POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA VRANJE

- STOČARSTVO -

BROŠURA

SASTAVLJANJE OBROKA ZA MLEČNA GRLA

Vranje, april 2010. godina

UVOD Krave treba da dobijaju dobro izbalansirane obroke kako bi im se obezbedile sve hranjive materije (energija, proteini, sirova vlakna, minerali i vitamini) i time omogućila ekonomična i optimalna proizvodnja mleka kvalitetnog sastava uz održavanje dobrog zdravstvenog stanja, ali i podmirile uzdržne potrebe, potrebe za rast i reprodukciju.

Da bi se sastavio optimalna obrok, prvo bi trebalo izvršiti laboratorijsku analizu hraniva. Obrok treba da je ukusan za životinje i valjalo bi da sadrži određenu količinu kabaste hrane kako bi se obezbedilo dovoljno sirovih vlakana što je neophodno za normalan proces varenja u predželucima i za dobijanje kvalitetnog mleka. Kako bi se izbegli poremećaji varenja, kabasta komponenta obroka (trava, seno, kukuruzna silaža) treba da čini najmanje 1/3 ukupno unete SM dnevno. Većinom se poremećaji metabolizma javljaju za vreme porođaja i 6-8 nedelja nakon telenja kada je grlo pod jakim stresom, tako da u ovom periodu značajnu ulogu igraju nivo ishrane i sastav obroka. Troškovi ishrane treba da su niži da bi se postigao visok prihod. Ovo znači da bi trebalo maksimizirati kad god je to moguće udeo visoko kvalitetne kabaste hrane, a dodatne koncentrovane mešavine sa adekvatnim sadržajem minerala i vitamina treba kupovati kako bi se izbalansirala optimalna proizvodnja mleka sa najnižim mogućim troškovima po jedinici proteina i energije. Danas su dostupni optimizacioni softverski paketi za sastavljanje što jeftinijeg obroka za mlečna grla. Svakoj kravi individualno se mogu davati koncentrati pomoću automatizovanog kompjuterskog sistema i identifikacije uz pomoćrespondera ili čipa zakačenog za uho, čime se obezbeđuje da svako grlo prema svojoj proizvodnji mleka dobija u toku dana određenu količinu koncentrata, što rezultira izuzetnim uštedama u ishrani.

Preporučljivo je davati kravama obilne obroke u količini koja je za oko 10% veća od realnih potreba. Opšte linije vodilje za formulaciju obroka:

- analiza sastava hraniva u hranjivima materijama - korištenje kvalitetnih hraniva i izbegavanje plesnive hrane pod svaku cenu - merenje i procenjivanje količine svakog hraniva koje se uključuje u

kompletan obrok - davati obroke konstantnog sastava, naročito u prvoj polovini laktacije - paziti da obroci uvek sadrže najmanje 1/3 SM iz kabastih hraniva da bi se

sprečili poremećaji u varenju - dodavati koncentrovane mešavine sa odgovarajućim sadržajem minerala i

vitamina - koncentrati moraju biti dati u odgovarajućim količinama i pravog sastava

kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe grla u hranjivim materijama - obezbediti obroke koji su ukusni i privlačni za mlečna goveda - koristiti hraniva koja neće menjati ukus mleka i koja nisu štetna po zdravlje

životinja - uzeti u obzir dostupnost i cenu hraniva po kg SM - obezbediti optimalno ekonomične obroke za profitabilnu proizvodnju mleka

Kod sastavljanja obroka za mlečna grla, važno je: - podeliti krave u proizvodne grupe - sastaviti obrok za visoko produktivne krave - sastaviti obrok za nisko produktivne krave - sastaviti obrok za zasušene krave - sastaviti obrok za telad i junad

