Изградња ски–центра у општини Лепосавић

У Белом Брду би се изградиле четири километара дуге кабинске жичаре и 2,5 километара пута. Тиме би се са јужне стране Копаоника остварио приступ постојећем систему жичара и ски-лифтова преко међустанице „Небеска столица“ до Панчићевог врха.

Кординациони центар и Економски тим за Косово и Метохију покренули су иницијативу за изградњу туристичког ски-центра на косовској страни копаоника, у селу Бело Брдо, у општини Лепосавић.

Ако иницијатива заживи, на јужну падину Копаоника би могли да дођу први туристи. У Белом Брду би се изградиле четири километра дуге кабинске жичаре и 2,5 километара пута. Тиме би се с јужне стране Копаоника остварио приступ постојећем систему жичара и ски-лифтова преко међустанице „Небеска столица“ до Панчићевог врха. Бело Брдо је, иначе, удаљено од Панчићевог врха само четири километра и представља идеалну локацију за изградњу новог туристичког и ски-центра.

Према грубим проценама, за реализацију пројеката потребно је три-четири милиона евра. Мештани Лепосавића очекују да се пројекат реализује, тиме пре што би се тиме спречило исељавање, а отварањем малих предузећа, угоститељских објеката и бензинских станица, отворило би се око 1000 нових радних места. Територија ове општине више него било која друга на Космету пружа могућности за развој туризма.

Под шумама је 51 одсто површине општине, а висинска разлика је од 400 до 2000 метара. Осим могућности за развој зимских спортова на Копаонику, имамо услове и за бањски туризам који пружају могућност на развој рехабилитационог здравственог туризма, а главна улога у овој области прибала би јавном угоститељском предузећу „Копаоник“, које запошљава 60 радника. Постоје и услови и за рафтинг на Ибру.

У плану су и развој сеоског туризма, изградња етносела у Јелакцу, у коме би се изградио планински дом. А у Борчану, где би се подигло друго етно село, планирана је изградња ловачког дома, с обзиром да има услова и за развој ловног туризма. Изградњом етносела привукли би се туристи, али и сачували од заборава оно што су мештани вековима стварали.

Постоје и пројекти за уређење неколико пешачких, планинских стаза, као и извора с минералном водом. Лепосавић заиста има шта да понуди гостима, додаје да се овде годишње организује више културних манифестација од којих издваја први глас Ибарске долине, који 38 година заредом окупља певаче из општина дуж Ибра – од Рожаја до Краљева, затим интернационални Госпојински сабор фолклора, Филмски фестивал...

1

Остаци римског града

На десној обали Ибра пет километара јужно од Лепосавића, налази се сочаница, насеље познато по остацима римског града Муниципијум дд, чији је живот трајао од другог до четвртог века нове ере. Град се простирао на површини од 30 хектара. У близини на брду Галич, видљиви су трагови истоименог града из 1363.године.

Вучанска бања

На падинама Рогозне, у долини заштићеној са свих страна, у којој се снег никада не задржава, налази се село Вуча, познато по извору топле воде пуне сумпора која, како тврде многи који су овде долазили, успешно лечи кожне болести.

Потенцијал Вучанске бање није искоришћен. Неискоришћена вода отиче у реку, а с њом и новац које бисмо могли да зарадимо. Очекујемо резултате од испитивања бушотине од 100метара, како бисмо могли да почнемо са уређењем бање, уз напомену да се на целом потезу налазе изворишта топле воде.

Фабрика Отковака ИЛР Лешак

Ово идустријски предузеће има статус правног лица и има статус Деоничарског друштва и у саставу је Холдинг корпорације Иво Лола Рибар Железник – Београд са 67% деоница. Основна делатност овог предузећа је слободно и калупно ковање са машинском обрадом. Пројектовани капацитети су 4000тона годишње. Ова фабрика запошљава 217 радника од којих је 50% радно ангажовано, колика је и упошљеност капацитета.

