Savet Evrope i zaštita životne sredine- praksa Evropskog suda za ljudska prava

Prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanovićmirjana.drenovak@ius.bg.ac.rs

Nota bene

• Evropski savet (šefovi država i vlada država članica, ministri inostranih poslova, predsednik Komisije i Visoki Predstavnik EU za spoljne poslove) treba razlikovati od Saveta Evropske unije koji čine resorni ministri država članica, a još više od Saveta Evrope koji je posebna evropska organizacija, čiji su članovi države Evrope.

Savet Evrope i zaštita životne sredine

• Savet Evrope je ustanovljen Londonskim ugovorom od 5. maja 1949. godine.

• Prva regionalna međunarodna organizacja koja je nastala na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata sa ciljem da doprinese ujedinjenju zemalja Evrope.

• 2003. godine u Savet Evrope primljena je i Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Po tom osnovu, i Srbija je danas članica Saveta Evrope.

• Osnovni ciljevi Saveta Evrope su:

1. zaštita ljudskih prava, demokratija i vladavina prava;

2. unapređenje svesti i podsticanje razvoja kulturnogidentiteta i različitosti evropskih zemalja;

3. traženje rešenja za probleme sa kojima se suočavaevropsko društvo, kao npr. zaštitita životne sredine, problem diskriminacije nacionalnih manjina, ksenofobija, netolerancija, organizovani kriminal, trgovina narkoticima, trgovina ljudima i dr.

4. pružanje pomoći u učvršćivanju demokratije krozimplementaciju političkih, zakonodavnih i ustavnih reformi.

• Organi Saveta Evrope su:

1. Komitet ministara;

2. Parlamentalna skupština;

3. Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope;

4. Evropski sud za ljudska prava; i

5. Sekretarijat Saveta Evrope.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava (1950)

• Ne garantuje pravo na zaštitu životne sredine kao samostalno – sui generis – pravo.

• Parlamentarna skupština Saveta Evrope prepoznala je značaj prava na život u zdravoj životnoj sredini i 2003. godine donela Preporuku 1614.

• http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=17131&lang=en

• U Preporuci se navodi da “u svetlu menjanja uslova života i rastućeg značaja važnosti ekoloških tema, ... u Evropsku konvenciju o ljudskim pravima može se uvrstiti pravo na zdravu životnu sredinu kao osnovno ljudsko pravo.”

• “Skupština Saveta Evrope predlaže da Vlade i države članice:

9.1. Obezbede odgovarajuću zaštitu života, zdravlja, porodice i privatnog života, psihičkog integriteta i privatne imovine u skladu sa članovima 2, 3, i 8 EKLJP i u skladu sa članom 1 Dodatnog Protokola 1 uzimajući u obzir potrebu za zaštitom životne okoline.

9.2. Priznaju ljudsko pravo na zdravu, pristojnu i održivu životnu sredinukoja uključuje obavezu država da štite sredinu u nacionalnim zakonodavstvima, po mogućstvu na ustavnom nivou.

9.3. Čuvaju i obezbede pravo svakog pojedinca na pristup informacijama, učestvovanje javnosti u donošenju odluka i pristup pravdi u ekološkim stvarima kako je to predviđeno Arhuskom konvencijom.”

• Povreda prava na zdravu životnu sredinu ne uzima se samostalno, već samo u vezi sa nekimdrugim zaštićenim pravom (npr. zaštita prava pojedinaca od posledica klimatskih promena se najčešće vezuje za pravo na život).

• Pojedini slučajevi koji su posredno bili u funckiji prava zaštite životne srednine kroz pravo na život, pravo na poštovanje privatnog i porodničnog života i drugih prava zajamčenih Konvencijom našlisu se pred Evropskim sudom.

Evropski sud za ljudska prava i zaštita životne sredine

• Evropski sud za ljudska prava nadležan je da raspravlja o povredama EKLJP.

• Evropski sud priznaje značaj prava na život u zdravoj životnoj sredini, i pruža zaštitu različitim aspektima životne sredine, posredno dovodeći ih u vezu sa pravima zajamčenim EKLJP.

• Od sredine 70-ih godina XX veka Sud je razvio značajnu praksu u zaštiti životne sredine, uglavnom putem prava na privatan i porodičan život (član 8) i prava na slobodno uživanje imovine (član 1 Protokola 1).

