RAZGOVOR: BOBAN STOJANOVIĆ, POLITIKOLOG I DOKTORAND NA FPN U BEOGRADU

Uvodna reč glavnog urednika

Svaki put kad portparol naprednih radikala napravi usporedbu saNemačkom, Švedskom ili Švajcarskom, naravno, u korist državekojom trenutno vršlja, meni se sloši od gneva i besa. S tugom se

setim da mi je još jedno dete, pre mesec dana, izvezao u pečalbu (za prvoje zaslužan Boris Tetreb).

Onda čujem kako fudbalski navijači u Švedskoj mesecimatraže od države da prestane da ih maltretira, pa konstatujemkako na tom beznačajnom parametru izostaje poređenje. Deotog maltretmana ove uređene države predstavlja i odluka da„obeleženi“ navijač može na utakmicu da dođe samo u pris-ustvu jednog roditelja! Onda se setim kako je ovaj svemoćnikjoš na početku svoje vladavine naglasio da on ne zna kako da

se suprotstavi domaćim huliganima. I time je zapečatio svesvoje državničke kapacitete. Jer kako neko ko ne može dadohaka huliganima može da reši iole ozbiljan problem države?

Dakle, on to ne sme ili neće. Kao neko čije je prethodnoradno i životno iskustvo zasnovano samo na naporu kako dana stadion unese pirotehniku, naoštri bejzbol palice za nekunemotivisanu tuču, da se ogrebe za neku sitnu privilegiju odkluba… kako će takav da uspešno reši problem kalibraKosovo?! Otuda na delu gledamo varijacije njegove jedinesposobnosti – zavađati se na bazi navijačkih strasti i svakod-nevno obračunavati, naročito međusobno, ne vodeći računa ocivilizacijskim i nacionalnim interesima. Onda se kao čudimootkud tolike infantilne reakcije, iskakanje kompleksa niževrednosti, beskrajno gladna sujeta… Čudimo se i pitamo da

li samo zemlja kompletnih idiota može da ima ovakvogpredsednika i da mnogima ne smeta što umesto ozbiljnogdržavnika imaju čoveka spremnog samo da se „pravi blesav“,koji zna šta neće, ali ne i šta hoće i koji u suočavanju sa nepri-jatnom temom ili pitanjem kurčevito kaže – „baš me briga“.

I nije onda čudno što iz ovakve ozbiljne šizogenije prois-tiče apsurd – sve nam je bolje, a sve više mladih odlazi da sene vrati. A pretendenti na presto nisu ništa bolji. Niko se neusuđuje da utvrdi donji prag nacionalnih interesa i da kon-statuje da je u sunovratu tih interesa ključni alat svakodnevnoobmanjivanje i laganje naroda, tendenciozno – samo da sesačuva vlast. Ako sad jasno ne naglase i ne zavetuju se da ćeto biti sankcionisano, kola koja jure nizbrdo nikad se nećezaustaviti.

Iz navijačkih špilhozni na vlast

Isprazna predstava SNS oKiM u Skupštini

Pad SNS na izborima 2022.

Novo iživljavanje

nadBeogradom

BEZ JAVNE RASPRAVE, BUKVALNO PREKO NOĆI, SKUPŠTINA SRBIJE DONELA ZAKON O GLAVNOM GRADU, S NOVIM PARAGRAFIMA – DA SE JOŠ ZAGRABI

Srbija u NATO već 4 godine

IMA LI OVDE VELEIZDAJE?

GODINA III BROJ 51 5. 6. 2019. CENA 50 dinara

Piše: Saša Radulović

Ko je glasao za Super Hika?!

2 POLITIKA

Beogradski glas Godina treća, broj 51 Izlazi svake druge srede. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

KOJA PRAVA U SRBIJI IMAJU VOJSKA SAD I NATO? (2)

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Osim ugovora o zaštiti statusa VojskeSAD i njenom korišćenju vojneinfrastrukture u Srbiji, koji je 2006.

u ime Vlade potpisao predsednik Srbije BorisTadić, imamo i čitavu lepezu sporazuma saNATO. Beograd nema nijedan od tih ugovo-ra. Nijedan original nije na srpskom i sadržajnekih obaveza preuzetih u ime Srbije zavisiod toga ko prevodi, kako vlada engleskim ikakav je znalac anglosaksonskog prava.

Šta su naprednjaci ratifikovali?

U Skupštini Srbije nije debatovano ni ojednom ugovoru pre nego što je potpisan. Tiugovori su ozakonjivani bezmalo inkognito,pritiskanjem tastera „za“, a ni tada se poslani-ci svih saziva nisu osetili pozvanim da pro-govore o ustavnoj zabrani ratifikovanja ugov-ora koji narušavaju suverenitet zemlje.

Kakve pogodbe imamo sa NATO? Posleprvenca Vuka Draškovića iz 2005.(Beogradski glas, br. 50), Srbija 14. decem-bra 2006. potpisuje „Okvirni dokumentPartnerstva za mir (PzM)“, kojim prihvata-mo sve sadržaje PzM (Beogradski glas, br.48). Pod premijerom Mirkom Cvetkovićem(DS) 2009. ratifikujemo ugovor sa grupomnacionalnih direktora NATO za kodifikaciju– Saveznički odbor 135 (AC 135) „o usva-janju NATO kodifikacionog sistema“. Novi ugovor saNATO, „o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju“,takođe ozakonjen u parlamentu za vreme iste vladajućekoalicije, stiže jula 2011.

Januara 2014. Nebojša Rodić, ministar odbrane u vladiIvice Dačića (koalicija SNS, SPS, PUPS, URS, SDP, NS iSDA Sandžaka), u Vašingtonu potpisuje ključni ugovor saNATO. Naime, sa članicama NATO Srbija je zaključilaSOFA (Status of Forces Agreement) ugovor o statusu nji-hovih snaga. Taj ugovor 2015. ratifikuje novaskupštinska većina (SNS, SPS, SDP, PS,NS). Od marta 2015, pod prvom vladomAleksandra Vučića, na snazi je zasebanugovor (IPAP) o sprovođenju togSOFA sporazuma; to je kilometarskii taksativni spisak obaveza VojskeSrbije i brojnih institucija(Beogradski glas, br. 48). Februara2016, uoči vanrednih parlamentarnihizbora, naprednjački parlament oza-konjuje ugovor sa Organizacijom NATOza podršku i nabavku (NSPO) „o saradnji uoblasti logističke podrške“. Premda je Srbija ugov-orna strana, sve originale pohranjuje Vlada SAD.

„Demokratska“ kontrola srpske vojske

Pomenuti i mnogi drugi ugovori donose Srbiji neprebrojobaveza prema NATO (kojim dominira SAD), od kojih sumnoge u koliziji sa Ustavom. O tome se naši pravnici ne

izjašnjavaju previše ni u naučnim radovima, a kamoli ujavnosti. Deplasirano je doticati se Ustavnog suda Srbije,izuzev pomena da na papiru postoji i da ga je kadrovski dop-unila naprednjačka koalicija.

Evo kratkog pregleda nekih domaćih zadataka za Srbiju.Prema „Okvirnom dokumentu PzM“, sa NATO moramo

da sarađujemo u planiranju odbrane i budžetiranju; kon-troli odbrambenih snaga; da smo sposobni i pripravni zaoperacije UN ili OEBS; da sa NATO razvijamo koopera-

tivne vojne odnose; da na dugoročnoj osnovi razvi-jamo snage za sadejstvo sa članicama NATO

(čl. 3). O svom trošku imamo biro za vezusa sedištem NATO u Briselu (čl. 5).

Finansiramo ili sufinansiramo našeučešće u vežbama PzM, razmenjuje-mo informacije o koracima za „pro-movisanje transparentnosti planiranjai budžetiranja odbrane i osiguranje

demokratske kontrole oružanih snaga“(čl. 6). Saglasni smo da se NATO „kon-

sultuje sa svakim aktivnim članom“ PzM„ukoliko taj partner predviđa direktnu pretnju

svom teritorijalnom integritetu, političkoj nezavis-nosti ili bezbednosti“.

Prema ugovoru o usvajanju NATO kodifikacionog sis-tema, koji se odnosi na svaki deo naoružanja i vojneopreme – od vojničkih pertli nadalje, sve dobija svoju šifrui ulazi u NATO bazu podataka. Naše ministarstvo odbranepostalo je Nacionalni biro za kodifikaciju (čl. 2) i mora dase pridržava principa NATO kodifikacionog sistema, kao i

pravila i procedura iz Priručnika o kodifikaciji NATO (čl.4). Pozvani smo da koristimo program BASELOG, usloviplaćanja se „navode u bilateralnim ugovorima“. S tim uvezi, sponzorisane usluge (čl. 8) obuhvataju „raspodelukomercijalnih i državnih kodova tipa S prodavci-ma/proizvođačima koji se nalaze u ne-NATO zemljama“,dodelu nacionalnih CAGE kodova, objavljivanje nacional-nih podataka kodifikacije u Glavnom katalogu referentnihpodataka NATO za logistiku. Glavni izvor službenih doku-menata nam je Automatizovani poslovni sistem NATO(NABS; čl. 10). Primljene usluge plaćamo u evrima, direk-tno Sekretarijatu AC/135, do šest meseci od dana faktur-isanja (čl. 11). Sporove u vezi sa ovim ugovorom nećemodati „u nadležnost međunarodnom sudu ili trećoj straniradi rešavanja“ (tipično za sve ostale NATO ugovore). Sveto 2010. u Edinburgu potpisuje Dušan Spasojević, državnisekretar za odbranu, primena je počela istog dana i važi naneodređeno vreme.

Prodaja oružja bez garancija

Potonji ugovor, o bezbednosti informacija i kodeksa opostupanju, oktobra 2008. u Briselu potpisuje DraganŠutanovac, ministar odbrane (ratifikacija 2011). Srbija iNATO se obavezuju da čuvaju i štite informacije i materi-jal koji pripadaju drugoj strani (čl. 1). Kad je o kodeksureč, kao „kooperativna partnerska zemlja koja učestvuje upolitičkim i vojnim telima u sedištu NATO, kao i uOdeljenju za koordinaciju PzM u Monsu“ (Belgija; štabACO, strategijske komande za sve NATO operacije, koji je

Mnogi ugovoridonose Srbiji

neprebroj obavezaprema NATO, od kojih

su mnoge u kolizijisa Ustavom

Širom zemlje mogu da nose oružje bezoružanog lista i/ili dozvole za nošenjeoružja

Gorivo, ulje i maziva za službena vozila, vazduhoplove i plovila NATO i njihovih civilamoramo osloboditi od carina i poreza

Glas razuma, 5. jun 2019.

Srbija u NATO već 4 godine

3Glas razuma, 5. jun 2019.

pri Vrhovnoj komandi za Evropu), Srbija se obavezala daneće koristiti pomenute kapacitete „za aktivnosti koje...nanose štetu nacionalnim interesima zemalja članicaAlijanse“.

Sledi sporazum sa Organizacijom NATO za podršku inabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške(Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 3/2016),zaključen 2015. na engleskom i francuskom (čl. 1). I on jedonet za vreme prve Vučićeve vlade, ali se ne zna ko ga jepotpisao. Tu je definicija stručnog podatka: to su ponaosobnenavedeni podaci, u koje spadaju podaci u vezi sa eksperi-mentima, specifikacije, projekti i procesi projektovanja,kompletni podaci o pronalascima i otkrićima, tehnički opisi,topografija poluprovodnika/maske, paketi tehničkih podata-ka u vezi sa proizvodnjom, tehničke veštine (know-how),poslovne tajne i podaci koji se odnose na tehnike proizvod-nje (čl. 1). Na osnovu ovog ugovora (čl. 3) ministar odbranemože da zaključi kupoprodajne ugovore ili aranžmane, spo-razume o partnerstvu itd. radi kupovine sistema naoružanjaili opreme. Vlada Srbije plaća svu podršku i usluge dobijeneod NSPO, a snosi troškove koji nastanu ako prestane da važičl. 14; snosimo sve rizike svojstvene pruženoj podršci iliusluzi; namirujemo troškove koji nastanu „iz ili u vezi sa bilokojom pravnom odgovornošću koju može da ima NATO i/iliNSPO, odnosno NSPA“ kada izvodi aktivnosti ili pružausluge koje traži Vlada Srbije; „ni pod kojim uslovima ovajsporazum ne povlači odgovornost NSPO ili NSPA“ (čl. 4).

Ako Vlada Srbije kupuje borbenu tehniku, opremu iliusluge „odriče se svih potraživanja po odštetnim zahtevimakoji se odnose na povrede (uključujući povrede sa smrtnimishodom), gubitak ili štetu... kada nastanu usled redovneupotrebe te borbene tehnike, opreme ili usluga“. Nema garan-cije da isporučena roba ili usluga nema nedostatke, isporukekoje stignu preko NSPO biće osigurane na naš zahtev i otrošku Vlade Srbije (čl. 5). NSPO, sredstva, prihodi i drugaimovina izuzeti su od svih poreza i dažbina, osim javnihkomunalnih usluga, i svih carinskih dažbina i kvantitativnihograničenja za uvoz ili izvoz (čl. 9), dok je vojno i civilnoosoblje NSPO integrisano sa Vojnom kancelarijom za vezu saNATO u Beogradu i stiče sve imunitete i privilegi-je koje ima osoblje te kancelarije.

Vršljanje i po vojnim objektima

Osoblje NSPA i njihova vozila „uživaju pravoneophodnog slobodnog prolaza i pristupa krozčitavu Republiku Srbiju“, ne plaćaju porez naplate i zarade, oslobođeni su plaćanja svih nametaza materijalnu pokretnu imovinu (uključujućivozila) uvezenu, stečenu ili izvezenu iz Srbije.NSPA ima dozvolu za direktno ugovaranje nabav-ki roba, usluga i građevinskih radova iz bilo kog izvora uSrbiji i van nje, a državljanima Srbije koje zaposle biće „popotrebi dozvoljen pristup objektima Ministarstva odbraneSrbije“ (član 10) – tj. ti naši civili imaju pristup objektimaVojske Srbije mada za to nisu ovlašćeni našim pravom.

Stižemo do SOFA ugovora Srbije i NATO iz 2014/15.(premijer Dačić kad je potpisan, odnosno Vučić kad je rati-fikovan, u obe prilike SNS je stožer skupštinske većine).Sastavni deo tog ugovora su dva dodatna protokola, pa jeSrbija dužna, najpre, da se drži Londonskog ugovora o sta-tusu snaga NATO iz 1951. (SOFA NATO) kao da je članicaSOFA NATO. Dakle, svi SOFA sporazumi primenjuju se jed-nako u članicama NATO kao i na teritorijama država kojenisu članice Alijanse, a sve u skladu sa NATO osnivačkimugovorom (član II, stav 1. SOFA sporazuma između NATO iPzM o statusu njihovih snaga, Brisel 1995). Pod teritorijamakoje se navode u NATO osnivačkom ugovoru smatraju se iteritorije navedene u stavu 1. ovog člana, a NATO osnivačkiugovor podrazumeva i PzM (član II stav 2.). Time su NATOteritorije (države) izjednačene sa ne-NATO teritorijama(državama), a ugovor o PzM izjednačen je sa NATO osni-vačkim ugovorom. Tako je Srbija de jure i de fakto uvedenau sistem NATO zemalja, iako formalno nije podnela zahtevza članstvo.

Prema Narednom dodatnom protokolu, kojim je pravno

uobličen status vojnog štaba i štaba osoblja NATO, kao i izpartnerskih država, Srbija mora da sprovodi i Pariski pro-tokol iz 1952. Stoga su vojne snage NATO, njihovo civilnoosoblje bez našeg državljanstva i članovi njihovihporodica, stacionirani ili u tranzitu,oslobođeni pasoških, viznih i imigra-cionih kontrola pri ulasku i izlasku izSrbije, a ne podležu ni evidenciji ikontroli stranaca. Bilo kome od njihmožemo da tražimo samo legitimacijuiz njihove domovine, u kojoj pišu imei prezime, datum rođenja, čin, nazivslužbe, fotografija je pride. Dozvoljen namje još i uvid u naređenje njihove zemlje za kre-tanje, ali ne smemo tražiti da ono bude na srpskom; naređen-je se izdaje na engleskom, francuskom ili jeziku države izkoje dolaze.

Uz to, vojnim i civilnim snagama NATO (sa porodicama)bez provere i naknade priznajemo vozačke dozvole, pa i

privremene, ili im dajemo našu dozvolu bez polaganja ispi-ta. Oni će „obično nositi uniformu“, a njihovi naredbodavcisu jedini nadležni da ih ovlaste za nošenje oružja u Srbiji.Upotreba oružja, međutim, ovde nije regulisana, očito i tuvaže NATO propisi. Širom zemlje mogu da nose oružje bezoružanog lista i/ili dozvole za nošenje oružja koje, ovde,izdaje MUP Srbije.

