Šećerna repa (Beta vulgaris alltisima var. Sacharifera)

LIŠĆE

GLAVA

VRAT

TELO

REP

• Privredni značaj• Gaji se radi zadebljalog korena koji

sadrži 16-18 % šećera• Od ukupne proizvodnje šećera u svetu,

40% se proizvodi iz šećerne repe, a 60 % iz šećerne trske.

• U Evropi se šećer proizvodi 85% iz šećerne repe, a izvan Evrope 15%.

• Sporedni proizvodi pri preradi šećerne repe: repini rezanci, melasa (tečni nekristalisani šećer) i saturacioni mulj.

• Sporedni proizvodi: glava i list repe.

• Iz 50 t korena (prinos sa 1 ha) se proizvodi: 6.250 kg šećera, 2.700 kg suvih rezanaca, 2.100 kg melase, 2.500 kg saturacionog mulja i oko 30 t glave i lista.

• Preradom 2.100 kg melase može se proizvesti 650 l alkohola ili 1.250 kg pekarskog kvasca.

• Šećerna repa ima veliki agrotehnički značaj i dobar je predusev za sve gajene biljne vrste.

• Za repu se kvalitetno obrađuje i priprema zemljište, što ima produžno dejstvo na naredne biljne vrste.

• Intenzivna tehnologija gajenja omogućava uspešnu proizvodnju narednih biljnih vrsta.

• Nedostaci šećerne repe kao preduseva: visok prinos (50-70 t) uzrokuje veliko gaženje zemljišta.

• Poreklo šećerne repe• Vodi poreklo od dve vrste Beta perenis i Beta

maritima.• Do kraja 18. veka gajena je za ishranu stoke i

ljudi. Margaf (1747. god.) je dokazao da šećer iz šećerne repe i šećerne trske imaju isti hemijski sastav.

• Ahard je 1790. god. razradio tehnološki postupak prerade korena šećerne repe.

• Prva fabrika za proizvodnju šećera podignuta je u Konarima (Poljska), a zatim u Rusiji i u Francuskoj.

• U Srbiji, prva fabrika u Beogradu, a zatim u Crvenki.

• Šećerna repa je nastala oplemenjivanjem, jer je prvobitno šećerna repa imala svega 1% šećera.

• Najveći doprinos u oplemenjivanju šećerne repe dao je Vil Moren sa tzv. Individualnom selekcijom i dobio je šećernu repu sa 15-18% šećera.

• Šećerna repa ima širok areal gajenja (od 30-600 s.g.š.

• Hemijski sastav• U proseku šećerna repa sadrži: 75% vode

(72,1% je slobodna , a 2,9% vezana voda), 25% suve materije (17,5% šečer i 7,5% nešećerne materije).

• U nešećerne materije spadaju: 5% materija nerastvorljivih u vodi (celuloza), 2,5% materije rastvorljive u vodi, od toga su 0,5% mineralne materije u koje spadaju štetni K, štetni Na, štetni Cl, slobodni N, NH3 i NH4 joni, purinske i pirimidinske baze i sva niskomolekularna jedinjenja azota- štetni alfa-amino azot.

• Štetne materije sprečavaju kristalizaciju šećera.

• Rast i razviće šećerne repe

• Dvogodišnja biljna vrsta koja u prvoj godini formira zadebljali koren i lisnu rozetu, a u drugoj godini cvetonosno stablo, cvet, plod i seme.

• Ukoliko formira cvet i stablo u prvoj godini- kornovi se nazivaju proraslice.

• Ako u drugoj godini ne formira cvetno stablo- korenovi se nazivaju tvrdoglavci.

• Vegetacioni period šećerne repe traje 180-200 dana.

• Zahtevi šećerne repe prema toploti• Period od nicanja do sklapanja redova-

optimalna temp. iznosi 10,7 0C.

• Period od sklapanja redova do 01. avgusta- optimalna temp. iznosi 18,8 0C.