• Evropski sud za ljudska prava ima supsidijarnu ulogu u odnosu na nacionalni sudski sistem koji je prvenstvenu dužan da pruži odgovarajuću pravnu zaštitu.

Zaštita životne sredine putem prava na privatan i porodičan život

• Član 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

2. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava osim ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

• Slučaj Powel and Rayner protiv Ujedinjenog Kraljevstva(Predstavka br. 9310/1981, presuda od 21. februara 1990. godine)

• Slučaj Lopez Ostra protiv Španije (Predstavka br. 16798/90, presuda od 9. decembra 1994. godine)

• Mileva i drugi protiv Bugarske (Predstavke broj 43449/02 i 21475/04)

• Slučaj Hatton i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva(Predstavka br. 36022/97, presuda od 8. jula 2003. godine)

Slučaj Powel and Rayner protiv Ujedinjenog Kraljevstva (Predstavka br. 9310/1981)

• Podnosioci su se žalili na posledice koje na njihov porodičniživot ima vazdušni saobraćaj koji se odvija na londonskomaerodromu Hitrou, u neposrednoj blizini njihovih kuća (bukapri uzletanju i sletanju aviona).

• Evropski Sud: “Nadležne vlasti su preduzele čitav niz mera u cilju kontrole, ublažavanja buke i mera u cilju obeštećivanja zbog buke koju proizvode letilice. Prilikom uvođenja mera, uzeti su u obzir međunarodni standardi u ovoj oblasti, tehnološki razvoj u avionskoj industriji i različiti nivoi uznemiravanja koji su trpeli stanovnici u okolini aerodroma Hitrou.” (para. 43)

Slučaj Lopez Ostra protiv Španije (Predstavka br. 16798/90)

• Evropski sud je 1994. godine u ovom slučaju utvrdio povredu EKLJP, zbog industrijskog zagađenja koje je izazvala fabrika u privatnom vlasništvu.

• Podnosioci predstavke iznose da pogoni izvesne kompanije predstavljaju izvor isparenja, jakih mirisa, nesnosne buke i nepodnošljivih životnih uslova za porodicu, usled čega članovi porodice imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Time je povređeno pravo na privatnost doma.

• Evropski Sud smatra da “Vlasti Španije nisu pronašle ravnotežu između dobrobiti građana – korist od fabrika za preradu otpada – i interesa podnosioca predstavke da na efikasan način uživa u pravu poštovanja doma, i privatnog i porodičnog života. Shodno tome povređen je član 8 EKLJP.” (para. 52)

Mileva i drugi protiv Bugarske (Predstavke broj 43449/02 i 21475/04

• U predmetu Mileva i drugi protiv Bugarske podnosioci predstavke su se žalili da suizloženi preteranoj buci koju prouzrokuje Klub za kompjuterske igrice, a koja se nalazi u kancelariji pored njihovog stana.

• Sud u Strazburu je izneo stanovište da su nadležni organi države Bugarske bili pasivni inisu reagovali na pritužbe podnosilaca predstavke koje su upućene nacionalnim vlastima.

• U konkretnoj pravnoj stvari postojale su dve odluke nadležnih organa uprave, kojima je bilo naloženo zatvaranje tog Kluba za kompjuterske igrice, ali ove odluke nikada nisuizvršene. Kao rezultat toga, u periodu od preko 4 godine podnosioci predstavke su biliizloženi prekomernoj buci i uznemiravanju koje je bilo na tom nivou da je uticalo nanjihov privatni i porodični život, te je sud stao na stanovište da je došlo do povredenjihovih prava zaštićenih članom 8. Konvencije.

Slučaj Hatton i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (Predstavka br. 36022/97)

• Sud je izneo sledeće:“U Konvenciji se ne spominje pravo na čistu i tihu životnu sredinu, ali

ukoliko je pojedinac izložen direktno i ozbiljno buci ili drugoj vrsti zagađenja, može se javiti pitanje u vezi sa članom 8.

Član 8. može se primeniti na slučajeve koji se tiču životne sredine bilo da je država za zagađenje odgovorna neposredno ili zbog propusta da na adekvatan način reguliše privatnu industriju.

U slučajevima koji se tiču državnih odluka koje imaju posledice na životnu sredinu, Sud može da ispituje dva aspekta. Prvo, Sud ispituje da li su državne odluke suštinski u skladu sa čl. 8. Drugo, može da preispituje da li je u postupku donošenja odluka dovoljan značaj dat interesima pojedinaca.”