Bez carine i poreza

Nadalje, vojni organi članice NATO primenjuju zakonesvoje države o krivičnoj i disciplinskoj odgovornosti zaprestupe koje učine u Srbiji, naše vlasti su se saglasile iako„krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakogko na njenoj teritoriji učini krivično delo“ (Krivičnizakonik, čl. 6). U svim „vojnim bazama, objektima idrugim prostorijama u kojima su smeštene redovne vojnejedinice i formacije snaga“ red i bezbednost održava vojnapolicija NATO, koja van tih objekata deluje „u dogovorusa organima Srbije ili zajedno s njima“. I Srbija i NATO seodriču odštete zbog povrede ili smrti pripadnika njihovihoružanih snaga tokom vršenja službene dužnosti. U sluča-ju nesloge o tome da li je krivično delo izvršeno tokomobavljanja službene dužnosti ili je neovlašćeno korišćeno

vojno vozilo, ne presuđuje sud (domaći ili međunarodni)već odlučuje arbitar. Srbija preuzima odgovornost za aranž-mane kojima se NATO snagama obezbeđuju „potrebnezgrade i zemljište, prateći objekti i usluge“.

NATO snage i izdržavana lica dobijaju zdravstvene uslugepod istim uslovima kao pripadnici Vojske Srbije, a imajuposebne pogodnosti za putovanja i povlastice po pitanjucena. Pripadnici NATO ne plaćaju porez na platu i ostala pri-manja, bez carine uvoze imovinu i nameštaj, imaju pravo dase uključe u profitabilne delatnosti u Srbiji (bez zasnivanjaradnog odnosa) i tada plaćaju porez. Službena vozila izuzeta

su od plaćanja putarine. Gorivo, ulje i maziva zaslužbena vozila, vazduhoplove i plovila NATO

i njihovih civila moramo osloboditi od cari-na i poreza. Budu li državni organi Srbije

zaplenili vozila i predmete NATO zbogcarinskih ili finansijskih delikata –moraju da ih vrate.

SOFA ugovor Srbija‒NATO važi iako izbije neprijateljstvo između ugov-

ornih strana. Ukoliko Srbija uđe u odbram-beni rat sa NATO, taj ugovor ne samo da ostaje

na snazi već ima prioritet nad našim pravom (istina, i„Koštuničin ustav“ stavlja ratifikovane međunarodneugovore iznad domaćih normi). Zbog sporova vezanih zaovaj ugovor ne smemo ići pred domaće i međunarodnesudove, rešavamo ih pregovorima. Kad pregovori propad-nu, odlučuje Severnoatlantski savet, glavno političko teloNATO. Ugovor može biti raskinut četiri godine posle stu-panja na snagu, ali prestaje da važi kad istekne 12 meseciod dana kad smo o tome izvestili Vladu SAD. Inače,Pariskim protokolom, koji je takođe aneks osnivačkogugovora NATO, dejstvo osnivačkog ugovora se decidiranoproširuje na vojne štabove NATO (i pridodatih snaga) i naštabove civilnog osoblja (i porodica svih njih).

Združena akcija „žutih“ i naprednih

Podvučemo li crtu, preko „sistema upravljanja krizama iplaniranja civilnih vanrednih situacija“, uz sveveć rečeno, Srbija se zbog ovog i drugih ugovoranalazi u poziciji: ako NATO nešto proglasi kri-zom ili vanrednom situacijom – ima pravo dainterveniše u našoj državi i tad ne možemo reći daje na delu agresija (npr. državni udar zbog kog seangažuju radi „zaštite“ ili rušenja vlasti, po svomnahođenju).

U neuljuđenom okršaju naprednjaka i opozici-je (objedinjeni DS i SzS) kao vergl se vrti da sudemokrate „žuti lopovi“ i da SNS predvodi „ludiVučić kome bi na psihijatriji precizno odredili

dijagnozu“. Zanimljivio, ne glože se zbog toga što jegrađanima otet suverenitet radi samovlasnog ugovaranjasa NATO i SAD, iako je imperativna ustavna norma da„nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ilipojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana“ (čl.2). Ne podsećaju jedni druge da „potvrđeni međunarodniugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom“ (čl. 16 i194). Još manje, na pravo građana da su obavešteni „opitanjima od javnog značaja“ (čl. 51), posebno ako je reč o„suverenosti, nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti ibezbednosti Republike Srbije, njenom međunarodnompoložaju i odnosima sa drugim državama i međunarodnimorganizacijama“ – što je vrhovna ustavna nadležnost srp-skih institucija (čl. 97).

Zbog ove neraskidive, dugotrajne sloge još građanstvune bode oči da vlasti kao dar s neba pada opozicija protivkoje kao ratuje i da, analogno, bivšim vladajućim garnitu-rama konveniraju naprednjaci. Za njima pridružene medi-je je glupost to što se pojavljuju krivične prijave protivrotirajućih visokih funkcionera zbog ugrožavanja suveren-iteta zemlje. Tužioci u nelagodi ćute. Najnoviju je 2. majaSindikat zaposlenih policije podneo protiv ministra vojnogAleksandra Vulina „zbog priznavanja kapitulacije ili oku-pacije“ jer traži hitno „uspostavljanje tvrde i čvrste granicesa Šiptarima“.

Februara 2016, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, naprednjačkiparlament ozakonjuje ugovor sa NATO za podršku i nabavku (NSPO)„o saradnji u oblasti logističke podrške“. Premda je Srbija ugovornastrana, sve originale pohranjuje Vlada SAD

U Skupštini Srbije nije debatovano ni o jed-nom ugovoru pre nego što je potpisan. Oni suozakonjivani inkognito, pritiskanjem tastera„za“, a ni tada se poslanici svih saziva nisuosetili pozvanim da progovore o ustavnojzabrani ratifikovanja ugovora koji narušavajusuverenitet zemlje

O svom troškuimamo biro za vezu sa sedištem NATO

u Briselu

Overena veleizdajaPošto se skupštinski Odbor za zakonodavstvo (AleksandarMartinović) izjasnio da ugovor SOFA Srbija NATO ne protivrečiUstavu Srbije, Vučić je nacrt zakona o ratifikaciji prosledio MajiGojković, Skupština ga je usvojila i Vladi SAD, kao depozitoru,raportirano je da je SOFA inkorporiran u naš pravni poredak.

4 POLITIKAGlas razuma, 5. jun 2019.

LESKOVAC POSAO POMPEZNO PROSLAVLJEN, A NEDOVRŠEN

Izvor: JUGPRESS

Okružni odbor pokreta „Dosta jebilo“ podseća da se od 2008.godine stanovnici nekoliko sela

u okolini Leskovca muče kako bi moglida prežive, uprkos stalnim obećanjimada će biti rešen problem izgradnje putapreko već sagrađenog mosta na JužnojMoravi.

„Stanovnici Donjeg Krajinca, GornjegKrajinca, Mrštana i Bratmilovca već 11godina nemaju kome da se požale jernadležne institucije u Srbiji i gradskiorgani Leskovca nisu izdvojili sredstvada se izgrade prilazni putevi. Mnogi odnjih odustali su od poljoprivrede, zato štonemaju više ni snage da prelaze merdev-inama do mosta i da silaze merdevinamana drugu stranu Južne Morave. Most jeinače sastavni deo Koridora 10, koji jepredsednik Srbije svečano otvorio, a danije povezan sa auto-putem, čime su oviljudi uskraćeni u komunikacijama,privređivanju i civilizovanom životu“,navodi se u saopštenju DJB.

Pokret DJB pita odgovorne:– Da li će i kada ovaj most biti

povezan na saobraćajni koridor?– Ko je odgovoran za ovaj propust, „Putevi Srbije“ ili

Grad Leskovac?– Šta će već od sutra preduzeti da se na ovaj most ljudi ne

penju merdevinama?– Da li znaju koliko meštani gube svake godine zato što ne

mogu da seju, prodaju i žive od svog rada?„’Dosta je bilo’ je pokret koji postoji i dokle god je

stanovnika koji su poniženi, prevareni, moralno i materijal-no, stajaćemo i braniti njihove interese i prava koja im

Ustavom pripadaju, a to su jednakost na rad, komunikaciju ikretanje. Uprkos medijskoj torturi na nivou države, gušenjusloboda na izražavanje različitog mišljenja i omalovažavan-ju zdravog razuma, mi postojimo i svakim danom smo jači.Nas ipak brine što građani beže iz ove zemlje i što su sve

ekonomski slabiji!Pokret se bori za stvaranje sistema u kome neće biti bitno

koga znaš nego šta znaš; u kome se ne ceni obećanje naizborima, već ostvarena realna potreba za što veći krug ljudi.Naš cilj je da se javno podnesu izveštaji o kontinuiranomtrošenju sredstava u ovakvim projektima koji destabilizujubudžet, da nadležni sudski organi rade na otkrivanju počini-laca ovog smišljenog plana izvlačenja novca svih poreskihobveznika. Dosta je bilo!“, navodi se u saopštenju Okružnogodbora „Dosta je bilo“.

Merdevinama na Koridor 10

PROPAGANDISTI SNS UPALI U PROSTORIJE DJB U VRŠCU

Izvor: Danas Online

Lažno se skrivajući iza profesije novinara, propagan-disti SNS-a su za vreme sastanka penzionera saadvokatima u petak 31. maja nepozvani upali u pros-

torije DJB u Vršcu. Kako je saopšteno iz DJB, oni su ušli u prostorije ovog

pokreta u nameri da zastraše vršačke penzionere kojimaGrad Vršac, po sudskoj presudi, isplaćuje povraćaj nelegalnonaplaćenog samodoprinosa.

Osim što su na ovaj način povredili privatni posed, propa-gandisti su narušili i tajnost odnosa advokata i klijenata,ističe „Dosta je bilo“ u saopštenju za medije.

Kako se navodi, Vršac je penzionerima godinama neza-konito naplaćivao samodoprinos za kanalizaciju, sve dokDJB nije krajem 2014. godine Ustavnom sudu podneo pred-log za ocenu zakonitosti takve prakse.

„Ustavni sud je u februaru 2017. godine uvažio ove argu-mente i nedvosmisleno utvrdio da je samodoprinos pen-zionerima naplaćivan protivzakonito. Nakon toga je lokalnavlast pretnjama i nasiljem pokušavala da spreči vršačke pen-zionere da sudskim putem zatraže povraćaj novca. I poredtoga, Osnovni sud u Vršcu doneo je 2.150 presuda protiv

Grada Vršca po tužbama penzionera, što je Viši sud uPančevu potvrdio“, dodaje se u saopštenju.

Kako se ističe, kada su već krenula izvršenja presuda,Ustavni sud je u novembru 2018, po žalbi Grada Vršca,doneo politički, a ne pravno motivisanu odluku da pen-zioneri nemaju pravo na povraćaj novca, tražeći od Višegsuda da preinači presude, ovoga puta u korist Grada Vršca.

Iako ovaj slučaj nije pravno okončan, budući da predstojipostupak revizije, navodi DJB, SNS vlast u Vršcu mesecimazastrašuje penzionere i preti im da će svoj novac, koji im jenezakonito otet, a koji su po presudama suda dobili nazad,morati da vrate Gradu. U tu svrhu, kako saznaje DJB, upreglisu i lokalnu propagandnu mašineriju.

„Lokalni ‘mediji’ nikada nisu objektivno informisaligrađane, već su isključivo prenosili obraćanja lokalne vlasti.Nikada se nisu odazvali na pozive lokalnog odbora DJB nakonferencije za medije, ali sada su nepozvani upali u pros-torije DJB u Vršcu da zastrašuju penzionere i izmišljajuskandale“, saopštio je DJB.

Kako navode, SNS je svestan da, ukoliko penzioneriostanu uskraćeni za pravdu unutar srpskog politički kon-trolisanog pravosuđa, na raspolaganju za zaštitu prava imajui sud u Strazburu. Upravo zato, dodaje se u saopštenju DJB,naprednjaci zastrašuju penzionere kako bi odustali od sud-skih postupaka, znajući da nad sudom u Strazburu nemajupolitičku kontrolu.

„DJB najoštrije osuđuje ove jeftine pokušaje SNS vlasti uVršcu da preko svojih propagandista širi među penzionerimaneosnovanu paniku, usput se upirući da diskredituje odborDJB u Vršcu, koji se od 2014. godine borio za ispravljanjeove velike nepravde i tako stekao izuzetno dobru reputacijui poštovanje“, zaključuje se u saopštenju i dodaje da su ovipritisci na DJB nesumnjivo deo kampanje za predstojećelokalne izbore u Vršcu, sa ciljem da odvrate građane Vršcaod političke organizacije koja se već pet godina bori za pravanajstarijih sugrađana.

Naprednjački atak na penzionere

SNS je svestan da, ukoliko penzioneri ostanu uskraćeni zapravdu unutar srpskog političkikontrolisanog pravosuđa, naraspolaganju za zaštitu pravaimaju i sud u Strazburu

Ko je odgovoran za ovaj propust,„Putevi Srbije“ ili Grad Leskovac?

5Glas razuma, 5. jun 2019.

Patriotska osećanja srpskog naroda za podaničku politiku Vlade Republike Srbije prema Berlinupredstavljaju ogromnu prepreku i ugrožavaju nameru da se potpiše „pravno obavezujući sporazum“ koji nameće Berlin i kojim bi se Srbija dobrovoljno odrekla KiM

Isprazna predstava SNS o KiM u SkupštiniKo

lumna

Piše: Saša Radulović

Sa velikim zakašnjenjem od skoro sedam godina,prošle sedmice održana je rasprava o Izveštaju oKosovu i Metohiji, koji je Skupštini uputila Vladina

kancelarija za Kosovo i Metohiju. Sa žaljenjem se morakonstatovati da Izveštaj o KiM ne sadrži suštinski bitnepodatke za bilo kakvu kvalitetnu raspravu i više liči na pro-pagandni pamflet. DJB je bojkotovao ovu propagandnupredstavu SNS-a, a evo i zašto.

Dvosatno obraćanje Narodnoj skupštini predsednikaSNS-a izgledalo je kao obrađivanje javnog mnjenja uSrbiji, u nadi da će mu predaja Kosova i Metohije postatiprihvatljiva. Predsednik SNS-a rekao je da je nezavisnostveć gotova stvar, a da je alternativa tome ratno stradanje.Potpuno je nejasno zašto bi bilo ko to rekao.

Bežeći od sopstvene odgovornosti, predsednik SNS-apričao je o istorijatu odnosa sa Prištinom koji je prethodionjegovoj vlasti, ali ne i o sadržaju razgovora s Prištinomtokom poslednjih sedam godina, šta je Srbijadobila, a šta izgubila u tim pregovorima.Nabrajajući i osuđujući veliki broj poteza koje jePriština za sedam godina razgovora u Briselupovukla na štetu Srbije, kao razlog za izostanakadekvatne, državničke reakcije na takvo slabljen-je pozicije naše države naveo je zaštitu daljih EUintegracija Srbije.

Iz izveštaja smo saznali da je tokom proteklihskoro sedam godina održano 188 sastanakaizmeđu Beograda i Prištine, od čega 24 nanajvišem nivou, ali informacija o sadržaju tih raz-govora nema. Poslanici su kroz ovaj izveštajobavešteni i da je potpisano 45 sporazuma saPrištinom, a da poslanici uopšte nisu imali prilikuda ih vide, niti su oni pokazani javnosti.

Izveštaj ne objašnjava na osnovu kojih jeovlašćenja Vlada potpisala 45 sporazuma, zašto oninisu predstavljeni narodnim poslanicima i neobjašnjava zašto su uopšte potpisani, s obzirom nato da Priština nije ispunila svoju obavezu formi-ranja Zajednice srpskih opština.

Ovaj izveštaj ne sadrži popis imovineRepublike Srbije na Kosovu i Metohiji, niti seosvrće na ustavnu obavezu Srbije da donesezakon o Kosovu i Metohiji.

Narodna skupština, kao najviši organ vlasti uzemlji, treba da raspravlja o svim predlozima zazaštitu nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, apotom da ovlasti predstavnike Srbije i dâ im mandat iokvire unutar kojih mogu da razgovaraju s Prištinom onjima, a ne da služi isključivo za davanje legitimiteta delo-vanju autokratskog predsednika Srbije u okviru razgovorakoje neovlašćeno već godinama vodi. Stoga je „rasprava“u Narodnoj skupštini već unapred bila obesmišljena i pred-stavlja samo još jedno urušavanje autoriteta ovog najvišegorgana vlasti u zemlji.

