budućih ponašanja.

Motivisan rezultatima svojih istraţivanja Šternberg zaključuje da snalaţenje u svakodnevnim

situacijama zahteva drugačije sposobnosti od onih koje mere klasični testovi inteligencije

(Sternberg et al, 1981). Sternberg tako uz analitičku i kreativnu, u svoju teoriju uvršćuje i

praktičnu inteligenciju. Gardner (1993) je u svoj model višestrukih inteligencija, meĎu sedam

osnovnih, uvrstio i dva oblika ličnih inteligencija: interpersonalnu, koja označava sposobnost

prikladnog reagovanja u odnosima s drugim ljudima i intrapersonalnu koja označava suštinu

samospoznaje i sposobnosti upravljanja osećanjima. Triarhička teorija i teorija višestrukih

inteligencija su, uprkos povremenim otporima, prošle mnoge provere i svrstane su ravnopravno s

ostalim već prihvaćenim teorijama inteligencije (Spearmanovom, Thurstoneovom,

Guilfordovom).

Svoju popularnost koncept emocionalne inteligencije beleţi pojavom knjige psihologa

Daniela Golemana. On je pojam emocionalne inteligencije suprotstavio pojmu akademske

inteligencije, naglašavali superiornost emocionalne inteligencije u prognozi različitih oblika




2010

5

uspešnosti u svakodnevnom ţivotu pojedinca. Golemanova knjiga “EQ – vaţnija od IQ” je dve

godine bila bestseler u SAD.

Osamdesetih godina prošlog veka rezultati sprovedenih istraţivanja nad članovima

Mense (kluba “najinteligentnijih”) ukazali su da članovi Mense ne pokazuju veći ukupni uspeh u

ţivotu od prosečno inteligentnih pojedinaca. Dakle visok nivo IQ, očigledno, nije jedini

preduslov za uspešnost u ţivotnoj svakodnevici. Da li preduslove za uspešnost moţemo potraţiti

u konceptu EQ?

2. Modeli emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija konceptualizovana je pomoću raznih modela za razumevanje.

Izdvajaju se dva najznačajnija modela: model sposobnosti i kombinovani modeli emocionalne

inteligencije (pristupa se konceptu iz različitih perspektiva). Prema modelu sposobnosti,

emocionalna inteligencija se odnosi na niz sposobnosti prisutnih u meĎusobnim odnosima koje

poseduju pojedinci kako bi upravljali sa emocijama (Mayer & Salovey, 1990). Kombinovani

modeli emocionalne inteligencije zasnivaju se na modelu sposobnosti, ali uključuju i druge

psihološke atribute i varijable individualnih razlika. (Goleman, 1995, 1998; Bar -On, 1997).

AUTORI MODELA

MODELI

EMOCIONELNE

INTELIGENICJE

SADRŢAJ MODELA

Mayer i Salovey, 1990.MODEL

SPOSOBNOSTI

Model čine sposobnosti u

meĎusobnim odnosima koje

poseduju pojedinci kako bi

upravljali svojim emocijama.

Goleman, 1995, 1998; KOMBINOVANI Uz model sposobnosti




2010

6

Bar-On, 1997. MODELI

EMOCIONALNE

INTELIGENCIJE

uključeni su i drugi

psihološki atributi i varijable

individualnih razlika.

2.1. Model sposobnosti

Prvi model strukture emocionalnih procesa napravili su Salovey i Mayer (1990) a

uključuje: procenu i izraţavanje emocija kod sebe i kod drugih, regulaciju emocija kod sebe i

drugih, kao i upotrebu emocija u svrhu prilagoĎavanja.