PROIZVODNE GRUPE

Sa organizacione tačke gledišta, potrebno je krave prema fazi laktacije podeliti na proizvodne grupe. Podela krava u proizvodne grupe je neophodna da bi se prema potrebama svake grupe sastavio odgovarajući obrok. U štalama sa vezanim načinom držanja svaka krava dobija individualni obrok, ali pri slobodnom načinu držanja kada se u jednoj grupi drže zajedno visoko produktivne i nisko produktivne krave, nije moguće za svaku kravu posebno obezbediti željeni obrok, tako da je ovde neophodno podeliti krave po proizvodnim grupama. Drugi razlog zbog kojeg je potrebno podeliti krave po proizvodnim grupama je u vezi sa deljenjem kabastih hraniva zimi i u periodima suše. U tim periodima kvalitet hraniva ima značajnu ulogu i visoko produktivna grla treba da dobijaju najbolja hraniva. Da bi se pripremio za period suše, farmer treba da skladišti kabastu hranu za vreme vegetacionog perioda. Često se dešava da farmeri imaju određenu količinu hrane koja nije dovoljno kvalitetna za visoko produktivne krave, ali može dobro

poslužiti za nisko produktivna i zasušena grla, tako da je dobro pre svakog perioda suše i zimskog perioda sastaviti plan ishrane kako bi se kabasta hraniva različitog kvaliteta rasporedila po proizvodnim grupama. U periodu davanja sveže kabaste hrane, ista zelena masa se daje svim proizvodnim grupama. Podela krava u proizvodne grupe prema fazi laktacije:

- visoko produktivna grla (krave koje su u laktaciji od telenja pa do 3 meseca po telenju)

- nisko produktivna grla (krave koje su u laktaciji više od 3 meseca) - zasušene krave

Naravno, potrebno je obratiti pažnju i na sastavljanje obroka za telad i junad kojima se moraju davati dobro izbalansirani obroci kako bi im se obezbedio optimalan razvoj i time kasnije profitabilna proizvodnja.

SASTAVLJANJE OBROKA ZA VISOKO PRODUKTIVNA GRLA

Obično su grla u maksimumu proizvodnje mleka između 30 i 40 dana nakon telenja, a maksimum unosa SM je između 60 i 80 dana po telenju. U ovom periodu visoko mlečno grlo najteže zadovoljava svoje potrebe u hranjivim materijama (posebno u proteinima i energiji), tako da ako unos SM zaostaje za proizvodnjom mleka, pa će to rezultirati negativnim energetskim balansom i gubitkom telesne mase. Unos SM se razlikuje od grla do grla i obično, što je viša proizvodnja mleka, duži je period potreban grlu da postigne pozitivan energetski balans. Dovoljne količine sirovih vlakana u obroku pomažu da se spreče metabolički poremećaji, kao što je acidoza buraga.

Sadržaj sirovih vlakana u obroku ne sme da bude ispod 16% od ukupnog unosa SM, a važna je i vrsta sirovog vlakna. Kabasta hraniva dobrog kvaliteta i visoke energetske vrednosti su osnova za visoku mlečnu proizvodnju. Ona se trebaju kombinovati zajedno sa koncentratima koja imaju visok nivo sporo razgradivog skroba jer ovaj obrok sa visokim energetskim sadržajem pomaže u sprečavanju gubitka telesne težine.

Od kabastih hraniva, najbolje ima je davati lucerkino sena po volji i kukuruznu silažu. Skrob iz kabastih hraniva može imati pozitivan uticaj na proizvodnju proteina i mleka, ali može umanjiti procenat mlečne masti u mleku (skrob iz cerealija i krompira), a i njegova velika količina može uzrokovati acidozu. Acidoza je bolest koja se javlja obično kod krava u ranoj laktaciji kada se menja sastav obroka i kada obrok sadrži veće količine cerealija.