• Konstatujući povrede zbog nesprovođenja važećih nacionalnih propisa o zaštiti životne sredine od strane državnih organa, usled čega podnosilac predstavke trpi ograničenja prava na privatan i porodičan život, Evropski sud za ljudska prava vrši pritisak na države da primenjuju nacionalne propise o zaštiti životne sredine.

• U navedenim slučajevima, Sud je razmatrao da li je uticaj bio takvog inteziteta da onemogućava podnosioca predstavke da uživa u pravu na privatan i porodičan život i da li su države vodile dovoljno računa o ravnoteži interesa ekonomskog razvoja i interesa pojedinaca.

Da bi se govorilo o povredi prava podnosilaca predstavke u vezi zaštite životne sredine, a u smislu člana 8. Konvencije koji garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, mora da postoji u svakom konkretnom slučaju određen minimalni nivo buke i zagađenja.

Procena toga koliki je taj minimum zavisi od svakog konkretnog činjeničnog stanja, u svakomposebnom slučaju, i sud će uvek imati u vidu:

- koliki je stvarni intenzitet činilaca koji narušavaju nečije pravo na zdravu životnu sredinu,

- kolika je bila dužina trajanja tih radnji,

- koje su bile posledice po fizičko ili mentalno zdravlje podnosilaca predstavke.

Takođe, mora biti uzet u obzir i opšti kontekst okruženja, jer ako je šteta koju je za njegovopravo na privatni život, kojoj je podnosilac predstavke bio izložen – beznačajna ili od manjebitnog značaja u poređenju sa izloženošću ekološkim rizicima, koji su svojstveni životupojedinca u svakom modernom gradu, sud će imati to u vidu.

Fadejeva protiv Rusije

Podnositeljka predstavke živela je na udaljenosti od 450 metara od najveće fabrike koja proizvodi čeliku Rusiji. Fabrika je posedovala odobrenje nadležnih organa Rusije da obavlja delatnost u sred gusto naseljenog grada. Fabrika je emitovala visok nivo industrijskog zagađenja i svrstava se u većezagađivače.

Uprkos tome što je u skladu sa nacionalnim pravom bilo neophodno da se iz zdravstvenih ibezbednosnih razloga oko fabrike uspostavi nenaseljena zaštitna zona, podnositeljka predstavke je navela da je, zajedno sa mnogim drugim licima, živela upravo u toj zoni.

ES je u svojim presudama u ovoj oblasti zauzeo stanovište da pogoršanje ekoloških uslova, samo posebi, nije dovoljno da bi moglo da posluži kao osnov za tvrdnju da je narušeno pravo podnosilacapredstavke iz člana 8. Konvencije, već mora da postoji direktna i neposredna veza između određenesituacije koja navodno ugrožava njihovo pravo na dom i na privatni porodični život i mora da postojipropuštanje, odnosno nepostupanje nacionalnih organa da preduzmu sve mere, u smislu toga da li fabrika koja ispušta određene negativne štetne emisije ima dozvolu za rad, da li poseduje sve zaštitnefiltere i prečišćivače u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima i slično. Da bi došlo do stava suda da je povređeno pravo građanina, odnosno podnosioca predstavke iz člana 8. Konvencije, neophodno je da je zagađenje neposredno prouzrokovano radnjama države ili da je država propustila da uredi naodgovarajući način postupke tih fabrika i drugih privrednih subjekata, čije eventualne delatnostizagađuju životnu sredinu, odnosno pravo ljudi na privatni i porodični život.

Zaštita životne sredine putem prava na slobodno uživanje imovine

• Član 1 Protokola 1 uz EKLJP:

Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine.

Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

• Slučaj Svidranova protiv Republike Slovačke (Predstavka br. 35268/97, odluka od 1. jula 1998. godine)

• Slučaj Papastavrou protiv Grčke (Predstavka br. 46372/99, presuda od 14. aprila 2003. godine)

• Fredin protiv Švedske

• Hamer protiv Belgije (Predstavka 21861/03)

Slučaj Svidranova protiv Republike Slovačke (Predstavka br. 35268/97)

• U predstavci se iznosi da je povređeno pravo na mirno uživanje imovine jer g-đa Svidranova nije mogla da registruje automobil koji nije ispunjavao standarde postavljene slovačkim propisima.