• Period od 01. avgusta do kraja septembra- optimalna temp. iznosi 16,5 0C.

• Minim. temp. za klijanje je 4-5 0C. Kritičan period u pogledu odnosa prema niskim temp. je faza klijanja (izmrzava na -3,5 0C) i pojave kotiledona (izmrzava na -6,5 0C).

• Zahtevi prema svetlosti

• Šećerna repa sintetiše veliku količinu šećera i zato joj je potrebna velika količina sunčeve energije (veliki broj sunčanih dana u godini).

• Između broja sunčanih dana u septembru i sadržaja šećera postoji visoka pozitivna korelacija.

• Zahtevi šećerne repe prema vodi• U periodu nicanje-sklapanje redova potroši se

najmanje vode, a u periodu od sklapanja redova do 01. avgusta- potroši se mnogo vode i u periodu od 01. avgusta do kraja septembra- nešto manje nego u prethodnom. Odnos po periodima 1:9:3.

• Kritična faza u pogledu zahteva šećerne repe prema vodi je srednjih 60 dana vegetacije.

• Umerena relativna vlažnost vazduha najbolje odgovara produkciji organske materije.

• Povećana relativna vlažnost- pojava bolesti.• Smanjena relat. vl.- pada turgor, manje

fotosinteza, smanjena produkcija.

• Zahtevi šećerne repe prema zemljištu• Ima velike zahteve prema zemljištu. • Šećernoj repi odgovaraju zemljišta sa dubokim

humusno-akumulativnim slojem, zemljišta bogata humusom, dobre strukture, srednjeg mehaničkog sastava, rastresita, velikog kapaciteta za lakopristupačnu vodu, zemljišta visoke plodnosti i produktivnosti.

• Najbolja zemljišta su: černozem, livadske crnice, plodni aluvijumi i zemljišta srednjeg mehaničkog sastava.

• Manje plodna zemljišta su: ritske crnice, gajnjače, lesivirano zemljište, ritske smonice i pseudoglej. Na ovim tipovima se uspešno proizvodi šeć. Repa uz odgovarajuće mere popravke zemljišta.

• Tehnologija gajenja• Plodored• Obavezno je gajiti u plodoredu, jer su prinosi

znatno manji u monokulturi.

• Na isto mesto se vraća posle 4-6 godina, na parcelama koje nisu zaražene rizomanijom (virus nekrotičnog žućenja nerva lista).

• Monokulturu ne podnosi zbog intenzivnijeg napada bolesti (cerkospora, pepelnica) i štetočina (repina pipa).

• Ako su parcele zaražene sa rizomanijom, šećernu repu treba gajiti u 6-poljnom ili 8-poljnom plodoredu i obavezno gajiti otporne sorte.

• Osnovna obrada• Nakon preduseva (strna žita) obaviti ljuštenje

strništa (dubina obrade 10-12 cm). Odmah zatim zatvoriti brazde tanjiračom, drljačom ili setvospremačem.

• Krajem avgusta i u prvoj polovini septembra izvodi se obrada na dubinu 20-25 cm. Ako se primenjuje stajnjak,pre ovog oranja upotrebiti 1,25 t stajnjaka po hektaru po cm dubine obrade, na punu dubinu (35-40 cm).

• U toku oktobra izvodi se obrada na punu dubinu (30-35-40 cm) uz prethodno unošenje mineralnih đubriva. Zatim se zatvaraju brazde setvospremačem.

• Slojevitom obradom se stvara dubok humusni sloj povoljnih vodno-vazdušnih osobina.

• Predsetvena priprema se obavlja neposredno pred setvu setvospremačima ili džerminatorima.

• Đubrenje• Zbog visokog prinosa, velike produkcije

organske materije, šećerna repa zahteva velike količine svih hranljivih elemenata.

