Visoka Tehnoloka kola Strukovnih Studija abac

Seminarski rad

Studijski program: Informacione Tehnologije

Predmet : Raunarske mree

Tema : Ruteri

Student : Mentor:Marko Feger 4-83/2010 Dr Branko Markovski

abac, 2011Sadraj:

1. Uvod ........................................................................................................32. Osobine rutera .........................................................................................43. Nacin rada.................................................................................................54. Prevodioci mrenih adresa .......................................................................55. Tipovi rutera..............................................................................................76. Delovi rutera ............................................................................................87. Komutiranje preko memorije ..................................................................98. Komutiranje putem magistrale .................................................................99. Komutiranje preko visestruko povezane mree........................................910. Komponente rutiranja ..............................................................................1111. Odreivanje ruting putanje (Path Determination).....................................1212. Adresiranje raunara .................................................................................1413. Literatura ..................................................................................................15

Uvod:

Ruter (router) je ureaj koji povezuje mree i pri tome odluuje koja je najbolja putanja (ruta) kojom de da poalje podatke. Radi na mrenom nivou (nivo 3 OSI referentnog modela). Kada ruter primi podatke sa nivoa linka (drugog nivoa OSI modela), otklanja informacije koje su vezane za taj nivo, ispituje sadraj primljenog okvira podataka i odreuje logiku (IP) adresu odredinog ureaja iz zaglavlja mrenog nivoa. Ruter formira tabelu rutiranja koja sadri listu mrea ka kojima moe da usmeri mreni saobradaj. Na osnovu prikupljenih informacija od susednih rutera u mrei ruter formira tabelu rutiranja u kojoj se nalaze svi relevantni podaci o rutama do udaljenih mrea. Tabele rutiranja sadre i indikator kvaliteta veze ka odreenoj mrei, kao i adresu sljededeg ureaja kome treba uputiti saobradaj. Ruteri ove informacije dele meusobno, razgovaraju meusobno, tako da su u stanju da oforme nove putanje kada se stvore, ili ukinu neke postojede putanje ako su nestabilne ili neupotrebljive. Formiranje tabela rutiranja, i meusobna razmena informacija se ostvaruje pomodu protokola rutiranja, kao to su RIP (Routing Information Protocol), OSPF (Open Shortest Path First), EIGRP (Enhanced Interior Gatewaz Routing Protocol), BGP (Border Gateway Protocol) itd.Iako su najee ruteri posebni ureaji, oni su u sutini raunari iji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju vie mrea. U malim lokalnim mreama (LAN) ruter se obino postavlja da bude veza izmeu same mree i Interneta. Tako na primer ADSL ruter slui kao veza izmeu kune mree i mree Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mree (engl. Default Gateway).Ruter se na mrenim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, a dve izlaze iz njega.

Slika 1. Oznaka Rutera

Osobine rutera:

Odluke donosi na osnovu Layer 3 mrene IP adrese Broj sistema koji mogu da komuniciraju preko rutera je ogroman Prua veliku mo administracije nad mreom Moe povezati mree razliitog tipa i medija Dinamiki odrava svoju tabelu rutiranja (Routing Table) - bazu podataka IP adresa i dostupnih linkova Obino radi sa jednom vrstom protokola, mada je ovo ogranienje danas ve prevazieno pa ruteri podravaju veliki broj protokola i servisa Projektuju se za srednje i velike mree, sa protocima koji mogu biti nekoliko stotina Gb/s Rutiranje je proces u kojem se neki podatak sa jedne lokacije prenosi na drugu Ruter mora da poseduje sledee podatke: Adresu odredita, odredinog raunara Adresu izvora (drugih rutera ili raunara od kojih potie podatak) Mogue putanje (rute) do odredita Najbolje putanje (rute) do odredita Informacije o odravanju rutiranja i njihovo proveravanje Informacije o rezervnim rutama do odredita Podaci o rutiranju koje ruter dobija od svojih susednih izvora smetaju se u njegovu internu TABELU RUTIANJA U ovoj tabeli su svi podaci o mreama koje su znaajne za ruter Tabela rutiranja popunjava se: Statiki (podatke o rutiranju unosi administrator) Dinamiki (na osnovu protokola rutiranja koji se izvravaju u ruteru) Danas postoji vie prtokola rutiranja (RIP, OSPF, EIGRP, BGP, IS-IS) Ruter moe da radi sa vie protokola istovremeno

Slika 2. Izgled nekih rutera

Nain rada:

Preciznija definicija rutera je raunarski mreni ureaj koji povezuje podmree.

