SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKABroj rešenja: 515-01-9056-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film...

Broj rešenja: 515-01-9056-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film tablete, 20 x (10 mg) Broj rešenja: 515-01-9058-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film tablete, 50 x (10 mg) Broj rešenja: 515-01-9069-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film tablete, 20 x (20 mg) Broj rešenja: 515-01-9070-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film tablete, 50 x (20 mg)

1 od 21

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA

Δ Citalex®, film tableta, 10 mg,

Pakovanje: blister, 2x10 film tableta,

blister, 5x10 film tableta

Δ Citalex®, film tableta, 20 mg,

Pakovanje: blister, 2x10 film tableta,

blister, 5x10 film tableta

Ime leka, oblik, jačina i pakovanje

Proizvođač: ZDRAVLJE A.D.

Adresa: Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Republika Srbija

Podnosilac zahteva: ZDRAVLJE A.D.

Adresa: Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Republika Srbija


2 od 21

1. IME LEKA, INTERNACIONALNO NEZAŠTIĆENO IME LEKA (INN)Δ Citalex® 10 mg film tabletaΔ Citalex® 20 mg film tableta

INN: citalopram

2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna film tableta sadrži 10 mg citaloprama (u obliku 12,495 mg citalopram-hidrobromida).Jedna film tableta sadrži 20 mg citaloprama (u obliku 24,99 mg citalopram-hidrobromida).

Za spisak svih pomoćnih supstanci, videti odeljak 6.1.

3. FARMACEUTSKI OBLIKFilm tableta.Citalex 10mg: okrugle, bikonveksne, prečnika 6mm, film tablete bez podeone crte, bele boje, bez mirisa.

Citalex 20mg: okrugle, bikonveksne, prečnika 8mm, film tablete sa podeonom crtom na zidovima i sa obe strane, bele boje, bez mirisa.

4. KLINIČKI PODACI

4.1. Terapijske indikacije

Lečenje depresije u inicijalnoj fazi i terapija održavanja u cilju sprečavanja mogućeg relapsa.

Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje.

4.2. Doziranje i način primene

DoziranjeOdrasli

Lečenje epizoda teške depresije:

Preporučena doza je 20 mg dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora, doza može biti povećana maksimalno do 40 mg dnevno. U principu, poboljšanje kod pacijenata počinje nakon nedelju dana terapije, ali poboljšanje simptoma može biti evidentno u drugoj nedelji terapije.Kao i kod ostalih antidepresiva, nakon tri do četiri nedelje od započinjanja terapije, ukoliko je neophodno i ako je procenjeno da je od kliničkog značaja doziranje treba preispitati i prilagođavati.Iako na višim dozama može doći do povećanog potencijala za nastanak neželjenih efekata a ukoliko nakon nekoliko nedelja na preporučenoj dozi nije postignut adekvatan efekat, neki pacijenti mogu imati poboljšanje simptoma ukoliko je njihova doza povećana do maksimalnih 40 mg na dan, doziranjem u podeljenim dozama od


3 od 21

po 20 mg, u skladu sa odgovorom pacijenta (videti odeljak 5.1).

Radi održavanja pacijenta na najnižoj efektivnoj dozi, prilagođavanje doze treba sprovesti veoma pažljivo uzimajući u obzir individualne razlike među pacijentima.

Pacijente sa depresijom treba lečiti u periodu od najmanje 6 meseci kako bi se osiguralo da više nemaju simptoma.

Lečenje paničnog poremećaja:

OdrasliPojedinačna doza od 10 mg dnevno se preporučuje u toku prve nedelje pre povećanja doze do 20 mg na dan. U zavisnosti od individualnog odgovora doza se može povećati do maksimalnih 40 mg na dan.

Terapiju treba započeti sa 10 mg/dan a zatim dozu postepeno povećavati za po 10 mg u zavisnosti od odgovora do preporučenih doza. Niska početna doza se preporučuje da bi se umanjila mogućnost nastanka pogoršanja simptoma panike, koji se zapažaju u početku terapije ovog poremećaja. Iako postoji povećan potencijal za nastanak neželjenih reakcija pri višim dozama, ukoliko do poboljšanja ne dođe nakon nekoliko nedelja terapije preporučenim dozama, kod nekih pacijenta može doći do poboljšanje simptoma ukoliko se doza poveća do maksimalnih 40 mg dnevno (videti poglavlje 5.1).

Radi održavanja pacijenta na najnižoj efektivnoj dozi, prilagođavanje doze treba sprovesti veoma pažljivo uzimajući u obzir individualne razlike među pacijentima.

Pacijente treba lečiti dovoljno dugo, kako bi se obezbedilo povlačenje simptoma. Ovaj period može biti nekoliko meseci ili više.

Stariji pacijenti (>65 godina starosti)

Kod starijih pacijenata potrebno je smanjiti na polovinu od preporučenih doza, npr. 10–20 mg dnevno. Maksimalna preporučena doza za starije je 20 mg na dan.

Deca i adolescenti (<18 godina starosti)

Citalopram se ne sme koristiti u terapiji kod dece i adolescenata ispod 18 godina starosti (vidi odeljak 4.4).

Smanjena funkcija jetre

Inicijalna doza od 10 mg na dan u prve dve nedelje terapije se preporučuje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre. U zavisnosti od individualnog odgovora, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg na dan. Oprez i posebno pažljiva titracija doze se savetuje kod pacijenata sa izrazito smanjenom funkcijom jetre.

Smanjena funkcija bubrega


4 od 21

Nije potrebno podešavanje doze u slučajevima blage ili umerene bubrežne insuficijencije. Nema dostupnih informacija u slučajevima ozbiljne bubrežne insuficijencije (klirens kreatinina < 20 ml/min).

