Генерал Дража Михаиловић

Како се пре 65 година југословенска војска под командомДраже Михаиловића спремала за искрцавање савезничкихтрупа у очекиваној операцији„инвазије Југославије"

Савезници никаднису стигли

Британска влада је почетком 1943. годинеод југословенске владе у Лондону тражилаплан за искрцавање савезничких снага најадранску обалу, уз садејство југословенскевојске, односно Дражиних четника. Војникабинет владе Слободана Јовановићапредао је Британцима 12. марта те годинедокумент под називом„План за инвазијуЈугославије", који је предвиђао искрцавањена сектору од реке Бојане до Дубровника,са правцима продора ка долини ЗападнеМораве, Нишу и Београду.

По добијању овог документа ДражаМихаиловић је направио планове за акцијуу целој земљи, против свих непријатеља,као и посебан план за разоружавањеиталијанских гарнизона у областима изалиније ушће Бојане - Дубровник. Затоје у лета 1943. Дража Михаиловић јошувек сматрао да се рату види крај. Послеискрцавања Американаца и Британаца наСицилију, 10. јула, и пада Бенита Мусолинија,25. јула, капитулација Италије очекивала сесваког дана, а онда и прелазак савезничкихтрупа преко Јадранског мора. Пред НИН-овим читаоцима је преглед војних операцијакоје је ђенерал Дража Михаиловић предузеода припреми искрцавање које, у ствари,никад није било ни планирано. Текст јенаписао Милосав Самарџић (аутор 9 књига)који се годинама бави истраживањем овихрелативно нама непознатих догађања уДругом светском рату на тлу Југославије.

Општа Дражина наредба зајединице источне Босне,Херцеговине, Старог Ра-са и Црне Горе, гласила је:„Наши велики и моћни са-везници Енглези, Амери-

канци и Руси у току прошле 1942. године,сломили су нападни елан немачких, ита-лијанских и јапанских снага у толикој ме-ри да сада њихове армије стално одступају,гоњене од надмоћнијих савезничких снага.Ове године наши савезници намеравају дасвојим огромним расположивим снагамадефинитивно потуку снаге Сила осовинеи тиме донесу толико драгу слободу целојпоробљеној и намученој Европи...

У овом општем неуспеху армија Силаосовине, изгледа као највероватније да је »

17/04/08/НИН/85

Дража и британски пуковник Бејли,ујесен 1943.

Британски генерал Армстронг обилази 2. равногорскикорпус, крајем 1943, у околини Начка. Лево одАрмстронга је капетан Раковић, а десно мајор Ћосић

немачка Врховна команда одлучила да наруском војишту скрати свој фронт, а да де-лом својих снага и италијанским дивизија-ма појача своје снаге у нашој земљи, те дасе тако ојачаним снагама брани јужни деонаше земље од савезничког искрцавања.

Стога, да не бисмо дошли у тежак поло-жај, који би неминовно наступио доласкомНемаца у наше јужне крајеве, решио сам,у договору са нашим савезницима, да не-пријатеља предухитримо, па сам намеранда италијанске снаге у Црној Гори, Херце-говини и Санџаку нападнем, да их разору-жам, да се њиховим оружјем наоружамои да потом образујемо непрекидни фронтпрема Немцима, стварајући на тај начиндобру и слободну основицу за дефинитив-но ослобођење целе наше Отаџбине и започетак другог фронта на Балкану.

Наши велики и моћни савезници обећа-ли су своју помоћ у свему, као и садејствосвоје флоте и ваздухопловства. Наше сна-ге у Херцеговини, Санџаку и Црној Горибиће довољне за извршење овог великог иисторијског задатка... Војницима на једанчас пре почетка напада на поједине ита-лијанске гарнизоне објаснити да се диже,по наређењу Њ.В. краља, општи народниустанак у свим српским земљама и да јесадашња наша борба пут ка дефинитив-ном ослобођењу окупиране Отаџбине..."

За Немце, далеко опасније противни-ке, Дражин план је имао четири посебнецелине:

1. Стићи до италијанских гарнизона упределима очекиване инвазије пре Нема-ца. Били су то гарнизони пет италијанскихдивизија: „Венеција", „Емилија" и „Таури-незе", са штабовима у Беранама, Котору иНикшићу, као и „Марке" и „Мурђе" у об-ласти Дубровника.

2. Немачке гарнизоне, као и Немцимаважне комуникације и привредне објекте,појачано узнемиравати на свим српскимземљама; циљ ове акције био је спреча-вање концентрације немачких јединицапрема простору главне акције.

3. Немачке јединице које ће бити дове-дене са стране да заузму бившу италијан-ску окупациону зону требало је дивер-зијама успорити у покретима и најзад, утренутку савезничког искрцавања, задр-жати непрекидним фронтом на линијиушће Лима - Јахорина, док савезничкетрупе не стигну са јадранске обале.

4. У тренутку савезничког искрцавањапочиње општи устанак против Немаца усвим српским земљама.ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПЛАНОВА: СлабостДражиних планова представљала је чиње-ница - која тада нити њему, нити било ко-ме на Балкану, није била позната - да за-падни савезници уопште не намеравају дасе искрцају на Јадранско море. Они то ни-су хтели да кажу Дражиној Врховној ко-манди, па чак нису хтели да јој саопште нивест о капитулацији Италије, 3. септембра.