Tih dvije ili vie podmrea ne moraju da odgovaraju fizikim prikljucima na ruteru, jer jedan prikljuak na ruteru moe imati vie logikih adresa - interfejsa.

Ruteri imaju 2 (ili vie) fizika porta. Jedan je ulazni (prihvatni), a drugi izlazni (port slanja). U stvari, svaki port je dvosmjeran i moe da primi ili uputi informaciju. Kada port primi informaciju, poziva se softver (routing process) za odreivanje marrute . Ovaj softver analizira zaglavlje (heder) poruke i na osnovu naene adrese i tablice marrute (koja je u njgovoj bazi podataka) nalazi izlazni port sa koga se poruka alje slijedeem ruteru. (Moe se desiti da podaci bre stignu na izlazni port, nego to mogu da se proslede. Tada se smetaju u red ( input queue ). Ako se red prepuni, podaci mogu biti izgubljeni i tada ruter ponavlja slanje poruke.

Ruter na osnovu tabele rutiranja (routing table) za svaki primljeni mreni paket odreuje na koji ga interfejs prosjleuje. Osim statiki upisanih ruta, ruteri takoe mogu i da dinamiki odreuju izlaze na osnovu informacija koje dobiju od drugih rutera.Ruteri takoe mogu da u paketu koji prosljeuju promjene podatak o poiljaocu, tako da je stvaran poiljalac nevidljiv izvan svoje mree. Taj se postupak naziva preslikavanje adrese (Name Address Translation), ili skraeno NAT.

Prevodioci mrenih adresa( NAT-ovi )

Svaki ureaj sposoban za IP mora da ima IP adresu. S obzirom na sve vei broj takvih ureaja i postojanje ak i kunih mrea, vrlo brzo bi dolo do problema sa podelom raspoloivih IP opsega. Tu na scenu stupa NAT ( Netvork Adress Translation). U standardnoj kunoj mei ruter jedini ima pravu Internet IP adresu, dok svi ostali raunari u LAN-u iamju jednu od adresa koje pripadaju adresnom prostoru rezervisanom za privatne mree.