Фабрика за производњу хидрауличних делова Прва Петолетка „ППТ Зглобни Лежајеви“ Лепосавић. Ова фабрика има статус акционарског друштва, која је организационо повезано у састав Холдинг Компаније Прва Петолетка Трстеник и која је власник 51% капитала, остатак представља друштвена својина. Основано је 1998.године од стране Прве Петолетке из Трстеника и рудника са флотацијом Копаоник Лепосавић. Запошљава 92 радника од којих је радно ангажовано просечно око 30% колика је и упосленост капацитета. До рата је 80% производње било намењено извозу на светско тржиште. Ово предузеће је једини произвођач зглобних лежајева и зглобних глава на подручју територије бивше Југославије. Основна делатност је производња зглобних лежајева уских и војака. Пројектовани капацитет је 400.000 лежајева, 70.000 уских и 300.000 војака на годишњем нивоу. Предузеће поседује 48 ари и 82 м2 земљишта.

Од најважнијих објеката наводимо следеће: 2 производне хале I и II, зграду компресорске станице, зграду трафостанице зграду постројења за прераду отпадних вода, управну зграду, портирницу и ресторан. Материјал и алат набавља преко Прве Петолетке из Трстеника. Највећи приход је остварен 1990.године у

2

износу од 1 500 000 ДМ што је око 750.000 €, просечна производња за 2004.годину је била око 200.000 €. Од опреме поседује опрему за термичку обраду , опрему за површинску заштиту, стандардне и универзалне машине, НЦ и ЦНЦ машине.

Деоничарско друштво Храст Лепосавић

Ово предузеће како му и само име говори има статус деоничарског друштва у систему Југодрво Београд. Бави се производњом комадног намештаја и запошљава 93 радника и сви су радно ангажовани. Ради се коришћењем проиводних капацитета од око70% са развојном организацијом изградње погона терапије што би допринело повећању асортимана и квалитета производа, веће финансиске ефекте, мању зависност од других предузећа и повећање запослености.

Ибарским шумским подручјем који обухвата шуме на територији Лепосавић, Зубин Поток, Митровица и Звечан управља шумско газдинство Ибар са седиштем у Лепосавићу, преко шумских управа у Лепосавићу и Зубином Потоку. Газдинство управља и приватним и државним шумама. Број запослених у обе управе износи 88 радника. Осим коришћења шума неге и заштите, газдинство се још бави производњом дрвних сортимената, гранулисаног шљунка, као и коришћењем споредних шумских плодова као што су лековите биљке, шумски плодови, бобице, печурке и рудна богаства. Газдинство поседује око 600м2 пословног простора. Просечна производња је око 2600 м3 дрвних сортимената и 32000 м3 гранулисаног шљунка. Планом гајења шума сваке године се врши обнављање шума на око 120 хектара, нега шума на 1300 хектара и пошумљавање голети на 15 хектара.

Заштитом од штетних инсеката и бесправних сеча обухваћена је цела територија под шумама. Годишња сеча на нивоу газдинства износи око 26000м3 и то у управи Лепосавић 16000м3 и у управи Зубин Поток 10000м3. од укупне сечиве масе на обло дрво коме припадају трупци и балвани отпада 4000м3 или 15% док на огрево дрва отпада 22000м3 или 85% дрвне масе. Што се сепарације шљунка тиче, годишње се произведе 35000 до 40000м3 гранулисаног шљунка. Тржиште је територија Косова.

Друштвено предузеће Кристал Лепосавић

Предузеће има статус друштвеног предузећа и технолошки је повезано са системом Кристал Зајечар. Основна делатност је дорада сировог кристалног стакла инсталисани капацитети су 1440 тона годишње обраде сировог кристалног стакла са упошљавањем 400 радника. Предузеће се налази у врло тешкој финансиској ситуацији и од увођења аснкција не ради због недостатка сировина из увоза, тако да је 222 упослених радника колико има ово предузеће на принудном одмору, а активирање производних капацитета је и даље неизвесно.