Rezolucija 1244 jedino rešenje

Rezoluciju SB UN 1244, koja predstavlja rešenje statusaKosova i Metohije kao sastavnog dela Republike Srbije svedo trenutka donošenja neke nove rezolucije, ili dobro-voljnog odricanja Srbije od KiM, predsednik SNS-apomenuo je za dva i po sata samo jednom, i to pokušava-

jući da je diskvalifikuje. Rezoluciju 1244 naziva „zam-rznutim konfliktom“ i kaže da bi bio katastrofalan zaSrbiju. Zašto?

Kada se kaže „zamrznuti konflikt“, misli se na stanjekojim jedna ili obe strane nisu zadovoljne, pa jedna stranaili obe strane žele agresivno, silom da promene stanje.

Danska i Farska Ostrva imaju nerešene probleme kojeniko ne naziva „zamrznutim konfliktom“. Kipar, BiH,Izrael i Palestina i mnoga druga mesta u svetu. Zašto je popredsedniku SNS-a baš Kosovo i Metohija „zamrznutikonflikt“ koji treba rešavati što pre, preko kolena? Statuskvo, odnosno Rezolucija 1244, jeste jedino rešenje koje jeprihvatljivo za Srbiju. Sintagmu „zamrznuti konflikt“koristi samo Berlin i oni koji slušaju Berlin.

Na kraju nepotrebno dugog govora, začinjenog lekcija-ma iz istorije, ekonomskim pokazateljima i futurističkimpredviđanjima stanja u Srbiji 2060. godine, predsednik

SNS-a saopštio je da je alternativa odri-canju od Kosova i Metohije (koju svevreme maskira kao „kompromisno

rešenje“) njemu neprihvatljivi „zamrznu-ti konflikt“, koji će Priština odmah odm-

rznuti, nakon čega će uslediti ratno stradanje.Priština nema silu i nema podršku nikoga za

bilo kakav oružani napad. Zašto bi onda predsednikSNS-a govorio tako nešto?

Ljudi se iseljavaju sa Kosova i Metohije zbog kriminala,korupcije i lošeg života. Tamo danas ukupno živi manje od800.000 ljudi. Zašto predsednik SNS-a pokušava da uplašigrađane Srbije? Koju poruku im šalje? Da, zato što nas jestrah siledžije, treba da odustanemo od naših legitimnihprava, ugovora i imovine, da se siledžija ne naljuti?

Patriotska osećanja srpskog naroda za podaničku poli-tiku Vlade Republike Srbije prema Berlinu predstavljajuogromnu prepreku i ugrožavaju nameru da se potpiše„pravno obavezujući sporazum“ koji nameće Berlin ikojim bi se Srbija dobrovoljno odrekla KiM. Stoga su SNSi lažna opozicija, koja je svojim prisustvom davala svojupunu podršku ovom marketinškom poduhvatu Vučića, ujednoglasnoj podršci koja je usledila isticali i podsticali

strah od ratnih sukoba. Pri tome nisu prezali ni od pokuša-ja prekrajanja istorije, tvrdeći da je otpor Hitleru 27. marta1941. godine bio protivan nacionalnim interesima Srbije,te da je trebalo sačuvati narod od stradanja u Drugom svet-skom ratu prihvatanjem fašizma jer smo taj rat svejednoizgubili.

Ovim skandaloznim pokušajima prekrajanja istorije iobesmišljavanja srpskih žrtava nesumnjivo se pokušavapromeniti dominantan stav srpske javnosti da je odricanjeod KiM apsolutno neprihvatljivo i protivno nacionalnominteresu.

Šta građani Srbije treba da znaju

‒ da Kosovo nije priznalo pola planete;‒ da se svet menja i da suverenisti jačaju u celom zapad-

nom svetu, od Amerike do Britanije, Francuske i Italije;‒ da se i u zemljama Zapada javljaju glasovi suv-

erenista koji kažu da Kosovo nikada nije trebalo bitipriznato;‒ da Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni

integritet Srbije;‒ da Kosovo može postati nezavisna država samo

ako sama Srbija na to pristane;‒ da je status Kosova i Metohije rešen Rezolucijom

1244, baš kao što je status Bosne i Hercegovine rešenDejtonskim sporazumom;‒ nijedna strana nije zadovoljna Rezolucijom 1244

ili Dejtonskim sporazumom, ali su ih svi prihvatili ijedina su rešenja koja imamo;‒ pošto ne možemo da se dogovorimo o promeni,

onda nam valja živeti onako kako je već dogovoreno,to u stvari znači status kvo;‒ ko god agresivno dovodi u pitanje Rezoluciju

1244 ili Dejtonski sporazum u stvari destabilizujeregion i izaziva haos;‒ prikrivene pretnje ratom su besmislene, celim

Balkanom i svim autokratama Balkana upravljaNemačka;

‒ Republika Srbija ima obavezu da donese zakon oKosovu i Metohiji koji će ovu južnu srpsku pokrajinu pod-vesti pod ustavno-pravni poredak Srbije. DJB je pripremionacrt takvog zakona koji predstavlja presek Rezolucije1244 i Ustava Srbije, a kao model uzima odnos Danske iFarskih Ostrva.

Status KiM je rešen Rezolucijom 1244. S Prištinom semože razgovarati samo o nerešenim pitanjima imovine izaštite kulturnih dobara. Sva infrastruktura na Kosovu iMetohiji izgrađena je novcem poreskih obveznika Srbije.Većina zemljišta je u vlasništvu ili Crkve ili fizičkih i pravnihlica iz Srbije. Narodna skupština Srbije, kada raspravlja oKosovu i Metohiji, treba da raspravlja o ovim suštinski važn-im pitanjima, kako bi zaštitila nacionalne interese.

Dugoročno gledano, glavni cilj Srbije je da ekonomskiojača. Ka regionalno jakim zemljama drugi gravitiraju, odslabih drugi beže. Da je Srbija ekonomski jaka zemlja, sajakim obrazovanjem, socijalnom i zdravstvenom zaštitom,jakim penzionim sistemom, zemlja u kojoj građani lepo žive,to bi smanjilo tenzije i uputilo ljude jedne na druge. PitanjeKosova i Metohije će ostati otvoreno još mnogo godina iSrbija nema nijedan razlog da odustane od svojih nacionalnihinteresa i poklanja svoju imovinu, ugovore i prava bilo kome.

6 EKONOMIJAGlas razuma, 5. jun 2019.

U ARČENJU BUDŽETA KROZ DODELU DRŽAVNE POMOĆI NAPREDNJACI KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Mandolina gondolijera Vesića

Iako likom i delom kod mnogih izaziva podsmeh, prvi pot-predsednik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je nes-porno impozantna figura i, ako izuzmemo AV (Apsolutnog

Vladara), redak primer javnog radnika koji je sa tek navršenihpola veka postao takoreći istorijska ličnost. Ako ni zbog čegadrugog, makar zbog „zasluga“ za obnovu važnih istorijskihlokaliteta u prestonici, kao što su malo stepenište JelisaveteNačić (prva žena arhitekta u Srbiji), Ali-pašino turbe, česmaMehmed-paše Sokolovića, veliko stepenište Jelisavete Načić...

U dosadašnjoj karijeri ovaj pravnik, političar, biznismen, PRstručnjak i mag konsaltinga, kao čovek iz senke, takozvani maliBeba, koji je, eto, rešio da se eksponira, savetovao je mnogežive i počivše, aktuelne i bivše veličine, od dva Zorana –Đinđića i Živkovića, preko Borisa Tadića, Biljane Plavšić i

Mila Đukanovića, sve doAleksandra Vučića. Na takvimpozicijama Vesić je, logično,bio svedok mnogih situacijakoje su preokrenule tok istori-je, poput davnašnje zgode izPraga kada je svojim ušimačuo kako Zoran Đinđić kaže damu ne pada na pamet da sediza istim stolom sa DraganomĐilasom. Godinama skrivan

animozitet prema predsedniku novoosnovane Stranke slobode ipravde kulminirao je prilikom prošlogodišnjeg bliskog susretasa njim u studiju RTS-a, kada je Vesić toliko pošešeljisao da sutonci, navodno, morali da mu uskrate decibele.

Ovaj retko disciplinovani čovek, sa krajnje obazrivim odno-som prema sopstvenom kardiovaskularnom sustavu, prvi put seopasno zaljubio u zrelim godinama. Iako ga poznaje još s fakul-teta, a kasnije mu je čak, kako kaže, pomogao oko nekih privat-nih poslova, Vesićeve simpatije prerasle su u ljubav bez grani-ca tek kad je AV došao na vlast. Prepoznavši iskrenost svogdruga sa studija, teški emotivac AV uzvratio mu je gotovo istommerom. Iako na papiru drugi čovek prestonice, nekadašnjiĐinđićev šef kabineta pita se za sve iole važne beogradsketeme, izuzev kuća za ptice koje su i dalje u nadležnosti ArsenaDedića.

Sve i da je hteo, AV nije mogao naći obožavatelja koji će satolikim žarom hvaliti aktuelne a kuditi projekte bivše vlasti.Samo Goran Vesić zna koje je to mesto kod Ekonomskog fakul-teta, a nije „Picin park“, gde je još Tito pedesetih godinaprošlog veka počeo da kopa tunel Sava‒Dunav. I koliko će mil-iona evra, po ugledu na rimsku Fontanu di Trevi, turisti ostavl-jati u beogradskim fontanama. Samo njemu je poznato da jeBoris Tadić na posao dolazio kao Gari Kuper – tačno u podne,jer je bančio po kafanama do četiri ujutru i nikada nije zvaogradonačelnika da mu se požali na kvalitet asfalta na beograd-skim ulicama. A njegov ljubljeni koji, kao što je naciji poznato,pati od nesanice zove ga u pola noći da mu na uvce šapne:„Šetam u pauzi između dva rešenja o Kosovu, pa tu i tu naletehna rupu. Popravi to! I molim te, sredi šetalište LazaroKardenasa, duša me boli kad ga vidim na šta liči, a odrastaosam u blokovima.“

Prema venecijanskoj legendi, dečaci koji su bili predodređenida postanu gondolijeri rađali su se sa kožicama među prstima,pomoću kojih su mogli da hodaju po vodi ili, kao Goran Vesić,po „Beogradu na vodi“. Samo čovek takvog senzibiliteta možesvojoj dragani otpevati serenadu u kojoj je Matija Bećković „likiz francuskog filma ’Posetioci’ koji misli da Beogradom jošuvek vlada despot Stefan Lazarević“, jedan od „ljudi koji vodekampanju protiv gondole jer mrze i Vučića i Srbiju i misle daKosovo treba da bude nezavisno“. Ili onu o Đilasu koji je umeosamo da krade, a ovi danas znaju još ponešto.

Piše: Branislav Krivokapić

Snimanje nastavka serije za decu „Fazoni i fore“Ministarstvo finansija je 2017. subvencionisalo sadva miliona dinara ili oko 17.000 evra. Iste godine

Ministarstvo privrede je proizvođaču opreme za osvetljen-je, austrijskoj firmi „ZG Lighting“ d.o.o. Beograd, za koju u Agenciji za privredne registre ne postoje podaci o brojuzaposlenih i finansijskom rezultatu, dodelilo subvenciju od osam miliona evra ili 470 puta više nego kultnoj seriji leg-endarnog Ljubivoja Ršumovića. U najkraćem, to je slika i prilika politike dodele državne pomoći koja je, premapodacima Komisije za kontrolu državne pomoći, u 2017. isisala iz budžeta 96 milijardi dinara ili 807,3 miliona evra,pet odsto više nego u 2016. Učešće državne pomoći u BDP 2017. iznosilo je 2,15 odsto, što je blago smanjenje u odno-su na 2016, ali je i dalje nekoliko puta više od proseka u zemljama EU (0,5 odsto). Iako je Srbija, po ovom kriteriju-mu odmah iza Mađarske, na vrhu evropske lestvice, efekti državne pomoći su mizerni, a način njene dodele isuvišemiriše na korupciju. I po tome su naprednjaci, koliko god oni tvrdili suprotno, podjednako loši kao i njihovi prethod-nici na vlasti, a u pojedinim detaljima i mnogo gori.

Do pogoršanja inače loše politike dodele državne pomoći došlo je za vreme vlade Mirka Cvetkovića, čemu je kumovaoZakon o kontroli državne pomoći iz marta 2010, kojim je omogućena dodela pomoći preduzećima koja obavljaju delat-nost od opšteg ekonomskog interesa, a na toj listi su sve sami gutači budžetske vatre – EPS, „Srbijagas“, „Železnice“ i„Putevi Srbije“, Tanjug, Rudnik „Resavica“, „Er Srbija“… To je dovelo do totalne degradacije preduzetničkog sektora,koji je ostavljen na milost i nemilost ekonomskoj krizi, agro pomoći je otišlo gubitašima kojima odavno nemaspasa. Od 902 miliona evra državne pomoći u 2009. sek-tor malih i srednjih preduzeća apsorbovao je skoro 300miliona, da bi već 2011. subvencije za MSP pale na samo100.000 evra.

Naprednjačka jesen samurajaUzalud je tadašnji predstavnik MMF-a u Srbiji

Bogdan Lisovolik upozoravao da je izostanak napretkau snižavanju subvencija odraz kašnjenja u strukturnimreformama javnih preduzeća. (90 odsto državne pomoćidodeljuju se kroz subvencije). Loš trend nastavljen je i2012, ali i 2013, kada je vlast uveliko preuzela koalicijaSNS‒SPS. Te godine samo za subvencije železnicipotrošeno je preko 127 miliona evra, 40 odsto više negoza turizam, kulturu i puteve zajedno. Od kada su navlasti naprednjaci, svake godine dodeljuju državnupomoć otprilike na nivou na kom su to činile idemokrate – od 750 do 900 miliona evra, a odnos premapreduzetničkom sektoru, koji je po uticaju na ekonom-ski razvoj od nemerljivog značaja u svim uspešnimzemljama, dodatno je pogoršan. Tako je u 2017. zaistraživanje i razvoj i sektor MSP izdvojeno nula proce-nata državne pomoći, a za kulturu celih 1,7 odsto, od kojih su se, osim Ršuma, „ovajdili“ i serija „Jagodići“ (dva mil-iona dinara), film „Jesen samuraja“ (28 miliona dinara, subvencionisale opštine Vračar, Bečej i Obrenovac), a u dvanavrata i Fondacija „Nišvil“ (20 i 25 miliona dinara).

Ovakva sektorska struktura državne pomoći u potpunoj je suprotnosti sa preporukama Evropske komisije, koja odzemalja članica EU zahteva da pojačaju napore za smanjenje opšteg nivoa državne pomoći i da se fokusiraju naprelazak sa podrške pojedinim preduzećima, ili sektorima, na podsticanje horizontalnih ciljeva, kao što su zapošlja-vanje, regionalni razvoj, zaštita životne sredine, obuka, istraživanje i razvoj. Osim toga, aktuelna vlast ni posle sedamgodina upravljanja državom nije donela zakon o dodeli državne pomoći, kojim bi se detaljno regulisalo ko, kako i ukom postupku može da bude davalac i korisnik državne pomoći, kao i jasne uslove i kriterijume na osnovu kojih sepomoć dodeljuje. Zakon iz 2010. je nepotpun jer niti reguliše kontrolu realizacije date pomoći, a ni kontrolu svrsishod-

nosti dodeljivanja sredstava, pa se pomoć dodeljuje na osnovu Vladine ure-dbe o dodeli državne pomoći, koja ne sadrži ništa od navedenih pravila. Beznjih se davanje pomoći svodi na odluke veoma malog kruga lica, koja bezikakve kontrole mogu samostalno da odlučuju i raspolažu sredstvima velikevrednosti, što može da bude osnov za neverovatno veliku sistemsku korupci-ju, konstatuje u svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije. Poređenjempodataka dobijenih od Komisije za kontrolu državne pomoći za period od2014. do 2016. i podataka pojedinih ministarstava, Savet je uočio niz nesla-ganja, što navodi na zaključak da ni sama Komisija – kao državni organ ukome su se morale voditi evidencije svih dodeljenih pomoći i bez čijeg reše-nja da se dodela pomoći dozvoljava sredstva ne mogu da se prenesu korisnicima– nema tačne podatke o ukupno dodeljenoj pomoći. Činjenica da se iz Zakona

Sve i da je hteo, AV nije mogao naćiobožavatelja koji ćesa tolikim žaromhvaliti aktuelne a kuditi projektebivše vlasti

Korisnici državne pomoći političarima uzvraćaju uslugu novčanim i nenovčanim poklonima, „sigurnim glasovima“, zapošljavanjem rođaka…

Za istraživanje i razvoj i sektormalih i srednjih preduzeća u2017. izdvojeno je nula procenatadržavne pomoći

Subvencije za

Iznosi pojedinihdržavnih rashoda

rashod milioni evrajavni dug 5.686,87socijala 2.777,14obrazovanje 1.598,66državna pomoć 807,32odbrana 798,80sudstvo 408,85poljoprivreda 394,31nauka 166,38kultura 121,04ekologija 109,64*Podatak za državnu pomoć odnosise na 2017, a ostali podaci su izbudžeta za 2019.