Privatne mree

Veliina blokaIP adreseBroj adresasubnet

24-bitni blok10.0.0.0 10.255.255.25516.777.21610.0.0.0/8

20-bitni blok172.16.0.0 172.31.255.2551.048.576172.16.0.0/12

16-bitni blok192.168.0.0 192.168.255.25565.536192.168.0.0/16

Adrese u okviru lokalne mree iza NAT-a znae neto samo drugim raunarima u okviru te mree. im se izae van granica lokalne mree u globalni Internet, te adrese vie ne mogu da se koriste ni kao adresa izvorita ni kao adresa odredita poto ima stotine hiljada mrea koje koriste te blokove adresa. Kako se onda sprovodi adresiranje ako se paketi alju u globalni Internet ili se primaju sa Interneta gde su adrese obavezno jedinsvene? Odgovor se nalazi u NAT prevoenju. NAT ruter za spoljni svet ne izgleda kao ruter. Umesto toga, NAT ruter se prema spoljnom svetu ponaa kao jedan ureaj sa jednom IP adresom. U sutini, NAT ruter krije detalje kune mree od spoljanjeg sveta. Raunari u kunoj mrei, a i ruter, u tom sluaju najee dobijaju IP adresu putem DHCP-a. Ruter dobija svoju adresu od DHCP servera ISP-a, a ruter se onda ponaa kao DHCP server koji obezbeuje adrese za raunare u adresnom prostoru kune mree pod kontrolom NAT DHCP rutera.Kako onda ruter zna kom internom raunaru treba da prosledi dobijeni paket ako svi paketi koji do NAT rutera stiu iz regionalne mree imaju istu IP adresu odredita ( adresu interfejsa NAT rutera prema regionalnoj mrei)? Trik je u korienju NAT tabele prevoenja u NAT ruteru i u tome da se u stavke tabele osim IP adresa dodaju brojevi portova. Uzimamo da korisnik sedi za raunarom 10.0.0.1 u kunoj mrei i zatrai web stranicu od nekog web servera (port 80) sa IP adresom 128.119.40.186. Raunar 10.0.0.1 dodeljuje (proizvoljan) broj izvornog porta 5001 za njega, zamenjuje izvornu IP adresu svojom IP adresom za WAN 138.76.29.7 i zamenjuje broj izvornog porta 3345 sa 5001. Kada pravi novi broj izvorog porta NAT ruter moe da izabere bilo koji broj izvornog porta koji se trenutno ne nalazi u nat tabeli prevoenja.(Obratite panju na to da poto polje za broj porta ima 16 bitova, protokol NAT moe da podri preko 60.000 istovremenih konekcija sa jednom samom WAN IP adresom tog rutera!) NAT u ruteru takoe dodaje stavku u svoju NAT tabelu prevoenja. Web server, u blaenom neznanju da je pristigli paket koji sadri HTTP zahtev prepravljen u NAT ruteru, odgovara paketom ija je odredina adresa IP adresa NAT rutera, a odredini port mu je 5001. Kada taj paet stigne u NAT ruter, ovaj pomou odredine IP adrese i broja porta u svojoj NAT tabeli prevoenja pronalazi odgovarajuu IP adresu (10.0.0.1) i odredini broj porta (3345) za ita u kunoj mrei. Ruter tada u paketu prepravlja odredini broj porta i prosleuje paket u kunu mreu.NAT ima iroku ima iroku primenu poslednjih godina, mada ima i velikih nedostataka. Za poetak, u svojoj osnovnoj zamisli, portovi su namenjeeni adresranju procesa, a ne adresiranju raunara. Ovo moe dovesti do problema za servere koji se izvravaju u kunoj mrei, poto serverski procesi ekaju dolazne pozive na dobro poznatim brojevima portova. Raunari bi trebalo direktno meusobno da komuniciraju, a ne da usputni vorovi menjaju IP adrese i brojeve portova. NAT je postao znaajna komponenta interneta. Jo jedan veliki problem sa NAT-om je da on ometa P2P aplikacije, jer u P2P aplikaciji svaki ravnopravni uesnik mora biti u stanju da inicira TCP konekciju sa bilo kojim drugim uesnikom. Sutina problema je da uesnik iza NAT-a ne moe da preuzme ulogu servera i prihvata TCP konekcije, osim ako je NAT posebno konfigurisan za P2P aplikacije. Ovaj NAT problem se moe prevazii ako se koristi trei posrednik u komunikaciju koji nije iza NAT-a za uspostavljanje inicijanle konekcije, ali to je prilino nezgrapno reenje.

Tipovi rutera:

Ruteri mogu biti: Softverski Hardverski Ruteri kod internet provajdera Korporacijski ruteri Kuni ruteri i ruteri za male kancelarijske mree

Softverski:Na serverima opremljenim serverskim operativnim sistemima koji imaju barem dva mrena prikljuka mogue je instalirati ruterski softver. Tada e taj server odreivati kuda paketi sa tih (pod)mrea idu dalje.

Na primer, na Windows 2000 serveru mogue je pokrenuti Routing and Remote Access ruter.

Hardverski:Svaki od hardverskih rutera je u sutini kompjuter, jer u sebi poseduje odreeni softver. Neki ruteri poseduju i prave operativne sisteme u sebi.