• Evropska Komisija je u odluci o prihvatljivosti jasno istakla da zaštita životne sredine predstavlja legitiman cilj za ograničenje prava na slobodno uživanje imovine.

• “Imajući na umu važnost zaštite životne sredine od snažnih zagađenja koja izazivaju motorna vozila i široko polje diskrecione ocene koje države imaju u vezi sa tim, Komisija smatra da je regulisanje upotrebe stvari u vlasništvu podnosioca predstavke u srazmeri sa legitimnim ciljem zbog koga je uvedena.”

Odluke upravnih sudova Nemačke

• Ekološke NVO su tokom 2016. i 2017. godine pokrenule tužbe protiv određenih zbogpropusta da donesu akte neophodne za smanjenje zagađenja vazduha, u velikoj meriuzrokovano vozilima s dizel-motorima, i optužile vladu da interese proizvođačaautomobila stavlja ispred zdravlja građana.

• Posebna je kritična situacija u regionalnim centrima Štutgartu i Diseldorfu, koji imajuveoma visoke nivoe štetnih azotnih oksida u vazduhu, koji u najvećoj meri dolaze iz vozilas dizel motorima.

• Prema navodima ove organizacije, više od 60 odsto zagađenja vazduha u nemačkimgradovima dolazi od strane automobila, i to prvenstveno onih sa dizel motorima.

• Evropska komisija je uložila žalbu protiv Nemačke zbog neuspeha da sačuva kvalitetvazduha u gradovima.

• Savezni upravni sud u Lajpcigu je odbio žalbe dve nemačke savezne države na presudenižih sudova koji su presudili da bi zabrana vožnje vozila s dizel motorima bila efikasnosredstvo zaštite javnog zdravlja.

• Nemački mediji prenose da bi odluka mogla da primora milione vozača da ostave svojeautomobile kod kuće u danima kada je nivo zagađenja vazduha posebno visok, alizvaničnici kažu da bi zabrana bila teško sprovodiva.

• Nakon Hamburga i Štutgarta, i glavni nemački finansijski grad će od februara 2019. uvestizabranu za stare dizelaše.

• Sud u Visbadenu je ovu odluku doneo u postupku koji je pokrenula grupa za zaštitu životne sredine Deutsche Umvelthilfe (DUH), nakon presude Vrhovnog upravnog suda iz februara 2018. koja je "otvorila vrata" zabranjivanju dizelaša u gradskim jezgrima, prenosi Rojters.

• Zabrana se odnosi na vozila sa EURO 4 i starijim dizel motorima, ali i na EURO 1 i 2 benzince. Pretpostavlja se da će oko četvrtine automobila registrovanih u Frankfurtu biti zahvaćeno ovom odlukom. A od sledećeg septembra centrom Frankfurta neće smeti da saobraćaju ni EURO 5 dizelaši.

Slučaj Papastavrou protiv Grčke (Predstavka br. 46372/99)

• Sud je razmatrao predstavku grupe grčkih državljana koji su se žalili na povredu prava da slobodno uživaju imovinu, jer je doneta odluka da će placevi u njihovom vlasništvu biti pošumljeni, čime su oni, iako nisu lišeni vlasništva, ograničeni u vršenju svojih prava.

• Sud je utvrdio da je Grčka prekršila Konvenciju jer podnosiocima predstavke nije pružena naknada zbog toga što su onemogućeni da na komercijalan način upotrebljavaju sporno zemljište, a Grčke vlasti su naknadu isplaćivale za eksproprijaciju drugih placeva u okolini koji su korišćeni za izgradnju objekata za potrebe Olimpijskih igara 2004. godine.

Fredin v. Sweden, 12033/86 [1991] ECHR

• U predmetu Fredin protiv Švedske, ESLjP ukazuje na to da je u donošenju odluke o zatvaranjukamenoloma u kome se proizvodi šljunak neophodno uzeti u obzir zaštitu životne sredine i da to proizilazi ne samo iz okolnosti konkretnog slučaja već da je reč o potrebi savremenog društva.

• U tom predmetu ESLjP je izneo stav da potreba zaštite prirode predstavlja osnov za ocenu da je u tom predmetu došlo do srazmernog mešanja države u pravo podnosioca predstavke, na osnovučega je stao na stanovište da nema povrede čl. 1 Protokola 1 uz Konvenciju.