Тако је Дражи остало да се управљапрема ситуацији и подацима које је имао.Он је, наравно, уочио чудно понашањеВелике Британије. Лондон се већ скорогодину дана мешао у унутрашње ства-

ри Краљевине Југославије, грубо кршећинорме међународног права. Уместо да,као што је то у дипломатији уобичајено,општи само са државним органима, Ве-лика Британија је повукла један до таданезабележени потез: ступила је у везу санелегитимним формацијама, основанимод стране забрањене Комунистичке пар-тије Југославије. Ове паравојне формацијесу изазивале грађански рат, вршиле терорнад цивилима и слабиле отпорну снагународа стално нападајући легалну војску,уместо непријатеља, а већ су биле јавноистакле борбу за власт као свој ратни циљ.Па ипак, Велика Британија је у претход-ном периоду почела да им шаље официреза везу, оружје и ратну спрему, при том ихстално хвалећи ширењем лажних вестипреко својих радио-станица.

На основу свега тога, упркос обећањи-ма британске војне мисије у свом шта-бу, да ће ускоро уследити озбиљна војнапомоћ четницима, Дража је сумњао унамере Лондона и поводом предстојећекапитулације Италије. Уочивши покретједне комунистичке јединице (2. проле-терске дивизије) према зони очекиваногсавезничког искрцавања, он закључује даје време за акцију: до италијанских гарни-зона и њиховог оружја мора се доћи препартизана, а савезничке снаге на секторурека Бојана - Дубровник може дочекатисамо легална југословенска војска.

Зато Дража током августа расписујепотпуну мобилизацију јединица источнеБосне, Херцеговине, Старог Раса и ЦрнеГоре. Ове јединице добијају наредбе да

одмах савладају и разоружају мање ита-лијанске и италијанско-домобранске по-саде. Тако су пре 3. септембра четнициослободили Фочу, Чајниче, Устиколину,Нову Варош, Рудо и Миоч.

Веће четничке снаге стигле су у зонуочекиване савезничке инвазије знатнопре комуниста, али не и пре Немаца. Та-кође очекујући инвазију Немци су нашлиначин да концентришу три дивизије у са-му италијанску окупациону зону, даклеиспод линије ушће Лима - Јахорина, накојој је Дража планирао да их заустави.Ловачку 118. дивизију Немци су формал-но ставили под команду Италијана и та-ко њене јединице распоредили у долиниреке Лим, са штабом у Бродареву. Седмабрдска СС дивизија "Принц Еуген" већсе налазила у долини Неретве, наводнокао појачање Италијанима за обезбеђењерудника боксита. Најзад, своју 297. пеша-дијску дивизију Немци су довели на Косо-во и Метохију, где се налазила заједно саИталијанима.

Сем ове три, Немци су још једну диви-зију прекомандовали у непосредну бли-зину италијанске окупационе зоне, а де-лимично и унутар те зоне. Била је то 369.хрватска (легионарска) дивизија, ојачанадодатним немачким људством. Ова ди-визија држала је положаје од средишњегтока Неретве до Сарајева и на исток доВишеграда.

Дакле, и Немци су очекивали савез-ничко искрцавање на истом месту где ичетници и зато су ту извршили највећуконцентрацију својих снага.

86/НИН/17/04/08

Капетан Војислав Лукачевић, чије јединицесу савладале Немце у Пријепољу

За четнике су најкритичнији били по-ложаји 118. ловачке дивизије. Међутим,на вест о капитулацији Италије она нијени покушала да разоружа италијанскудивизију „Венеција", већ је са главниномснага само прошла поред ње, журећи кадивизији „Емилија" на јадранској обали.Али, до „Емилије" су већ били стигли хер-цеговачки и бококоторски четници.

Тако, са капитулацијом Италије четни-ци крећу у офанзиву против Немаца начетири сектора:

- против мањих делова 118. ловачкедивизије остављених у долини Лима, којису покушавали да разоружају италијанскудивизију „Венеција",

- против главнине 118. ловачке диви-зије, заједно са Италијанима, у залеђу Бо-ке Которске, као и у самом заливу,

- против осовинских посада у долиниДрине,

- против 369. дивизије и усташа у прав-цу Сарајева.

У међувремену, против 7. брдске СС ди-визије борили су се Италијани у областиДубровника, док 297. пешадијска диви-зија делом остаје на Косову и Метохији,очекујући савезнички падобрански де-сант, а делом одлази на Јадранско море, управцу Скадра.ОФАНЗИВА ЧЕТНИКА У ДОЛИНИ ЛИМА:Офанзивом у долини Лима командоваоје капетан Војислав Лукачевић, коман-дант Старог Раса. Од најбољег људства 1.и 2. милешевског корпуса он је образо-вао Летећи корпус, који је имао задатакда савлада Немце, разоружа Италијане и

у садејству са јединицама Команде ЦрнеГоре продужи према приморју, у сусреточекиваним савезничким снагама.

У Пријепољу се налазио гарнизон од300 Немаца из 118. ловачке дивизије, каои одред муслиманске милиције. Немци сууправо разоружали италијанску посаду,о чему је Лукачевић известио Дражу 11.септембра. „Наредио сам рушење путе-ва од Пријепоља ка Сјеници, Пљевљима,Прибоју и Новој Вароши", пише затимЛукачевић, додајући да ће по извршеномизвиђању напасти Немце. Касније истогдана он је упутио још једну депешу:

„Припремамо напад на Пријепоље.Напад ће бити ове ноћи."