Ruteri kod internet provajdera:Ovi ruteri ine osnovu interneta. Namenjeni su za kontrolu saobraaja izmeu provajdera (ed ruteri engl. edge routers), ali i u okviru same mree provajdera (kor ruteri engl. core routers). Kor ruteri se nalaze na samim osnovama Interneta (engl. Internet back bone).

Korporacijski ruteri:Ovi ruteri se uglavnom nalaze po veim firmama. Oni uglavnom imaju vie funkcija: obezbeuju povezanost sa drugim mreama, odnosno Internetom, rade distribuciju saobraaja radi ravnomernog optereenja mree, obezbeuju rezervni izlaz sa mree (tzv. bekap rutu)

Kuni ruteri i ruteri za male kancelarijske mree:Ovo su ruteri sa kojima se sreemo u manjim mreama (engl. Small and Home Office - SOHO). Najee je njihova jedina funkcija da poveu kunu/kancelarijsku mreu sa Internetom preko provajdera. Oni vrlo esto vre i preslikavanje adresa, a ponekad je na njima instaliran i DHCP server. Takoe, neki mali ruteri u sebi imaju ugraene i dodatne mrene utinice, tako da vre i ulogu mrenog svia.Ukoliko se konekcija ka internet provajderu ostvaruje preko ADSL veze, onda se takav ruter naziva ADSL ruter.Ukoliko ruter omoguava i beino povezivanje na njega, radi se o beinom ruteru - u argonu vajrles ruter (engl. wireless router).

Delovi Rutera:

Ruteri imaju etiri osnovne komponente: ulazni port komutatorsku mreu procesor rutiranja izlazni port

Ulazni port vri nekoliko funkcija. Funkcije fizikog sloja time to je vezan za zavretak fizikog linka koji ulazi u ruter, funkcije sloja veze podataka, kao i funkcije pretraivanja tabele i prosleivanja tako da paket prosleen kroz komutatorsku mreu rutera izae na odgovarajuem izlaznom portu. Kontrolni paketi prosleuju se od ulaznog porta ka procesoru rutiranja.

Komutatorska mrea povezuje ulazne portove rutera sa njegovim izlaznim portovima.

Procesor rutiranja izvrava protokole rutiranja, odrava informacije o rutiranju i tabele prosleivanja i obavlja funkcije upravljanja mreom u ruteru.

Izlazni port uva pakete koji su mu prosleeni kroz komutatorsku mreu, a zatim ih predaje na izlazni link izvravajui inverzne operacije u odnosu na ulazni port.Funkcija pretraivanja tabele i prosleivanja u ulaznom portu kljuna je za funkciju prosleivanja u ruteru. U mnogim ruterima, ovde se utvruje izlazni port na koji e se pristigli paket proslediti kroz komutatorsku mreu, a izbor izlaznog porta vri se pomou informacija iz tabele prosleivanja. Mada tabelu prosleivanja izraunava procesor rutiranja, njene kopije se obino uvaju u svakom ulaznom portu i procesor rutiranja ih, po potrebi, aurira. Poto se lokalne kopije tabele prosleivanja nalaze u svakom ulaznom portu, oni mogu da donose odluke o prosleivanju bez pomoi centralizovanog procesora rutiranja. Takvim decentralizovanim prosleivanjem izbegava se nastajanje uskog grla na jednom mestu u ruteru. Taj princip se koristi radna stanica ili server slue kao ruter. Procesor rutiranja je tu zapravo CPU radne stanice, a ulazni port je mrena karta (recimo Ethernet NIC).Ve smo spomenuli kako se radi pretraivanje tabele prosleivanja i taj proces je sam po sebi jednostavan. Problem nastaje kada ruteri na nekom vanom voritu moraju da odrade milione pretraivanja u sekundi. Tu se onda pribegava raznim optimizacijama. Tabele rutiranja se uvaju u vidu stabla podataka radi breg pretraivanja, uvodi se specijalizovana memorija CAM (Content Addressable Memory), kao i odreena koliina bre ke memorije u kojoj se uvaju nedavno koriene stavke iz tabele jer je velika verovatnoa da e ubrzo ponovo biti u upotrebi. Kada se jednom utvrdi izlazni port paketa, on se prosleuje u komutator. Meutim, paket moe privremeno da se blokira pre ulaska u komutator, ako je on trenutno zauzet paketima iz drugih ulaznih portova. Blokirani paket onda mora da eka u redu ulaznog porta dok se komutator ne oslobodi. Komutatorska mrea se nalazi u samom srcu rutera, a paketi se kroz komutatorsku mreu prosleuju iz ulaznog porta u odgovarajui izlazni. Komutatiranje se moe obaviti na vie naina u zavisnosti od hardverske implementacije.