EMOCIONALNA

INTELIGENCIJA

UOČAVANjE,

PROCENA I

IZRAŢAVANjE

EMOCIJA

SVOJIHVERBALNO

NEVERBALNO

DRUGIH

LjUDI

VERBALNO

NEVERBALNO

REGULACIJA

EMOCIJA

SVOJIHVERBALNO

NEVERBALNO

DRUGIH

LjUDI

VERBALNO

NEVERBALNO

KORISNA

UPOTREBA

EMOCIJA

FLEKSIBILNO

PREUSMERAVANjE PAŢNjE

EFIKASNO PLANIRANjE

KREATIVNO MIŠLjENjE




2010

7

USPEŠNO MOTIVISANjE

2.2. Prošireni model sposobnosti

Model emocionalne inteligencije Saloveya i Mayera (1990) predstavlja prvi pokušaj

koknceptualizacije i nastojao je da integriše znanja iz različitih područja psihologije. Model čine

srodni procesi obrade emocionalnih informacija neophodni za minimalnu kompetenciju i

integralno funkcionisanje.

Nekoliko godina istraţivanja i teoretskog usavršavanja prve verzije modela emocionalne

inteligencije, iste autore podstaklo je da promovišu drugu verziju konstrukta u koji su uneli neke

dopune.

Prva definicija emocionalne inteligencije je bila da je to “sposobnost praćenja svojih i

tuĎih osećanja i emocija, i upotreba tih informacija u razmišljanju i ponašanju.” (Salovey &

Mayer, 1990). Prema mišljenju samih autora ova definicija ne dotiče razmišljanje o osećanjima.

Isti autori kasnije predlaţu revidiranu definiciju prema kojoj “emocionalna inteligencija

uključuje sposobnosti brzog zapaţanja procene i izraţavanja emocija; sposobnost uviĎanja i

generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje; sposobnosti razumevanja emoci ja i znanje o

emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog

razvoja”(Mayer & Salovey, 1996).

Navedena definicija oblikovana je u tabelu koja prikazuje odnos i meĎusobnu zavisnost

sposobnosti i veština koje uključuje.

Sposobnosti su poreĎane prema sloţenosti psiholoških procesa koje uključuju od

jednostavnijih (zapaţanje i izraţavanje emocija) do sloţenih (svesnost refleksivnost i regulacija

emocija). Svaka sposobnost pobliţe je opisana s još četiri sposobnosti poreĎane odozgo na dole,




2010

8

od A do G prema razvojnom načelu: ranije razvijene sposobnosti se nalaze gore, a one kasnije

razvijene i više integrisane prikazane su na donjoj strani tabele.

Struktura sposobnosti prosirenog koncepta EI

1

Uočavanje, procena i

izraţavanje emocija i

raspoloţenja

A

sposobnost zapaţanja afekata o

nečijem fizičkom stanju,

osećanjima i mišljenju

B

sposobnost zapaţanja emocija i

raspoloţenja kod drugih osoba, u

umetničkim delima ili kroz jezik,

zvuk, pojavnost i ponašanje

V

sposobnost preciznog

izraţavanja afekata, kao i

izraţavanje potreba povezanih s

tim osećanjima

G

sposobnost razlikovanja

pravilnog od neodgovarajućeg,

odnosno iskrenog od laţnog

izraţavanja afekata

2

Emocionalna facilitacija

mišljenja (sposobnost uviĎanja i

generisanja emocija koje

olakšavanju mišljenje)

A

afekti odreĎuju redosled

(prioritet) mišljenja,

usmeravajući paţnju na vaţne

informacije

B

afekti mogu biti jasni i dostupni,

pomaţući prosuĎivanju i

pamćenju dogaĎaja koji su u

vezi s različitim osećanjima




2010

9

V

različiti pogledi na stvari

menjaju emocionalna stanja

podrţavajući mogućnost procene

iste situacije s različitih strana; promene raspoloţenja menjaju

tačku gledišta;

G

emocionalna stanja olakšavaju

pristupe specifičnim

problemima: tako prijatno

raspoloţenje olakšava

induktivno mišljenje ikreativnost

3

Razumevanje i analiza

afekata;

poreĎenje emocionalnih

znanja

A

sposobnost imenovanja emocija i

raspoloţenja i razumevanje

odnosa izmeĎu reči i samih

afekata (kao npr. izmeĎu sviĎati

se i voleti)

B

sposobnost interpretiranja

značenja koje afekti prenose

(npr. da je tuga povezana s

nekim gubitkom)