3

АД Житопродукт Лепосавић

Деоничарско друштво Житопродукт у систему Житопродукт Бачка Паланка. Основано 1991.године а осамосталило се као предузузеће 1992.године. Предузеће је акционарско друштво са 90,5% приватног и 9,5% капитала државе Србије. Осим 8 врсти хлеба производи коре за питу, колаче и лепиње, посластичарске производе и слично. Основна делатност овог предузећа је проиводња хлеба и пецива са пројектованим капацитетом од 6000 комада хлеба и 2000 комада пецива дневно. Запошљава 47 радника и сви су радно ангажовани уз искоришћење капацитета око 90%. Предузеће у свом саставу поседује пекару од око 300м2 на 28 ари земљишта, половно објекат у Лешку 120 м2, млечни ресторан у Лепосавићу на око 150 м2, киоск од 12 м2. Од активности се могу поменути радви на увођењу стандарда ИСО 9001 и планви за иградњу млина за млевење жита као и ушуљу мељаву.

Трепча

На Копаонику и Рогозони су се рударством бавили још стари Римљани. Рудници, Бело Брдо, на Копаонику пре свих, познат је још у античка времена по производњи олова и сребра. Значајни су још и рудници Компорић и Жута Прла, а на Рогозни рудник Црнац. Рударство новијег доба на овим просторима почело је отварањем рудника Бело Брдо 1937.године. Рудник је отворенм откопима на коти 1000 и 1235 метара надморске висине. Рудник Црнац на Рогозни отворен је рударским истражним радовима на коти 862мнв, да би каснијом реконструкцијом био отворен на коти 612мнв. Сви рудници повезани су асфалтним путевима са флотацијом која се налази у самом насељу у централном делу свих рудника. Отварањем рудника долази до процвата рударства на овом подручју. РМХК „Трепча“, у оквиру кога егзистирају рудници на Копаонику и Рогозни по свом раду био познат и у свету. Рудници располажу значајним резервама оловно-цинкане руде и били су носилац развоја општине Лепосавић. Број запослених у РМХК „Трепча“ је 870, а од тога данас ради свега 341 радник (40%), док је 60% запослених-технолошки вишак. Сви запослени немају одговарајућу квалификациону струку. Док се не дефинишу проблеми око исплаћивања радника, фирма неће моћи да се приватизује, што би била једна од опција за њен опоравак.

Стратешки циљ је запошљавање радника у рудницима са капацитетом од 100%. У том случају било би посла и у флотационом погону у Лепосавићу. Машине које се налазе на погону флотације Лепосавић старе су неких тридесетак година. То су биле прве машине које су се употребљавале за флотирање руде. Просечна плата радника је 10.080 динара (око 115,5 евра). Просечна старост радника је 40 година. Ради се на усавршавању радника по питању рада, заштити на раду и сл. У даљој будућности доћи ће до извоза концетрата руде.

4

- Закључак: Општи закључак је да у задњих десет година није пуно улагано у развоју индустрије и да државне, банкарске и донаторксе институције нису имале разумевања за динамичнији и складнији развој општине и процес превазилажења за динамичнији и складнији развој општине и процес превазилажења обележја неразвијености овог краја. У оснивању је и неколико малих и средњих предузећа у приватном сектору из области кондиторске индустрије.

5

Пољопривреда

Досадашњи развој пољопривреде општине Лепосавић карактерише се натуралном производњом, ниском техничком опремљеношћу средствима за савремени начин производње, недовољном применом агротехничких и зоотехничких мера, и немогућношћу примене савремених мера и достигнућа у пољопривредној производњи. Обрадиве површине у приватном власништву су уситњене деобом индивидуалних газдинства, што утиче ма егстензивни начин пољопривредне проиводње. Набројати околности и ниске цене пољопривредних производа утицали су да се она развија споријим темпом од остале привреде и становништво масовно напушта село и пољопривреду, одлази у град запошљавајући се у непољопривредним делатностима. Тако је дошло до наглог пада учешћа пољопривредног у укупном становништву општине са 69,27 у 1961. на 14,20 у 1991.години, а активног становништва са 78,96 на 25,61.1 Нагло смањење становништва имало је и негативне последице, пре свега на старење села с једне, и пораст броја газдинства без наследника, с друге стране.