7Glas razuma, 5. jun 2019.

Aktuelna vlast ni posle sedam godina upravljanja državom nije donela zakon ododeli državne pomoći, kojim bi se detaljno regulisalo ko, kako i u kom postupkumože da bude davalac i korisnik državne pomoći, kao i jasne uslove i kriterijumena osnovu kojih se pomoć dodeljuje

Sasvim nezapaženo prošao je jedan tekst objavljen u državnom mediju: drža-va Srbija izložena je žestokom pritisku stranih izdavača školskih udžbeni-ka, pa su morali da im daju monopol. Tako su kod novih udžbenika za prvi

i peti razred osnovne škole strani izdavači nadmoćno pobedili, drže 87 odsto tržiš-ta, a isto će se desiti i sa novim udžbenicima za drugi i šesti razred. Rezultat je dastrani izdavači, uglavnom nemački, zarade deset puta više nego domaći. Umestokonkurencije, većeg kvaliteta i niže cene, dobili smo monopol i potpuno nekon-

trolisane cene školskih knjiga.Cenu će, naravno, platiti roditelji. Komplet

udžbenika za osnovnu školu kreće se i do 18.000dinara, a neke knjige ne mogu ni da se naslede.Moraju da se kupe nove. Ko ima dvoje dece, aplatu od, recimo, 50.000 dinara, taj knjige da kupine može, osim da otkine od hrane. Onaj sa višedece a manjom platom ne može da kupi ni hranu.

I šta onda imamo? Imamo direktan udar na baz-ični nacionalni interes, a to je da obrazujemo svojudecu. Da im omogućimo da steknu znanje, pa dasutra rade, zarade i da žive kao ljudi. Da im objas-nimo zašto se pošten rad i trud isplate, da ne mora-ju da se učlanjuju u stranke i da mole za koricu

hleba. A to je – užasno ali istinito – direktno suprotno interesu ove vlasti, kojojupravo takvi, pametni i materijalno nezavisni ljudi nisu potrebni. Zato se i trudi daih na svaki način isprati iz zemlje.

Jer kako će pametan i obrazovan čovek da razgovara, na primer, sa AnomBrnabić? Kako da je sluša i klima glavom kad ona – povodom totalno netranspar-entne kupovine aviona za potrebe vladajuće garniture – izjavi da je to „svuda usvetu tajna“. Što, naravno, nije istina, nego je presna laž. Najviši državni službeni-ci (a ne „vlast“) u uređenim zemljama su dužni da poreskim obveznicima položeračun šta su njihovim novcem kupili, zašto, pošto i od koga. Ali to Ana Brnabić nezna, a i ne zanima je.

Takođe je uopšte ne zanima, pa se na to i ne osvrće, kako to da je Državna revi-zorska institucija, dakle državni organ, pronašla tokom kontrola, i to lepo napisalau svom izveštaju, da su nenamenski potrošene čak dve milijarde evra državnognovca. Neka je za polovinu te sume bilo proceduralnih grešaka, neznanja ineukosti partijskih službenikakoji su vodili javne nabavke iknjižili raspolaganje javnimnovcem, a nije, ostaje još mili-jardu evra bukvalno pronev-erenog novca. Milijardu. Inikom ništa. To nije vrednopažnje.

Ne pomišlja Ana Brnabić danam objasni ni zašto odavdeodlaze čak i oni strani investitori kojima su date masne subvencije da uposle radnusnagu koja sve više liči na robovsku. Ako će čovek da bude krajnje ciničan, čak jei gore od toga. Robovlasnik je bar malo brinuo za svog roba, da ga nahrani, napo-ji, izleči, jer mu je bilo stalo da sačuva svoju imovinu, to jest da mu taj rob što dužei što bolje služi. Gledao je da mu radnici ne padaju sa skela i ne ginu po gradiliš-tima svakog meseca. Kod nas – to nije tema. Niti se zna ko šta gradi, niti se znaporeklo tog novca, niti se ko osvrće na to što ginu ovoliki radnici.

Ovde „investitor“ lepo uzme novac od države, otvori pogone, zaposli radnusnagu bez ikakvih prava, onda kad taj novac potroši, ili kad nađe bolje mesto,pokupi pinkle i ode, a radnike o tome eventualno obavesti nekoliko dana ranije. Ilini tad. Tako samo jednog dana pročitamo naslov „Ruska firma pobegla preko noći,iznela mašine i ostavila na cedilu 300 radnika“. I šta – niko ne zna, a ko zna ćuti,da li je ova firma uzimala subvencije od države, da li je „Jumku“ platila zakuphala, da li je radnicima isplatila plate, o porezima i doprinosima i da ne govorimo...

Legitimno je i da neka firma propadne i da se zatvori. Ali nije normalno dapobegne glavom bez obzira, tokom noći u subotu na nedelju. Legitimno je i dadržava privlači investitore. Ali u ovakvom ambijentu, gde zakoni ne važe, gde sesudije najgrublje napadaju u onome što je još ostalo od Skupštine, gde se branelažni doktorati po cenu urušavanja visokog obrazovanja, gde predsednik jedneevropske države izjavi, pazite sad – da će od sada „da se pravi blesav“ – tim reči-ma, normalni investitori neće da dođu, čak ni kad im platite. Na kraju će dolazitisamo oni koji će da uzmu novac, odglume neku proizvodnju sa robovima od rad-nika koje će da plate nekim kusurom, a možda ni toliko, i da se pokupe i odu. Jerznaju da niko ni prstom neće mrdnuti.

Da li je to budućnost koju pripremamo svojoj deci?

o budžetu ne vidi koja su sredstva predviđena za državnu pomoć i koja je svrha te pomoći, ostavljaprostor da se novac poreskih obveznika rasipa bez ikakve kontrole, odgovornosti i sankcija, stojiu izveštaju Saveta, uz konstataciju da državni organi neretko onemogućavaju pristup doku-mentaciji, čime se ili krije nečija korupcija i neosnovano bogaćenje ljudi bliskih vlasti, ili je rečo državnim rashodima uz čiju je pomoć korisnik državne pomoći stekao neosnovane privilegijekoje su, suprotno zaključenim međunarodnim ugovorima, dovele do narušavanja konkurencije natržištu.

U svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije posebno analizira državnu pomoć za pod-sticanje investicija koja je u periodu od 2014. do 2017. dodeljivana preko Ministarstva privrede(ukupno 239,5 miliona evra). Od 57 investitora koji su u tom periodu dobili podsticajna sred-

stva, samo sedam je iz Srbije,prema podacima Agencije zaprivredne registre, 21 subven-cionisana firma u 2016. i 2017.ostvarila je neto gubitak uposlovanju, a među njima šestinvestitora posluje sa gubitkomvećim od deset miliona evra.

Savet navodi i konkretne primere koji ilus-truju (ne)svrsishodnost subvencija i budesumnje u potencijalnu korupciju. Tako je firmi„CG Foods Europe“ iz Nove Pazove, čiji jevećinski vlasnik iz Ujedinjenih ArapskihEmirata, 2015. odobrena subvencija godine odskoro četiri miliona evra ili milion pozaposlenom (firma ima samo četvorozaposlenih), a da ona iskazuje negativan finan-sijski rezultat u iznosu od 19,6 miliona dinaraili oko 165.000 evra. Još bolje je prošaoproizvođač opreme za osvetljenje „Truck LiteEurope“, čiji je osnivač iz Nemačke, koji je2014. subvencionisan sa tri miliona evra, a dapo poslednjem izveštaju APR-a još uvek nemanijednog zaposlenog. Kao i već pomenutafirma iz Austrije, malo poznata italijanskafirma koja je dobila podsticajna sredstva zaproizvodnju parfema i ko zna koliko još firmimeđu onih 200 investitora koje su naprednjacidoveli u Srbiju, a od kojih je, kako tvrdi GoranVesić, barem stotinak doveo lično AleksandarVučić.

Iznad i ispod crtePolitičari su velike pristalice velike državne pomoći jer ona

povećava njihovu moć, govorio je nedavno preminuli ekonomistaMiroslav Prokopijević. U jednoj publikaciji, koju je 2015. izdaoToplički centar za demokratiju i ljudska prava, Prokopijević tvrdida je mehanizam dodele državne pomoći privredi obično vezan zadavanje mita. Da bi neka firma dobila državnu pomoć, podmićujuse službenici u lancu odlučivanja, tako da oni dobijaju neku nadok-nadu za usluge koje čine firmama dodeljivanjem pomoći. Zato sedeo političara zalaže za davanje što veće državne pomoći firmamajer firme korisnici pomoći tim političarima pribavljaju protivus-lugu, kao što su novčani ili nenovčani pokloni, „sigurni glasovi“,zapošljavanje rođaka itd. Ali to nije čitava nevolja, kažeProkopijević, ističući da zvanični podaci uključuju samo pomoć„iznad crte“, ono što je prikazano u budžetu, a ne i pomoć „ispod

crte“, koju čine kreditne garancije koje Vlada daje firmama, poput „Srbijagasa“, kao i bivšimgigantima, poput Železare Smederevo, RTB Bor, FAP iz Priboja i dr. U korpus „ispod crte“ takođetreba dodati i kredite državnih banaka, koji po definiciji ne spadaju u pomoć, ali su po načinupodele i odsustvu njihove otplate to postali. Kad se sve to sabere, ukupna suma državne pomoćiprevazilazi milijardu i po evra ili čak pet odsto BDP-a. Otuda je, zaključuje Prokopijević, teškoizbeći zaključak da se dodela državne pomoći pretvorila u veliko i slabo kontrolisano rasipanjebudžetskih sredstava, tj. novca svih građana Srbije, uz obilje korupcije.

Fore i fazone sa arčenjem državnog budžeta, koje su i demokrate obilato koristile, naprednjacisu, kako je to nedavno napisao Miša Brkić, „štraheovski“ unapredili. Otuda se ti novi straniinvestitori, većinom pristigli na osnovu direktne pogodbe s predsednikom države, u Srbiji oseća-ju, kako kaže Brkić, ko bubreg u loju, jer faktički žive u poslovnim oazama u kojima ne važe istapravila poslovanja kao za ostale firme, pa mogu dobijati državnu pomoć čak i ako nemaju zapos-lene. I iznad i ispod crte.

JOŠ GORI OD PRETHODNE VLASTI

Državna revizorska institucija,dakle državni organ, pronašla jetokom kontrola, i to napisala usvom izveštaju, da su nenamenski potrošene čak dvemilijarde evra državnog novca.Premijerka o tome ćuti

Kakvu smo budućnostpripremili deci?

kolumna

Piše: Biljana Stepanović, glavni urednik

Nove ekonomije

Savet za borbu protiv korupcije: O davanju pomoći odlučuje malikrug lica, bez ikakve kontrole, štomože da bude osnov za neverovatnoveliku sistemsku korupciju

Karik

atur

a: M

ilenk

o Ko

sano

vić

Učešće državnepomoći u BDP

država procenatMađarska 2,3Srbija 2,2Malta 1,4Slovenija 1,1Irska 1,0Poljska 0,9Švedska 0,8prosek EU 0,6V. Britanija 0,3Bugarska 0,1

fazone i fore

9Glas razuma, 5. jun 2019.

8 GRAD NA DLANU

Nova faza otimanja gradaIzmeđu dva broja „Beogradskog glasa“ Skupština Srbije

donela je Zakon o glavnom gradu. Javnost doslovno nijeznala da se sprema bilo šta slično, jer javne rasprave nije bilo,a malo je onih iz opozicije koji su uopšte stigli da pogledajunacrt tog zakona, koji se rađao (doslovno) iza zatvorenihvrata. Tek, desio nam se svima, preko noći. Onog dana kad jeu Skupštini okončana rasprava o izveštaju Aleksandra Vučićao kosovskim pregovorima, SNS kvorum je na brzinu izglasaoizmene i dopune Zakona o prestonici i zaključio, uz himnu,prolećno zasedanje.

Odmah posle himne, a iz zdanja od preko puta, čuo seGoran Vesić, zamenik, ko bi drugi. Reče da novi (svršenonapredni) zakon deli Beograd na deset gradskih i sedam pri-gradskih opština. Prigradske opštine sada mogu, uz saglas-nost Grada, da osnivaju svoja javna preduzeća, a Grad možena prigradske opštine da prenosi i druge izvorne nadležnosti.Ukida se, zatim, neposredno i tajno glasanje na izborima zasavete mesnih zajednica. Sledeće je da će Grad ubudućemoći da ukine postojeću opštinu i da njeno područje pripojidrugoj opštini ili podeli između više opština. Dalje: gradon-ačelnik i Gradsko veće nemaju više obavezu da najmanje dvaputa godišnje izveštavaju Skupštinu grada o tome šta suradili u prethodnih šest meseci. I još: načelnik Gradskeuprave ne odgovara više za svoj rad i rad Gradske upraveSkupštini Beograda, već samo Gradskom veću. Čitaj: Vesiću.Dobro hajde, i Radojičiću.

Prosipanje vode iz koritaTeško je oteti se utisku da je glavni cilj donošenja Zakona

o glavnom gradu legalizacija zabrane referenduma na Staromgradu. Teško je izbaciti iz glave i ono poslovično upozorenjenarodu da pazi kad prosipa vodu iz korita, da s vodom ne odei dete. Upravo se to dogodilo, s tim što je dete ovog putademokratija.

Na Starom gradu upravo je počelo referendumsko izjašnja-

vanje o nakaznim urbanističkim rešenjima (referendum trajedo 16. juna), nama se čini da naprednjaci nisu znali kako dadoakaju Marku Bastaću. Trebalo im je zakonsko pokriće za„likvidaciju“ Bastaća i ostalih bukadžija, pa sad, kad gaimaju, mogu koliko sutra da zaplene referendumske kutije (i prihapse Bastaća?). Ako prigusti, mogu i Stari grad daukinu. Formiraju, recimo, Opštinu Beograd na vodi. Mamogu da nas iznenade bilo kojom (urbicidnom) kreacijom ala Vesić. Za demokratiju, ko ih pita.

Opskurni likovi i programiDa ne grešimo dušu, treba reći da su radikali digli glas

protiv Zakona o glavnom gradu. Nemanja Šarović, član SRS-a,predložio je da se članovi saveta MZ biraju demokratski,tajnim glasanjem, ali SNS je to odbio.

„To nije dobro zbog raznoraznih građanskih inicijativa,zborova i načina organizovanja i odlučivanja u Beogradu“,rekao je Vladimir Orlić. „Čuli ste sigurno za ingenioznuideju izvesnog Bastaća da sprovede nekakav referendum. Tajne govori istinu kad tvrdi da Beograđane niko ništa nije pitaoo tome šta će se raditi. Građani Beograda jesu pitani i zapešačku zonu i za gondolu na Kalemegdanu, pitani su za

svaki projekat, i to 2018. godine kada se birao novi sazivSkupštine Beograda. Predizborni program SNS-a, naši pro-jekti u oblasti infrastrukture, javno je bio objavljen na sajtu.Bukvalno sve o čemu je reč danas građani su čuli precizno upredizbornoj kampanji. Zato je Zakon o glavnom gradu uinteresu građana! Ne može neki Bastać da privatizujeBeograd niti bilo ko iz njihovog opskurnog kartela.“

Šarović je na to replicirao da ni sami naprednjaci nisu znališta im piše u programu, a kamoli građani. „Niti je bilo koglasao za taj program, niti je bilo ko glasao za Vesića i mnogedruge opskurne likove. Glasalo se za predsednika vašestranke“, rekao je Šarović.

Otimanje javnih dobara

Svaka čast Inicijativi „Ne da(vi)mo Beograd“! Prvi supažljivo pročitali Nacrt zakona o glavnom gradu i zatražili dase povuče iz procedure sledećim tekstom: „Nedopustivo jeda se Predlog zakona o glavnom gradu nađe pred narodnimposlanicima bez javne rasprave i aktivnog uključenjagrađana i građanki Beograda, što jasno baca sumnju na praverazloge i motive.“

„Zakon stvara mogućnost za privatizaciju celine ili delovakomunalne mreže, tj. komunalne infrastrukture, tako da onemogu biti u svojini vršioca komunalne delatnosti ili onomekome je obavljanje te delatnosti Grad Beograd poverio (član5). Ovaj član je u suprotnosti sa članovima 10 i 11 Zakona ojavnoj svojini, koji propisuje šta su dobra od opšteg interesa,te da ona moraju biti u javnoj svojini“, upozorava InicijativaNDBG.