Što se tiče koncentrata, potrebno je visoko mlečnim kravama postepeno povećavati dnevnu količinu koncentrata (sa 15% proteina). Ovim se postiže da 60 dana po telenju krave dostižu maksimalnu proizvodnju mleka, a nakon ovog perioda, nivo koncentrata treba podesiti individualno prema svakoj kravi. Dnevno mešanje svih sastojaka obroka ima prednost u odnosu na davanje hraniva pojedinačno. Glavna prednost ishrane ovakvom mešavinom je da se redukuje mogućnost pojave acidoze. Preporučljivo je mešanom obroku i dodavati dovoljne količine vitamina i minerala. Visoko mlečnim kravama treba obezbediti i dovoljno vode po volji. One koje daju više od 30 litara mleka dnevno imaju dnevne potrebe za vodom od 150 litara, pa čak i više u letnjem periodu. U periodu između 90 i 200 dana po telenju, unos SM je na zadovoljavajućem nivou i zadovoljava energetske potrebe za proizvodnju mleka i rast. Ovde mlečno grlo nadoknađuje telesne rezerve koje je izgubilo u periodu do 90 dana po telenju. Ishrana obrocima sa visokim sadržajem ugljenih hidrata će u ovom periodu imati manje efekta na proizvodnju mleka i treba paziti da ne bi došlo do gojenja krava.

Primer sastavljanja obroka za visoko produktivna grla

Primer sastavljanja obroka za visoko produktivnu kravu telesne mase 550kg koja daje 25 litara mleka dnevno sa 4,00% mlečne masti i 3,40% proteina. Cena mleka: 21.00 dinara/kg

Potrebe:

SM (kg) SJ/kg sirovi

proteini (g)

svarljivi proteini

(g)Ca (g) P (g) Mg/g

uzdržne potrebe 12.7 2.86 558 307 20 25 21

potrebe za proizvodnju

mleka 5.8 7.28 2 161 1 508 60 38 44

ukupne potrebe 18.4 10.14 2 719 1 815 80 62 65

Sastav dostupnih hraniva:

% SM SJ/kg

sirovi proteini

(g)

svarljivi proteini

(g) Ca (g) P (g) Mg/g dinar/kg

kabasta hraniva Kukuruzna

silaža 30 0.18 23 11 0.5 0.5 0.3 2.50

sveža lucerka 20 0.09 44 31 4.1 1.6 0.4 1.00 seno lucerke

visokog kvaliteta

83 0.36 160 105 12.0 2.5 1.7 5.00

seno lucerke srednjeg kvaliteta

83 0.31 135 80 10.0 2.5 1.7 4.00

slama 84 0.23 30 12 1.6 0.7 - 2.00 koncentratikoncentrat

(15% proteina)

90 0.59 195 145 6.0 5.0 5.0 15.00

koncentrat (18%

proteina) 90 0.59 215 160 6.0 5.0 5.0 16.00

pivarski trop 22 0.13 48 36 0.7 1.2 0.4 3.00 suvi repini

rezanci 90 0.58 80 55 8.2 0.9 2.7 7.50

pogačauljane repice 87 0.53 200 140 7.4 10.9 4.0 14.00

suncokretovapogača 87 0.53 200 140 7.4 10.9 4.0 14.00

Sastavljanje obroka:

hraniva kg hraniva SM/kg SJ/kg sirovi

prot. (g)

Svarlj. prot. (g)

Ca (g) P (g) Mg/g

dnevna cena u

dinkukuruzna

silaža 12.5 3.8 2.25 288 138 6 6 4 31.00

seno lucerke

srednjeg kvaliteta

5.0 4.2 1.55 675 400 50 13 9 20.00

koncentrat (15% prot.) 6.5 5.85 3.83 1267.5 942.5 39 32.5 32.5 98.00

pivarski trop 8.0 1.76 1.04 384 288 6 1

0 3 24.00

suvi repini rezanci 3.0 2.7 1.74 240 165 25 3 8 23.00

ukupni zbir 35.0 18.31 10.41 2 855 1 934 126 6

5 57 196.00

ukupne potrebe 18.4 10.14 2 719 1 815 80 62 65

bilans ukupnog

zbira -0,09 0.27 136 119 46 3 -8

bilans u % 99% 103% 105% 106% 157% 105% 88%

Preporuke obroka za proizvodne grupe:

SASTAVLJANJE OBROKA ZA NISKO PRODUKTIVNA GRLA

Kriterijumi koji pokazuju da krava pripada nisko produktivnoj grupi: - krave koje su pred telenjem i koje iz tog razloga ulaze u zasušeni period - krave u laktaciji oko 200-tog dana (sa normalnom proizvodnom

perzistencijom) - krave čiji prinos mleka suviše naglo opada - krave sa previsokom ocenom kondicije u odnosu na datum telenja

zasušene krave

nisko produktivn

e krave

visoko produktivne

krave dinar/kg

kg mleka na dan 0 15 25

kukuruzna silaža

kg hraniva 12.5 12.5 12.5 2.50

seno lucerke srednjeg kvaliteta

kg hraniva 5.0 5.0 5.0 4.00

koncentrat (15% proteina)

kg hraniva - 3.0 5.0 15.00

pivarski trop kg

hraniva - 7.5 15.0 3.00

suvi repini rezanci

kg hraniva 2.0 2.5 3.0 7.50

Cena hraniva po danu (dinara)

66 138 194

Prihod mleka (dinara) 315 525

Bilans -66 +178 +331

Proveravanje grla u fazi niske mlečnosti: - telesna kondicija (krave u ovoj grupi se ne smeju ugojiti; voditi računa o

prekomernoj količini skroba u obroku) - struktura izmeta (hrana treba da je dobro svarena; konzistencija izmeta ne sme

da je previše retka ili previše čvrsta; izmet ne treba da sadrži nesvarena hraniva; vlakna u izmetu treba da su kratka i svarena što ukazuje na dobro preživanje)

- parametri mlečnosti (kg mleka, % mlečne masti i % proteina)

Od 200-og dana pa na dalje opada proizvodnja mleka, a unos SM postaje visok i to posebno energije, tako da lako može doći do prekomernog gojenja krava (sindrom masne jetre). Zbog ovoga je potrebno krave hraniti obrocima sa nižim sadržajem energije, tj. smanjiti ishranu krava sa visoko energetskim hranivima kao što su kukuruz, kukuruzna silaža. Preporučljivo je davati obroke sa visokim udelom kabastih hraniva i niskim sadržajem lako razgradivih ugljenih hidrata. Ako je farmer limitirao kabastu hranu dobrog kvaliteta, on prvo treba da namiri visoko produktivna grla i podmladak mlađi od 10 meseci, a tek onda ostatak ovih hraniva može dati nisko produktivnim grlima. Obično se nisko produktivnim grlima daje kukuruzna silaža i veća količina lucerkinog sena.

Što se tiče koncentrata, krave sa nižim prinosom mleka obično dobijaju manje koncentrata od visoko mlečnih krava. U praksi, potrebno je u prvih 200 dana laktacije kravama davati koncentrat na bazi prinosa mleka (ako krava proizvodi 110 kg mleka, potrebno joj je davati 1 kg koncentrata na 10 kg mleka), a nakon 200 dana količina koncentrata nije određena samo količinom mleka već i telesnom kondicijom. Ako je krava predebela, onda treba smanjiti količinu koncentrata.

SASTAVLJANJE OBROKA ZA ZASUŠENE KRAVE

Obično se krave u poslednja dva meseca graviditeta zasušuju zato što je potrebno obezbediti normalan razvoj ploda, odmoriti mlečnu žlezdu i pripremiti je za sledećulaktaciju, obezbediti izvesne rezerve hranjivih materija i omogućiti produkciju kolostruma. Zasušenje se vrši prekidom muže i smanjenjem obroka s tim da on mora biti voluminozan, dovoljno suv i lak. Dobro izbalansirani obroci sprečavaju teškoćepri telenju, ali i metaboličke poremećaje kao što su mlečna groznica, ketoza i sindrom masne jetre.

Zasušeni period traje dva meseca tj. do telenja i prema tome se zasušena grla dele u 2 grupe:

- I grupa tj. zasušena grla u fazi I (ovaj period traje maksimalno 6 nedelja i za ovo vreme se krave odmaraju, pogotovo u vezi sa produkcijom mleka)

- II grupa tj. zasušena grla u fazi II (završna faza koja traje minimalno 2 nedelje)

Za vreme prvog meseca zasušenja, krave treba hraniti prema standardima ishrane za uzdržne potrebe i proizvodnju mleka od 2-4kg, a za vreme drugog meseca zasušenja, kravama se trebaju davati obroci koji zadovoljavaju potrebe krava u laktaciji od 5-7kg mleka. Ove potrebe mogu biti adaptirane prema kondicionom stanju krava.