Величини и структура земљишних површина. Од укупне површине општине Лепосавић (53.900 хектара) на пољопривредне површине отпада 23.270 хектара или 43,17%, на шуме 30.206 хектара или 56,4% и на неплодно земљиште 424 хектара или 5,8%.

Распоред пољопривредних површина према начину коришћења 1991. години приказан је у следећој табели.

Укупно пољ.

ПовршинаОранице Воћнаци Виногради Ливаде Пашњаци

23,270 4,243 1,160 13 5,504 12,350

у % 18,24 4,49 0,06 23,65 53,07

Структура пољопривредних површина у општини Лепосавић 1992. године.2

1 Општина Републике Србије, Републички завод за статистику, Београд, 1992.година.2 Општина Републике Србије, Републички завод за статистику, Београд, 1992.година

6

Шумарство и ловство

Шумски фонд и газдовање шумама. На територији Лепосавић у 2001.години је 30.206 хектара под шумом, што у односу на њену укупну површину чини 56,04 посто. У структури површина под шумом доминира друштвени сектор, са 19.950 хектара или 66,05 посто. Приватне шуме су на 10.256, или 33,95 посто шумских површина. Друштвене шуме највећим делом су груписане у веће газдинске јединице са посебним плановима газдовања кој обезбеђују редовно одржавање, обнову и унапређење.

Од 19.950 хектара у друштвеној својини високе шуме су на површини од 2.754,51, изданачке 13.513,61, мешовите 957,81, шикаре 1.255,93, шубљаци, 120,24 и шумске културе 347,90 хектара.3 По маси лишћари учествују са 98 одсто, а 2% отпада на културе и пољопривредне састојине четинара. Шуме храста учествују са 60%, букве око 34%, а осталих лишћара, углавном тврдих (граб, јасен, јавор и други) око 6%.

Шуме у приватном властништву разбијене су на велики број парцела и власника. Око 16% ових шума су високе, 1 84 посто су изданске шуме, шикаре и шибљаци и лисничке шуме са мало вредном продукцијом. У шумама приватних власника у дрвној маси четинари учествују са 1%, а лишћари са 99%, од чега храст са 40, бикава, 58 и 1% су тврди лишћари. За шуме у приватном власништву нису урођене основе, већ се газдује на основу привремених газдинства планова.

За обезбеђивање рационалног газдовања на подручју Косова и Метохије образована су шумско и привредна подручја за шуме у друштвеној својини. После Другог светског рата у Лепосавићу је постојао ревир при Шумском газдинству у Косовској Митровици. Од 1962.године на нивоу региона Косовске Митровице, по општинама су формирана предузећа за газдовање шумама. У Лепосавићу је такво предузеће „Храст“ које је функционисало до 1991.године, када су Законом о шумама угашена предузећа ове врсте и формирано Предузеће за газдовање шумама. „Србија шуме“ са седиштем у Београду. У Лепосавићу је за ову и општине Звечан, Косовску Митровицу и Зубин Поток формирано Шумско газдинство „Ибар“ са својим управама у Лепосавићу и Зубином Потоку.

Искоришћавање друштвених шума на подручју општине у периоду 1996. – 1999. године мање је од планираног. Остварена сеча износила је 66.254 м3 нето дрвене масе и то буква 25.073 м3, храст 41.122м3 или 62 посто и четинари 59м3 или 1 посто. Од тога техничко дрво учествује са 19,55 посто, а огревно дрво са 80,45 посто. У 2001.години остварена је сеча од 22.598 м3, од чега је добијено 4.126м3 или 18,25 посто техничког и 18, 472 м3 или 81,75 посто огревног дрвета.