„Primetna je želja da se ide na dalje ograničavanje istinskesamouprave putem institucije mesnih zajednica, kroz ukidanjedirektnih izbora za savet mesnih zajednica i normiranjem daće se izbor vršiti u skupštini opštine na čijoj teritoriji senalazi mesna zajednica (član 50a). Nasuprot tome, Zakon olokalnoj samoupravi predviđa da je savet mesne zajedniceosnovni predstavnički organ mesne zajednice i da se izbori zasavet sprovode neposrednim glasanjem (član 74 Zakona olokalnoj samoupravi)“, navodi NDBG.

Zabrana ulaska u centar

Gradska vlast ima novo rešenje za saobraćajni kolaps kojisu sami izazvali – planiraju da naplaćuju ulazak u centar. Nisuoni isključivi krivci za kolaps, ali činjenica je da se nisu bavilisaobraćajem u ovih sedam godina na vlasti, pa i kad jesu,činili su to diletantski; istina je da grad veličine Beograda nemože da preživi bez ozbiljnog javnog prevoza i činjenica jeda zatvaranjem centra razaraju sistem. Da im je to trajnanamera, vidi se iz naslova tendera raspisanog prošle nedelje:„Upravljanje saobraćajem u Beogradu kroz model tarifiranjapristupa centralnoj zoni“. Ko će da pravi studiju, znaće se 26.juna. Šta će taj da predloži, znaće se oko Nove godine.

„Izabrani ponuđač imaće 180 dana da analizira iskustva izprakse gradova koji primenjuju upravljanje zagušenjima, alii da pita građane šta misle o naplati ulaska u centar“, stoji utenderu. „Očekuje se definisanje zone u okviru koje bi seupravljalo zastojima, finansijska i analiza pravnog okvira.“

Tražena studija bazira se na „smart planu“ razvoja saobraćaja do 2033, do kada će Beograd „imati uređenenajbitnije putne pravce, poput unutrašnjeg magistralnogprstena, četiri linije ’BG voza’ i dve linije metroa“. U tenderuse traži od ponuđača da ukaže i na alternativne saobraćajnepravce, a kao primer navodi se tunel između savske idunavske padine. Nema veze što i taj postoji samo u(Vesićevoj) mašti.

Pobunjeni gradoviInicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ organizuje od 7. do 9.

juna međunarodnu konferenciju „Pobunjeni gradovi“.Okupiće organizacije iz 20 zemlja, koje svoje političko delo-vanje zasnivaju na lokalnim, životnim problemima građana,i organizacije umrežene u Građanski front (GF). GF u Srbijiokuplja Inicijativu NDBG, Lokalni front iz Kraljeva iValjeva, Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša,Udruženje građana „Naš grad, naša stvar“ iz Zrenjanina,Lokalnu alternativu iz Vrbasa, „Samo lokalno“ iz Bečeja,

„Samo jako“ iz Mladenovca i Biro za društvena istraživanja-BIRODI. Platforma GF obuhvata odbranu javnih resursa,borbu protiv korupcije i diskriminacije, borbu za javnuupravu u službi građana, zalaganje za ravnomeran regional-ni razvoj, uspostavljanje medijskih sloboda i ohrabrivanjegrađana da učestvuju u donošenju odluka koje ih se tiču.

Pobunjena Varoš-kapija

Danima već stanari Varoš-kapije, predvođeni Inicijativom„Pešaci nisu maratonci“, svakodnevno blokiraju radove naTopličinom vencu. Ne dozvoljavaju da se obnovi uličnakanalizacija sve dok od vlasti ne dobiju, crno na belo, daneće pretvoriti Topličin venac i Čubrinu u pešačku zonu.Morali su prošle nedelje i fizički da se brane od grupesnažnih momaka, ko bajagi su se slučajno tu stvorili, pa čakoteli mobilni telefon stanaru koji ih je snimao. Zvaničnupredstavku podneli su na sve gradske adrese, ali male sušanse, po svemu sudeći, da će ih neko čuti.

Ne postoji zakonski osnov za prenamenu ulica u pešačkezone, kažu. Tvrde da je na delu već primenjivan scenario:lažni kvar, zamena cevi, višemesečni radovi i na krajupopločavanje ulice s trajnim zatvaranjem saobraćaja, ukidanjem parking mesta i onemogućivanje kretanja.

„Posle tri godine neprekidnih građevinskih radova, tokomkojih je naš kraj suprotno planskim aktima lišen transporta iizolovan, tražimo javne garancije da će kolovoz naTopličinom vencu, u Čubrinoj, Carice Milice, Gračaničkoj iIvan-begovoj ostati otvoren za javni kolski saobraćaj“, navodise u saopštenju Inicijative. „Želimo da zajedno s institucijama,koje bi trebalo da rade u zajedničkom i javnom interesu,organizujemo nezavisnu stručnu i javnu raspravu i pronađemonajadekvatnija urbanistička rešenja za istorijsko jezgroBeograda.“

Pravo na referendum

Tri nedelje, do 16. juna, traje referendum na opštini Starigrad – a 56.000 građana može da glasa u zgradi opštine – dali su za ukidanje saobraćaja oko Trga republike, izgradnjugondole na Kalemegdanu i da li su za uvođenje trolejbuskogsaobraćaja preko Gundulićevog venca. Marko Bastać,predsednik ove opštine, kaže da taj referenduma štiti zakon,„jer sve ono što oni (vlast) rade u ovom trenutku je van svihplanova, dozvola, van zdrave logike“. „Kažu da samo grad idržava imaju pravo da raspisuju referendum, dok to pravonema i gradska opština, ali da su u pravu, podneli bi žalbuUpravnom sudu. Mi imamo zakonsko pravo da raspišemoreferendum, i to smo uradili, a SNS i gradski činovnici plašese volje građana i zato pokušavaju da opstruišu ovaj referen-dum“, kaže Bastać.

Sindikat tuži VesićaNebojša Aleksić, predsednik Sindikata „Sloga“ GSP

„Beograd“, podneo je tužbu Prvom osnovnom sudu protivzamenika gradonačelnika Gorana Vesića zbog iznošenjaneistina o njemu i sindikatu na TV „Pink“. Aleksić je rešio dapresavije tabak pošto je Vesić rekao da on ima poseban mater-ijalni status i privilegije u odnosu na druge zaposlene, te dauništava GSP po nalogu Dragana Đilasa. „Nebojša Aleksić jetrn u oku beogradskoj vlasti jer ima hrabrosti da javno ukazu-je na konstantno urušavanje GSP-a i prava zaposlenih. Todokazuje i kvalitet javnog prevoza u glavnom gradu, koji je,nažalost, u konstantom opadanju broja vozača i broja angažo-vanih vozila na ulici“, navodi se u saopštenju Sindikata.

Umetnici tuže GradAsocijacija „Nezavisna kulturna scena Srbije“, Srpski PEN

centar, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Servis za savremeni ples „Stanica“,Institut za urbane politike, Teatar „Mimart“ i Nezavisna umet-nička asocijacija „Remont“ podneli su Upravnom sudu tužbuprotiv Sekretarijata za kulturu Beograda. U tužbi traže poništa-vanje rezultata „Javnog konkursa radi prikupljanja predloga zafinansiranje ili sufinansiranje izbudžeta Grada Beograda, prjekata u kulturi kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih inaučnih istraživanja u kulturi“za 2019. godinu, zbog niza propusta, kršenja zakonske procedure i netransparentnostipostupka.

„Rezultati ovogodišnjeggradskog konkursa objavljenisu bez imena članova komisija,izostali su podaci o odbijenimpredlozima projekata, kao i obrazloženja za podržane i za odbi-jene projekte, nije objavljen ukupan iznos sredstva koji jedodeljen, niti iznos sredstava po oblastima“, istakli su kulturniradnici, koji već treću godinu zaredom ukazuju na iste stvari.„Skandalozno je da se među podržanim projektima našao veli-ki broj sumnjivih programa organizacija ili pravnih lica koja uregistru delovanja ili nemaju kulturu uopšte ili je ona navedenau generičkom opisu velikog broja oblasti u rasponu od ekologi-je do preduzetništva“, istakli su podnosioci tužbe.

Zbog obavljanja konkursa na ovakav način, mimo svihzakonskih obaveza i standarda, i to nekoliko godina zare-dom, organizacije, potpisnice tužbe, smatraju da je jedinipreostali korak obratiti se sudu.

BEZ JAVNE RASPRAVE, BUKVALNO PREKO NOĆI, SKUPŠTINA SRBIJE DONELA JE ZAKON O GLAVNOM GRADU. PUN JE, BLAGO REČENO, PROBLEMATIČNIH ČLANOVA

Piše: Ružica Me vo rah

Glas razuma, 5. jun 2019.

Da li je Zakon o glavnom gradu promenjen da bi se ućutkaoMarko Bastać?

Niko nije glasao za Vesića i druge opskurne likove

Koliko će da košta ulazak u centar?

Arhitektura i urbanizam Beograda postali su jedno od najbitnijihpolitičkih pitanja u Srbiji. Sukob Vesić-Bastać je vertikala po kojoj se razvrstava Srbija. Zoran Panović, novinar i pisac

Novi paragrafi, da se još zagrabiGradske opštine

1. Stari grad2. Vračar

3. Savski venac4. Rakovica5. Zvezdara

6. Novi Beograd7. Voždovac8. Čukarica9. Palilula10. Zemun

Prigradske opštine1. Surčin

2. Obrenovac3. Barajevo

4. Lazarevac5. Sopot

6. Mladenovac7. Grocka

Crvenom isprekidanom linijomobeležene su granice budućepodele opština na gradske i pri-gradske delove

Opština Stari grad

foto

: mc.

rs

BićemoSAVSKI NASIP, MESTO GDE JE

Zašto GSP PRIVATNICIMA SE USTUPAJU

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 5. jun 2019.

Piše: Ružica Mevorah

Kao i godinama unazad, Pozorište naTerazijama završava sezonu tradicionalnomakcijom „Jun: mesec mjuzikla“. Od 7. do

23. juna na repertoaru će biti 15 predstava, a karte seprodaju s popustom od 20 odsto. Doduše, poznato jeda se kod njih uvek traži karta više, pa požurite. Ipakimaju samo 349 mesta u parteru i 119 na balkonu.

Pozorište na Terazijama slavi ove godine 70.rođendan. Čestitamo! Osnovano je 23. decembra1949. kao Humorističko pozorište i potom je neko-liko puta menjalo ime. Od 1954. do 1959. zvalo seBeogradska komedija, a spajanjem s Beogradskimdramskim pozorištem (1959) postaje Savremenopozorište sa dve scene, na Crvenom krstu i naTerazijama. Opet je samostalno od sezone1975/76. Sigurno su za sva četiri ansambla (dram-ski, orkestarski, baletski i horski)najteže bile godine u kojima je odla-gana u beskraj rekonstrukcijamatične zgrade na Terazijama(1991‒2005), ali tih 14 godina samoje još jedna priča o opštem siro-maštvu i odnosu (različitih) vlastiprema institucijama kulture.Pozorište je, a to je najvažnije,preživelo i od 2005, iz sezone usezonu, postavlja sve ambicioznijekomade, što Beograđani znaju, vole,cene i nagrađuju vernošću.

Prvo su eks-ju pozorište koje je narepertoaru, pored komedija i opereta,imalo slavne licencirane mjuzikle.Nekad su to bili „Oklahoma“ (1966) i„Priča sa zapadne strane“ (1968), adanas sezonu zaključuju „GrkZorba“, „Neki to vole vruće“, „Mamamija“, „Fantom iz opere“, Viktor,Viktorija“, „Čikago“ i „Inside out“.

„Fenomen muzičkog pozorišta obuhvata unajvećoj meri kompletnu istoriju pozorišta, odprarituala i antike pa nadalje“, kaže SvetozarRapajić, profesor emeritus Univerzitetaumetnosti u Beogradu i autor knjige„Muzičko pozorište kao umetničkasinteza“, objavljene prošle jeseni.

„Sinteza govora i muzike

podrazumeva spajanje, ali ne kao zbir elemenata,već podrazumeva da jedan element, na primer

likovni element, prostorni element, neštomenja i u dramskoj igri, nešto menja i

u doživljaju gledališta, premanjemu se usmerava i muzičkakomponenta i obratno“, kažeRapajić. „Na dramsku radnju,

koja je prirodno prepoznatlji-va, životna, primenjuju se ele-menti apstraktne kompozicije,a to su u muzici ponavljanje,gradacija, ritmički crtež,dinamički crtež. Tako neštošto je životno prepoznatljivopostaje ubedljivo. S tomdodatnim stilizacijom, koja nepostoji u životu, ali uz pomoćmuzike, postaje ubedljivo iistinito. Pravi ideal je kada sete različite umetnosti spoje usveukupno umetničko delo. Udobrom muzičkom pozorištusve je u funkciji drugog, jednopomaže drugom, i tako sedolazi do optimalnogljubavnog spoja izmeđurazličitih umetnosti.“

Vremeplov

Ljiljana Stjepanović i Desimir Stanojević u mjuziklu „Grk Zorba“, koji se igra od 2011. u Pozorištu na Terazijama

Ivana Popović i Ivan Bosiljčić u „Zoni Zamfirovoj“, koja se igra od 2012. u Pozorištu na Terazijama

„Mister Dolar“, prvi mjuzikl po Nušiću, postavljen je 2017.

Jun je mesec mjuzikla

Pozorište na

Terazijama slavi ovegodine 70. rođendan.

Čestitamo!

Piše: Radenka Marković

Urušavanje Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“, započetopre nekoliko godina, prvo ustupanjem naplate privatnoj firmi, zatimprepuštanjem linija privatnim prevoznicima i ustupanjem drugih poslo-va kao što je održavanja vozila i slično privatnim firmama, po svemusudeći se nastavlja. Naime, kako navode u Savezu ozbiljnih sindikalacaGSP-a – SOS, jednoj od sindikalnih organizacija u ovom preduzeću,Gradsko saobraćajno preduzeće bi u dogledno vreme moglo izgubiti još22 autobuske linije, i to na potezima 600 i 700.

Svoje navode sindikalci temelje na planu javnih nabavki za 2019.godinu, koji je Sekretarijat za javni prevoz grada Beograda doneo 16.aprila. U njemu, između ostalog, stoji da će ovaj sekretarijat tokomgodine raspisati nabavku usluge izrade projekata javno-privatnog part-nerstva za poteze linija 600 i 700.

Profitabilne linije idu privatnicima

Ivan Banković, član Izvršnog odbora Saveza ozbiljnih sindikalaca,kaže da će se po već uhodanom sistemu, kao što je to bio slučaj i sapredajom linija sa poteza 500, napraviti analiza koja će pokazati da jeza Grad Beograd, kao naručioca, isplativije da angažuje privatnog pre-voznika nego da putnike na tim potezima i dalje prevozi Gradsko sao-braćajno preduzeće „Beograd“, čiji je osnivač Grad. To znači da će lin-

Tekst: „Zelena patrola“Fotografije: „Zelena patrola“ i „Savski nasip“

On ima još jednu namenu – da štiti Novi Beograd od mogućihpoplava. Problem na ovoj lokaciji počinje 2008. godine kad„moćnici“ počinju da grade ogromne stambene objekte

(vikendice, vile) uprkos tome što je to Zakonom o vodama strogo zabran-jeno. U pitanju je: zemljište Republike Srbije, vodno zemljište i majorkorito reke Save, u zaštitnoj zoni izvorišta. Uprkos svemu, veliki kamionidovozili su godinama kojekakav šut i zemlju kako bi se nelegalni objektizaštitili od visokih voda reke Save.

Ako krene bujica, biće strašno

Naočigled građana i javnosti nesmetano se odvija divlja gradnja jernadležne institucije ne preduzimaju ništa kako bi sprečile direktno ugroža-vanje nasipa koji štiti Novi Beograd od mogućih poplava. Ovo je područ-je neposredne i uže zaštite vodoizvorišta na kome se nalazi 16 reni-bunara.Bunari crpe podzemne vode koje piju i koriste svi Beograđani. Vlasnicinelegalnih objekata imaju septičke jame u dvorištima, pa se otpadne vodebez ikakvog prečišćavanja izlivaju direktno u reku.