V

sposobnost razumevanja

sloţenih mnogostrukih osećanja

(kao npr. istovremeno osećanje

ljubavi i mrţnje)

G

sposobnost prepoznavanja

mogućih prelaza iz emocije u

raspoloţenje ili iz emocije




2010

10

ljutnje u emociju stida

4

Refleksivna regulacija

afekata u promociji

emocionalnog i intelektualnog

razvoja

A

sposobnost otvorenosti za

prijatna kao i za neprijatna

osećanja

B

sposobnost refleksivnog

uţivljavanja

ili distanciranja od afekata u

skladu sa procenom korisnosti

V

sposobnost refleksivnog

praćenja afekata u odnosu na

sebe i druge (koliko su tipični,

jasni, uticajni ili odmereni)

G

sposobnost upravljanja svojim i

regulacija afekata drugih

ublaţavajući neprijatne i

pojačavajući prijatne emocije i

raspoloţenja.

3. Kombinovani modeli

Kombinovani modeli uključuju ne samo emocije, raspoloţenja i inteligenciju, već i

motivaciju, dispozicije, osobine ličnosti, socijalno i adaptivno funkcionisanje i dr. Kombinovani

modeli emocionalne inteligencije imaju praktična i eklektična (5) polazišta pa se koriste za

progmnozu uspešnosti, najčešće u organizacionoj praksi. Zbog svoje raznorodnosti i




2010

11

motivacionog aspekta imaju dobru prognozističku valjanost. Model Bar -Ona (1997):

emocionalnu inteligenciju definiše područjem nekognitivnih kapaciteta, kompetencija i veština

koje utiču na uspeh u suočavanju sa zahtevima i pritiscima okruţenja.

SVESNOST O SEBI 1 Biti svestan svojih osećanja.

UPRAVLjANjE SOBOM 2 Sposobnost upravljanja sopstvenim osećanjima.

SAMOMOTIVACIJA 3 Sposobnost istrajnosti uprkos neuspesima.

EMPATIJA 4 Sposobnost da se oseti kako se drugi osećaju.

SOCIJALNE VEŠTINE 5 Sposobnost usmeravanja osećanja drugih osoba.

3.1. Prvi model emocionalne inteligencije Danijela Golemana

Hauard Gardner ( Howard Gardner ) je prvi pomenuo da postoji sedam različitih vrsta

inteligencije, a da je emocionalna inteligencija jedna od njih. Pojam emocionalne inteligencije

obradio je Danijel Goulman ( Daniel Goleman) u svojoj knjizi Emocionalna inteligencija“,

objavljenoj 1994. godine.

Prema Golemanu emocionalnu inteligenciju čine nekognitivne sposobnosti, kompetencije

i veštine koje utiču na sposobnost osobe da uspešno savladava izazove svakodnevice. Čine je pet

dimenzija: Svesnost o sebi je sposobnost jedinke koja poseduje svesnost o tome šta misli i oseća.

Sposobnost upravljanja sobom odnosi se na umeće upravljanja sopstvenim emocijama iraspoloţenjima. Samomotivacija predstavlja sposobnost istrajnosti i pored suočavanja sa

neuspesima koji prate svaki ţivotni put. Empatija predstavlja sposobnost prepoznavanja i

saosećanja sa emocijama koje osećaju druge osobe. Pod pojmom socijalne veštine podrazumeva

se sposobnost oblikovanja emocija drugih osoba. Tek kasnije Goleman prezentira novi,

sveobuhvatniji, prošireni model emocionalne inteligencije (Goleman, 2002):

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB_%D0%93%D0%BE%D1%83%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/sr-el/1994

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1994


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D1%80




2010

12

1. Samosvest – sposobnost čitanja“ sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na

okolinu;

2. Lično donošenje odluka – proučavanje sopstvenih postupaka i poznavanje posledica;

3. Upravljanje osećanjima – spoznavanje šta je podloga osećanja;

4. Prevazilaţenje stresa – naučiti opuštati se i razumeti vaţnost opuštanja;

5. Empatija – razumevanje tuĎih osećanja i uvaţavanje različitosti mišljenja;

6. Komunikacija – razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac;

7. Samootkrivanje – razumevanje potrebe za otvorenošću i poverenjem, naučiti kada i

kako govoriti o svojim osećanjima;