У верзији британског пуковника Беј-лија, коју је записао амерички капетанВалтер Менсфилд, бој за Пријепоље,вођен у ноћи између 11. и 12. септембра1943. године, изгледао је овако: „11. сеп-тембар: Британски пук. В. Бејли са групомод 1.000 четника које му је ђенерал Миха-иловић ставио на расположење водио јекрваву битку против немачког гарнизонау Пријепољу, којом приликом је убијенопреко 200 Немаца."

Бејли је пред Менсфилдом пренагла-сио своју улогу, јер он свакако није коман-довао операцијама.

У ноћи између 11. и 12. септембра1943. године Немци су претрпели највећегубитке на нашем тлу у једном дану јошод Априлског рата 1941. године. Премаједном распису Врховне команде од 23.новембра, четнички губици у боју за При-јепоље били су 150 мртвих и рањених.

О ослобађању Пријепоља и ратномплену Врховна команда је 15. септембрапослала распис свим јединицама: „Двана-естог овог месеца наши делови напали суПријепоље и уништили немачки гарни-зон, запленили 1.500 пушака, један тенк,много муниције и велики број камиона,од којих је образован моторизовани одредодмах, који је продужио пут преко Бије-лог Поља за Беране, где је стигао 14. овогмесеца. Вођа ове славне акције је Воја Лу-качевић, капетан."

Ни у овом ни у другим изворима непомињу се губици муслиманских усташа,који су у Пријепољу били знатно бројнијиод Немаца.

Према поменутом распису Врховнекоманде од 23. новембра, Бијело Поље јебило заузето од стране локалних четни-ка пре него што је тамо стигао Лукаче-вић са својим корпусом. У документу сене наводи од кога је Бијело Поље заузето.Капетан Тодоровић пише да су се у градуналазили Немци, а свакако и муслиман-ска милиција.

У Беране, главни циљ марша, јер сету налазила главнина италијанске диви-зије „Венеција", од 8.000 луди, Лукачевићје стигао у зору 14. септембра, заједно самајором Рудолфом Перхинеком и пуков-ником Вилијемом Бејлијем. Командант„Венеције", генерал Антонио Оксилиа,био је спреман да положи оружје. Међу-тим, пуковник Бејли је затражио да сањим разговара у четири ока. После сас-

танка од свега пет минута, Бејли се запре-пашћеним четницима обратио следећимречима: „Господо, врло ми је мило штомогу да вам саопштим да је генерал Ок-силиа пристао да своју дивизију стави подсавезничку команду."

„Савезничка команда" над италијанс-ком дивизијом била је само фиктивна; устварности, био је то начин да се четницине домогну њеног оружја. Извођење овак-вог маневра Бејлију је управо наређено изКаира, а он је то крио од четника, да не бибио осујећен. Дивизија „Венеција" је нековреме сарађивала са четницима, потомса партизанима, да би је ускоро Немциуништили и разоружали. У међувремену,четници су савладали Немце код При-боја и дошли до највећих магацина „Ве-неције", који су се налазиле у овом граду.„Из Прибоја извлачим храну и муницијуи делим јединицама", писао је 25. октобрамајор Војислав Лукачевић потпуковникуЗахарију Остојићу. Ово бележи и један

У ноћи између 11. и 12. септембра1943. године Немци су претрпелинајвеће губитке на нашем тлу у једномданујош од Априлског рата 1941.године. Британски официри избројалису у ослобођеном Пријепољу више од200 мртвих немачких војника

комунистички документ. У операцијскомдневнику 2. ударног корпуса за 29. ок-тобар, поред осталог, стоји: „Четници супребацили италијанске снаге из Прибојау Добрун, а намирнице и ратни материјалевакуишу за своје потребе".

Због политике западних савезника, одпохода на Јадранско море, и уопште, одскорог ослобађања земље, није било ниш-та. Међутим, са војничке тачке гледишта,операције четника у долини Лима билесу успешне због огромног ратног пленаузетог од Немаца, муслиманске милиције(коју су Немци управо додатно наоружа-ли) и Италијана у Прибоју, Пријепољу,Бијелом Пољу и Новој Вароши.ОПЕРАЦИЈЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Требињскикорпус капетана Милорада Видачића иНевесињски корпус капетана МилорадаПоповића кренули су у акцију одмах пообјављивању вести о капитулацији Ита-лије. Операцијама је командовао мајорПетар Баћовић, командант Херцеговине,са својим начелником штаба капетаномДанилом Салатићем.

Херцеговци су се одлично борили иДража их је свима често истицао као при-мер. Они су још раније одрадили великидео посла, спремајући Италијане да им се,у одлучном часу, придррке у борби про-тив Немаца. Херцеговци су већ две годи-не ефикасно користили Италијане, изузеву оним ретким тренуцима када би Немциприсиљавали Италијане на античетничкуакцију.