„Beograd ima aluvijalno izvorište. To je terasa koja se eksploatiše cev-astim bunarima i reni-bunarima i koja mora da bude apsolutno zaštićena.Treba da se tretira kao nedodirljiv prostor. Sad se po nasipu kreću višeoso-vinski kamioni na kojima su buldožeri i bageri, pa se tako nasip rastresa,praktično eksplodira. Od tog nasipa koji je najranjivija hidrotehnička kon-strukcija zavise stotine hiljada ljudi. Scenario bi bio stravičan ako bi došlodo pucanja, ljudi ne bi stigli da pobegnu ispred vodenog talasa koji bi sekretao velikom brzinom. Moramo učiniti sve da se to ne desi!“, kaže prof.dr Branislav Đorđević, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

„Ovo je državna zemlja i trebalo bi svi da možemo da uživamo u priro-di. Mi želimo da ovo i dalje bude nasip i vodoizvorište odakle će se ceo

gubi još 22 linijeije 601, 602, 603, 604, 605, 606, 607, 610, 611, 612, 613, 700,702, 703, 704, 705, 706, 706E, 707, 708, 709 и 711 – od kojihsu neke veoma dugačke, budući da voze do Surčina, Šimanova-ca, Batajnice i na kojima je angažovan veliki broj autobusa –biti ustupljene privatnim prevoznicima.

Time bi Gradsko saobraćajno preduzeće pretrpelo velikumaterijalnu štetu, između ostalog i zbog toga jer od 1. januaraove godine Grad GSP-u plaća po istom modelu kao i privatnimprevoznicima. Dakle, po ostvarenom efektivnom transportnomradu, koji između ostalog znači da su prevozniku najisplativijedugačke linije, na kojima vozila prelaze više kilometara jer jezarada na njima znatno veća nego na linijama sa manjomkilometražom.

– Na osnovu ugovora Sekretarijata za javni prevoz iGSP „Beograd“, plaćanje se do 1. januara obavljalo delompreko redovnih mesečnih subvencija, za kupovinu nafte iosnovnih delova za održavanje vozila, a delom po realizo-vanih 93 odsto i više poluobrta na liniji. Dakle, kada biGSP ostvario 93,2 odsto polazaka na određenoj liniji utoku jednog meseca, bio bi plaćen kao da je ostvario svih100 odsto polazaka. U te procente se nisu računali polascikoji nisu ostvareni zbog objektivnih razloga kao što suzastoji u saobraćaju, saobraćajne nezgode i slično, već seprocenat umanjivao samo kada GSP nije bio u stanju dapolazak ostvari zbog tehničkog kvara vozila ili nedostatka

vozača. Sada se plaćanje radina osnovu obavljenog transportnog rada, što znači da postojepenali za svaki neostvareni procenat realizacije reda vožnje –objašnjava Branković.

Višemilionske mesečne štete

U SOS-u navode da još nemaju preciznu računicu koliku bištetu zbog ustupanja linija pretrpeo GSP – na njoj upravo rade– ali procenjuju da je reč o više miliona dinara na mesečnomnivou.

Objašnjavajući kako bi se gubljenje linija GSP-a odrazilo nabroj vozila u gradskom prevozu koje ima javno gradsko pre-duzeće i privatnici, naš sagovornik navodi da GSP trenutnoradnim danima u gradskom prevozu učestvuje sa 675 autobusa,a privatni prevoznici sa oko 420 autobusa. Na potezima 600 i700 trenutno je angažovan 81 solo autobus GSP-a i 34 zglobnaautobusa, što je ukupno 115 autobusa po zimskom redu vožn-je. Promenom prevoznika na ovim linijama, broj autobusaGSP-a i privatnika bi se skoro izjednačio jer bi se njihovimgubljenjem broj autobusa GSP-a smanjio na 562, a broj auto-busa privatnika povećao na 535.

Kada je reč o mogućim rokovima, odnosno kada bi promenemogle da počnu da stupaju na snagu, Ivan Banković kaže darokovi zavise od dinamike realizacije tendera.

– U svakom slučaju, to ne bi bilo ostvarljivo do kraja ovegodine, ali već sledeće godine bi moglo da stupi na snagu.Napominjem i da je GSP „Beograd“ u procesu nabavke novihsolo autobusa, što će nametnuti potrebu za reorganizacijomlinija unutar svojih saobraćajnih pogona u narednim mesecimajer solo autobus ne može da zameni kapacitet zglobnog auto-busa, koji je potreban na brojnim linijama, zbog velikeopterećenosti tih vozila.

LINIJE NA POTEZIMA 600 I 700

SVAKA GRADNJA STROGO ZABRANJENA

11 Danas se na prostoru novobeogradskog Savskog nasipanalazi između 400 i 500 nelegalnih objekata, sa septičkimjamama čije se otpadne vode direktno izlivaju u Savu

Glas razuma, 5. jun 2019.

Budućnost dovedena u pitanjeU Savezu ozbiljnih sindikalaca ističu da su zabrinuti za dalji opstanak ifunkcionisanje GSP-a jer se ovakvim potezima Grada Beograda dovodi upitanje budućnost gradskog prevoznika.Ustupanjem linija privatnim prevoznicima direktno se ugrožavaju priho-di kompanije i gubi utakmica sa privatnim prevoznicima koji će predn-jačiti u broju autobusa na gradskim ulicama.– Čak i kada bi GSP zauzvrat, odnosno zbog prepuštanja linija sa poteza600 i 700, preuzeo neke linije u užem centru grada, to bi i dalje bilo štet-no po njega. I to zato što se na prigradskim potezima ostvaruje većitransportni rad i veći broj pređenih kilometara, pa bi se zato u kasu GSP-a slivalo znatno manje novca, dok bi privatni prevoznici profitirali –ukazuje Ivan Banković.

Ustupanjem 22 autobuske linije privatnim prevoznicima veliki broj vozača GSP-a bi mogao postati višak. Taj broj u SOS-u procenjuju na oko 300 jer je toliko vozača potrebno za opsluživanje autobusa na pomenutim potezima

Beograd snabdevati vodom za piće. Na njemu se nalaze bicik-listička i pešačka staza jer ovaj nasip služi građanima i zarekreaciju. Saobraćaj motornim vozilima po ovom nasipustrogo je zabranjen. Rampe koje bi sprečavale motorna vozilada se kreću ovim nasipom otključane su, ali JP ’Srbijavode’,nadležno za održavanje, ne čini ništa. Danas se na ovom pros-toru nalazi između 400 i 500 nelegalnih objekata, sa septičkimjamama“, kaže Oliver Ilić iz građanske inicijative „Savskinasip“.

„Tu objekte imaju vrlo uticajni ljudi, koji imaju mogućnostza koruptivne radnje ka državnim organima. Pojedinci,između ostalih i porodica bivšeg predsednika države SrbijeNikolića, podigli su bespravne objekte. Oni su čak podneli izahteve za legalizaciju. U međuvremenu su izgradili i 200metara nelegalnog puta kako bi izbegli čuvare nasipa kojeBeograđani uredno plaćaju. Mi smo zbog toga podneli prijavunadležnoj inspekciji. Nadležni inspektor doneo je rešenje da senaređuje NN licu da ukloni ovaj put, ali on ni do danas nijeuklonjen“, napominje Zdravko Janković iz građanske inicija-tive „Savski nasip“.

Ovo je za vanredno stanje

„Mi zapravo nemamo problem sa vlasnicima nelegalnihobjekata već sa institucijama koje ne reaguju i ne sankcionišudivlju gradnju. Građani koji su izgradili objekte napravili suprekršaj jer se nalaze u zoni zaštite vodoizvorišta, a osim togai u vodnom zemljištu, tj. u koritu za velike vode. Velika količi-na đubreta i građevinskog materijala bitno menja režim vode ihidrauličke režime“, ukazuje arhitekta Sonja Pavlović, nezav-isna poslanica u Skupštini Republike Srbije.

„Oni prave nasipe prema svojimvikendicama, da usmere tok velike vode tačno na nasip. To jenešto što mi niko u svetu ne bi verovao. Ne bi verovao ni damožemo da budemo tako rušilačka nacija. Ono što državaprvo mora da uradi to je da im uruči rešenja da su odbijenizahtevi za legalizaciju kako bi se obeshrabrili oni koji još uvektamo grade. Drugo, JP ’Srbijavode’ moraju da postavenepomerljive rampe koje će sprečavati bilo kakav transport.Ne postoji nikakav sud koji bi presudio da te rampe smeju dase sklone“, ističe prof. dr Branislav Đorđević, redovni članAkademije inženjerskih nauka Srbije.

Beograđani plaćaju revitalizaciju za svaki reni-bunar600.000 evra na godišnjem nivou. Predstavnici građanske ini-cijative „Savski nasip“ pozivaju se na izjavu dr JovanaDespotovića, profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu,koji kaže:

„Beogradsko izvorište jedno je od najkvalitetnijih, a svakegodine ima od 100 do 120 litara vode u sekundi manje. Ovajpodatak odnosi se na oko 100 cevastih i reni bunara. To je

takav alarm da bi u nekoj normalnoj sredini ljudi proglasilivanredno stanje i momentalno bi se bavili tim stvarima. Akonastavimo ovako da se ponašamo, mi ćemo za deset-petnaestgodina ostati bez vode u bunarima. Što bi bilo katastrofalno.Znači, ukoliko želimo da zadržimo i po količinama i pokvalitetu vodu na sadašnjem nivou, mi moramo pod hitno dasredimo stanje u Makiškom i Surčinskom polju, a ne dasužavamo zone i da dozvoljavamo besomučnu urbanizaciju.

Tim „Zelene patrole“ je prilikom dolaska na Savski nasipsnimio polomljenu rampu. Prilikom povratka, posle snimanjaod jednog sata, primetili smo da je rampa popravljena. „Kadse hoće, sve se može!“, zaključio je Oliver Ilić iz građanskeinicijative „Savski nasip“.

(Preporuka: Link prema emisiji „Savski nasip – Ovo je neču-veno“, iz dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu“, u

produkciji „Vojvođanske zelene inicijative“:https://www.youtube.com/watch?v=54FhSMf15aQ)

Pojedinci, među kojima je iporodica bivšegpredsednika državeSrbije Tome Nikolića, čak podneli i zahteveza legalizaciju

žedni kraj vode

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: Medija centar, privatna arhiva

Ne deluje mi da je posle izlaganjapredsednika Srbije AleksandraVučića u Narodnoj skupštini bilo

šta jasnije u vezi sa Kosovom, trenutnimstanjem, planovima, „crvenim linijama“,pregovorima, bilo čim vezanim za ovupokrajinu. Predsednik već nekoliko godinavodi takvu politiku prema Kosovu da jeizgleda svima sve jasno, osim nama –građanima Srbije, kaže u razgovoru za„Beogradski glas“ Boban Stojanović, poli-tikolog i doktorand na Fakultetu političkihnauka u Beogradu.

On naglašava da veoma često izgledakao da je pitanje Kosova završeno, a sadruge strane kao da se ništa ne dešava većduže vreme.

U poslednje vreme se ipak dešavajuvažne stvari ili se bar čini da se dešavaju?

Ono što makar deluje da se dešava jesteto da su najmoćnije države u Evropipostale nestrpljive i da pre svega Nemačkai Francuska žele da se ceo proces završi.Zato je i organizovan susret nevezano zapregovore u Briselu. Deluje da jeHaradinaj pomogao Vučiću uvođenjemtaksi i da je Vučić time dobio na vremenu,a opet deluje i da Tači i Vučić imajunekakav dogovor oko „razgraničenja“, koji je, kako smočuli, propao i pre nego što su građani Srbije čuli o čemu seradi. U svakom slučaju, ne zna se šta se dešava, ne znamo šta je politika i šta su planovi, znamosamo da političke elite na obe strane koriste situaciju zasvoje potrebe, a da zbog „saradnje“ po pitanju Kosova,evropske institucije i najmoćnije države i dalje pružajupodršku Vučiću, iako sam siguran da to vreme polako curi.

Obesmišljena Narodna skupština

Šta je pak, ovo skupštinsko zasedanje pokazalo oprirodi i položaju našeg parlamenta i profilu samihposlanika, mislim na aplauze, idolopoklonstvo premaliku predsednika države koje, najblaže rečeno, ne priličievropskoj demokratiji 21. veka?

Parlament odavno nije predstavnički dom građana, većmesto partijskih poslušnika, odanih uglavnom predsed-niku partije. Ovakva slika parlamenta nije nova i već jeviđana kad god je sadašnji predsednik, a ranije kao premi-jer, dolazio u parlament. Idolopoklonstvo i vera u vođusamo su dodatno podstaknuti jakom partijskom disci-plinom i rejtingom predsednika. Jedini način da ti poslani-ci ostanu tu gde su jeste da u svakom govoru pomenupredsednika i koliko je on vredan, koliko dobro radi zaSrbiju i slično. Naravno da to ne priliči evropskojdemokratiji 21. veka jer poslanici bi trebalo da zastupajunarod i kontrolišu izabrane nosioce vlasti, kao i da budukorektiv predsedniku republike. Međutim, Srbija je daleko iod izborne demokratije, a kamoli od razvijene demokratijei stvarne uloge koju bi narodni poslanici trebalo da imaju.Ali šta i očekivati od narodnih poslanika koji glasaju na

zvonce i ponašaju se kao uličari. Nivo poverenja uSkupštinu pao je do te mere da više i nismo iznenađenitakvim dešavanjima.

U Skupštini nema ni najvećeg dela opozicije.Povodom toga je i Evropska komisija ocenila da jeizlazak opozicije doveo do „pogoršanja zakonodavnedebate, čime je smanjena sposobnost parlamenta danadgleda izvršnu vlast“. Kako komentarišete sadašnjupoziciju Skupštine koja se ne ponaša kao vrhovni zakon-odavni organ vlasti, već služi izvršnoj vlasti?

Narodna skupština ne obavlja gotovo nijednu funkcijukoju bi trebalo da obavlja, niti je možemo nazvati pred-stavničkim domom, jer su poslanici predstavnici partija a negrađana. Kontrolna funkcija Narodne skupštine skoro da nepostoji, pošto su poslanici glavni branitelji postupaka

izvršne vlasti i pre svega predsednika republike, a opozici-ja čak ni u danu za poslanička pitanja ne dobija priliku dapostavi pitanja. Deliberativna funkcija Narodne skupštine jetakođe odavno obesmišljena, i to kroz zloupotrebuposlovnika o radu, zatim ukidanjem reči i kažnjavanjem

poslanika opozicije. Takođe i trošenjem vremena nabesmislene, iste amandmane vlasti, rečnikom koji apsolut-no ne priliči razgovoru u centralnoj političkoj instituciji,konstantnim vređanjem i omalovažavanjem poslanikaopozicije bez prava na odgovor. Izgubljena je bilo kakvadebata i ne postoje nikakva razmena mišljenja i suočavanjeideja u parlamentu. Sve u vezi sa Narodnom skupštinomkulminiralo je time da je ona izgubila i svoju zakonodavnuulogu, i to od onog momenta kada je utvrđeno da poslaniciglasaju tako što im predsednica parlamenta putem zvoncetanagoveštava da li da glasaju za ili protiv. Jeste logično danajveći broj predloga zakona dolazi od Vlade, koja utvrđu-je i vodi politiku, ali ako poslanici nemaju mogućnost ni dautiču na tekst zakona i da čak ne znaju ni za šta glasaju,onda je jasno da je Narodna skupština izgubila i tu funkci-ju, iako formalno donosi zakone.

Leto test za proteste

Podeljena su mišljenja o tome treba li opozicija daučestvuje u radu Skupštine. Kakav je vaš stav?

S obzirom na to kako parlament funkcioniše, zaista mislim da opozicija nema šta da traži u njemu. Kad su takveokolnosti, kad nemate priliku ni da slobodno govorite, kadse o vama iznose najgore laži i optužbe, a ostajete bez pravana odgovor i kad zloupotrebljavaju sve procedure kako bivas ostavili bez mogućnosti da pričate o tački dnevnog reda,onda je sve više nego jasno. Već neko vreme je boravak uNarodnoj skupštini postao mazohizam poslanika opozicije izaista verujem da je izlazak bio racionalna i dobra odluka.Pre svega kako bi se skrenula pažnja međunarodnih institucija i organizacija. U prilog tome govori i činjenica da

12 POLITIKAGlas razuma, 5. jun 2019.

Pad Srpske napredne stranke BOBAN STOJANOVIĆ, POLITIKOLOG I DOKTORAND NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA U BEOGRADU

Predsednik već nekoliko godina voditakvu politiku prema Kosovu da jeizgleda svima sve jasno, osim nama –građanima

RAZGOVOR

13Glas razuma, 5. jun 2019.

na izborima 2022. godineje vlast na sve načine pokušala da vrati opoziciju u parla-ment. Prvo preko izmena Krivičnog zakona u delu odoživotnim kaznama, a onda i kroz sednicu o Kosovu,posle toliko vremena, sa sve narativom koji su imali u vezisa obe sednice. To već dovoljno govori koliko je vlastistalo da se opozicija vrati u parlament i koliko je izlazak ustvari bio dobar potez.