8. Pronicljivost – prepoznavanje obrazaca u ličnom i ţivotu drugih ljudi;

9. Samoprihvatanje – umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline;

10. Lična odgovornost – preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice ličnih odluka ireagovanja;

11. Samopouzdanje – umeti izloţiti svoje brige i osećanja bez ljutnje i pasivnosti;

12. Grupna dinamika – spoznati kada pratiti, a kada voditi;

13. Rešenje konflikta – model pobediti/osvojiti“ pri pregovaračkom kompromisu.mgb

Formalno, EI je sposobnost prepoznavanja i „obrade‟ sopstvenih i tuĎih osećaja, kao i

sposobnost mirnog rešavanja sukoba. Povezana je s tzv. socijalnom inteligencijom, koju je prvi

put opisao gospodin Torndike još davne 1920. godine.

4. Kako otkriti nedostatak emocionalne inteligencije?

Imate li često osećaj da vam ljudi iz vaše neposredne okoline namerno zagorčavaju ţivot?Dolazite li lako u sukobe s ljudima? Padate li često u depresivna raspoloţenja u kojima ne vidite

smisao ničega što radite? Ako su odgovori potvrdni, vreme je da poradite na emocionalnoj

inteligenciji.

Ne očajavajte, utvrĎeno je da vrlo mali postotak ljudi ima zadovoljavajući koeficijent

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81



http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%82



http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5





http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1








http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1




2010

13

emocionalne inteligencije da bi se mogli pohvaliti kako su sretni i zadovoljni i kako se uvek

ugodno osećaju u sopstvenoj koţi te kako se odlično razumeju s drugima.

I još jedna dobra vest: emocionalna inteligencija moţe se veţbati tokom ţivota i

poboljšavati.

Počnite raditi na svojoj…

…samosvesti

To je najvaţnija osobina emocionalne inteligencije. Što bolje poznajete sebe i svoje

osećaje, lakše ćete kontrolisati svoje ponašanje i odlučivati kako ćete se ponašati u nekoj

situaciji. Što ste svesniji svojih ciljeva i toga kakva osoba ţelite biti, imaćete i veću volju da to

ostvarite.

Osobe s nedostatkom samosvesti obično ne znaju šta ţele, zbunjene su zbog svojih

osećaja i često postanu osobe koje ne ţele postati, npr. crna ovca u obitelji ili luzer meseca u

školi. Onda se pitaju kako to da ih drugi doţivljavaju na odreĎeni način i zašto su takve kakve

jesu...

Savet: Vaţno je znati razlikovati svoje misli od osećaja, treba biti iskren prema sebi i

otvoren prema tuĎim savetima, jer nam prijatelji ili roditelji često mogu pomoći da shvatimo

sopstveno ponašanje.

…samokontroli

Samokontrola nam pomaţe da učimo iz svojih osećaja, da ih posmatramo što racionalnije

i usmeravamo ih tako da nam koriste a ne štete. Npr. da ne dozvolimo sebi impulsivne ispade ili

'drame' (tipa vikanje i vreĎanje nekoga u ţaru uverenosti da nam ta osoba namerno ţeli zlo) zbog

kojih kasnije ionako zaţalimo, već da delujemo 'civilizovano', ali svesno i s namerom.

Savet: Za bolju samokontrolu pomaţe ona poznata izreka 'Prvo ispeci, pa onda reci'. Kontrolisite

šta vam govori glasić u vašoj glavi, odnosno, čak i kad se obraćate sami sebi u mislima, budite

odgovorni za svoje osećajne reakcije. To nije slabost već moć. Kad vas neka situacija jako

iritira, gledajte na to kao na 'veţbu rešavanja problema' umesto kao na nesretan tok sudbine koja




2010

14

se urotila protiv vas. Znajte da je problem u ponašanju, a ne u samoj osobi. Da se lakše smirite i

saberete, duboko udahnite nekoliko puta. I nikad ne zaboravite sledeće: većina ljudi nije

namerno zla prema vama ili vam namerno ţeli nešto loše, verovatno se takoĎe radi o ljudima s

nedostatkom emocionalne inteligencije.

