11ШТА ЗАМЕРАМ ОДРАСЛИМАК А К О Б И Х ....Еј, како бих на крају града пауком подиглафабрику дувана ДИН. Мрзим цигарете! Насваком углу града бих написала: "Узмитездравље, оставите пушење." Уместо фабрикеникотина подигла бих фабрику природнихсокова. Делила бих свој деци овог градавелике количине овог напитка за Божић иновогодишње празнике.Да се ја питам, прекинулабих све ратове. Жеља ми једа у целом свету влада мир.Ето шта бих ја учинила!Јована Јанковић II-2МОЈА ШКОЛА ЈЕ ЛЕПА -МОГЛА БИ ДА БУДЕ ЈОШ ЛЕПША!Још од малена, од када деца знају за себе,родитељи почињу да их васпитавају и уче како дабуду добри и поштени људи, као што су и они.Mеђутим, схватања су различита. Време кад сунаши родитељи били мали и ово време серазликују (мало више). Да почнемо одмузике...Некада су се слушали Бели анђели, ТинаТарнер...али сада ... сада су ту Eminem, 50 cent,Bad Copy...Све је то ОК , али зашто морају да ихзову "чупавцима" или "дрогирашима" - и ко знашта ће још смислити. Поред чупаваца, неизбежноје и "подигни те панталоне, пашће ти", "не стављајтолико гела", "исправи се", "не причај такве речи умом присуству" (наравно, то су речи које они неразумеју). Сад стиже на ред оно што нам најтежепада: чишћење собе. Чим уђу у собу, одмах почнуда коментаришу зашто сам излепио постере позидовима, зашто су ми књиге и свеске разбацанепо столу, зашто ми је гардероба по целој соби иван ормара...Па добро, да ли ја својој мајцизамерам што су јој понекад у кухињи разбацанитањири, прибор за јело и шерпе, или је судоперапуна прљавих судова?! Па наравно да не! Пазашто се иначе оних неколико квадрата у кућизове МОЈА СОБА! Моја соба је моја слобода - унереду се лакше сналазим . ОК, то за собе, мадапонекад претерују. Али зашто увек? Зашто увеккад кренем некуда, последње што чујем је"Никола, врати се око 20 часова и немој дакасниш!"Добро, соба , стил облачења, изласци,али школа је дефинитивно свима слаба тачка.Зашто морају да ме упоређују са Мајом илиНенадом, када сам ја јединствен. Како да учим,кад само мислим на девојчице, музику, кошарку,али - шта могу када сам у тим годинама. Трудимсе колико могу да се концентришем на домаћи изматематике, или да научим лекцију из географије,али моји родитељи никада нису задовољниоценама и увек морају да кажу како ...(неко тамо)није ништа бољи од мене и да сам могао боље. Пакако да учим, кад видим да је осам сати и дапочиње моја омиљена серија?Ма, у суштини, родитељи су увек у праву, алимени је свеједно јер сам ја само дете. Кад ћесхватити да ћу те ствари, које они покушавају дами објасне, схватити тек у њиховим годинама,када ја будем у истој ситуацији , са својом децом,као они са мном. Али, сукоби генерација су

трајали, и трајаће још дуго, дугоНикола Ђорђевић VIII-1Моја школа "Бубањски хероји" налазти се уНишу, у насељу Ледена Стена. У њој дневноборави велики број ученика, наставника,професора, стручних сарадника и помоћногособља. Школа је велика , лепа и пространа. Уњој има места за све ученике који су жељниновог знања, искустава. Има много учионицаи кабинета који су добро опремљени, свакипрема потреби предмета за који је таучионица (или кабинет) намењена.Поред многобројних ученика и наставника, ушколи вредно ради велики број људи чије језадужење одржавање чистоће школе. Сви сеони труде да нам боравак у школи учинепријатнијим и лепшим.Ја се трудим да чувам школу и њену имовину,јер ту проводим највећи део свог радног дана.Али то многи ученици не раде. Уништавајушколу разним графитима и бојама, упорножврљају по зидовима и клупама, краду креде,не бацају смеће у корпе, ломе стакла ислично.У школи су предузете одговарајуће мерекажњавања за оне који се не придржавајуправила понашања. Зато, никоме не бихсаветовала да чини оно што је лоше задобробит школе и свих нас.Драгана Цветковић VI-3__