• Oduzimanje dozvole podnosiocu predstavke da vadi šljunak sa svoje imovine, uz obrazloženje kojese odnosilo na zaštitu prirode, predstavljalo izraz srazmernog mešanja države u njegova prava isud je stao na stanovište da nije bilo povrede člana 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju.

Hamer protiv Belgije (Predstavka 21861/03)

Podnosioci predstavke su naveli da su vlasnici kuće koju su sagradili njihovi roditelji na šumskom područjugde je građenje zabranjeno. Nadležni organi države Belgije su doneli odluku da podnositeljka predstavkeposeduje izgrađenu kuću u oblasti koja je zaštićena Zakonom o šumama i sud joj je naložio da mora da vratizemljište u prvobitno stanje, pa je njena kuća prinudno srušena. Podnositeljka predstavke se žalila na to da je povređeno njeno pravo na privatni život i na mirno uživanje imovine.

Sud: s obzirom na to da pravo na zdravu životnu sredinu nije eksplicitno zaštićeno Konvencijom, pravo nazdravu životnu sredinu je specifična vrednost gde se moraju imati u vidu interesi i društva i državnihorgana. Što se tiče ekonomskog aspekta podnosioca predstavke i njegovog prava na svojinu, oni ovde nisunarušeni (u smislu člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju), jer je država zakonom uredila ovu oblast. Stoga su, po nalaženju suda u Strazburu, javne vlasti bile ovlašćene da reaguju kada su srušile kuću podnositeljkepredstavke, a radi zaštite životne sredine. U većini slučajeva se pozivanje podnosilaca predstavki nanarušavanje člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju može okrenuti protiv njih, odnosno u većini presudaEvropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti, član 1. Protokola 1. je argument na strani države – da mešanje države u pravo pojedinca na imovinu jeste opravdano ako se preuzima u cilju javnog interesa, a što može da se odnosi i na prostorno i urbanističko planiranje, u cilju zaštite životne sredine, ako je pravilno primenjen i zahtev koji se odnosi na obavezu poštovanje načela srazmernosti između javnoginteresa i interesa pojedinca.

• Član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

Sloboda izražavanja

• 1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih i radio stanica.

• 2. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti iodgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom ineophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalnebezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprecčavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ilimorala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprecčavanjaotkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radiočuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

• Guerra et al. v. Italy, Application No. 14967/89, presuda od19. februara 1998. god.

• Slučaj su pokrenuli stanovnici Manfredonije koji žive udaljeni1 km od fabrike čija je aktivnost 1998. godine, u skladu saSaveso Direktivom, kvalifikovana kao visokorizična po zdravljeljudi i stanje životne sredine. Oni su smatrali da organi vlastinisu obavestili javnost o rizicima kojima su izloženi kaograđani koji žive u neposrednoj blizini fabrike, kao i da organivlasti nisu obavestili javnost o postupku zaštite u slučajuekološkog akcidenta.

• Sud: “vlasti nemaju pravo da uskrate informacije, ali da pravona pristup ekološkim informacijama ne znači i obavezudržave da samoinicijativno sakuplja informacije i vršiobaveštavanje javnosti.”

• Slučaj Társaság a Szabadságjogokért v. Hungary, br.37374/05 od 14. aprila 2009. god.

• Sud: Evropski sud za ljudska prava je u ranijim odlukama zauzeo stav da se na osnovu člana 10. Konvencije „teško može izvesti neko opšte pravo pristupa upravnim postupcima i dokumentima“, ali u nedavnim slučajevima pokazana je tendencija ka širem tumačenju pojma „sloboda da se primi informacija“, što za rezultat ima priznavanje prava pristupa ekološkim informacijama u upravnom postupku i upravnom sporu.

Konvencije o zaštiti životne sredine donete u okviru Saveta Evrope

1. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava (1950)

2. Konvencija o zaštiti evropske divljači i njihovih prirodnih staništa (Bernska konvencija, 1979)

3. Konvencija o građansko-pravnoj odogovrnosti za štete nastale usled aktivnosti opasnih po životnu sredinu (Lugano, 1993)

4. Konvencija o krivično-pravnoj zaštiti životne sredine (Strazbur, 1998)

5. Evropska konvencija o pejzažu (Firenca, 2000)

Konvencija o zaštiti evropske divljači i njihovih prirodnih staništa (Bernska konvencija, 1979)

• Konvencija o očuvanju evropske divljači i njihovih prirodnih staništa (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats, ETS.104) otvorena je za potpisaivanje 19. septembara 1979. godine.