Узфој, заштита и коришћење шума (коришћене дрвне масе и шумских плодова) не може се замислити без изграђене мреже шумских путева. У друштвеним шумама има укупно 44км меких путева4, и то чини мрежу густине нешто преко два метра на једном хектару шумске површине, што је испод

3 Подаци Стручне службе Шумског газдинства „Ибар“ у Лепосавићу.4 Група аутора, Програм друштвено екомског развоја подручја Копаоник, Лепосавић, Институт за економику индустрије, Београд, 1985.

7

оптимале која се, у зависности од терена и врсте шуме, креће од 9 – 15 метара пута на једном хектару шумске површине.5

Стање и проблеми у ловству. Наподручју општине Лепосавић постоје повољни услоби за живот различитих врста дивљачи и развој ловства, које осим привредног има и спортско – рекреативни и друштвени значај. Сагласно важећим законским прописима, ловством је обухваћена заштита, гајење, лов, коришћење дивљачи и њених делова, тако да се мерама газдовања обезбеди гајење оних врста дивљачи у броју и квалитету који дозвољавају природни услови ловишта.

Сходно члану 18.члан 1. Закона о ловству постоје решење о установљавању ловишта на територији општине Лепосавић. По њему, од јединственог ловишта којм је газдовало ловачко удружење „Копаоник“ у лепосавићу установљено је ловиште „Лепосавска река-Клик“ на површини од 44.198 хектара и ловиште „Гњежданска река“ на површини од 9.706 хектара које је посебним и решењем дато на газдовање Јавном предузећу „Србија шуме“ на период од десет година.

Ловиште „Лепосавска река Клик“ да је на газдовање Ловачком удружењу „Копаоник“ у Лепосавићу. Међутим, иако је ловачко удружење на време поднело сву потребну докуметацију, решење о додели ловишта на дан данас није донето.

Према надморској висини, клими, геолошкој грађи, педолошким и другим карактеристикама утврђен је и бонитет земљишта као значајан параметар за потребе укупне биљне производње. Биланс бонитета земљишта да је у следећој табели:

Бонитетне класе земљишта

Укупно I II III IV V VI VII VIII II-IV V-VIII

у%53.900 - 1500 1600 - 19960 28600 2100 140 3100 50800

100% - 2,8 3,0 - 37,0 53,0 3,9 0,3 5,8 94,2

Структура површина према бонитету земљишта6

Интезивне пољопривредне површине (оранице, бааште, воћњаци и виногради) чине 23,27%укупне пољопривредне површине, што је врло неповољно, ливаде и пашњаци захватају више од две трећине односно76,73%.

У структури пољопривредних површина доминира учешће индивидуалног сектора. Индивидуална пољопривредна газдинства располажу са 71,31 посто пољопривредне површине и 98,75 посто ограничних површина, док код пашњака друштвени сектор остварује значајно учешће (46,85посто).

У вези са структуром коришћења пољопривредног земљишта уочљива су два проблема: 1) стално смањење интезивних, односно ораничних површина и њихово претварање у ливаде. Изражена је расцепканост и раштрканост земљишних

5 Група аутора, Програм друштвено екомског развоја подручја Копаоник, Лепосавић, Институт за економику индустрије, Београд, 1985.6 Група аутора, Студија организације и уређења подручја Копаоника, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, 1987.

8

парцела, преовлађују уситњени земљишни поседи, што утиче на рационалну употребу земљишта и савременији начин производње.

Међу пољопривредним гранама доминира ратарство. Највише се сеју житарице, повртарство, крмно и сточно биље.

Оранице и баштеПољопривредна

површинаУкупно Жита Инд.биље Повр.биље Сточ.крм.биље

23.270 4.243 2.964 - 335 944у% 100 69,85 - 7,90 22,25

Структура обрадивих пољопривредних површина по појединим културама у 1992.години7

С обзиром да је пољопривредно земљиште слабијег квалитета и да припада већином V, VI, VII и VIII класи (94,2%), то је и производња житарица по хектару релативно ниска.