• Stajnjak se koristi u količini od 25-30 tha-1

u kombinaciji sa mineralnim đubrivima.• Mineralna đubriva se primenjuju u količini:

100-130 kg N, 60-100 kg P2O5 i 120-150 kg K2O.

• Setva počinje kada se zemčljište na dubini setve zagreje na 4-5 0C (kraj prve dekade marta, a optimalni rokovi su II i III dekada marta meseca).

• Šečernu repu treba zasejati najkasnije do polovine aprila meseca.

• Seje se širokoredo sa razmakom između redova 45 ili 50 cm, a razmak u redu iznosi 18-22 cm.

• Dubina setve iznosi 3 cm u početku, a ako se kasni sa setvom dubina se povećava maksimalno do 5 cm, a na lakšim zemljištima u kasnim rokovima i do 6 cm.

• Optimalna gustina useva iznosi 80.000-100.000 biljaka ha-1.

• Izbor semena• Za proizvodnju šećerne repe u našoj zemlji

proizvođačima šećerne repe su na raspolaganju dva osnovna oblika dorade semena šećerne repe: pilirano seme i tehnički dorađeno seme.

• Pilirano seme je obloženo seme sa inertnim materijama (razne vrste piljevine, treseti, talk). U pileti

• se mogu kvalitetno nanositi fungicidi, insekticidi, mineralne materije, stimulatori rasta.

• Ovo seme je obojeno, najčešće okruglog oblika što omogućava preciznu setvu.

• Tehnički dorađeno seme je naturalni (prirodni) oblik semena koji je samo kalibrisan (bez ikakve dalje

• dorade). Na ovaj oblik dorade semena mogu se nanositi i fungicidi i insekticidi. Ovo seme je nepravilnog oblika i teže ga je kontrolisati u setvi.

• Postavlja se pitanje izbora piliranog ili tehnički dorađenog semena, koje su prednosti a koji su nedostaci njihove upotrebe.

• Prednost korišćenja piliranog semena ogleda se u preciznoj setvi. Sa ovim semenom moguće je sejati na konačno odstojanje u redu, što kasnije u proizvodnji ne iziskuje radnu snagu za proređivanje useva.

• Opšti princip pri izboru načina dorade semena je da agrotehnika bira seme koje će se koristiti.

• U uslovima intenzivne agrotehnike preporu;uje se pilirano seme.

• U uslovima nešto niže agrotehnike preporučuje se tehnički dorađeno seme.

• U zemljama Evropske Unije na 90% površina se koristi pilirano seme.

• Mere nege• Međuredno kultiviranje• Korekcija broja biljaka • Zalivanje• Zaštita od repine pipe• Zaštita od korova

• Herbicidi:1. Roint+Piramin (5-5 litara) pre

predsetvene pripreme (inkorporacija) + Betanal AM posle nicanja (3 litra).

2. Dual + Nortron + Venzar (3+6+0,6 litara) posle setve, a pre nicanja.

3. Dual (3 l) posle setve pre nicanja + Betanal AM (3+3 l) u dva puta posle nicanja ili Betanal tandem (3+3 l) posle nicanja ili Goltix + Betanal AM (3+3 l) posle nicanja

Usev šećerne repe

• Vađenje šećerne repe se vrši kada je koren dostigao tehnološku zrelost (sadržaj šećera 15% i više) tj. kada je najmanji sadržaj štetnih materija u korenu (alfa-amino azot, štetni P i K).

• Vađenje se obavlja kombajnima ili linijom za vađenje šećerne repe.

• Kod linije imamo tri vučene mašine: sekač glave i lista, vadilica i utovarivač.

• U okviru kombajna postoje sve tri mašine. Na kraju parcele se nalazi miš (mouse) za čišćenje šećerne repe, koja se zatim transportuje do prikolice.

Vađenje šećerne repe

Rhizoctonia

Rhizomania- Bradatost korena

Cercospora beticola

Repine nematode

Trulež šećerne repe