Slabi metabolizeri CYP2C19

Inicijalna doza od 10 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije se preporučuje kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizeri CYP2C19. Doza se može povećati do maksimalnih 20 mg na dan u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenata (videti poglavlje 5.2).

Simptomi obustave kod prekida terapije citalopramom:

Treba izbegavati nagli prekid terapije. Ukoliko se prestaje sa uzimanjem citaloprama, dozu treba postepeno smanjivati u periodu od najmanje jedne do dve nedelje radi smanjenja rizika od nastanka „simptoma povlačenja“(videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i poglavlje 4.8 Neželjeni efekti ). Ukoliko neželjeni simptomi nastanu tokom smanjenja doze ili nakon prestanka terapije, treba razmotriti ponovno uzimanje prethodno propisane doze. Zatim, lekar može nastaviti sa smanjivanjem doze, ali još postepenije.

Način primeneCitalopram film tablete se primenjuju u pojedinačnoj dnevnoj dozi. Mogu da se uzmu u bilo koje doba dana, nezavisno od vremena unošenja hrane.

4.3. Kontraindikacije


5 od 21

Preosetljivost na citalopram ili neku od pomoćnih supstanci (videti poglavlje 6.1).

Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI):

Neki slučajevi su se manifestovali na način koji podseća na serotoninski sindrom.

Citalopram ne treba primenjivati kod pacijenata koji su na terapiji MAOI uključujući selegilin kada se primenjuje u dozama većim od 10 mg na dan.

Citalopram ne treba primenjivati 14 dana nakon obustavljanja lečenja ireverzibilnim MAOI ili tokom vremena koje je precizirano u uputstvu za primenu RIMA nakon obustavljanja primene reverzibilnih MAOI (RIMA).

MAOI ne treba primenjivati tokom 7 dana nakon obustavljanja citaloprama (videti poglavlje 4.5).

Citalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa linezolidom izuzev ukoliko postoji mogućnost opservacije i praćenja krvnog pritiska (videti poglavlje 4.5).

Citalopram je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom prolongacijom QT intervala ili kongenitalnim produženjem QT sindroma.

Kontraindikovana je istovremena primena citaloprama i medicinskih proizvoda za koje se zna da izazivaju prolongaciju QT intervala (videti poglavlje 4.5).

Citalopram ne treba primenjivati istovremeno sa pimozidom (videti poglavlje 4.5).

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je udružena sa povišenim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događajapovezanih sa suicidom). Ovaj rizik se održava sve do momenta nastanka značajnog poboljšanja. Shodnotome da do poboljšanja može doći tek nakon prvih par nedelja lečenja ili kasnije, pacijente treba pažljivo pratiti do pojave poboljšanja. Opšte je kliničko iskustvo da se rizik od suicida može povećati u ranim fazama oporavka.

Povećan rizik od događaja povezanih sa suicidom može biti udružen i sa drugim psihijatrijskim stanjimaza koja se može propisati upotreba citaloprama. Naime, ta stanja mogu biti komorbiditeti sa velikim depresivnim poremećajem. Iste mere opreza i predostrožnosti treba primeniti kako kod lečenja pacijenata od velikogdepresivnog poremećaja tako i prilikom lečenja pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima.

Pacijenti sa događajima povezanim sa suicidom u anamnezi ili oni koji pokazuju značajan stepensuicidalne ideacije pre započinjanja lečenja imaju povećan rizik od suicidalnih misli ili pokušaja suicida,te ih treba pažljivo nadgledati tokom lečenja. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih studija saantidepresivima kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazuje povišen rizik od suicidalnog ponašanja kod pacijenata mlađih od 25 godina na terapiji antidepresivima u odnosu na placebo.


6 od 21

Pažljivi nadzor ovih pacijenata i posebno pacijenata sa visokim rizikom, treba da prati terapiju, posebno na početku lečenja i prilikom promena doziranja. Pacijenti (i negovatelji pacijenata) treba da budu upozoreni opotrebi praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili suicidalnih misli, kao ineuobičajenih promena u ponašanju, i u slučaju pojave navedenih simptoma, trebaju odmah da potraže savet lekara.

Primena kod dece i adolescenata do 18 godina:

Citalopram ne treba koristiti u lečenju dece i adolescenata do 18 godina. U kliničkim ispitivanjima, ponašanja povezana sa suicidom (pokušaj suicida i suicidalne misli) i neprijateljske reakcije (prevashodno agresija, neprijateljsko ponašanje i gnev) češće su zapažana kod dece i adolescenata tretiranih antidepresivima nego placebom. Ukoliko se, usled kliničke neophodnosti, ipak donese odluka o tretmanu, potrebno je brižljivo praćenje pojave suicidalnih simptoma kod pacijenata.

Dodatno, nedostaju bezbednosni podaci o dugotrajnoj primeni kod dece i adolescenata, koji bi se odnosili na rast, sazrevanje i kognitivni i bihejvioralni razvoj.

Stariji pacijenti

Potreban je oprez kod primene kod starijih pacijenata (videti poglavlje 4.2).

Smanjena funkcija bubrega i jetre

Potreban je oprez kod primene kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega i jetre (videti poglavlje 4.2).

Paradoksalna anksioznost

Neki pacijenti sa paničnim poremećajem mogu doživeti pojačanje anksioznih simptoma na početku terapije antidepresivima. Ove paradoksalne reakcije se obično smanjuju u toku prve dve nedelje od početka lečenja. Preporučuju se niže početne doze, kako bi se smanjio paradoksalni anksiozni efekat (videti odeljak 4.2).

Hiponatremija

Hiponatremija, verovatno zbog neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona, prijavljena je kaoretka neželjena reakcija koja se javlja pri upotrebi selektivnih inhibitora preuzimanja sereotonina (SSRI)i obično se povlači nakon prekida terapije. Predominantna rizična grupa za ovo stanje su starije pacijentkinje.