Može li opozicija ipak više da deluje izvanSkupštine?

Opozicija ima veliki problem sa medijskom vidljivošćui svi znamo zašto je to tako. Svakako verujem da biposlanici boravak van Skupštine trebalo da iskoriste dašto više razgovaraju sa građanima i da putuju po Srbiji.Ima i toga, ali mislim da te aktivnosti mogu da se pojača-ju. Treba da se ide od mesta do mesta, od grada do grada,da se razgovara sa građanima, kako bi se makar malo pro-bila blokada koja je pre svega izazvana stanjem u mediji-ma. Kad politička borba ne može da se vodi u parlamen-tu, onda morate da idete i da razgovarate sa građanima.

Posle pola godine protesti su oslabili. Ide leto, kojenije baš pogodno za političke, protestne šetnje. Kakvaje budućnost protesta i da li, ako jednom stanu, moguda se obnove?

Dva su ključna razloga zašto su protesti malo usporili.Jedan je prevelika želja građana da se nešto desi odmah isada, da Vučić podnese ostavku i da sam ode sa vlasti ionda, kako meseci prolaze, građani misle da se ništa nećedesiti. A suština je u tome da protesti treba da budu priti-sak na vlast, da pokažu ljudima da se može slobodnorazmišljati, da se može izraziti protest i da na neki načinbudu talas slobode. Druga stvar jesu i velike najave orga-nizatora protesta i stvaranje atmosfere da se određenogdana, kao što je govoreno za 13. april, sve rešava, pa seonda u sadejstvu sa prevelikim očekivanjima građana –dešava razočaranje. Ono što je važno, protesti su nakonniza nerealnih očekivanja i nerealnih zahteva iznedrilineke konkretne zahteve koji jesu poenta – slobodni medi-ji i slobodni i fer izbori, a protesti su mehanizam putemkoga se vrši pritisak da se stvari u tim oblastima promene,pa da se onda na nekim budućim izborima Vučić pobedi.Leto će zaista biti veliki test za proteste, ali siguran samda se neće tako lako ugasiti i da će preživeti i leto, a ondana jesen verovatno i pojačati. Siguran sam takođe da,

kako se bude bližilo vreme redovnih izbora, pritisak kojiprotesti mogu da proizvedu kod Vučića u vezi sa medijimai izborima mogu da dovedu do određenih popuštanja. Zamene je najveći rezultat protesta taj što je opozicija najavi-la bojkot izbora ukoliko se ništa ne promeni do njih, kao ibojkot parlamenta. Sam bojkot izbora je odlična karta u ruciopozicije, koja Vučiću apsolutno ne odgovara, jer kao štomu je bojkot parlamenta doneo probleme, bojkot izboramože tek da mu ih donese. I zato će on, siguran sam,pokušati da opoziciju na sve načine izvede na izbore. I zatoće pristati na određene ustupke, pri čemu je samo važnoda promene i ustupci ne budu kozmetički i da opozicijabez suštinskih promena izbornih i medijskih uslova nesme da izađe na izbore.

Izuzetan značaj međunarodnih izveštaja

Na protestima nikada nije bilo ili je bilo sasvimmalo socijalnih zahteva, a ni slaba radnička pravanisu bila tema. Da li je to suštinski deo koji je protes-tima nedostajao, jer je ipak glavni problem većineljudi u Srbiji to što loše žive, ne mogu da se zaposle ilirade za male pare, budući da posao dobijaju samočlanovi vladajuće partije?

Ekonomska i socijalna komponenta protesta je veomavažna. I siguran sam da većina ljudi koja šeta i izražavanezadovoljstvo zbog veoma lošeg životnog standarda.Iako to nije isplivalo kao glavna tema, tu je i sastavni jedeo protesta, jer je stanje demokratije u tom smislu direk-tno povezano i sa korupcijom i niskim životnim standar-dom. Sigurno je da u budućnosti socijalni zahtevi morajuda dobiju značajniji zamah, ali takođe i lokalni problemi.Kao što to kolega, politikolog Cvijetin Milivojević uvekističe, uz borbu za demokratiju, slobodu medija i pristo-jan život, potrebno je da se akumuliraju i svi lokalni prob-lemi koji postoje i da to bude tema lokalnih protesta.

Kad se osvrnemo na proteste, na nekoliko ranijih izb-ora, ispada da vlast u Srbiji ne može da se sruši niglasačkim listićima ni na ulici. Kako će se po vašemmišljenju ipak okončati vlast naprednjaka?

Vlast će se promeniti na izborima, a jedino pitanje koje seotvara jeste da li će eventualno nakon izbora njihovi rezul-tati morati da se brane i na ulici kao što je to bio slučaj 5.oktobra 2000. godine. Ipak, da bi se vlast smenila na izbori-ma, neophodno je da se dođe do toga da izbori budu iole feri slobodni, a to se može postići samo kroz konstantneproteste i zahteve za slobodnijim medijima. Takođe i krozpritiske međunarodnih aktera, koji bi mogli da pomognuzahtevima sa protesta i zato su od izuzetnog značaja među-narodni izveštaji, poput izveštaja Evropske komisije,„Fridom hausa“, „Reportera bez granica“ i slično. Veoma jevažno i da opozicija ima jaku mrežu kontrolora koji nisupotkupljivi a obučeni su da u izbornom danu i na biračkimmestima odbrane volju birača. Prvo je neophodno da sepromeni medijska situacija, zatim metode političke borbe ida se ne neki način smanji ekonomski pritisak na birače kojije izuzetno veliki i na koji Srpska napredna stranka izuzetnoračuna, a onda i da se u samom izbornom danu sve toodbrani. Ja sam nekako ubeđen da je prvi rok za eventualnusmenu vlasti 2022. godina i predsednički izbori, odnosno daneće biti izbora 2020. godine. Zapravo, opozicija mora dabojkotuje naredne parlamentarne izbore, a onda će, uz svepritiske, Vučić morati da krene da popušta svoje autoritarnestege vladavine i da će se eventualno tada, dakle 2022.godine, steći uslovi za iole fer i slobodne izbore. A do tadaje neophodno da protesti i opozicija iznedre jednog zajed-ničkog kandidata koji bi direktno izašao na crtu Vučiću.

Dakle, ne mislite kao neki analitičari, koji smatraju da ćekrajem leta u Srbiji ipak biti održani izbori.

Ne verujem da će biti izbora ove godine. Mislim da jeVučić bio planirao izbore za proleće 2019. godine kako bidobio na vremenu zbog Kosova, ali da ih nije raspisaozbog protesta i zbog najavljenog bojkota izbora od opozi-cije. Trenutno mu ne odgovara da skraćuje mandat Vladezbog svega što se dešava i verujem da će pre svega testi-rati leto i nadati se prestanku i gušenju protesta. Vučić jeoko raspisivanja izbora uvek do sada donosio odluke kojesu mu odgovarale i ne verujem da će sada da donesepogrešnu odluku. Možda postoji nešto što mi ne znamo,ali zaista mislim da su izuzetno male šanse da imamo pre-vremene izbore ove godine.

Veoma je važno i da opozicija imajaku mrežu kontrolora koji nisupotkupljivi a obučeni su da u izbornom danu i na biračkim mestima odbrane volju birača

Ako pogledamo kako je Srbija izgledala u novembru prošle godine i sada, možemo videti da su protesti dosta toga doneli, kaže Boban Stojanović

Ujedinjenje je dobro za DS

Demokratska stranka se dugo delila, a sada se, za promenu, ujedinila.Može li se ona i suštinski ujediniti i opet imati značaj koji je nekadaimala? Ovo ujedinjenje je dobro za Demokratsku stranku, s obzirom na to da jegotovo nestala sa političke scene i rezultati poslednjih izbora uBeogradu su zaista bili katastrofalni. Za DS je sada važno da zbije redove,da se kroz ujedinjenje ojača, kumulira aktiviste i snagu sve tri stranke i daiz početka grade novu Demokratsku stranku. Trenutno je teško prog-nozirati koliki značaj DS može imati nakon nekih budućih izbora, kadaopozicija na njih izađe, ali svakako je dobro da krenu da rade na obnavl-janju članstva i kreiranju novog imidža sa novim ljudima. Demokratskastranka je važna partija u našoj kratkoj višepartijskoj istoriji i zato jedobro da što pre krene u oporavak, sa čim demokrate realno kasne, jerje trebalo da neke poteze povuku čim su otišli sa vlasti.

14 SRBIJA NA DLANUGlas razuma, 5. jun 2019.

KONKURS ZA MEDIJE U NIŠU – ŠLAG NA TORTI BEŠČAŠĆA

Piše: Marko Smiljković

UNišu i na jugu Srbije niko ni u snunije pomislio pre raspisivanjakonkursa za medije da će skoro tri

četvrtine od neverovatnih 79 miliona dinaraotići u ruke dvema porodicama uskopovezanim sa aktuelnom vlašću.

Komisija za dodelu sredstava odlučila jeda su projekte toliko dobro napisaliRadomirovići koji imaju RTV „Belami“ i„Narodne novine“, a TV „Zona plus“ je uvlasništvu sina aktuelnog šefa Bezbednosno-informativne agencije Bratislava BateGašića. To svakako ne znači da je šef srpskihbezbednjaka dobio novac iz gradskog budže-ta, ali mnogi se pitaju kako da baš ovaregionalna televizija dobije ogromnih 14miliona dinara?!

Ove dve porodice dobile su nešto više od57 miliona dinara, dok kuće koje pokušavajuda prežive na medijskom nebu nisu dobileništa, ili crkavice koje će im pojesti porez.

Kako je kabinet gradonačelnika Niša objavio, RTV„Belami“, na čijem je čelu Vidosav Radomirović, dobila jeza projekat 13,5, a „Narodne novine“ 12,5 miliona dinara.Na ovom konkursu tri miliona dinara dobila je agencija„Deni video“, a na čijem čelu je zakonska zastupnica RTV„Belami“!?! Tu nije kraj.

Niška televizija čiji je direktor Radomirović dobila je fan-tastičnih 14,4 miliona dinara.

Članovi komisije u Nišu – Zoran Veličković, Srđan Conić,Aleksandar Stanojević, Marina Dimitrić i Aleksandar Simić– posle više sastanaka odlučili su da Radomirovići tolikodobro pišu projekte da su inkasirali čak 43 miliona dinara.

Iz budžeta grada plaća se predizborna kampanja

Pre raspisivanja konkursa bilo je govora da se suma od 79miliona priprema za medije koji će u predizbornoj kampanjiveličati uspehe vlasti. Niko tu nije mnogo pogrešio. To sečak i obistinilo. Oni koji su dobili najviše novca uradiće pro-jekte koji su dobili novac na konkursu, ali će troškovnikverovatno biti takav da će „neka para“ ostati i za realizovanjei emitovanje spotova i slično.

To potvrđuje i Ivana Petrović, suvlasnik „Siti radija“ ijedna od predstavnica Nezavisnog udruženja novinara(NUNS) u Nišu. Ovaj medij nije naklonjen vlastima nitiopoziciji i pokušava da objektivno informiše javnost.

„Simptomatično je da su u izbornoj godini iznosi mnogoveći nego inače. Ali time ne bi trebalo da se bave novinarinego tužilaštvo. Posle pet godina sufinansiranja projekatamože se reći da se taj način pomaganja medijima potpunoobesmislio. I sve to nije slučajno. Ovaj konkurs u Nišu jejagoda na šlagu beščašća. Tri godine se događa jedna te istapraksa da se biraju jedni te isti ljudi u komisije, odnosno, trojeistih od petoro članova. Oni dolaze iz istih organizacija. Šta toznači? To znači da Grad Niš namešta te konkurse. Ove godineotišlo se predaleko u drskosti. Da li se tim novcem plaća kam-panja? Da. Mi makar možemo da sumnjamo da se iz budžetaGrada plaća predizborna propaganda“, kaže Petrovićeva.

Doderović: Novinarstvo umrlo – davaćemo mu40 dana i jesti žito

Niški novinar Milorad Doderović, član Izvršnog odboraUdruženja novinara Srbije, bio je do sada član u četrdesetakkomisija za dodelu sredstava i kaže da u ovoj poslednjojpodeli nema ničeg čudnog, budući da se to i očekivalo.

„Novinarstvo je definitivno umrlo. Da li ćemo da mu daje-

mo 40 dana i iznosimo žito, videćemo. Ja tu ne vidim ništanovo. U poslednje vreme se prvo prekrstim u razgovorima,pa počnem da branim te ljude koji dobijaju toliki novac.Svako bi uzeo te basnoslovne sume ako ima budala koje ćeda mu daju. Ja sam bio u komisijama jer sam hteo daučestvujem u toj raboti da bih sprečio takve nakaradnepodele, ali nisam baš nešto uspeo. Jasno je tu šta se događa.Onaj ko dobije najviše para oseća se kupljenim od lokalnesamouprave. Onda tu ima i korupcije. Ja sam odbio nepristo-jne ponude da ’dobijem 10 odsto a da proguram neki pro-jekat’, ali ko mi tvrdi da neki moj ’kolega’ nije prihvatio“,priča Doderović.

On kaže da se ne dešava retko da se članovi komisijedogovaraju tako što obe strane otvore, na primer, PR agenci-je. Onda, kako priča, jedan član u nekom gradu glasa za pro-jekat svog kolege u drugom gradu i obrnuto, što je, dodajeon, jedan vid kriminala.

„U komisije se vrlo pažljivo biraju ljudi koji mogu dadobiju nešto. Da im se zaposli sin ili ćerka, da imaju nekuprivilegiju. I to svi znaju. Srbija je mala zemlja, sve se zna,ali niko ne reaguje. Niko ništa ne može da dokaže, a opet sevelike sume tu okreću. I što je najgore, medijska strategija jetako napisana da gradonačelnik i veće mogu da korigujusume, gradonačelnik uopšte ne mora ni da raspiše konkurs.Zakon ne propisuje nikakvu odgovornost, makar moralnu“,komentariše Doderović.

Pare dobila i žena direktora „Tržnice“Na niškom konkursu pojavili su se i mediji koji su bliski

vlastima, a nisu dobili očekivano velika sredstva. Međunjima je TV „Kopernikus“, koji predvodi aktuelni šef niškihnaprednjaka Zvezdan Milovanović. Njegova televizija jedobila „samo“ 3,5 miliona dinara iz gradskog budžeta. U tojgrupi mogu se prepoznati i sitniji medijski poltroni kojima jezanimanje novinar i vlasnik medija – prvo! U Nišu ovugrupu snishodljivih poltrona prema vlastima predvodi izves-

ni mlađi čovek koji ima radio-stanicu iinternet portal, a koji je dobio „samo“ 2,5miliona dinara.

Jedna od stavki koja je zaprepastila mnogeradnike u medijima jeste to da je 1,1 miliondinara dobila firma „Klaudkod“(Cloudcode). Ova firma ima upravljačkaprava nad internet sajtom „Niški portal“(osnovan 2016), čija je vlasnica suprugaaktuelnog direktora „Tržnice“ koja upravljapijacama, Gorana Đorđevića (SNS). Dakle,medij koji je apsolutno „nevidljiv“, koji pratinekolicina rodbine, dobio je više para odmedija koji se trude da opstanu objektivnoizveštavajući javnost.

Pare za podobne, novinarima se pale automobiliDušan Ostojić, aleksinački novinar i

stomatolog kome je 29. maja pred ponoćzapaljen automobil, kaže da je ovaj pretećii kriminalni čin mnogo uznemirio njegovo

dvoje dece i porodicu, ali i komšije. Oko ove pretnje angažo-vana je aleksinačka i niška policija, ali zanemarljiv brojmedija koji su na konkursu dobili najviše novca nije propra-tio ovu ozbiljnu pretnju novinaru. RTV „Belami“ nije imaoprilog o ovom događaju, dok je TV „Zona plus“ objavilakratku vest o nedaći pomenutog novinara.

„Zajedno s policijom došli smo do zaključka da ova pal-jevina nema nekih privatnih uzroka već samo moj aktivizami moje brkanje prstom u oko nekim ljudima koji su na vlastiili oko nje. Jednostavno, ja kao stomatolog nemam nezado-voljnih pacijenata, nemam sudske sporove oko imovine,svađe s komšijama i slično, tako da su tekstovi jedini razlog.Cela porodica i prijatelji su mi pod stresom jer ne znamo štaće sledeće da se dogodi, ako se, ne daj bože, dogodi“, kažeOstojić.

On dodaje da je u ovom mestu mnogo nepravdi kojelokalni moćnici žele da stave pod tepih.