Укупан принос у тонама Просечан принос у кг.Опис укупно Друш.

секторИнд.

секторУкупно Друш.

секторИнд.

секторпшеница 1.569 - 1569 2.027 - 2027кукуруз 1.470 5 1.465 3.154 1.667 1.487

Производња пшенице и кукуруза у 1992.години8

7 Група аутора, Студија организације и уређења подручја Копаоника, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, 1987. године и подаци стручне службе општине Лепосавић.8 Група аутора, Студија организације и уређења подручја Копаоника, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, 1987. године и подаци стручне службе општине Лепосавић.

9

Трговина

У односу на остале привредне делатности, развој трговине био је врло динамичан, посебно у друштвеном сектору. Највећа стопа тог раста забележена је у периоду од 1981. – 1983.године и износила је 17,8 посто.9 Значајно је и њено учешће у структури извора дохотка општине. Према величини релативног учешћа у формирању дохотка у привреди трговина се налази на трећем месту, иза индустрије и пољопривреде.10

Иако је резвој динамичан, чињеница је да нису у пуној мери активирани фактори њеног развоја. Изостала је њена целовита улога у повезивању сеоских са градским насељима и у јачању тржишног карактера индивидуалне производње.

Носилац развоја трговине је „Универзал“ из Лепосавића. До 1987.године био је у саставу ТРО „Лукс“ из Косовске Митровице. Осим „Универзала“ значајно место у развоју трговине имала је и трговинско производна радна организација „Ибар“ из Рашке која данас нема своје продавнице на овој територији.

У периоду после Другог светског рата број трговинских радњи у Лепосавићу се стално повећавао, посебно од 1982. до 1992.године, када се повећавао са 40 на 73, отварањем радње у селима. Број становника на једну продавницу са 423 у 1982.години смањен је на 223 у 1992.години .11 према подацима из 1992.године продајни простор износио је 8830м2 од чега 1417м2 приручних магацина. То је углавном, осим робне куће, простор класичног типа.

Динамичка запошљавања у трговини имала је тренд сталног раста до 1983.године када је било 328 радника.12 Од тада се број запослених смањује и у 1992.години је 274 радника, 2002.године 134 запослених. Квалификациона структура: висока 3, виша 5, средња спрема 20, ВКВ 2, КВ )# и НК 11.

Значајно тржиште пољопривредних производа су пијаце у Лепосавићу и Лешку. Највећи промет остварује се на пијаци у Лпосавићу на коју производе износе пољопривредни произвођачи Лепосавића и сеоских насеља, Рашке, Новог Пазара, Краљева, Трстеника и Крушевца. На пијаци у Лапосавићу, на пример, сир се доноси из околних планинских села у већим количинама, јер је тражња знатно већа од стране купаца Косовске Митровице и Звечана. Пијачни дан у Лепосавићу је четвртком, а у Лешку петком.

9 Група аутора, Програм друштвено екомског развоја подручја Копаоник, Лепосавић, Институт за економику индустрије, Београд, 1985.година10 Група аутора, Програм друштвено екомског развоја подручја Копаоник, Лепосавић, Институт за економику индустрије, Београд, 1985.година11 Општина Републике Србије 1992. Реплички статистички завод, Боград. 1992.12 Општина Републике Србије 1992. Реплички статистички завод, Боград. 1992.

10

Подаци о рационалности и економичности планских решења

Један од основних економских принципа у планирању организације и уређивања простора је постизање равномерног уравнотеженог развоја свих делова, односно структура, градске територије.

На основу досадашњих демографских промена у општини и насељу Лепосавић, и на основу достигнутог нивоа развијености, изражених тенденција и очекиваног развоја привредних и непривредних делатности, извршене су пројекције демографског и друштвено – економског развоја до 2010.године.