Akatizija/psihomotorni nemir

Upotreba SSRI/SNRI je povezana sa razvojem akatizije, koja se karakteriše subjektivnom nelagodnošću ili neprijatnim osećajem nemira i potrebom za čestim pokretanjem koja je udružena sa nemogućnošću sedenja ili mirnog stajanja. Ovaj poremećaj najčešće nastaje tokom prvih nedelja terapije. Kod pacijenata koji razviju ove simptome, povećanje doze može biti veoma štetno.

Manija


7 od 21

Citalopram treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa manijom/hipomanijom u anamnezi. Kod pacijenta koji uđe u maničnu fazu, citalopram treba obustaviti.

Konvulzivni napadi

Konvulzivni napadi su potencijalni rizik pri primeni antidepresivnih lekova. Lek treba obustaviti kod svakog pacijenta kod kojeg se pojavi konvulzivna aktivnost. Treba izbegavati citalopram kod pacijenata sa nekontrolisanom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba brižljivo pratiti. U slučaju povećanja učestalosti napada, treba obustaviti citalopram.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, tretman sa SSRI može da izmeni kontrolu glikemije. Doziranje insulina i/ili oralnih hipoglikemijskih lekova može da zahteva prilagođavanje.

Glaukom

Kao i drugi SSRI, citalopram može prouzrokovati midrijazu tako da je potreban je oprez pri primeni kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili kod onih koji su nekada imali glaukom.

Serotoninski sindrom

Retko, nastajanje serotoninskog sindroma je prijavljeno kod pacijenata koji su upotrebljavali SSRI.Kombinacija simptoma, koja može da uključuje agitaciju, tremor, mioklonus i hipertermiju, može prouzrokovati razvoj ovog stanja (videti poglavlje 4.5). Terapiju citalopramom treba prekinuti odmah i započeti simptomatsko lečenje ako dođe do razvoja serotoninskog sindroma.

Serotonergički lekovi

Citalopram se ne sme koristiti istovremeno sa lekovima koji imaju serotonergički efekat, kao što su sumatriptan ili ostali triptani, tramadol, oksitriptan i triptofan.

Hemoragije

Postoje izveštaji o produženom vremenu krvarenja i/ili hemoragijskim abnormalnostima, kao što su ekhimoze, ginekološke hemoragije, gastrointestinalne hemoragije, kao i druga krvarenja kože ili mukoza, povezana sa primenom SSRI (videti poglavlje 4.8). Savetuje se oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno pri istovremenoj primeni lekova za koje se zna da utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi (videti poglavlje 4.5).

Elektrokonvulzivna terapija (EKT)

Kliničko iskustvo sa uporednom primenom citaloprama i EKT je malo, i stoga je preporučljiv oprez.

Reverzibilni, sektivni inhibitori MAO-A


8 od 21

Kombinacija citaloprama i MAO-A inhibitora se generalno ne preporučuje zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5).

Za informacije o istovremenoj primeni sa neselektivnim, ireverzibilnim inhibitorima MAO videti odeljak 4.5.

Kantarion (Hypericum Perforatum)

Neželjena dejstva mogu biti češća tokom istovremen primene citaloprama i biljnih preparata koji sadržekantarion (Hypericum perforatum). Stoga citalopram i preparate kantariona ne treba koristiti istovremeno (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave kod prekida terapije sa SSRI

Simptomi obustave kod prekida terapije su česti, posebno ukoliko se naglo prekine sa terapijom (videti poglavlje4.8). U kliničkom ispitivanju prevencije rekurence sa citalopramom, neželjena dejstva nakon prekida terapije citalopramom javila su se kod 40% pacijenata, naspram 20% pacijenata koji su nastavili lečenje citalopramom.

Rizik od simptoma obustave može zavisiti od nekoliko faktora koji uključuju i trajanje lečenja, dozu koja se davala tokom lečenja kao i brzinu kojom se smanjivala doza prilikom prekidanja terapije. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaje spavanja (uključujući nesanicu i košmare), agitiranost ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalnanestabilnost, iritabilnost i smetnje u vidu su najčešće zabeležena neželjena dejstva. Obično su ovi simptomi blagi do umereni, ipak, kod nekih pacijenata mogu biti jakog intenziteta. Uobičajeno je da se ovi simptomi javljaju tokom prvih par dana nakon ukidanja terapije, ali se takvi simptomi veoma retko mogu javiti i kod pacijenata koji su nenamerno propustili svoju dozu. Uopšte, ovi simptomi se spontano povlače. Obično se povuku tokom 2 nedelje, dok se kod nekih pojedinaca ovaj period može produžiti (na 2 do 3 meseca ili duže). Stoga sepreporučuje da se prilikom ukidanja terapije, doza citaloprama postepeno smanjuje u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti odeljak 4.2. Simptomi obustave kod prekida terapijecitalopramom).

Psihoze

Lečenje psihotičnih pacijenata sa depresivnim epizodama može da pojača psihotičke simptome.

Prolongacija QT intervala

Utvrđeno je da citalopram može da izazove dozno-zavisnu prolongaciju QT-intervala. Slučajevi prolongacije QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući torsade de pointes su zabeleženi tokom post-marketinškog perioda, predominantno kod starijih pacijentkinja, sa hipokalijemijom ili sa već postojećom QT prolongacijom ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti poglavlja 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1).Oprez je potreban kod pacijenata sa značajnom bradikardijom; ili kod pacijenata sa skorašnjim akutnim miokardilanim infarktom ili nekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Elektrolitni poremećaji kao što je hipokalijemija i hipomagnezijemija povećavaju rizik za pojavu maligniharitmija, stoga ih je potrebno korigovati pre započinjanja terapije citalopramom.