Благодарећи свом том искуству, Баћо-вић је 9. септембра 1943. тачно проценио

17/04/08/НИН/87

како треба поступити: Италијанима јенаредио да му одмах предају све оружје,позивајући се на наредбу савезничког ко-манданта Монтгомерија која је наводноуправо стигла у његов штаб. Италијанису молили да им се омогући одлазак уИталију, на што је Баћовић спремно одго-ворио да им ставља на расположење свапловна средства. Херцеговци су дошли доогромних количина оружја и муницијеи када је мајор Борислав Тодоровић изВрховне команде фебруара 1944. годинестигао у ове крајеве, Баћовић му је понос-но саопштио да њему „оружје од савезни-ка није потребно".

Како су Италијани одлазили премаприморју, Херцеговци су заузимали гра-дове. У Гацко и Билећу ушли су 11. сеп-тембра. Према распису Врховне командеод 17. октобра, у рукама четника била јецела источна Херцеговина, изузев Тре-биња и још неких градова, које су држалиНемци. Места која су заузели Херцеговцису углавном сачували, све до јесени 1944.године. У Билећи, коју је Дража прозвао„српским Алказаром", током већег делатог периода Баћовић је држао свој штаб,тј. Команду Херцеговине и Боке Которске.

Италијанске трупе које су желеле да себоре укључене су у акцију против Нема-ца, према приморју. Врховна команда јевећ 15. септембра послала следећи расписсвим јединицама:

„На херцеговачком приморју нашеснаге у заједници са италијанским водетешке борбе са Немцима. Мајор Баћовићхрабро руководи овом борбом, иако гакомунисти нападају са леђа."

И у Херцеговини, као и у другим об-ластима, комунисти су нападали четникедок су четници нападали Немце, али тосе овде најмање осећало. О новим успе-сима Херцеговаца Дража обавештавасве јединице 17. септембра: „Италијанскетрупе у Боки Которској помогнуте нашимтрупама под командом мајора Баћовићаводе борбу против Немаца. Немци имајувелике губитке. Код Груде уништен је је-дан транспортни воз са немачким трупа-ма. Из Дубровника велики број Италија-на побегао је нама. На херцеговачкомприморју боре се само наше трупе, а некомунистичке. Заробљено је 400 Немаца.Од Италијана добили смо оружје и муни-цију. На нашу интервенцију италијанскикомандант упутио је у савезничке луке10 хидроавиона, две торпиљерке и дватранспортна брода."

Баш овог дана, 17. септембра, коман-дант Дринског корпуса капетан АлексаДрашковић тражио је од Врховне коман-де немачке заробљенике ради размене.Дража га је упутио да их узме од Баћо-вића, јер је он имао највише заробљенихНемаца.

Као и раније против комуниста, и са-да се против Немаца са четницима бориосамо мањи део Италијана. Већина је по-кушавала да пређе Јадран, али су то Не-мци осујећивали. О овоме, као и о великојбици код Груде, британска војна мисијаизвестила је Каиро 29. септембра:

С војничке тачке гледишта, операцијечетника у долини Лима биле сууспешне због огромног ратног пленаузетог од Немаца, муслиманскемилиције (коју су Немци управододатно наоружали) и Италијана уПрибоју, Пријепољу, Бијелом Пољу иНовој Вароши

„Од Каверн Два (19 тачка 2: Спрок Хју-оту): Двадесет хиљ(ада) Италијана у и окоДубровника пристали да се боре противХуна али одустали кад су им Хуни одузе-ли оружје. Сад се само два батаљона бијепротив Хуна, остало хунски заробљеници.Дуж обале од Дубровника до Которске по-морске базе, Италијани и Михаиловиће-ви људи заједно туку Немце, велика биткаблизу Груде. Италијани у Котору чекају давиде савезничке бродове да тамо приста-ну, то би им подигло морал."БОКА КОТОРСКА: Једина област у којојсу италијанске окупационе снаге суровонаступиле према Србима била је БокаКоторска. Зато овде до капитулације Ита-лије није било четничких јединица, али јепостојала јака обавештајна служба са раз-вијеном мрежом илегалаца и људствомспремним на акцију. Већ 9. септембра1943. године бококоторски четници си-лазе у залив и разоружавају део јединицаиталијанске дивизије „Емилија". Италија-не у Рисну разоружао је Милош Ковач,створивши тако Кривошијски батаљон.

На другој страни Боке, у Грбљу, у ак-цију ступа око 600 четника, којима су ко-мандовали капетан Ђуро Иветић, СтанкоОџа, Иво Магуд и Марко Лазаревић. Онисе 14. септембра окупљају на Тројици из-над Котора и крећу у напад на град, где суНемци тада водили завршне борбе про-тив Италијана.

Четници су напали Немце у Котору изтри правца, под паролом: „Ко је Србин, замном", како је то рекао Станко Оџа, којиће потом бити делегат Боке Которске наСветосавском конгресу у селу Ба.

Водећи уличне борбе, четници су пола-ко потискивали Немце из Котора. На пу-ту према Кавчу капетан Иветић поставиоје своју посаду за топове напуштене одстране Италијана. Четничка артиљеријауништила је неколико немачких возилаи зауставила колону, али том приликомгине и Ђуро Бан, кога су Бокељи убацили

„Дуж обале од Дубровника доКоторске поморске базе, Италијании Михаиловићеви људи заједно тукуНемце, велика битка близу Груде.Италијани у Котору чекају да видесавезничке бродове да тамо пристану,то би им подигло морал"(британскиизвештај са лица места од 29.септембра 1943)

међу Немце као водича, да их наведе надрум који се налазио на нишану топова.