...samomotivaciji

To je usmeravanje snage naših osećaja prema cilju. Uključuje i maštanje o ostvarenju

cilja i akciju, preduzimanje akcije da se to i ostvari. Samomotivacija je snaga i put do ostvarenja

ţelja. Kad nešto jako ţelite, malo-pomalo idite prema tom cilju i nikad ne odustajte. Upornost je

već pola uspeha. Samo zapamtite, birajte sredstva za ostvarivanje ciljeva jer nisu sva dopuštena!

Savet: Nemojte se sputavati: zamišljajte ono što ţelite, trudite se, učite, radite na svojoj

svestranosti! Znajte da moţete kontrolisati svoje misli i osećaje – zato neka vam misli budu

pozitivne i podsticajne! Budite svesni toga što ţelite i budite uporni!

...empatiji

Empatija, naţalost, mnogima nedostaje jer su skoncentrisani samo na sebe i svoje

osećaje. Osim razumevanja i bavljenja svojim osećajima, emocionalno pametna osoba je svesna i

tuĎih osećaja. Ona saoseća sa drugima i moţe sagledati neki problem iz perspektive druge osobe.

To joj pomaţe da bolje shvati situaciju, razume druge i njihov odnos prema nečemu te da lakšereši eventualne probleme. Na kraju krajeva, i da se bolje oseća jer razume razloge dogaĎanja i

tuĎih postupaka. Empatija je zlata vredna!

Savet: Za bolju empatiju, zaboravite da se svijet vrti oko vas, jer se ne vrti! Tu su i drugi

ljudi sa svojim osećajima, jednako kompleksnim kao što su vaši. Pokušajte razumeti tuĎe osećaje

i staviti se u koţu drugih ljudi – verujte da svako postupa najbolje što moţe i zna. Podelite svoje

osećaje s drugima, budite iskreni i mislite ono što govorite (to je ključ za poverenje).

Kritiku i mišljenje svakako pokušajte izraţavati na blaţi, lepši način (suptilnijim riječima,

blaţim tonom), a pripazite i na neverbalnu komunikaciju. Naucnici kaţu da reči znače samo oko

sedam posto komunikacije: ton i brzina govora sadrţe 38 posto poruke, a 55 posto poruke se

otkriva kroz govor tijela, kao što su kontakt očima, izrazi lica i kretnje.




2010

15

Na kraju krajeva, mnogi su ljudi osetljivi, čak i ako vam se na prvi pogled tako ne čini. Ako

nekoga ne poznajete dovoljno, budite oprezni u izraţavanju svojih kritika i stavova te se

pokušajte prilagoditi svojim saznanjima o toj osobi, umesto što očekujete da se ta osoba

prilagoĎava vama!

…naucite prepoznati osecaje

Naucite kako se kada osecate i pre svega da prepoznate emocije koje se kriju u

vama.Cesto se zapitajte "kako se osecam"?, a ako osecate citav niz razlicitih emocija, razlucite i

rangirajte ih. Ali nikad ih nemojte preuvelicavati, ni minimalizirati, trudite se da ostanete realni

jer ce vam to kasnije pomoci da se suocite sa njima.

…preuzmite odgovornost za svoje osecaje

Nemojte traziti u drugima objasnjena za ono sto osecate ili stalno sebe prikazivati kao

zrtvu. Prepoznajte sta osecate i pokusajte razumeti zbog zbog cega to osecate. Ponekad je veoma

tesko priznati da smo , na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija "nije pozeljna" ili

nam je neprijatno sto se tako osecamo. Ali, ako ignorisemo osecanja, ona nece nestati, samo ce

nas iznenaditi kad se naqjmanje budemo nadali.