Komutiranje preko memorije

Najjednostavniji prvi ruteri su esto bili raunari u kojima se komutiranje izmeu ulaznih i izlaznih portova obavljalo doddirektnom kontrolom procesora. Ulazni i izlazni portovi funkcionisali su kao uobiajeni ulaz / izlaz ureaji u operativnom sistemu, a ulazni port je generisao prekid procesoru rutiranja uvek kada bi stigao paket. Paket se tada kopirao iz ulaznog porta u procesorsku memoriju, procesor rutiranja je zatim izdvajao odredinu adresu iz zaglavlja, traio odgovarajui izlazni port u tabeli prosleivanja i kopirao paket u privremenu memoriju izlaznog porta. U ovom sluaju, ako je memorijski propusni opseg takav da u memoriju moe da se upie ili iz nje proita B paketa u sekundi, tada je ukupna propusna mo komutatora manja od B/2. Mnogi savremeni ruteri takoe komutiraju putem memorije. Glavna razlika je u tome to traenje odredine adrese i smetanje u memoriju obavljaju procesori na ulaznoj linijskoj kartici.

Komutiranje putem magistrale

Kod ovog reenja ulazni portovi prenose paket direktno u izlazni port preko zajednike magistrale, bez intervencije procesora rutiranja. Iako se procesor rutiranja ne ukljuuje u transfer na magistrali, poto se magistrala deli po njoj se moe prenositi samo po jedan paket. Ako paket stigne na ulazni port dok je magistrala zauzeta transferom drugog paketa, on se blokira u redu ekanja ulaznog porta. Poto svaki paket mora da proe kroz tu jednu magistralu, propusni opseg komutiranja u ruteru ogranien je brzinom magistrale. Poto dananja tehnologija omoguava velike propusne moi magistrale (2Gbit/s i vie), ovaj vid komutiranja je esto dovoljan za sve mree koje nisu u voritima sa izuzetno velikim saobraajem.

Komutiranje preko visestruko povezane mree

Jedan od naina da se prevazie ogranienje na propusni opseg jedne zajednike magistrale je upotreba sloenije viestruko povezane mree koja se sastoji od 2n magistrala koje povezuju n ulaznih portova sa n izlaznih portova. Paket koji stigne na ulazni port putuje po horizontalnoj magistrali vezanoj za ulazni port, dek se ne ukrsti sa vertikalnom magistralom koja ide do eljenog izlaznog porta. Ako je vertikalna magistrala koja ide ka izlaznom portu slobodna, paket se prenosi u izlazni port. Ako je vertikalna magistrala zauzeta transferom paketa iz nekog drugog ulaznog porta u ovaj isti izlazni port, pristigli paket se blokira i mora da ostane u redu ekanja ulaznog porta. Ovakve komutatorske mree omoguavaju veoma velike brzine (60Gbit/s i vie). Sistem obrade u izlaznom portu uzima pakete koji su se uvali u memoriji izlaznog porta i prenosi ih preko izlaznog linka. Redovi ekanja i upravljanje privremenom memorijom potrebni