„Nije lako u malom mestu baviti se temama koje su upereneprotiv vlasti. Lakše je novinarima u većim gradovima. Ovde tesvi znaju. Nepravde je zaista mnogo, i kada radiš neku temusvi te gledaju s podsmehom. Onda, kad njih pogodi neka mukadolaze kod mene da bi se požalili i ustanove koliko je sistemkorumpiran i koliko su moćnici povezani“, priča on.

Dušan Ostojić, dugogodišnji saradnik internet portalaAleksinac.net, važi za novinara koji je prst u oku sadašnjemrežimu, ali i predstavnicima bivšeg režima u Aleksincu, takoda je otvarao mnoge društveno-političke teme i sumnje umalverzacije lokalnih moćnika.

On napominje da je jedna od tema krađa beba iz aleksi-načke bolnice. Prenosio je neke podatke iz nacionalnih medi-ja i dopunjavao ih je činjenicama iz svojih istraživanja. Jedanod podataka koji je objavljen na ovom portalu jeste da izCentra za socijalni rad u Aleksincu dokumenta o usvojenji-ma od 1975. dо 1986. godine ne postoje.

Nedavna seča decenijskih stabala u pešačkoj zoni ove opš-tine takođe je bila njegova tema jer je veliki broj meštanaAleksinca zamerao opštinskim vlastima što su se odlučili naovakav korak, a da bi obnovili šetalište.

U međuvremenu, policija je privela jednog momka M. M.(24) iz okoline Aleksinca, za koga se sumnja da je podmetn-uo požar u vozilu. Ostojić kaže „da mu ne zna ime, ali ni damu oči nikada nije video“, što znači da se iza njega krijenaručilac.

Ukoliko se poslednjim konkursom za medije i paljenjemvozila pozabavi nadležno tužilaštvo, ali na pravi način,možda će neko i pomisliti da ima nade da se spasi novinarst-vo, kako ovom esnafu ne bismo pripremali parastose.

Pre raspisivanja konkursa bilo je govora da se suma od 79 milionapriprema za medije koji će u predizbornoj kampanji veličati uspehe vlasti. Niko tu nije mnogopogrešio, to se čak i obistinilo

Milioni za predizbornu podršku

15Glas razuma, 5. jun 2019.

„KRVAVE BALKANSKE MILIJARDE“ (DOMAGOJ MARGETIĆ) – 4.

„Europa mora završiti balkanske ratove, ali ne tako da prizna bogatstvoi pruži utočište onima koji su na najprljaviji način profitirali na timkrvavim balkanskim milijardama“

FELJTON

Priredila: D. Bg. P.

Na poziv Evropske komisije (EK) DomagojMargetić krajem aprila 2013. u Briselu svedoči opljački na Balkanu. Obratio se operativnoj radnoj

grupi EK za proširenje za eks-Jugoslaviju (šefovi radnihgrupa za poglavlje pravosuđe; šefovi radnih grupa za Srbiju,BiH, Crnu Goru, Makedoniju; drugi visoki operativci EK).Uz opasku da su ga veoma pažljivo saslušali, Margetić i otome piše u poglavlju „Balkanska šifra – iz izabranih privat-nih zabilješki o razgovorima s mojim izvorima“.

Pranje balkanskog prljavog novca

Akcentovao je njihovu odgovornost za prihvatanje iliodbijanje inicijative za sveobuhvatnu međunarodnu istraguilegalno izvučenog novca počev od 1990, kao i za prikupl-janje dokaza i iskaza preživelih svedoka. Posle podužegćutanja, jer predstavnici EK nisu imali pitanja, apostrofiraoje drugi cilj takve istrage: otkrivanje ne samo gde je novaczavršio nego i mreže finansijskih institucija, banaka, drža-va, pravnih i fizičkih lica koji su najmanje 150 milijardievra (iznetih od 1999. do 2014. iz Srbije, Hrvatske, BiH,Crne Gore i Slovenije) koristili u krimi-operacijama ili gaubacili u legalne finansijske tokove. Pritom je ukupnidržavni – a ne spoljni – dug tih država tek oko 90 milijar-di evra.

U sali je zavladao muk jer su podaci „jasno ukazivali nasuučesništvo europske i svjetske političke, bankarske ifinancijske i poslovne elite s lokalnim elitama na Balkanuu jednoj od najvećih pljački u suvremenoj povjestiEurope“.

„Danas je EU u situaciji da i dalje aktivno pomažebalkanskim tranzicijskim tajkunima i ratnim profiterima ulegalizaciji sumnjivo stečenog kapitala i vlasništva“, rekaoje Margetić. „Zašto im ne postavite jedno temeljno pitanje:od kuda vam novac??? Porijeklo kapitala na kojem sustvorena poslovna carstva u bivšoj Jugoslaviji je glavnopitanje tranzicijskih procesa u novonastalim državama!Ovako EU postaje njihov suučesnik u tom kriminalu.“

Upitao je zašto u procesu proširenja nikada nisu postavilipitanje porekla novca, nekretnina i kompanija u balkanskimdržavama i „kako ne shvataju“ da je transfer i pranje balka-nskog prljavog novca i povezanih finansijskih operacija„prvorazredno pitanje financijske sigurnosti za EU“. Slušalisu pažljivo, pitanja nisu imali. Dobili su po komplet doku-mentacije o iznetim podacima.

„U prostoriji se mogla osjetiti nelagoda europskihbirokrata koji su morali slušati ovakvo izlaganje“, opisujeMargetić. Kaže da su još jednom okrenuli glavu od činjeni-ca, kao da ništa nisu čuli. Posredi su „veliki interesi, visokapolitika i, naravno, veliki igrači“. Bio je, piše, svestan da jeto poslednji put da je pozvan da im održi takvu prezentaci-ju, da će se „pristojno pozdraviti, možda mi i čestitati nahrabrosti ili mi lažnom zabrinutošću reći neka se čuvam, jerje ovo što radim opasno“, a da će Brisel „i dalje ostati jedanod zaštitnika balkanskih tranzicijskih oligarha“.

Ćutanje evropskih službenika

Insistirao je da shvate: istraga balkanskog prljavognovca se reflektuje na finansijsku bezbednost EU injenog zajedničkog finansijskog tržišta. Uz to, ova istra-ga može dugoročno rešiti problem spoljnjeg duga balka-nskih država, od kojih su neke članice EU, a neke kandi-dati. Početak vraćanja ukradenog novca balkanskimzemljama za posledicu bi imalo nezavisne istrage „i pro-

cesuiranje visokoprofilnog organiziranog kriminala,korupcije i ratnog profiterstva u jugoistočnoj Europi“,navodio je, kako piše, glavne razloge da Brisel pokrenemeđunarodnu istragu. To bi mogao da bude „jedan odnačina stvarne financijske sanacije i ekonomske rekon-strukcije balkanskih ekonomija, umjesto da se to radiprema dosadašnjoj praksi, dobrim dijelom na trošakbudžetskih sredstava EU... što bi za posljedicu imalonovu razinu stabilizacije i deradikalizacije u regiji“.

„Aktivisti s Balkana zapljeskali su“, nastavljaMargetić. „Predstavnici EK bili su malo manje entuzi-jastični. Šefica Odjela D2, koja je tijekom prezentacije icijelog sastanka sjedila pokraj mene, odlučila je prekinu-ti šutnju. ’Zanimljivo. Kao i uvijek. Hvala Vam na ovojizuzetno pripremljenoj prezentaciji i podacima. Ono štomene operativno zanima je: što predlažete da EK i njenaradna tijela poduzmu? Što bi bilo to što očekujetekonkretno od nas’, pitala je.“

Odgovorio je da je reč o osam tačaka koje Brisel možeostvariti kroz postojeće mehanizme. Prva, da institucijeEU pokrenu istragu. Druga, oformiti nezavisnu istražnukomisiju o trošku EU. Treća, utvrditi krajnje odredište ikonačne korisnike iznetog novca. Četvrta, utvrditi kon-ačno odredište prljavog novca. Peta, obavezati članiceEU na aktivnu saradnju u istrazi i vraćanju novca budže-tima država nastalih raspadom Jugoslavije „koje finan-ciraju njihovi građani i porezni obveznici“. Šesta, pookončanju istrage izvesti odgovorne pred međunarodnikrivični sud, Evropski sud pravde ili pravosuđe zemaljakoje nisu nastale na tlu SFRJ. Sedma, istraga poreklanovca i imovine „svih prominentnih osoba u zemljamabivše Jugoslavije od 1990. do danas“. Osma, usvajanjerezolucije Evropskog parlamenta „o krvavim balkanskimmilijardama, koja bi imala značajnu dugoročnu ulogu zatranzicijski Balkan i njegovu političku, društvenu iekonomsku stabilizaciju“.

„’Vi ste, nažalost, barem se nadam, svjesni toga da minemamo takve ovlasti’, počela se opravdavati šeficaOdjela D2“, piše Margetić. „Ma, gledajte, prekinuo samje, što god vi imali ili nemali... Na ovom ćete legitimiratipoziciju EU na Balkanu. Ili ste na strani mafijaša, ratnihprofitera i tajkunskih kriminalaca. Ili ćete podržatistvarno razjašnjavanje ovih stvari. Bruxelles moraizabrati stranu. Ne možete danas meni govoriti da nistenadležni, a ujutro opet nastaviti s praksom koja pred-stavlja političku zaštitu onima koji danas, slobodno u EUili preko EU, legaliziraju svoj prljavi novac i kapitalsumnjivog porijekla. Ne možete žonglirati s dvabumeranga i očekivati da vam se barem jedan ne obije oglavu.“

Pokušaj ubistva

Kratko, okvirno pojašnjenje o izvlačenju novca tražioje član zadužen za BiH. Rekao mu je da je reč o jednos-tavnoj shemi za koju su druge države ili vlade moraleznati „jer teško da su te financijske operacije prolazilepotpuno ispod radara nadzornih financijskih institucija upojedinim državama“. Javna i tajna sredstva prebacivanasu na tajne ino-račune, time su upravljali poverenici poli-tičara iz balkanskih država. Sklapali su tajne ugovore skomercijalnim bankama, u kojima su tajni računi, ouslovima i načinima pod kojim te banke taj novac koristekao vlastiti. Te su banke postale upravitelji tih računa isredstava na njima. Novac su reinvestirale ili plasiralekroz kredite kao da je njihov; vraćale su ga na Balkankroz bankarske investicije, kroz poslovne operacijetajkuna ili kreditne plasmane, pa je oprani novac ušao ulegalne finansijske tokove. Veliki deo tih para je baza zastvaranje tajkunskih poslovnih carstava, a deo je isko-rišćen za privatizaciono preuzimanje velikih firmi.

Pitanja nije bilo, Margetić je isključio laptop, skupiodokumentaciju i na kraju rekao: „Europa mora završitibalkanske ratove, ali ne tako da prizna bogatstvo i pružiutočište onima koji su na najprljaviji način profitirali natim krvavim balkanskim milijardama“.

Posle tri sedmice, „11. kolovoza 2014. u večernjimsatima, u sačekuši ispred stana u središtu Zagreba,nepoznati počinitelj, po narudžbi do danas nepoznatognaručitelja, pokušao me likvidirati“.

(Kraj)

EU saučesnik u pljački

Ne možete žonglirati s dvabumeranga i očekivati da vamse barem jedan ne obije oglavu

Domagoj Margetić

16 REPORTAŽAGlas razuma, 5. jun 2019.

Piše: Radenka MarkovićFoto: Železnički muzej

Stara parna lokomotiva ispred jednog od ulaza u zgraduDirekcije „Železnica Srbije“, gde je smešten Železničkimuzej, prava je pozivnica za namernike i slučajne pro-

laznike da zavire u ovaj muzej i obiđu stalnu postavku kojasvedoči o nastanku i istoriji železnice u svetu i kod nas. Onaje takođe i primer kako za čuvanje železničkih eksponatanekada treba puno prostora, zbog čega se mnogi od njihnalaze napolju, na otvorenom.

A eksponata je mnogo jer bogati muzejski fond, kakonavodi Strahinja Vuković, direktor Železničkog muzeja,sadrži više od 40.000 predmeta. Podeljeni su u četirizbirke – tehničku, istorijsku, umetničku i zbirku primenjenih umetnosti.

Prvo ime – gvozdeni put

Na početku stalne postavke, uostalom kao i na početku razvojaželeznice, izumitelj ove vrste saobraćaja Džordž Stivenson, odnos-no njegova gipsana bista i makete dve Stivensonove parne loko-motive.

– Maketa jedne od njih, čuvene „rakete“, koja je napravljenapre oko dva veka, rađena je u razmeri jedan prema tri. Originalna„raketa“ čuva se u Muzeju nauke u Londonu, a ovu našu, premanacrtima londonskog muzeja, uradila je Studentska zadrugaUniverziteta u Beogradu. I mnoge druge eksponate, odnosno modelelokomotiva ovde, radili su zapravo studenti. Osim „rakete“ posetioci moguda vide i maketu još jedne čuvene Stivensonove lokomotive. Reč je o modelu „No1“ – priča Vuković.

Pisane legende, na srpskom i engleskom jeziku, koje su pripremilikustosi Muzeja, pojašnjavaju izložene predmete i slike i pomažuposetiocu da lakše prati izložbu i sazna o razvoju železnice i važn-im događajima vezanim za nju. Jedan od propratnih tekstovaodnosi se na početak železnice u Srbiji i kaže da se kod nas prugaprvi put pominje 1838. godine, za vreme vladavine kneza MilošaObrenovića, i to pod neobičnim, originalnim imenom – gvozdeniput. Tekst o tom novom, gvozdenom putu u „Srpskom narod-nom listu“ naslovljen je sa „Gvozdeni put i parovoz“.

– A prva pruga bila je pruga Beograd–Niš. Izgrađena je1884. godine. Slika lokomotive koja je vukla prvi svečani vozzapravo je uveličana sa jedne razglednice. Uveličali smo ifaksimil reda vožnje tog prvog svečanog voza, pa se lepo vidi

da je on iz Beograda krenuo u 8 sati i 35 minuta, a u Niš stigao u 6 satii 23 minuta. Dakle putovao je skoro 10 sati – kaže Strahinja Vuković.

Gusta mreža iznad Dunava

Osim modela raznih lokomotiva, slika, među kojima je i ona na kojojkralj Petar napušta voz u Uroševcu pri povlačenju preko Albanije, oistoriji i razvoju železnice svedoče i karte i mape železničke mreže. Takose na mapi s kraja druge decenije 20. veka jasno vidi kako je u KraljeviniSrba, Hrvata i Slovenaca, u pojasu iznad Dunava, za razliku od većine

delova tadašnje države bila gusta železnička mreža. U Muzeju se čuva i mnogo sitnih predmeta, neophodnih za obavljanje raznih

poslova u železničkom saobraćaju. Pažnju posetilaca najviše privlače čuveniželeznički fenjeri iz različitih perioda, kape i uniforme železničara, induktivni telefoni

koji su služili za komunikaciju među stanicama, železnički satovi, kondukterska klešta, signal-ni loparići, zastavice.

Posebno je zanimljiva zbirka primenjenih umetnosti, u čijoj su stalnoj postavci, između ostal-ih, kožna fotelja, mali stočić, dva svećnjaka i stoni sat iz salona kralja Petra I Karađorđevića, tefotelje iz salona Franca Jozefa I.

– U depoima se čuva i umetnička zbirka sa oko 250 slika, među kojima su i dela MićePopovića, Bože Ilića, Petra Omčikusa – navodi Strahinja Vuković i dodaje da se u ovoj zbirci,osim dela koja se bave železničkom tematikom, čuvaju i slike pejzaža, mrtve prirode i slično.

Železnički muzej je za posetioce otvorensvakog radnog dana od 9 do 15 časova, a ulaz je besplatan

VAN TURISTIČKE RUTE – ŽELEZNIČKI MUZEJ

Na meti kiša i vandala Dosta eksponata koji pripadaju Železničkom muzeju, a reč je pre svega o eksponatima parnih loko-motiva, zbog masivnosti i nedostatka prostora čuva se izvan Muzeja, napolju.– Tako se u odeljenju u Požegi čuvaju tri najstarije i najvrednije lokomotive uzanog koloseka,„Kostolac“, „Milan“ i „Rama“. Ovde, nažalost, nemamo dovoljno prostora da skladištimo lokomo-tive, pa ih čuvamo duž cele železničke mreže po Srbiji, na otvorenom, u ložionicama, na slepimkolosecima, u blizini nekih magacina. Mnogi su na taj način i ugroženi. Prvo zato što su izloženiatmosferskim padavinama, ali i vandalizmu, čega je, nažalost, i bilo – kaže Strahinja Vuković.

Istorija na šinama

Kod nas se pruga prvi putpominje 1838. godine, za vreme

vladavine kneza MilošaObrenovića, i to pod neobičnim imenom –

gvozdeni put