…predvidite svoje osecaje

Naucite unapred predvideti kako cete reagovati nakon odredjenog dogadjaja ili akcije.Izbegavajte raditi stvari koje ce inspirisati negativne osecaje. Ovo zavisi najvise od cinjenice

koliko dobro poznajete sami sebe.Vazno je da znate sta u kom momentu mozete od sebe da

ocekujete. Ako ovo nije slucaj, necete moci da predvidite emociju i dolazite u situaciju da se

nepotrebno izlozite neprijatnim situacijama.

…pitajte druge kako se osecaju

Ne mozete znati kako se neko oseca ako ga ne pitate, osim ako imate izrazito razvijenu

empatiju. U svakom slucaju, morate ih prvo razumeti, da biste mogli saosecati sa njima. Slusajte

ih pazljivo bez predrasuda. Ovo ce vam, osim toga sto cete upoznati druge, pomoci da upoznatesami sebe. Nekada je moguce da uvidite gde drugi grese I da tako resite svoj problem.

…budite manje osetljivi

Ako neko kaze nesto s cim se ne slazete, nemojte se odmah povlaciti ili napadati. Ovakve

raekcije govoresamo kako se ne mozete nositi s kritikama. Umesto toga, zahvalite na iskrenosti i




2010

16

usredsredite se na vrednosti njihovih komentara. To ne znaci da treba da dozvolite da vam svako

svasta kaze i da na taj nacin modifikujete svoje ponasanje i svoje emocije.

…probleme sagledajte u celosti

Kada vam se nesto lose dogodi i mislite kako propada celi svet, razmislite o tome koliko je vas problem zaista ozbiljan. Koliko ce on vaznosti imati za 10 godina? Deset meseci? Deset

nedelja, minuta? Ako taj problem vec za jedan dan ili nedelju nece ni postojati niti imati bitne

posledice, da li je onda uopste vredan toga da se nervirate i dizete tenziju i sebi i mozda i

drugima? Pokusajte da iskorenite impulsivnost iz vaseg ponasanja, jer ce vas ona dovesti do

nezeljenih efekata jednostavnih situacija u kojima ce vas neko nehotice povrediti i, umesto da

izbrojite do 10, reci cete nesto nesmotreno zbog cega cete kasnije zaliti.

Izuzetno visok koeficijent inteligencije (IQ) moţe zaista biti uzaludan ako vam nedostaje

emocionalna inteligencija. Dokazano je da je ona puno vaţnija od racionalne inteligencije. To ne

kaţu samo naucnici – pogledajte svoje prijatelje i ljude s k ojima komunicirate! Svi će vas više

voleti i ceniti budete li prema njima susretljiviji i obzirniji, a manje će im biti vaţno da znate

izračunati udaljenost Zemlje od Sunca na osnovu visine Keopsove piramide u Egiptu.

Za razliku od IQ-a, indeks emocionalne inteligencije (EQ) je i teze meriti. Ipak, naucnici su

razvili nekoliko nacina merenja, a najpoznatiji je razvio Reuven Bar-On, izraelski psiholog, cije

kriterijume navodimo u nastavku.

5. Kriterijumi za merenje emocionalne inteligencije

Intrapersonalna skala – govori kako osoba vidi sebe i koliko je kompetentna za

identifikovanje razlicitih emocija u isto vreme. Ova skala takodje meri samopouzdanje,

samosvesnost i nezavisnost osobe. Svodi se na poznavanje sebe kao individue i shvatanje

sopstvenog emotivnog potencijala.

Interpersonalna skala – odnosi se na osnos osobe s drugim osobama, prema dve najvaznije

stvari:

1. Empatija – sposobnost osobe da oseti tudje emocije, da prepozna kada i kako se neko

oseca i da tu emociju moze iskreno da oseti i podeli sa drugima.




2010

17

2. Drustvena odgovornost – svest o doprinosu za opste dobro. Tu pripadaju moralna nacela

koja poznajemo bez da nam ih je iko posebno predstavljao, a uglavnom smo ih

odrastajuci sticali.

Interpersonalni odnosi – oni mere sposobnost osobe da kreira i zadrzi obostrano

zadovoljavajuce odnose s drugim ljudima, s velikom dozom intimnosti I iskrenosti. Tu se ceneosobine poput razumevanja tudjih problema i situacije, fleksibilnost i tolerancija.