su kada komutatorska mrea predaje pakete izlaznom portu brzinom veom od brzine izlaznog linka. Redovi ekanja se mogu formirati i na ulaznim i na izlaznim portovima. U oba sluaja, kako ti redovi rastu, ako se potroi privremena memorija rutera doi e do gubitka paketa. Tano mesto gde se paket gubi zavisie od optereenja saobraajem, relativne brzine komutatorske mree i brzine linija. Redosled prosleivanja paketa na izlaznom porti moe bitijednostavan, gde se paketi alju onim redosledom kojim i pristiu, ali mogu biti i sloeniji, kada ukljuuju neki oblik garancije kvaliteta usluge i odreena vrsta paketa ima prioritet u odnosu na ostale. Postoje i razni algoritmi za izbor paketa koji e biti prvi odbaeni u sluaju prepunjene memorije raunara, ostalo bi neiskorieno 63000 adresa koje su mogle biti dodeljene drugim organizacijama. Postoji i druga vrsta IP adrese. IP adresa za difuzno emitovanje, 255. 255. 255.255. kada raunar emituje paket sa adresom odredita 255. 255. 255. 255. poruka se isporuuje svim raunarima u istoj podmrei. Ruteri opciono prosleuju tu poruku i susednim IP podmreama, mada to obino ne rade. Difuzno emitovani IP paket se koristi kod DHCP servisa recimo.

Komponente rutiranja

Rutiranje obuhvate dve osnovne aktivnosti: odreivanje optimalne ruting putanje i transport paketa kroz internetwork. U kontekstu procesa rutiranje, ova druga komponenta se naziva packet switching (komutacija paketa). Iako je packet switching relativno jednostavan postupak, utvrivanje putanje moe biti veoma sloeno.

Switching:

veini sluajeva, host pokuava da poalje paket drugom hostu, zatim trai adresu rutera,alje adresiran paket tano na ruterovu MAC adresu zajedno sa protokol (network sloj)adresom destinacionog hosta.

Nakon to proveri destinacionu protokol adresu paketa, ruter utvruje da li zna ili ne kakoda forvarduje paket do sledeeg odredita. Ako ruter ne zna kako da forvarduje paket,paket se odbacuje. Ako ruter zna kako da forvaduje paket, menja destinacionu fizikuadresu u adresu narednog hop-a i alje paket.

Naredni hop moe biti destinacioni host. Ako to nije sluaj, naredni hop je obino naredni ruter. Dok paket putuje kroz internetwork, menja mu se fizika adresa, ali protokol adresa ostaje ista, kao to je prikazano na slici.

Slika 3. Prikaz rutiranja

International Organization for Standardization (ISO) je ustanovila terminologiju koja opisuje proces komutacije izmeu izvornog (source) i odredinog (destination end) sistema. Po toj terminologiji, mreni ureaji koji nemaju mogunost da forvarduju pakete izmeu podmrea se na nazivaju end systems (ESs), dok mreni ureaji koji imaju tu mogunost se nazivaju intermediate systems (ISs). ISs sistemi se dalje dele na one koji imaju mogunost komunikacije u okviru nekog ruting domena (intradomain ISs) i na one koji mogu da komuniciraju i u i izmeu ruting domena (interdomain ISs). Pod ruting domenom (routing domain) se obino podrazumeva deo mree pod zajednikim administrativnim autoritetom. Ruting domeni se takoe nazivaju i atonomnim sistemima (autonomous systems)

Odreivanje ruting putanje (Path Determination)

Ruting protokoli koriste metriku radi utvrivanje koja putanja je najbolja za transport paketa. Metrika je standard mera, koju koriste ruting algoritmi da bi utvrdili optimalnu putanju do destinacije. Kao pomo procesu utvivanja putanje, ruting algoritmi inicijalizuju i odravaju ruting tabele, koje sadre informacije o rutama. Informacije o rutama variraju u zavisnosti od toga koji se ruting algoritam koristi. Ruting algoritam upisuje u ruting tabelu razliite informacije. Destination/next hop govori ruteru da je optimalan put do odreene destinacije ruter koji je predstavljen kao next hop na tom putu. Kada ruter dobije paket, on proverava adresu destinacije i pokuava da je povee sa adresom sledeeg skoka. Slika 4. pokazuje primer destination/next hop

Slika 4. Primer Destination/next hop

Da bi mogao da rutira pakete sa informacijama, ruter ili bilo koji drugi ureaj koji je za tozaduen treba da poseduje sledee kljune informacije:Adresu odredita - Adresa do koje informacija treba da se rutira. Ovaj podatak obezbeuje matini raunar. Izvor informacija - Od kojih izvora (drugih rutera) ruter moe da sazna putanje do eljenih odredita. Mogue putanje - Koje su inicijalne mogue putanje ili putanje do eljenog odredita. Najbolje putanje - Najbolja putanja do eljenog odredita. Informacije o odravanju rutiranja i njihovo proveravanje - Nain provere da li su poznate putanje i dalje vaee i aktuelne.