Немци потом крећу за Котор заобилаз-ним путем, преко Грбља, Будве и Цетиња.Четници их дочекују у Шпиларима, гдегину син и два синовца Станка Оџе. Ис-товремено, Немци се појављују и у Прчњу.Ову њихову групу заробили су партиза-ни у Лепетанима, али су је пустили, саоружјем, видевши да ће четници заузетиКотор. Тако су четници били принуђенида се повуку из града. Немци су сазналида је нападом командовао капетан ЂуроИветић, па су његову главу уценили на100.000 марака. Хроничар пише да су иНемци и четници током борби за Которимали „доста жртава".

Мада напад на Котор није успео, четни-ци су запленили знатне количине оружја,захваљујући којима оснивају Бококоторс-ку бригаду, под командом капетана ЂуреИветића.

Заузевши бококоторска насеља на оба-ли, половином септембра, Немци доносенову, до тада највећу опасност по Србе. На-име, по одобрењу Хитлера, Павелић издајепроглас да се „Независној Држави Хрватс-кој" припајају „хрватске земље које су билеотцијепљене од Хрватске", међу којима јепоменута и Бока. У окупираном Требињуусташе оснивају „бојну", која се заклела даће „Котор бити хрватски". Четници Тре-бињског корпуса известили су о овомечетнике у Боки, па они постављају заседена Дебелом бријегу и одбијају усташе.ОПЕРАЦИЈЕ НА ДРИНСКОМ СЕКТОРУ: Највише четника Дража је сконцентрисао угорњем току Дрине. План је био да се удолини ове реке савладају сви осовинскигарнизони, а затим да се са јаким одре-дима продужи према Сарајеву. У акцијусу најпре ступиле јединице под командоммајора Драгослава Рачића, Церски и Ма-чвански корпус.

Рачићеви корпуси су најпре ослобо-дили Бању Ковиљачу и Зворник, 17. сеп-тембра. Енглеска војна мисија је о борба-ма за Зворник обавестила своју командуу Каиру следећом депешом: „Од Рапира(174): 17. септембра Михаиловићеве снагеотеле од Хуна (шифра за Немце - прим.аут.) Зворник и одбиле све противнападе.Робин."

Рачићеви четници продужили су узДрину и ослободили Љубовију. Ове инаредне успешне акције четника противокупатора у долини Дрине забринуле сукомунисте, па је Покрајински комитет заБосну и Херцеговину 14. октобра писаоЦентралном комитету: „Акција дражино-ваца у Србији против недићеваца и Није-маца (напад на Ковиљачу и Љубовију),напуштање појединих мјеста дуж деснеобале Дрине од стране Нијемаца, омо-гућило би четничким бандама да се изСрбије пребаце у Босну ако ми не бисмобили довољно будни на том сектору."

У договору са Рачићем, четници Маје-вичког корпуса капетана Стевана Дамја-новића напали су Немце и усташе на ле-вој обали Дрине. О једној успешној акцијиенглеска војна мисија известила је Каиро

88/НИН/17/04/08

23. септембра:"Од Рапира (тачка 3): 23.септ. Михаиловић напао Хуне и усташеблизу Тузле, нанео губитке, отео оружје,муницију."

Следећа места узводно уз Дрину, Рога-чицу и Бајину Башту, од Немаца су осло-бодили четници 1. и 2. рачанске бригадеиз састава Златиборског корпуса, којимаје то била матична територија.

У међувремену, у акцију су ступилии четници Дринског корпуса капетанаАлекее Драшковића, који су 17. септембраослободили Вардиште и Добрун, нанев-ши велике губитке Немцима и усташама.Обавест Врховне команде: „Дрински кор-пус под командом капетана Драшковићау области Вишеграда напао је железнич-ке станице Вардиште и Добрун. Код селаСетихова на прузи за Прибој уништенадва воза. Заузели Вардиште. Уништено207 Немаца и усташа. Заплењено достаоружја и муниције, девет камиона и једанмотоцикл."

Дан по паду Вардишта и Добруна,18. септембра, из оближњег места Рудоповлачи се немачка посада снаге једногбатаљона, не успевајући да уништи ос-тављене залихе. Рудо се нашло у средиш-ту слободне територије, поставши база саснабдевање јединица које су напредовалепрема Сарајеву.

Потом је трајно онеспособљена пругаУжице - Мокра Гора, чиме су створениуслови за напад на највећу непријатељскупосаду у овој области, у Вишеграду.

У ово време, 21. септембра, једна ле-тећа бригада из састава Дринског кор-пуса, којом је командовао потпоручникВасилије Бодирога, успела је да обори дванемачка транспортна авиона типа „ЗВ45",у долини реке Сутјеске, јужно од Фоче.

Током акција у долинама Лима и Дри-не, главним снагама леђа су чували Ја-ворски корпус мајора Радомира Цветића,Драгачевска група бригада поручникаДавида Симовића из састава 1. равногор-ског корпуса капетана Звонимира Вучко-вића, Пожешки корпус капетана МилошаМарковића и Златиборски корпус капета-на Душана Радовића Кондора.