Skala upravljanja stresom – pokazuje koliko je neka osoba dobra u tolerisanju stresa i

kontrolisanju impulsivnih reakcija. To su one situacije kada treba da se ohladimo da, umesto

ishitrene reakcije koja je prenagla, sacekamo malo i racionalizujemo svoju reakciju.

Skala raspolozenja – emocionalno inteligentni ljudi su sretniji i optimisticnijeg pogleda, jer se

dobro nose s negativnim osecajima. Veoma je vazno resiti se negativnih emocija na

konstruktivan nacin bez njihovog "zakopavanja i potiskivanja" i ignorisanja svega sto nam

smeta.

Naravno, ljudi su nepredvidivi i tesko je potpuno zavladati svojim osecajima, ali to ne znaci da

ne biste trebali pokusati.

6. Emocionalna inteligencija u organizacionoj kulturi

Uticaj je socijalni odnos u kojem menadţer proizvodi promenu u ponašanju zaposlenog

pojedinca ili grupe. Uticaj proizvodi promenu u psihičkom stanju zaposlenih, u vidu promena

saznanja, stavova, vrednosti, postupaka ili emocija. Uticaj menadţera na vaţne procese u

organizaciji proizilazi iz raspoloţive moći koju menadţer crpi iz svoje ličnosti; kognitivne i

emocionalne inteligencije; ekspertskih znanja, informisanosti; veština koje poseduje, pozicije u

hijerarhiji; različitih mehanizama uticaja i odnosa zaposlenih prema organizaciji i menadţeru

(mogućnost zadovoljavanja potreba, vrste ličnog odnosa i prihvatanja autoriteta).

Menadţer predstavlja medijum izmeĎu zahteva akcionara, zahteva zaposlenih i zahteva

trţišta. Kroz prizmu menadţera prelamaju se imputi iz okruţenja (sve zahtevnijeg i probirljivijeg

trţišta), zahtevi akcionara za uvećanjem dobiti i potrebe zaposlenih koji u preduzeću traţe

oslonac, podršku ali i sigurnu budućnost. Organizaciona kultura je polje u kome se dogaĎa

usaglašavanje ovih, nekada suprostavljenih interesa. Probleme s kojima se zaposleni u




2010

18

organizaciji susreću moguće je savladati na odgovarajući način jedino korišćenjem različitih

menadţerskih sposobnosti. Emocionalna inteligencija menadţera deluje na zaposlene utičući na

njihove emocije i raspoloţenja. Kod većine organizacija starog koncepta koje počivaju na

temeljima racionalnosti, očekuje se osloboĎenost od emocija ili koncept u kojem preovlaĎuju

pozitivne emocije ili bar ponašanje koje navodi na takvu emociju (osmeh na licu). Emocionalno

izraţavanje u organizacijama prihvatljivo u jednoj kulturi moţe izgledati nefunkcionalno i

ekstremno neuobičajeno u drugoj. Kulture se razlikuju i po interpretaciji emocija. Dok je u

ugostiteljskim objektima Evrope nasmejanost zaposlenih poţeljna, u Izraelu se na nasmejanost

šalterskog sluţbenika u banci gleda kao na znak neiskustva. U muslimanskim zemljama se na

osmehivanje zaposlenih gleda kao na iskazivanje seksualne privlačnosti, stoga se ţene

socijaliziraju tako da se ne osmehuju muškarcima ili da lice skrivaju od pogleda (a u Japanu

vrat).

Emocionalna otvorenost menadţera započinje ţeljom da posveti paţnju i upozna svoja

osćanja, te da mu lična emocionalna iskustva budu jasna.

Emocionalna inteligencija ukazuje na vaţnost sposobnosti menadţera da iskazuje svoje osećanja

zaposlenima, da ţivi u skladu s njima i da ih koristi za postizanje vaţnih organizacionih ciljeva.