• Stupila na snagu juna 1982. godine, kada je ispunjen neophodan uslov da Konvencija bude potpisana i ratifikovana od strane najmanje 5 država-članica Saveta Evrope.

• Srbija je potvrdila ovu Konvenciju donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Službeni glasnik RS, br. 102/07)

• Osnovni ciljevi Bernske konvecnije su:1. očuvanje divljih biljnih i životinjiskih vrsta i

njihovih prirodnih staništa, naročito onih vrsta i staništa za čije očuvanje je neophodna saradnja između nekoliko država;

2. unapređenje saradnje između zemalja potpisica u oblasti zaštite prirode;

3. posebna zaštita ugroženih i retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Konvencija o građansko-pravnoj odgovrnosti za štete nastale usled aktivnosti opasnih po životnu sredinu (Lugano, 1993)

• Konvencija o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled aktivnosti opasnih po životnu sredinu (Convention on Civil Liability for Damage Resulting from Activities Sangerous to the Environment, ETS No. 150) otvorena je za potpisivanje u švajcarskom gradu Luganu juna 1993. godine.

• Da bi stupila na snagu neophodno je deponovanje najmanje 3 potisa o ratifikaciji država članica.

• Konvencija se primenjuje na situacije kada se incident dogodio na teritoriji zemlje potpisnice, bez obzira na to gde se osećaju posledice štete.

• U smislu ove Konvencije „incident“ je svaki iznenadni događaj (požar, emisija štetnih materija i sl.) koji dovodi do oštećenja ili predstavlja ozbiljuopasnost od nastanka štete.

• Suštinsko obeležje Lugano konvecije je to, što ona uvodi princip objektivneodgovornosti, odnosno odgovornosti bez krivice rukovaoca, čiju osnovu činirizik izazvan obavljanjem opasne aktivnosti.

• Za naknadu štete dovoljno je da postoji uzročna veza između štete i opasneprirode aktivnosti koja se vrši. Do isključivanja objektivne odgovornostimože doći samo u slučaju ratnog stanja, građanskih ratova i drugih sličnihslučajeva, koji su taksativno nabrojani Konvecijom.

• Princip objektivne odgovornosti treba da podstakne rukovaoca da preuzmesve razumne preventivne mere koje mogu da izbegnu nastanak štete.

Konvencija o krivično-pravnoj zaštiti životne sredine (Strazbur, 1998)

• Konvencija o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine (Convention on the Protection of Environment through Criminal Law) otvorena je za potpisivanje novembra 1998. godine u Strazburu.

• Konvencija predviđa da svaka zemlja potpisnica mora da usvoji neophodne mere za utvrđivanje u svojim nacionalnim zakonodastvima određenih krivičnih dela sa određenim radnjama inkriminacije koje su kao takve utvrđene ovom Konvencijom.

• Osnovni ciljevi ove Konvecnije su:

1. potreba vođenja zajedničke krivične politike u cilju zaštite životne sredine;

2. potreba da život i zdravlje ljudi, folre i faune kao i prirodni resurski budu zaštićeni svim raspoloživim sredstvima, uključujući i krivičnopravne mere;

3. neophodnost da se kršenje principa zaštite životne sredine propiše kao krivično delo koje podleže odgovarajućim sankcijama;

4. krivično gonjenje i kažnjavanje počinilaca krivičnih dela u oblasti zaštite životne sredine i želja da se u tom cilju ojača međunarodna saranja.

Evropska konvencija o pejzažu (Firenca, 2000)

• Evropska Konvencija o pejzažu (European Landscape Convention ETS No. 176) otvorena je sa potpisivanje oktobra 2000. godine u italijanskom gradu Firenci.

• Osnovni cilj Evropske konvencije o pejzažu je da podstakne vlasti u zemljama potpisnicama da usvoje odgovarajuće politike i mere na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou zaštite, upravljanje i planiranje pejzažima širom Evrope, kako bi se održao i unapredio kvalitet i karakteristike evropskog pejzaža.

• Srbija je potpisala ovu Konvenciju 21. septembra 2007. godine.

• O odnosu Povelje Evropske unije o osnovnim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima u oblasti zaštite životne sreidne, kao i o praksi Evropskogsuda za ljudska prava vid. M. Drenovak-Ivanović, Ekološko pravo Evropskeunije, Beograd 2017, str. 62-70.

Hvala na pažnji!