9 od 21

Ukoliko su pacijenti sa stabilnim kardiološkim oboljenjem na terapiji, treba razmotriti EKG pregled pre započinjanja terapije.

EKG monitoring se savetuje u slučaju predoziranja ili u stanjima oštećenog metabolizma kada je maksimalna koncentracija povećana, npr. kod oštećene funkcije jetre.

Ukoliko se znaci srčanih aritmija pojave tokom terapije citalopramom, terapiju treba obustaviti i uraditi EKG.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Farmakodinamske interakcije

Na farmakodinamskom nivou zabeleženi su slučajevi serotoninskog sindroma kod primene citaloprama i meklobemida i buspirona.

Kontraindikovane kombinacije

MAO inhibitori

Istovremena primena citaloprama i MAO inhibitora može dovesti do pojave ozbiljnih neželjenih reakcija, uključujući i serotoninski sindrom (videti odeljak 4.3).

Postoje izveštaji o slučajevima ozbiljnih i ponekad fatalnih reakcija kod pacijenata koji su primali lek iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) zajedno sa nekim inhibitorom monoaminooksidaze (MAOI), uključujući selektivni ireverzibilni MAOI selegilin i reverzibilni MAOI (RIMA), linezolid i moklobemid, kao i kod pacijenata koji su počinjali da uzimaju neki MAOI ubrzo nakon obustavljanja nekog SSRI.

Neki slučajevi su se manifestovali na način koji podseća na serotoninski sindrom. Simptomi interakcije aktivne supstance sa MAO inhibitorima uključuju: agitaciju, tremor, mioklonus i hipertermiju.

Prologacija QT intervala

Nisu sprovedene farmakokinetičke i farmakodinamičke studije između citaloprama i drugih medicinskih proizvoda koji produžuju QT interval. Ne može se isključiti aditivni efekti citaloprama i ovih medicinskih proizvoda. Stoga, istovremena primena citaloprama i drugih proizvoda koji produžuju QT interval, kao što su anti aritmici Klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fentiazina, pimozid, haloperidol), tricikličnih antidepresiva, određenih antimikrobnih lekova (npr. sparfloksacina, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin, lekova koji se koriste u terapiji malarije naročito halofantrin), određenih antihistaminika (astemizol, mizolastin) itd., je kontraindikovana.

Pimozid

Primena pojedinačne doze pimozida od 2 mg kod osoba koje su 11 dana primale racemski citalopram 40 mg dnevno, dovela je do povećanja površine ispod krive (PIK) i maksimalne koncentracije pimozida (Cmax), iako


10 od 21

efekt nije bio konzistentan tokom celokupnog ispitivanja. Osim toga, došlo je do povećanja QTc intervala prosečno za 10 msec. Zbog ove interakcije koja je utvrđena pri primeni male doze pimozida, uporedna primena citaloprama i pimozida je kontraindikovana.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza

Selegilin (selektivni MAO-B inhibitor)

Ispitivanje farmakokinetičke/ farmakodinamičke interakcije istovremenom primenjenog citaloprama (20 mg dnevno) sa selegilinom (10 mg dnevno) (selektivni MAO-B inhibitor) je pokazalo da nema klinički značajne interakcije. Istovremena primena citaloprama i selegilina (u dozama većim od 10 mg dnevno) se ne preporučuje.

Serotoninergički lekovi

Litijum i triptofan

U kliničkim studijama, u kojima je citalopram primenjivan istovremeno sa litijumom, nisu pronađenefarmakodinamičke interakcije. Ipak postoje izveštaji o pojačavanju efekata, kada se SSRI primenjujuistovremeno sa litijumom ili triptofanom i stoga, istovremenu primenu citaloprama sa ovim lekovima treba sprovoditi sa oprezom. Rutinski monitoring nivoa litijuma treba nastaviti, kao i obično.

Uporedna primena sa serotoninergičkim lekovima (npr. tramadol, sumatriptan) može dovesti do pojačavanja serotoninskih efekata.

Dok se ne dobiju detaljnije informacije, istovremena primena citaloprama i 5-HT agonista, kao što susumatriptan ili drugi triptani, se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Kantarion

Dinamička interakcija između SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) se može pojaviti, dovodeći do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4). Farmakokinetičke interakcije nisu bile ispitivane.

Krvarenja

Oprez je potreban za pacijente koji istovremeno primaju citalopram i antikoagulanse, lekove koji utiču nafunkciju trombocita, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), acetilsalicilna kiselina, dipiridamol i tiklopidin ili drugi lekovi (npr. atipični antipsihotici, fenotiazini, triciklični antidepresivi), jer mogu da povećaju rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4).

ECT (elektrokonvulzivna terapija)

Ne postoje kliničke studije koje pokazuju rizik ili korist kombinovane primene elektrokonvulzivne terapije(ECT) i citaloprama (videti odeljak 4.4).

Alkohol


11 od 21

Kombinovanje citaloprama i alkohola nije preporučljivo. Ipak, klinička ispitivanja nisu otkrila neželjene farmakodinamske interakcije između citaloprama i alkohola.

Lekovi koji izazivaju QT prolongaciji ili hipokalijemiju/ hipomagnezijemiju

Oprez je potreban kod istovremene primene citaloprama i drugih lekova koji prolongiraju QT interval ili izazivaju hipokalijemiju/hipomagnezijemiju, uključujući lekove koji, kao i citalopram, potencijalno mogu da prolongiraju QT interval.

Lekovi koji snižavaju prag konvulzija

SSRI mogu da snize prag konvulzivnog napada. Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni sa drugim lekovima koji mogu da snize prag napada (npr. antidepresivi (triciklici, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksanteni i butirofenoni), meflokvin, bupropion i tramadol).