Због природе терена и путних праваца,највише посла против осовинских трупаимало је 2.200 четника Златиборског кор-пуса. Четници су овладали Златибором,ископали ровове на друмовима и поста-вили запреке. „Михаиловић држи Чаје-тину", јавила је британска војна мисијаКаиру 7. октобра.БИТКА ЗА ВИШЕГРАД: О нападу на Ви-шеград одржана је конференција у Дра-жином штабу, 30. септембра. У име за-падних савезника присуствовали су шефвојних мисија генерал Чарлс Армстронг,пуковник Вилијем Бејли, пуковник Ал-берт Сајц и потпуковник Хауард. ПоредДраже су били начелници штаба Врхов-не команде потпуковници Лука Балетић,Павле Новаковић и Мирко Лалатовић,официр за везу са страним војним ми-сијама капетан Борислав Тодоровић и

командант Босне потпуковник ЗахаријеОстојић.

Најпре је говорио генерал Армстронг,тражећи од четника да Немцима потпу-но прекину саобраћај на прузи за Сараје-во, рушењем великог железничког мостакод Вишеграда. Дража је одговорио дасе претходно мора савладати јак непри-јатељски гарнизон у овом месту и питаопотпуковника Остојића да ли то можеучинити. Остојић је одговорио потврд-но, тражећи садејство јединица мајораРачића. Рекао је још да се по ослобађањуВишеграда мора продужити ка Сарајеву,преко Сокоца, „како би се непријатељ са-свим парализовао". Дража се са свим са-гласио, укључујући и „напад на Сарајево,где је штаб немачке и хрватске армије".Британски генерал је био задовољан иобећао је слање већих количина војне по-моћи.

План потпуковника Остојића, изложену извештају Дражи од 8. октобра, био јеследећи: пошто се већи број бункера окоВишеграда налазио на десној обали Дри-не, требало је да четници најпре изведу јакнапад са леве обале. Са десне обале у градће неприметно упасти одабрана бомбаш-ка одељења, а главнина ће остати прикри-вена, како Немци и усташе не би схватилида су опкољени; требало је да напусте бун-кере на десној обали и оду у помоћ своји-ма на супротној страни. Тако је и било.

Са леве обале Дрине нападали су де-лови Романијског корпуса капетана Ми-лорада Момчиловића, а са десне деловиДрашковићевог Дринског корпуса.

Ево како потпуковник Сајц описујеоперацију на Вишеграду, уз коментар даје „заузимање града било у целини врлодобро изведено": „Видео сам четнике, нанеки начин заштићене пушчаном ватромсвојих другова, како јуришају на неприја-тељске бетонске бункере, ваде осигурачеиз бомби, држе их пар секунди (оне су по-дешене да експлодирају после пет секун-ди) и убацују их кроз пушкарнице. То нијепосао за многе плашљивце, а много их јестрадало. Двојица војника са ранама у аб-домену донета су назад на превијање. Нијебило ничега да им се помогне, изузев даим се да гутљај ракије. Видео сам их кас-није, мртве, на стомацима, где су претход-но пузали према јако брањеној кући, по-луискежених лица, тако напустивши бој.

Чињеница да су многи од усташа има-ли своје породице са собом, није ослабилажестину битке, и у многим случајевима,жене су умирале уз своје мужеве, а њихо-ва деца, ухваћена у смртоносној унакрснојватри, лежала су нема и мртва са ужасому широко отвореним очима.

Батерија, наоружана највероватнијетоповима калибра 105 милиметара, пос-тављена на брду преко пута реке, на крајуједног кукурузног поља, правила нам јеправи пакао, све док их четничка бригадана тој страни није истерала ватром...

Ми смо се вратили до наше артиље-рије, једног бацача од 46 милиметара,без икаквих нишанских справа. Њиме суруководила двојица бивших регуларацa,

17/04/08/НИН/89

који су одрадили предиван посао, преме-штајући и држећи ватру према касарнамаи магацинима преко реке.

Следећег јутра, истраживали смо градпосле тријумфалног уласка. Коњи суфрктали због још увек тињајућих оста-така кућа и радњи, спаљених у току бор-бе. Мртви Немци и усташе покривали суулице, са њиховим шлемовима и црнимчизмама. Многи од њих још увек су на се-би имали ручне бомбе, налик на справу заправљење кромпир-пиреа.

Ми смо побили око 350 Немаца и ус-таша, али и многи цивили ухваћени су одсмртоносне ватре. Неколико стотина не-пријатељских бораца избегло је у високабрда, многи од њих су после прогоњении побијени од четничких потера. Четни-ци, од којих су многи имали пред очимаслике њихових најдражих, мучених и по-бијених скоро пред њиховим очима, нисуимали милости...

Пре него што су се евакуисали, Немцису подметнули ватру по зградама, али суљути Срби продрли унутра, и извлачилинаполе тешке сандуке са муницијом иминобацачким гранатама.

Наш плен се састојао од два пољска то-па, велике количине аутоматског оружја,пет стотина пушака, два железничка воза,

„Мајор Џон и ја нашли смо двенацистичке заставе. Били су тобарјаци величине два пута шестметара... Враћајући се у град,раскошно смо јели у главномхотелу. Сви Срби су били у одличномрасположењу и ми смо им честиталина врло вредном послу" (америчкипотпуковник Сајц о ослобођењуВишеграда, 5. октобра 1943)

два аутомобила, четири моторна чамца,три гумена чамца, седам великих и 12малих минобацача, једне радио-станицеи невероватне количине муниције. Нај-већи део болничке опреме, која нам јетако очајнички требала, био је на несрећууништен у ватри.