Zasušenim kravama treba prvenstveno davati kabasta hraniva bogata fibroznim vlaknima i sa niskim sadržajem energije (potrebno je energiju ograničiti kako bi se sprečilo gojenje), kao i sa limitiranim sadržajem proteina. Ova kabasta hraniva su neophodna za normalno funkcionisanje buraga (on treba da je popunjen kako bi se održao u dobroj kondiciji) i za odmor mrežavca. Dobar obrok u prvom mesecu zasušenja sadrži 4 kg SM iz travne silaže pristojnog kvaliteta zajedno sa 6 kg SM iz sena (lucerkinog), a u drugom mesecu zasušenja sadrži 6,5 kg SM zajedno iz travne silaže i lucerkinog sena datog po volji. Kravama treba davati ukusnu silažu sa visokim sadržajem šećera. Unos hrane bi trebao biti na dalje limitiran kada se daje kabasto hranivo sa visokim sadržajem energije jer može loše uticati na razvoj ploda i može dovesti do poremećaja organa za varenja. Neposredno pred telenje (10 dana), kravu treba pripremiti za laktaciju povećanim nivoom ishrane. Kabasta hrana ne treba biti zamenjena drugom vrstom kabaste hrane nakon telenja. Zasušena grla koja su u dobroj kondiciji ne treba hraniti kukuruznom silažom, ali ako su u slaboj kondiciji može im se dati malo kukuruzne silaže. Obroci moraju da sadrže dovoljnu količinu mineralnih materija i vitamina kako bi se sprečio rizik od gojenja. Zasušenim kravama se moraju davati smeše minerala siromašne sa Ca kako bi se pospešila mobilizacija sopstvenih telesnih rezervi i sprečila mlečna groznica. Potrebno im je davati i mineralna hraniva sa niskim sadržajem K da bi se omogućilo optimalno iskorištavanje drugih minerala.

Lista stvari koje treba proveriti kod zasušenih krava: - vime (vime treba biti potpuno zasušeno i zdravo) - popunjenost buraga (pun burag treba blago da prominira) - preživanje (zasušena grla trebaju stalno i snažno da preživaju) - telesna kondicija treba da je odgovarajuća (procenjuje se na osnovu

sednjačnih kostiju i rebara)

Uobičajene greške: - previsoka telesna kondicija na početku zasušenog perioda - previsoka telesna kondicija pri telenju - dovođenje grla sa prekomernom telesnom težinom u mršaviju kondiciju za

vreme zasušenog perioda - pogrešno davanje minerala za vreme zasušenog perioda

SASTAVLJANJE OBROKA ZA TELAD I JUNAD

Obroci se sastavljaju za telad i junad u starosti od 2 do 24 meseca života tj. telesne mase od 75 do 525 kg života.

Kukuruzna silaža sme da se daje podmlatku tek od 4. meseca starosti. tj. po prestanku napajanja mlekom uz uslov da je grlo već naviknuto na konzumiranje kabaste hrane. Količine su različite i kreću se od 0,5 pa i do 10 kg na dan, uz uslov da se održava poželjna telesna kondicija. Količina sena lucerke visokog kvaliteta treba da se postepeno povećava od 0,5 kg sa 2 meseca života pa sve do 5,0 kg sa 24 meseca života. Količina koncentrata koja se daje teladima u uzrastu od 2 meseca života treba da iznosi 1,5 kg, u uzrastu od 130 kg treba da iznosi 2,5 kg života, a na dalje tj. od 6 pa do 24 meseca života potrebno je podmlatku davati 1,0 kg koncentrata. Od ostalih hraniva, teladima i junadima se mogu davati suvi repini rezanci i pivarski trop, ali počev od 6 meseci života. U uzrastu od 6 meseci života daje im se 4,0 kg pivarskog tropa, a na dalje tj. do 24 meseca života može da se ova količina povećado 5,0 kg. Suvi repini rezanci se daju u količini od 1,0 kg teladima starim 6 meseci, a ova količina može da se povećava do 2,5 kg sa 24 meseci života.