Desipramin, imipramin

Farmakokinetička studija nije pokazala efekat na nivo citaloprama, niti na nivo imipramina, mada je nivo desipramina, primarnog metabolita imipramina bio povećan. Kada se desipramin kombinuje sa citalopramom, zapaža se povećanje plazma koncentracije desipramina. Može biti potrebno smanjenje doze desipramina.

Neuroleptici

Iskustvo sa citalopramom nije otkrilo ni jednu klinički značajnu interakciju sa neurolepticima. Ipak, kao i kod ostalih SSRI, mogućnost farmakodinamičkih interakcija se ne može isključiti.

Farmakikinetiče interakcije

Biotransformacija citaloprama do demetilcitalopama je posredovana izoenzimima CYP2C19 (približno38%), CYP3A4 (približno 31%) i CYP2D6 (pribižno 31%), sistema citohrom P450. Činjenica da se citalopram metaboliše preko više od jednog CYP enzima znači da inhibicija njegove biotransformacije je manje verovatna, jer inhibicija jednog enzima može biti kompenzovana drugim. Stoga, verovatnoća nastanka farmakokinetičkih interakcija citaloprama i drugih lekova u kliničkoj praksi je mala.

Hrana

Nije zabeleženo da resorpcija i druge farmakokinetičke karakteristike citaloprama zavise od hrane.

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku citaloprama

Istovremena primena ketokonazola (moćan inhibitor enzima CYP3A4) ne menja farmakokinetiku citaloprama.

Studija farmakokinetičke interakcije litijuma i citaloprama nije otkrila ni jednu farmakokinetičku interakciju (videti iznad).


12 od 21

Cimetidin

Cimetidin, kao moćan inhibitor enzima CYP2D6, 3A4 i 1A2, dovodi do blagog povećanja srednje vrednosti koncentracije citaloprama u stanju ravnoteže. Stoga se preporučuje oprez kada se citalopram primenjuje u kombinaciji sa cimetidinom. Može biti potrebno i prilagođavanje doze. Istovremena primena escitaloprama (aktivnog enantiomera citaloprama) sa omeprazolom u dozi od 30 mg dnevno (inhibitor CYP2C19) dovodi do umerenog (približno 50%) povećanja koncentracije escitaloprama u plazmi. Stoga treba obratiti pažnju kada se istovremeno primenjuju citalopram i inhibitori CYP2C19 (npr. omeprazol, esomeprazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidin. Može biti neophodno smanjenje doze citaloprama, na osnovu praćenjaneželjenih reakcija u toku istovremene primene.

Metoprolol

Escitalopram (aktivni enantiomer citaloprama) je inhibitor enzima CYP2D6. Savetuje se oprez kada seistovremeno primenjuju citalopram i lekovi koji se najviše metabolišu preko ovog enzima, a imaju maluterapijsku širinu, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se koriste u lečenju srčane insuficijencije), ili neki lekovi koji deluju na CNS, a metabolišu se najvećim delom preko CYP2D6, npr. antidepresivi, ako što su dezipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao risperidon, tioridazin i haloperidol. Može biti potrebno prilagođavanje doze. Istovremena primena sa metoprololom dovodi do dvostukog povećanjakoncentracije metoprolola u plazmi, ali nema statistički značajnog povećanja efekta metoprolola na krvni pritisak i srčani ritam.

Efekti citaloprama na druge lekove

Studija farmakokinetičkih/ farmakodinamičkih interakcija pri istovremenoj primeni citaloprama i metoprolola (supstrata za enzim CYP2D6) pokazuje dvostruko povećanje koncentracije metoprolola, ali nema statistički značajnog povećanja efekta metoprolola na krvni pritisak i srčani ritam kod zdravih dobrovoljaca.

Citalopram i demetilcitalopram su zanemarljivi inhibitori CYP2C9, CYP2E1 i CYP3A4, slabi inhibitoriCYP1A2, CYP2C19 i CYP2D6 u poređenju sa ostalim SSRI, koji se smatraju značajnim inhibitorima.

Levomeprazin, digoksin, karbamazepin

Primećeno je da nema promene ili postoji samo mala promena bez kliničkog značaja kada se citalopramprimenjuje sa supstratima: CYP1A2 (klozapin i teofilin), CYP2C9 (varfarin), CYP2C19 (imipramin i mefenitoin), CYP2D6 (spartein, imipramin, amitriptilin, risperidon) i CYP3A4 (varfarin, karbamazepin (i njegov metabolit karbamazepin-epoksid) i triazolam).

Nisu primećene farmakokinetičke interakcije između citaloprama i levomepromazina, ili digoksina (štopokazuje da citalopram niti indukuje niti inhibira P-glukoprotein).

4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja


13 od 21

Trudnoća

Veliki broj podataka o izloženosti trudnica (više od 2500 slučajeva) ukazuje da nema malformativne feto / neonatalne toksičnosti. Citalopram se može koristiti u toku trudnoće ako je to klinički potrebno, uzimajući u obzir aspekte pomenute ispod.

Novorođenčad treba posmatrati ako je majka kontinuirano koristila citalopram u kasnijim fazama trudnoće, posebno u trećem trimestru. Nagli prekid terapije treba izbegavati tokom trudnoće.

Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčadi, ako je majka koristila SSRI/SNRI u kasnijim fazama trudnoće: respiratorni distres, cijanoza, apneja, konvulzivni napadi, nestabilnost telesne temperature, otežano hranjenje, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, drhtanje, iritabilnost, letargija, konstantan plač, pospanost i problemi u spavanju. Ovi simptomi su posledica serotonergičkih efekata ili su simptomi prekida terapije. U većini slučajeva komplikacije se javljaju odmah ili ubrzo (<24h) nakon porođaja.

Epidemiološki podaci sugerišu da upotreba SSRI u trudnoći, posebno u kasnoj trudnoći, može povećati rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Primećeni rizik je oko 5 slučajeva na 1000trudnoća. U opštoj populaciji javljaju se 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.

