Sajmon Frit

Dobra, loša, osrednja- odbrana popularne kulture od

populista

Rok kritičarSociolog popularne kulture

• U ovom tekstu autor dovodi u pitanje postojeće definicije i određenje popularne kulture i popularnog ukusa kao ukusa podređenih.

• Popularna kultura može da stekne legitimitet samo ako se vrednuje merilima kvaliteta kojima se vrednuje visoka kultura.

• ‘’Ako je popularno mora da je loše.’’(frankfurtska škola)

• Američki liberalni sociolozi- Savremena kultura živi u činu potrošnje i stoga su savremene kulture vrednosti u procesu potrošnje.

• Britanija- ‘’pozitivna masovna potrošnja’’

• ‘’Ako je popularno mora da je loše osim ako je popularno za prave ljude.’’

• ‘’Ako je popularno mora da je dobro.’’

Populisti:

• Ono što je popularno meri se u brojkama.

• Ignorišu estetsku diskriminaciju koja je bitna za kulturnu potrošnju.

• Sve kulturne robe su nekako iste u svojoj moći osnaživanja.

• Žele da obrnu postojeću hijerarhiju visoka kultura- niska kultura

• Problem je što postavljaju pogrešno pitanje i smatraju da je superiorno isključivo svojstvo visokog.

Odbrana popularne kulture:

• Osnova kulturne prakse je donošenje sudova i procenjivanje razlika.

• Procesi procenjivanja se ne nalaze nužno u različitim kulturnim sferama. (Ako je predmet procenjivanja različit to ne znači da je i sam proces procenjivanja takav).

• Ne sme se negirati važnost vrednosnih sudova u popularnoj kulturi.

• Da bismo razumeli vrednosti popularne kulture moramo da zavirimo u socijalne kontekste u kojima se ocene dosnose, da potražimo socijalne razloge zašto se neki aspekti zvuka vrednuju više od drugih.

• Muzički vrednosni sudovi se donose u tri konteksta:

• Među muzičarima

• Među porducentima

• Među potrošačima

• Jaz između principa stvaralaca muzike i slušaoca premošćavaju producenti.

• Autor se ne slaže sa Burdijeovom definicijom ukusa kao kulturnim obeležjem klasne diferencijacije već smatra da nema razloga da se popularna kultura tretira drugačije od visoke kulture.

Estetsko i duhovno uzdizanjeSakralizovana umetnostTranscedentno iskustvo

Zabava kao jedini cilj

• Institucionalno okruženje a ne vrednost kao takva postalo je ono oko čega su razlike između visoke i popularne kulture stvarane.

• Izjednačavanje visoke i akademske kulture doprinosi tome da se razlika između visoke i niske kulture i dalje tumače kao rascep između duha i tela. (‘’praznoglavost’’ koja se povezuje sa slušaocima popa).

• U današnje vreme dolazi do uspona masovne kulture i stoga dolazi do brisanja razlika između svetog i profanog, visokog i niskog.

• Ako se popularna kultura ne definiše u odnosu na kulturu srednje klase niti u u odnosu na umetnost, onda ključni sukob visoko/nisko nije sukob između klasa već sukob koji proizvodi sam komercijalni proces i koji se javlja na svim nivoima kulturnog izražavanja.

Zaključak:

• Popularna kultura treba da se pocenjuje i vrednuje merilima kvaliteta visoke kulture (estetski i moralni kriterijumi) a ne da posebnim merilima, jer su granice između visoke i popularne kulture veoma fleksibilne, propustljive i promenljive.

• Visoka kultura i popularna kultura nisu suprotstavljene jedna drugoj nego se i nadopunjuju, povezane su i utiču jedna na drugu. ‘’Popularni ukus’’ ne treba veličati samo kao ukus podređenih već kao ravnopravan ukusu visoke kulture.

Pitanja za diskusiju:

• Šta mislite o tvrdnji ‘’sve što je popularno mora da je loše’’?

• Da li se slažete sa populističkim stavom da sve što je popularno jeste ono što je dobro? Obrazložiti.

• Da li po vašem mišljenju ukus publike može da se uzme kao bespogovorni autoritet na osnovu koga se meri vrednost nekog dela? Primer?

• Da li danas postoje granice između visoke i niske kulture? Ako postoje kako se one održavaju?

• Da li popularna kultura kvari visoku kulturu? Da li akademski krugovi imaju zadatak da spašavaju visoku kulturu od ‘’nevaspitanog popularnog čitaoca’’? Obrazložiti.

• Da li se slažete sa autorom da popularna kultura treba da se procenjuje merilima kojima se procenjuje visoka kultura? Zašto?