Primer sastavljanja obroka uz korišćenje saznanja o sastavu određenih, najčešće korišćenih hraniva

Sastav dostupnih hraniva:

%SM SJ/kg

sirovi proteini

(g)

svarljivi proteini (g) Ca (g) P (g) Mg/g

kabasta hraniva kukuruzna

silaža 30 0.18 23 11 0.5 0.5 0.3

sveža lucerka 20 0.09 44 31 4.1 1.6 0.4

seno lucerke visokog kvaliteta

83 0.36 160 105 12.0 2.5 1.7

seno lucerke srednjeg kvaliteta

83 0.31 135 80 10.0 2.5 1.7

slama 84 0.23 30 12 1.6 0.7 -koncentrati

koncentrat (15%

proteina) 90 0.59 195 145 6.0 5.0 5.0

koncentrat (18%

proteina) 90 0.59 215 160 6.0 5.0 5.0

pivarski trop 22 0.13 48 36 0.7 1.2 0.4 suvi repini

rezanci 90 0.58 80 55 8.2 0.9 2.7

pogačauljane repice

87 0.53 200 140 7.4 10.9 4.0

suncokretova pogača 87 0.53 200 140 7.4 10.9 4.0

Sastavljanje obroka:

hraniva kg hraniva

SM/kg SJ/kg sirovi

proteini (g)

svarljivi proteini

(g)Ca (g)

P(g)

Mg/g dnevna cena u

dinarimaseno

lucerke visokog kvaliteta

2.5 2.1 0.91 400 263 30 6 4 12.50

koncentrat (15%

proteina)

1.0 0.9 0.59 195 145 6 5 5 15.00

pivarski trop

5.0 1.1 0.65 240 180 4 6 2 15.00

suvi repini rezanci

2.5 2.3 1.45 200 138 21 2 7 18.75

ukupni zbir 11.0 6.3 3.59 1 035 725 60 20 18 61.25

ukupne potrebe 6.8 3.66 660 363 29 23 13 bilans

ukupnog zbira

-0.5 3.59 375 362 31 -3 5

bilans u % 92% 98% 157% 200% 207% 86% 141%

Preporuke obroka za telad:

Nedelje života

Mleko kg/dan

Koncentrat kg/dan

Seno kg/dan

Nedelje života

Mleko kg/dan

Koncentrat kg/dan

Seno kg/dan

1 5 - - 8 2 1,3 1,0 2 6 - - 9 - 1,6 1,0 3 7 0,1 0,1 10 - 2,0 1,2 4 8 0,1 0,1 11 - 2,4 1,2 5 6 0,2 0,2 12 - 2,6 1,4 6 5 0,4 0,3 13 - 2,8 1,4 7 3 0,8 0,6 14 - 3,0 1,4

Obroci za junice

Do 1. godine Od 1. do 2. godine Hranivo kg Zimski Letnji Zimski Letnji Seno lucerke 1 - 2 -

Silaža kukuruza 7 3 3 8Zelena lucerka - 10 - 15

Koncentrat 2 2 1,5 1,5

Obroci za muzne krave sastavljenih od: silaže biljke kukuruza, livadskog sena i smeše koncentrata (kg)

Hranivo/mlečnost 10 kg

12 kg

14 kg

16 kg

18 kg

20 kg

Silaža biljke kukuruza 30 30 30 25 25 25

Seno livadsko 4 4 4 3,5 3,5 3,5

Koncentrat za krave 0,5 1,5 2,5 4,5 5,5 6,5

ZAKLJUČAK

Farmer u mlečnom govedarstvu treba da zna osnovne principe ishrane mlečnih grla da bi se optimizirala proizvodnja mleka i životinje održale u dobrom zdravstvenom stanju. Kravama svih proizvodnih grupa se moraju davati dobro izbalansirani obroci kako bi se postigla dobra proizvodnja mleka, a teladima i junadima se moraju davati dobro izbalansirani obroci kako bi se postigao njihov najoptimalniji razvoj. Dobro izbalansirani obroci svakako znače dobar profit.

Spasić Dejan, dipl.ing.