DojenjeCitalopram se izlučuje u majčino mleko. Procenjuje se da novorođenče, putem majčinog mleka, primi oko 5% dnevne doze majke u odnosu na telesnu masu (u mg/kg). Kod novorođenčadi nisu primećeni ili su primećeni minorni neželjeni događaji. Međutim, postojeće informacije nisu dovoljne za procenu rizika kod dece.Preporučuje se oprez. Ukoliko je terapija citalopramom neophodna, potrebno je razmotriti prekid dojenja.

4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Citalopram ima blag ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.Psihoaktivni lekovi mogu smanjiti sposobnost rasuđivanja i reagovanja u vanrednim situacijama. Pacijente treba obavestiti o ovim efektima i upozoriti da njihova sposobnost prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.

4.8. Neželjena dejstva

Neželjena dejstva zapažena sa citalopramom su, uopšteno, blaga i prolazna. Najizraženija su tokom prvih jedne ili dve nedelje lečenja, i obično slabe sa poboljšanjem depresivnog stanja.

Zapažena su sledeća dozno zavisna neželjena dejstva: povećano znojenje, suvoća usta, insomnija, pospanost, dijareja, mučnina i umor.

Tabela pokazuje procenat neželjenih reakcija koje se javljaju pri upotrebi SSRI i/ili citaloprama, koje suviđene ili kod ≥ 1% pacijenata u duplo slepim placebo kontrolisanim studijama ili u postmarketinškomperiodu. Učestalosti su definisane kao veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100,< 1/10); povremena(≥1/1000,<1/100); retka (≥1/10000, <1/1000); veoma retka (<1/10000), nepoznata (učestalost ne možebiti procenjena iz dostupnih podataka).


14 od 21

MedDRA klase sistema organa Učestalost Neželjena dejstva

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema Nepoznata Trombocitopenija

Imunološki poremećaji Nepoznata Preosetljivost, anafilaktičke reakcije

Endokrinološki poremećaji Nepoznata Neodgovarajuća sekrecija ADH

Poremećaj metabolizma i ishrane

Česta Smanjenje apetita, smanjenje telesne mase

Povremena Povećanje apetita, povećanje telesne mase

Retka Hiponatrijemija Nepoznata Hipokalijemija

Psihijatrijski poremećaji

Česta

Agitacija, smanjenje libida, anksioznost, nervoza, stanje konfuzije, abnormalni orgazam (kod žena), abnormalni snovi

Povremena Agresija, depersonalizacija, halucinacije, manija

Nepoznata

Panični napadi, bruksizam (škripanje zubima), nemir, suicidalne ideje, suicidalno ponašanje1

Poremećaji nervnog sistema

Veoma česta Pospanost, nesanica

Česta Tremor, parastezije, nesvestica,poremećaji pažnje

PovremenaSinkopa

RetkaKonvulzije grand mal,diskinezija, poremećaj ukusa

Nepoznata

Konvulzije, serotoninski sindrom,ekstrapiramidalni poremećaji,akatizija, poremećaji pokreta

Poremećaji na nivou okaPovremena

Midrijaza ( koja može da dovededo akutnog glaukoma uskog ugla),videti odeljak 4.4 Posebnaupozorenja i mere opreza priupotrebi leka)


15 od 21

Nepoznata Poremećaji vida

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežuČesta Tinitus

Kardiološki poremećajiPovremena Bradikardija, tahikardija

NepoznataQT prolongacija, ventikularne aritmije uključujući torsade de pointes

Vaskularni poremećaji Retka Krvarenje

Nepoznata Ortostatska hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji

Česta Zevanje

Nepoznata Epistaksa

Gastrintestinalni poremećaji

Veoma česta Suva usta, mučnina

Česta Dijareja, povraćanje, konstipacija

NepoznataGastrointestinalna krvarenja(uključujući i rektalna krvarenja)

Hepatobilijarni poremećajiRetka Hepatitis

NepoznataAbnormale vrednosti u testovimaispitivanja funkcije jetre

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Veoma česta Pojačano znojenje

Česta Ptruritus

PovremenaUrtikarija, alopecija, osip,purpura, fotosenzitivne reakcije

Nepoznata Ekhimoze, angioedemi

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog ikoštanog tkiva

Česta Mijalgija, artralgija

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Povremena Retencija urina

Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivoudojki

ČestaImpotencija, poremećajiejakulacije, nemogućnostejakulacije

Povremena Žene: menoragija


16 od 21

NepoznataŽene: metroragijaMuškarci: priapizamGalaktoreja

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Česta Umor

Povremena Edem

Retka Povišena temperatura

Broj pacijenata: citalopram / placebo = 1346 / 545

1Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja su bili prijavljeni za vreme terapije citalopramom ilineposredno po prekidu terapije (videti odeljak 4.4).

Slučajevi QT – prolongacije i ventrikularnih aritmija uključujući torase de pointes su zabeleženi za vreme post-marketinškog perioda, predominantno kod osoba ženskog pola, sa hipokalijemijom ili pacijenata sa postojećom QT prolongacijom ili drugim oboljenjima srca.

Dodatno, u kliničkim ispitivanjima su zabeležena sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta: glavobolja, astenija, poremećaji spavanja.

Česta: migrena, palpitacije, poremećaj ukusa, poremećaj koncentracije, amnezija, anoreksija, apatija, dispepsija, bol u abdomenu, gasovi, pojačana salivacija, rinitis.

Retka: povećan libido, kašalj, slabost.

Klasni efektiEpidemiološke studije, sprovedene prvenstveno na pacijentima starim 50 i više godina, pokazale su da postoji povećan rizik za nastanak fraktura kostiju kod pacijenata koji su na terapiji lekovima iz grupe SSRI i TCA.