Мајор Џон и ја нашли смо две нацис-тичке заставе. Били су то барјаци величи-не два пута шест метара...

Враћајући се у град, раскошно смо јелиу главном хотелу. Сви Срби су били у од-личном расположењу и ми смо им чести-тали на врло вредном послу."БОЈ НА СЕМЕЋКОМ ПОЉУ: У последњојфази битке за Вишеград четници су Не-мцима направили пролаз према Рогати-ци, извођењем фингираног повлачењана том сектору. Немци су помислили дасу ту пробили обруч, не знајући да им јена половини пута према Рогатици, на Се-мећком пољу, направљена замка у видупотковице. Ево како то описује потпо-ручник Трбојевић: „Већина бранилаца,Немаца и усташа, нашла је смрт, осимједне чете Немаца коју су четници про-

пустили из обруча код фабрике 'Вистад'.Ова немачка јединица упутила се прав-цем који води ка Рогатици преко Семећ-ког поља, отприлике на пола пута Ви-шеград - Рогатица. Немци нису знали дасу четници на Семећком пољу направилизаседу у виду потковице; они су пустилиНемце на врло блиско одстојање, а ондана њих отворили ватру из митраљеза. Тоих је изненадило и нису стигли да пружеотпор. Овај терен је као створен за заседе,што је допринело уништењу целе ове не-мачке јединице."

Урош Јовановић из Братунца, четникСребреничке бригаде, на питање да лиможе тачно рећи колико је Немаца по-гинуло, одговара одречно, уз напомену даније бројао лешеве и да није приметио даих је ико бројао. Када је паљба утихнула,и Јовановић је сишао на чистину. Каже:„Било је пуно немачких лешева, војник довојника."

У помињаном извештају Дражи од 8.октобра, потпуковник Остојић не наводипосебно бој на Семећком пољу, већ кажеда је немачки одред у повлачењу нападан„дуж целог свог одступања и тако је биоразбијен да ни двојица заједно нису стиг-ла у Рогатицу".ОСЛОБАђАЊЕ РОГАТИЦЕ: „После проведених недељу дана на обезбеђењу Ви-шеграда, ђенерал Дража наређује мајоруРачићу да крене са Церским и Мачванс-ким корпусом и да заузме Рогатицу. У товреме, морал наших трупа био је на вр-хунцу; сви смо веровали да се ближи крајрата и да је победа на нашој страни", пи-ше потпоручник Душан Трбојевић, офи-цир Мачванског корпуса.

Рачићеви четници стигли су пред Рога-тицу 12. октобра 1943. године. Трбојевићпотом пише:

„Усташе су алкохолом окуражени, пасу јурили лево и десно од пута, а нарочи-то према једном вису на левој страни путаидући од Рогатице. Усташе су трчале саједне стране тога пута, а ми, четници, садруге стране: ко ће пре да заузме тај гре-бен који доминира целим овим просто-ром? (...) Чим се борба отворила Рачићује постало јасно да тежиште борбе и на-ступање усташа није према Прачи и Ус-тиколини, како је он очекивао, већ премаПодроманији и Сокоцу. Због тога је он тр-чећим кораком хитао са Церским корпу-сом у правцу наших положаја да би намшто пре пружио појачање. Сама појаваРачићева много је значила за морал на-ших бораца, што је и овога пута дошлодо пуног изражаја. Рачићев громки гласса командом 'Јуриш на усташе!' чуо се на-далеко, када се цео Церски корпус сручиопрема путу за Рогатицу...

На нашем левом крилу водила се теш-ка борба прса у прса са пијаним усташама,где су радиле бомбе и каме са обе стране.Сутон је падао и ближила се ноћ, омо-гућивши главнини усташа и домобранада се извуку за Соколац, остављајући засобом преко 50 мртвих, који су лежалиизмешани са 28 палих четника. Ималисмо и око 35 рањених.

У овој борби погинула су и два братаМартиновића, родом из села Богатића,борци Мачванске бригаде, на истом мес-ту, у борби прса у прса."

Према Дејвиду Мартину, непријатељс-ки губици били су већи: „Доступни из-вештаји се мање-више слажу да су снагеОтаџбинске војске у заузимању града ус-пеле да убију преко 200 непријатељскихвојника", пише он о боју за Рогатицу. Какоизгледа, Трбојевић је навео само усташкегубитке на сектору на коме се налазио.

Погинули четници сутрадан сусахрањени поред цркве у Рогатици.ЧЕТНИЦИ ПРЕД САРАЈЕВОМ: У међувремену, четници су избацили Немце изГоражда, Фоче, Олова и још неких мањихместа у источној Босни, као и једну кому-нистичку групу из Чајнича. Сада су једи-нице Романијског, Церског и Мачванскогкорпуса спремале напад на Соколац, гдесу Немци и усташе поставили последњибедем пред Сарајевом. Четничка артиље-рија довезена је на погодне положаје и свејединице су током ноћи 22. октобра заузе-ле места за напад. У Сарајеву је владалавелика узрујаност: и тамо се, као и у Дра-жиној Врховној команди, очекивало да ћечетници ускоро ући у град. Посада хрват-ских домобрана послала је код потпуков-ника Остојића свог преговарача, мајораПредојевића, да понуди сарадњу противНемаца. Капетан Борислав Тодоровићпише: „Ова понуда учињена је ипак са ре-зервом, тј. под следећим условима: ако сеоперације у нападу на Сарајево успешноразвију, домобрански гарнизон је обећаода се неће борити против нас. У случајупак, да операције узму неповољни ток,хрватски домобрански команданти изја-вили су да они не могу да обезбеде своју