Bez obzira da li menadţer crpi svoju moć iz formalnog statusa ili lične harizme, on

svojom emocionalnom inteligencijom, odlukama i ponašanjem daje pečat dogaĎajima i radnim

odnosima u organizaciji, stoga i ekonomskim rezultatima preduzeća. Emocionalno inteligentni

menadţeri u organizacijama mogu da pobuĎuju polet i ono najprogresivnije u zaposlenima,

pojačavajući snagu mogućeg upravljanja organizacionom kulturom. Postoje individualne razlike

u umeću menadţera u mobilisanju emocija kako bi i one pomogle rešavanju različitih vrsta

problema u organizaciji. Poznavanje afektivnog ţivota menadţera (emocija i raspoloţenja) moţe

da poboljša i našu sposobnost u procesu odabira zaposlenih u organizacijama; u procesu

donošenja odluka, u postupku motivisanja zaposlenih; odabiru odgovarajućeg stila rukovoĎenja kao i odabiru adekvatnog menadţera; u pronalaţenju i prevazilaţenju interpersonalnih sukoba i

devijantnih ponašanja u organizaciji. Menadţeri koji poznaju svoje emocije i dobro prepoznaju

tuĎe emocije mogu biti delotvorniji na svojim poslovima. Sposobnost upotrebe informacija koje

omogućavaju emocije moţe pomoći menadţerima da bolje upravljaju organizacionom kulturom,




2010

19

tj. da bolje prilagode organizaciju zahtevima trţišnog okruţenja, da efikasnije motivišu

zaposlene, planiraju, organizaju i postiţu ţeljene poslovne ciljeve.




2010

20

7. ZAKLJUČAK

Samosvest, samokontrola, samomotivacija i empatija su put do našeg dobrog odnosa s

drugim ljudima. Samo ćemo tako postati društveno uspješne osobe, koje su zadovoljne svojim

odnosima s drugima i svojim ţivotom i koje vole i poštuju druge, a drugi vole i poštuju njih.

Nedostatak ili postojanje emocionalne inteligencije kod ljudi vidi se svakodnevno na

svim područjima - u porodici, u školi, u odnosu s prijateljima i rodbinom, u kontaktu s

nepoznatim osobama, na poslu. Ne zaboravite da većina svega u ţivotu što radite zavisi i o

drugim ljudima.

Nitko ne ţivi sam za sebe, stalno moramo komunicirati s raznim ljudima i probijati se

kroz ţivot na razne načine. Da bismo bili što sretniji, vaţno je da razumemo svoje i tuĎe osećaje,

da razvijamo svoju emocionalnu inteligenciju; zato evo još nekoliko korisnih saveta:

- Analizirajte svoje osećaje umesto postupaka i motiva drugih ljudi!

-Pokušajte objektivno proceniti u kojim situacijama vi treba da se prilagoĎavate drugima,

umesto što očekujete da se drugi prilagoĎavaju vama!

-Suočite se sa svojim strahovima i ţeljama!

- Preuzmite odgovornost za svoje osećaje i sreću. Prestanite verovati da drugi odreĎuju kako ćete

se vi osećati. Nemojte dozvoliti da druge osobe 'kroje' vašu sreću!

- Razvijajte hrabrost i sledite svoj instinkt i osećaje!




2010

21

Literatura

[1] http://www.emocionalnainteligencija.com/ .

[2 ]http://sr.wikipedia.org/

[3] (http://sr.wikipedia.org/sr-el/emocionalna%20inteligencija )

[4 ]www.covermagazin.com/

[5] (www.covermagazin.com/emocionalna-inteligencija.htm )

[6] http://znanje.infostud.com/

[7] (http://znanje.infostud.com/saveti/Emocionalna_inteligencija/203 )

[8] http://www.psihologija.autentik.net/

http://www.emocionalnainteligencija.com/




http://sr.wikipedia.org/



http://sr.wikipedia.org/sr-el/emocionalna%20inteligencija



http://www.covermagazin.com/



http://www.covermagazin.com/emocionalna-inteligencija.htm



http://znanje.infostud.com/



http://znanje.infostud.com/saveti/Emocionalna_inteligencija/203



http://www.psihologija.autentik.net/











Seminarski-Emocionalna inteligencija

Documents

Transcript of Seminarski-Emocionalna inteligencija