Mehanizam koji dovodi do povećanja ovog rizika nije poznat.

Simptomi obustave kod prekida terapije sa SSRI

Prekid terapije citalopramom (naročito kada je nagli prekid) obično dovodi do simptoma obustave. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji sna (uključujući nesanicu i noćne more), agitacija ili anksioznist, mučnina i/ili povraćanje, tremor, kofuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emotivna nestabilnost, iritabilnost, i poremećaji vida su najčešće prijavljene reakcije. Uopšteno ovi događaji su blagi do umereni i samolimitirajući, ali ipak kod nekih pacijenata mogu biti ozbiljni i/ili produženi. Zbog toga se savetuje da prekid terapije citalopramom bude postepen, tj. sa postepenim smanjivanjem doze (videti odeljak 4.2 Doziranje i način upotrebe i odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


17 od 21

4.9. Predoziranje

Toksičnost

Sveobuhvatni klinički podaci o predoziranju citalopramom su ograničeni i mnogi slučajevi uključujuistovremeno predoziranje drugim lekovima ili alkoholom. Zabeleženi su fatalni ishodi predoziranja primenom samo citaloprama; ipak, većina fatalnih slučajeva uključuje predoziranje sa više istovremeno primenjenih lekova.

Letalna doza nije poznata. Pacijenti koji su uneli više od 2 g citaloprama su preživeli.Efekti mogu biti potencirani sa istovremenom upotrebom alkohola.Potencijalne interakcije sa MAOI, TCA i ostalim SSRI.

Simptomi

Sledeći simptomi su zabeleženi kod predoziranja citalopramom: konvulzije, tahikardija, somnolencija, QT prolongacija, koma, povraćanje, tremor, hipotenzija, srčani zastoj, srčani zastoj, nauzeja, serotoninski sindrom, agitacija, bradikardija, vrtoglavica, blok jedne grane srca, QRS prolongacija, hipertenzija, midrijaza, torsade de pointes, stupor, znojenje, cijanoza, hiperventilacija, hiperpireksija i atrijalna i ventrikularna aritmija.

Može doći do promena u EKG-u koje uključuju nodalni ritam, produženi QT interval i prošireni QRS. Prijavljeni su i smrtni slučajevi.

Takođe je zabeležena prolongirana bradikardija sa ozbiljnom hipotenzijom i sinkopom.

Retko se mogu javiti simptomi „serotoninskog sindroma“ u slučajevima ozbiljnog trovanja. Ovo uključuje pogoršanje mentalnog statusa, neuromuskularnu hiperaktivnost kao i nestabilnost autonomnog nervnog sistema. Može doći do hiperpireksije kao i elevacije serumske kreatin kinaze. Rabdomioliza je retka.

Lečenje

Nema specifičnog antidota.

Lečenje je simptomatsko i suportivno i uključuje održavanje prohodnih disajnih puteva i praćenje srčane radnje, EKG monitoring, i vitalnih znakova do stabilizacije. EKG monitoring se savetuje kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom/bradiaritmijama, kod pacijenata na istovremenoj terapiji lekovima koji produžuju QT interval, ili kod pacijenata sa oštećenim metabolizmom, npr. sa oštećenom funkcijom jetre.

Razmotriti upotrebu aktivnog uglja kod odraslih i dece koji su uneli više od 5mg /kg u toku 1 sata.Davanje aktivnog uglja pola sata nakon unosa citaloprama je pokazalo da smanjuje apsorpciju za 50%.

Razmotriti upotrebu osmotski aktivnih laksativa (kao što je natrijum-sulfat) i ispiranje želuca.

Ukoliko dođe do gubitka svesti, pacijenta treba intubirati.

Ukoliko dođe do učestalih i produženih konvulzija ordinira se diazepam intravenski.


18 od 21

5. FARMAKOLOŠKI PODACI

5.1. Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI)

ATC kod: N06AB04

Biohemijska i bihejvioralna ispitivanja su pokazala da je citalopram potentan inhibitor preuzimanja serotonina (5-HT). Dugotrajna primena citaloprama ne indukuje toleranciju na inhibiciju preuzimanja 5-HT.

Citalopram je najselektivniji selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (SSRI) do sada opisan, bez uticaja na preuzimanje noradrenalina (NA), dopamina (DA) i gama-aminobuterne kiseline (GABA), ili je ovaj uticajminimalan.

Za razliku od mnogih tricikličnih antidepresiva i nekih novijih SSRI, afinitet citaloprama za niz receptora, uključujući 5-HT1A, 5-HT2, dopaminske D1 i D2 receptore, 1-, 2-, -adrenoceptore, histaminske H1, muskarinske, holinergičke, benzodiazepinske i opioidne receptore, veoma je nizak ili ne postoji. Serija funkcionalnih in vitro testova na izolovanim organima, kao i funkcionalnih in vivo testova potvrdila je izostanak afiniteta za ove receptore.

Odsustvo efekata na receptorima moglo bi da objasni zašto citalopram izaziva manje tradicionalnih neželjenih dejstava, kao što su suvoća usta, poremećaji mokraćne bešike i creva, zamućenje vida, sedacija, kardiotoksičnost i ortostatska hipotenzija.

Svi glavni metaboliti citaloprama su SSRI, iako su njihovi afiniteti i odnosi selektivnosti niži u poređenju sa citalopramom. Ipak, odnosi selektivnosti metabolita su veći nego kod mnogih novijih SSRI. Metaboliti ne doprinose ukupnom antidepresivnom efektu.

Farmakodinamički efekti

Supresija REM spavanja se smatra prediktorom antidepresivne aktivnosti. Kao i triciklični antidepresivi, drugi SSRI i MAO inhibitori, citalopram suprimira REM spavanje i povećava duboko sporotalasno spavanje.