90/НИН/17/04/08

Потпоручник Душан ТрбоЈевић,командант Омладинског батаљонаПоцерске бригаде Церског корпуса(стоји) са четницима БраномГрковићем и Милутином Илићем

Наследник генерала Паула Бадера наместу команданта немачких снагау Србији, генерал Ханс Фелбер, навелику четничку офанзиву премазападу одговорио је ударом у леђаствореној слободној територијиса свим расположивим снагама,организујући, једну за другом, петоперација против четника у западнојСрбији

сарадњу и замолили су да се чак и о њихо-вој понуди не говори, пошто не би желелида изазивају сумњу Немаца. ПотпуковникОстојић јављао је, даље, да је мајора Пре-дојевића, који не жели да се врати натраг,упутио у главни штаб."

Према плану потпуковника Остојића,напад на немачко-усташку посаду на Со-коцу имао је почети у четири сата ујутру23. октобра. Међутим, план није остварен:у два сата ујутру четнике су са леђа напа-ле јаке комунистичке снаге, а потом сафронта и Немци и усташе.НЕМАЧКЕ ОПЕРАЦИЈЕ ПРОТИВ ЧЕТНИ-КА: Наследник генерала Паула Бадерана месту команданта немачких снага уСрбији, генерал Ханс Фелбер, на великучетничку офанзиву према западу одгово-рио је ударом у леђа створеној слободнојтериторији са свим расположивим сна-гама. Фелбер је заредом, током октобра1943, организовао пет операција противчетника у западној Србији. Првом одових операција, названом „Маисколбен",он је лично командовао, употребившиавијацију и целокупну стратешку резерву

снаге 15 батаљона. Немци, Бугари и љо-тићевци кренули су у напад 3. октобра, напростору око Чачка, Пожеге и Ваљева.

Према извештају потпуковника Голераод 5. октобра, све је ишло „по плану". Аливећ у сутрашњем извештају Голер је наго-вестио да су се четници извукли у правцузапада. Тог дана четници пробијају обручи повлаче се према западу, а 9. октобраделови Златиборског корпуса нападајуНемце и Бугаре изнад Ужица и спречавајуњихово надирање преко Златибора. Десе-тог октобра Фелбер је јавио Врховној ко-манди немачке војске да операција „Ма-исколбен" није успела, и да се зато спреманова офанзива на четнике.

Циљ следеће операције, вођене подшифром „Крум", био је да се опколе иуниште четници северно и јужно од пу-та Ужице - Мокра Гора, јер су Немци ве-ровали да су се њихове јединице токомизвођења „Маисколбена" повукле у томправцу. У подухвату „Крум" учествовалоје пет бугарских и три немачка СС поли-цијска батаљона. Они су покренути 13. ок-тобра. У наредних шест дана нанели су из-весне губитке Дражиним „бандама", алије очекивани успех и овога пута изостао.„Досадашњи подухвати 'Маисколбен' и'Крум' довели су до смирења дале околи-не Ужица, иако се није успело да се ухватии уништи главнина непријатеља", стоји уФелберовом извештају од 18. октобра.

Одмах после овога, Фелбер је органи-зовао операцију „Долхштос", у околиниНове Вароши, а потом и „Хербстнебел", напростору између Ужица и Кокиног Брода.Окосницу окупаторских снага чинио је Пе -ти моторизовани СС полицијски пук, којису пратила четири бугарска батаљона идве чете љотићеваца. После три дана, опе-

рација „Хербстнебел" завршила се неуспе-хом, па је упорни Фелбер покренуо новуофанзиву, под шифром „Хамелброт".

Нешто касније, крајем новембра илипочетком децембра, драгачевски четни-ци нанели су тешке губитке Немцима уселу Дубац. Немци су имали 27 мртвих ирањених. За одмазду су спалили 49 кућаи одвели у логор све мушкарце старије од15 година, које су ухватили.

Своје неуспехе Немци су правдали не-довољним бројем расположивих војника.Из других крајева Србије они нису моглида доведу појачања, јер су морали да чувајуважне комуникације и привредне објекте,које су четници стално узнемиравали. Саовим што је имао у западној Србији Фел-бер се није усудио на одлучан продор доДрине и Лима. Озбиљнија појачања Не-мцима ће стићи током новембра.

Сем тога, као и у претходним прилика-ма, окупатор је чекао да се четници и пар-тизани ухвате у коштац на једном ускоми стратешки неповољном простору, па даих опколи и у погодном моменту и једнеи друге уништи.

Дражина тактика у новим околности-ма састојала се у извлачењу из сендвича.Он је главнину снага повукао јединимслободним правцем, на североисток, ос-тавивши мање герилске формације дазадржавају комунисте у стратешки не-повољном положају у долини реке Лим.Комунисти то нису приметили, као ниповратак немачке 1. брдске дивизије изГрчке. Тако су се четници још једном из-вукли из обруча, а партизани су поновомасакрирани, почетком децембра; овајмасакр њихови историчари називају„Пријепољска битка". •

МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ

17/04/08/НИН/91