Informacije o rutiranju koje ruter dobija od svojih izvora smetaju se u njegovu tabelurutiranja. Na ovu tabelu ruter se oslanja prilikom odreivanja izlaznog porta koji e sekoristiti za prosleivanje paketa do odredita. U tabeli rutiranja nalaze se podaci omreama koje su znaajne za ruter. Ukoliko nije direktno povezan sa odredinim mreama,ruter mora da sazna i izrauna najbolju moguu putanju za prosleivanje paketa do njih.

Tabela rutiranja popunjava se na jedan od sledea dva naina: Runo je popunjava administrator mree - Mreni administrator kreira ruting tabele sa ciljem da optimizira mrene performanse u odnosu na nekoliko parametara, kakve su cena ruta, kanjenje, propusni opseg, i dr. Popunjava se dinamikim procesima koji funkcioniu u okviru mree

Prosleivanje paketa do mrea sa kojima ruter nije u direktnoj vezi moe da se vri na dva naina: Statike putanje - Re je o putanjama koje je ruter upoznao nakon to ih je administrator runo ustanovio. Kada god topologija mree iziskuje auriranje (na primer, prilikom kvara na vezi), administrator mree ovakvu putanju mora da aurira. Dinamike putanje - Ove putanje ruter automatski saznaje nakon to administrator konfigurie protokol rutiranja koji pomae u procesu njihovog odreivanja. Za razliku od statikih putanja, im mreni administrator ukljui dinamiko rutiranje, informacije o rutiranju se samim procesom rutiranja automatski auriraju svaki put kada se od nekog rutera u okviru mree primi informacija o novoj topologiji.

Adresiranje raunara

Kada organizacija pribavi blok adresa od svog posrednika Internet usluga, onda moe da dodeli pojedinane IP adrese runarima i interfejsima rutera u okviru svoje organizacije. Za adrese interfejsa rutera, sistem administrator runo konfigurie IP adrese, dok raunar moe da dobije IP adresu na sledea dva naina:Rucno konfigurisanje Sistem administrator runo konfigurie IP adresu raunara.Protokol za dinamiko konfigurisanje raunara (DHCP, Dynamic Host Configguration Protokol) DHCP omoguava raunaru da dobije automacki IP adresu, kao i da sazna dodatne informacije kao sto su adresa njegovog rutera (gateway) i adresa DNS servera. DHCP je plug-and-plaz protokol i moe veoma da olaka ivot mrenim administratorima. DHCP takoe ima iroku primenu u kunim mreama, kao i u beinim LAN-ovima gde raunari esto pristupaju mrei i naputaju je.Mreni administrator moe da konfigurie DHCP tako da odreni raunar dobije stalnu IP adresu, tj. da mu se svaki put kada pristupi mrei dodeli ista adresa. DHCP se esto koristi i u sluaju kada organizacija nema dovoljno IP adresa koja se oslobodi kada on vie nije na mrei. Drugi znaajan razlog za njegovu iroku primenu je pojava mobilnog raunarstva, gde korisnici sa svojim laptopovima esto menjaju lokaciju i pristupaju raznim mreama gde im je potreban pristup samo dok su fiziki tamo prisutni

Literatura:

Internet linkovi:1. http://poincare.matf.bg.ac.rs/~jelenagr/uwit/rutiranje.html2. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%803. http://bs.wikipedia.org/wiki/Router4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Usmjeriva%C4%8D5. http://en.wikipedia.org/wiki/Router_%28computing%2915