Iako se citalopram ne veže za opioidne receptore, antinociceptivni efekat uobičajeno korišćenih opioidnih analgetika je potenciran. Utvrđeno je i da citalopram potencira hiperaktivnost koju izaziva amfetamin.

Kod ljudi, citalopram ne oštećuje kognitivne (intelektualna funkcija) i psihomotorne aktivnosti, a sedativna svojstva, u kombinaciji sa alkoholom ili bez njega, nisu prisutna ili su minimalna.

U studiji pojedinačne doze na dobrovoljcima citalopram nije smanjio protok pljuvačke, a u ispitivanjima na zdravim dobrovoljcima nisu utvrđeni značajni uticaji na kardiovaskularne parametre. Citalopram ne utiče na serumsku koncentraciju prolaktina ili hormona rasta.

U dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj EKG studiji kod zdravih dobrovoljaca, promena od osnove u QTc (Fridericia-correction) bio je 7.5 (90% Cl 5.9-9.1) msec pri dozama od 20 mg/dan i 16.7 (90%Cl 15.0-18.4)


19 od 21

msec pri dozama od 60 mg/dan.

5.2. Farmakokinetički podaci

ResorpcijaResorpcija je skoro potpuna i nezavisna od uzimanja hrane (prosečno Tmax 3,8 h). Oralna biološka raspoloživost je oko 80%.

DistribucijaPrividni volumen distribucije (Vd) je oko 12,3 l/kg. Vezivanje za proteine plazme za citalopram i glavne metabolite iznosi ispod 80%.

BiotransformacijaCitalopram se metaboliše do aktivnih demetilcitaloprama, didemetilcitaloprama, citalopram-N-oksida i inaktivnog deaminovanog derivata propionske kiseline. Svi aktivni metaboliti su takođe SSRI, iako slabiji od polaznog jedinjenja. Nepromenjeni citalopram je dominantno jedinjenje u plazmi.

EliminacijaPoluvreme eliminacije (T½) citaloprama iznosi oko 1,5 dana, sistemski plazma klirens (Cls) oko 0,33 l/min, a oralni plazma klirens (Cloral) oko 0,41 l/min.

Citalopram se eliminiše većinom putem jetre (85%), a preostala količina (15%) putem bubrega. Oko 12% dnevne doze se izluči urinom kao nepromenjeni citalopram. Hepatički (rezidualni) klirens iznosi oko 0,35 l/min, a bubrežni klirens oko 0,068 l/min.

Kinetika je linearna. Ravnotežno stanje koncentracija u plazmi dostiže se nakon 1-2 nedelje. Pri dnevnoj dozi od 40 mg postižu se prosečne koncentracije od 250 nmol/l (100-500 nmol/l). Ne postoji jasan odnos između plazmatske koncentracije citaloprama i terapijskog odgovora ili neželjenih dejstava.

Stariji pacijenti (≥65 godina)Kod starijih pacijenata su zapažena duža poluvremena eliminacije i smanjene vrednosti klirensa, usled smanjene brzine metabolizma.

Smanjena funkcija jetreCitalopram se sporije eliminiše kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre. Pri primeni iste doze, poluvreme eliminacije je oko dva puta duže, a ravnotežne koncentracije citaloprama dva puta veće u odnosu na pacijenta sa normalnom funkcijom jetre.

Smanjena funkcija bubregaCitalopram se eliminiše sporije kod pacijenata sa blagim do umerenim smanjenjem funkcije bubrega, bez velikog uticaja na farmakokinetiku leka. Za sada, nema podataka o primeni leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 20 ml/min).

5.3. Predklinički podaci o bezbednosti leka


20 od 21

Akutna toksičnost citaloprama je niska. U ispitivanjima hronične toksičnosti, nije bilo za terapijsku primenu citaloprama zabrinjavajućih nalaza. Na osnovu podataka iz ispitivanja reproduktivne toksičnosti (segment I, II i III), nije potreban poseban oprez u vezi primene citaloprama kod žena u reproduktivnom periodu. Citalopram nema mutageni ili karcinogeni potencijal.

6. FARMACEUTSKI PODACI

6.1. Lista ekscipijenasa

Jezgro tablete:Celuloza, mikrokristalna; Manitol; Magnezijum-stearat; Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;

*Film:Hipromeloza; Makrogol 6000;Titan-dioksid (E171).

*Umesto navedenih komponenti koje ulaze u sastav filma, može se koristiti gotova suspenzija Opadry White(sastav: hipromeloza, polietilenglikol, titan-dioksid).

6.2. Inkompatibilnost

Nisu poznate.

6.3. Rok upotrebe

Rok upotrebe je 4 (četiri) godine.

6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje: blister od PVC/PVDC/Al folije sa po:2 x10 film tableta u blisteru, 5 x10 film tableta u blisteru, za jačinu tableta od 10mg i 20 mg.Spoljašnje pakovanje: kartonska kutija i uputstvo za lek


21 od 21

6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

„ZDRAVLJE“ A.D. Leskovac, Vlajkova 199, Republika Srbija

8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE1290/2007/121295/2007/121289/2007/121288/2007/12

Broj poslednje obnove dozvole: Citalex®, 10 mg, 2x10 film tableta: 515-01-9056-11-001

Citalex®, 10 mg, 5x10 film tableta: 515-01-9058-11-001



9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE12.06.2007Datum poslednje obnove dozvole: Citalex®, 10 mg, 2x10 film tableta: 13.08.2012.

Citalex®, 10 mg, 5x10 film tableta: 13.08.2012.



10. DATUM REVIZIJE TEKSTA

Maj 2012.

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKABroj rešenja: 515-01-9056-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film...

Documents

Transcript of SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKABroj rešenja: 515-01-9056-11-001 od 13.08.2012. za lek Citalex®, film...