Ако се сви процеси (или основни узроци) који су условили повећање броја становника у Лепосавићи (привредни развој и демографско-економска поларизација) буду развијали приближно истим интезитетом и у истом смеру, тада се у 2010.години може очекивати око 5000 становника у граду Лпосавићу.

Ради глобалне оцене реалности може се рећи да се број становника у 20 базних година увећао за 2,4 пута, ау истом броју планских година планира се увећање за 1,7 пута..

У постојећем стању веома је високо учешће дневних миграната (око 20%). Планира се у односу на стационарно становништво у 2010.години смањење учешћа на 10-13%.

Активно становништво треба да буде запослено на нивоу „пуне запослености“ без обзира на сектор привређивања (приватни, друштвени) са степеном запослености од 450 запослених на 1000 становника што износи 2.250 радних места са стационарно (матично) становништво и планира се до 500 радних места за дневне мигранте. То подразумева смањење дневних миграната, по основу привређивања, за око 50%.

Планира се да највећи број радних места буде у секундарним делатностима (мада се релативно, кроз учешће смањује), као што су: индустрија, рударство, производно занатство и индустрија грађевинског материјала. Затим, скоро удвостручавање броја радних места у терцијарним услужним делатностима (трговина, угоститељство, саобраћај, стамбенокомуналне делатности, туризам, финансијско техничке услиге и услужно занатство).

Најзад, планира е и повећање броја радних места у сектору примарних делатности и у сектору непривреде али релативно смањење учешћа у укупном броју радних места.

Уз предпоставку просечне продуктивности може се очекивати да ће структура запослених да одржава структуру привређувања. Другим речима, град а вероватно и општина ће се налазити у секундарној фази развоја, када секундарне делатности имају преовлађујуће учешће у привредној структури.

По социјално – економским обележјима очекује се и даље преовлађујуће учешће непољопривредних домаћинстава, затим мешовитих и најзад пољопривредних.

На основу економских параметара утврђене су потребе за земљиштем за становање, радне зоне, централне функције зеленило и инфраструктуру.

11

У поглављу 2.11 где је извршено балансирање површина у оквиру датих решења константовано је да су у глобалу решења у границама нормативних вредности.

Утврђене су густине, насељености, становања и запослености које износе: Општа густина насељености у подручју ГУП-а је 19 становника на хектар

(Гн = 19ст/ха) Општа густина насељености у грађевинском подручју је 32 становника на

хектар (Гн = 32 ст/ха) Густина насељености у стамбеним зонама је 83 становника на хектар (Гн =

83ст/ха) Густина становања у станбеним зонама је 24 стана на хектар (Гст = 24ст/ха) Густина запослености у радним зонама је 104 радника на хектар (Гз =

104ст/ха) Садржаји централних функција и друштвених делатности рачунати су на

бази урбанистичких норматива.Организација и уређење зелених и спортско-рекреативних површина

засновани су на могућности подизања и рационалног коришћења простора кроз етапо привођење намени.

При формирању мреже саобраћајница на оптималан начин су искоришћене могућности постојече мреже. Плански и регулациони елементи саобраћајница усаглашени су са захтевима техничко –експлотационих норматива, при чему је узет у обзир и аспект заштите живоптне средине.

Нове зоне индивидуалног становања планиране су на теренима са израженим нагибом, те је већина стамбених саобраћајница формирана дуж изохипси, а мању број сабирница дуж нагиба терена.

Проширења постојећих ТТ капацитета изведена су у дигиталној техници, која представља врло значајну предност јер има могућност да помоћу посебних сигнализационих канала у ПЦМ системима врши надзор над целокупном мрежом до самих претплатника.

Системи за снабдевање водом домаћинстава и привреде конципирани су тако да решавају проблеме водоснабдевања на дуже време.

Одвођење употребљивих вода и њихово пречишћавање са предтретманима на локацијама – извориштима загађена преставља систем који животну средину значи рационално савремено решење.

12