Slaviša Borojević III4

Gimnazija „Petar Kočić“

TEMA:

ROM memorija

Profesor: Predmet:

Milan Vasić Računarski sistemi

Novi Grad,2014.

ROM memorija Slaviša Borojević III4

SADRŽAJ

1. Uvod..................................................................................................................2

2. Šta je memorija ?..............................................................................................2

2.1 ROM.....................................................................................................................2

2.2 Interna memorija.....................................................................................................3

2.3 Brzina čitanja..........................................................................................................5

2.4 Brzina upisivanja.....................................................................................................5

2.5 Primjena ROM-a....................................................................................................5

3. ZAKLjUČAK...................................................................................................7

4. LITERATURA.................................................................................................8

1

ROM memorija Slaviša Borojević III4

1. Uvod

U mnogim primjenama (na primer , igračke, kućni aparati i automobili ) ,program i podaci moraju biti sačuvani kada se isklјuči struja . Pored toga, jednom instaliran ,program i podaci su ne menjaju . Ove potrebe su doveli do razvoja ROM memorije , samo za čitanje memorije ili memorije čiji se sadržaj ne može menjati ili izbrisati ( slučajno ili namerno) .

ROM- memorija nije izbrisiva, čak i kada restatujete uređaj i to je mjesto gdje se nalazi operativni sistem i glavne programe koji dolaze sa uređajem u kupovini . Ako želite da dodatno unaprede uređaj za druge programe , oni će biti smešteni u RAM , ali neki proizvođači dozvolјavaju skladištenje u ROM memorije .

Kada je računar uklјučen ,ROM- BIOS opterećenjem ( eng. Basic Input Output Sistem ) -skup komandi koji daje osnovne informacije o svim delovima , pokrenite ih i proverava da li funkcionišu pravilno .

2. Šta je memorija ?

Memorija je element računarskog sistema koji omogućava unos , skladištenje i čitanje podataka, dokumenata i softvera.

2.1 ROM

ROM memorija - ( read only memory ) print memorije , samo za čitanje memorije , memoriju koja je nepromenlјiva memorija u kojima podaci mogu se uneti samo jednom ( zabeleženo od strane proizvođača računara ). Nakon unosa podataka može se čitati kao mnogo puta po želјi , ali ne modifikuje , brisati , ili unesite nove podatke . Stoga ,primjena ove memorije je ograničen na skladištenje podataka koji su uvek isti i nepromenjeni . Takvi podaci , na primer, u vezi sa predstavlјanjem slova na ekranu , delovi operativnog sistema , itd Takva , nepromenlјivi podaci je relativno nizak , pa ugrađeni ROM malog kapaciteta ( otprilike128 KB) i meri se u kilobajtima.

Veličina i organizacija memorije je jedan od bitnih karakteristika kada se uporede računar . Sastoji se od ćelija koje imaju svoje adrese . Kapacitet memorije zavisi od količine skladišnog prostora koji se može rešiti procesor ugrađen u računar .

2

ROM memorija Slaviša Borojević III4

Podjela radne memorije

Slika 1.

2.2 Interna memorija

ROM memorije se obično čuvaju podaci potrebni operativni sistem vašeg računara , tako dakorisnik retko koristi ove informacije direktno .

Najbolјi primjer je sistem BIOS programa (deo operativnog sistema koji kontroliše ulazne i izlazne uređaje), koji se čuva u posebnom ROM na matičnoj ploči. Program postaje dostupan kada se uključi napajanje i vaš ga računar koristi da učita sistem . Takva nepromenlјivi podaci relativno nizak , pa ugrađeni ROM memorije u personalnim računarima mali kapacitet ( npr. , 128 kB ) . Glavni nedostatak je nemogućnost ROM menja registrovanu program .

Postoje oblici štampe memorije ( ROM) čiji sadržaj se može promjeniti pod određenim uslovima . Takva memorija se može nazvati "memorija koja se uglavnom čita "

3

EEROM EAROMEPROM PROM

ROM RAM

RADNA MEMORIJA

1

BRISANJE PODATAKA

POSTOJANOST

ROM memorija Slaviša Borojević III4

To su:

• Maskirani štampanje memorija ( ROM maskiran )

• programirati štampe memorije ( PROM )

• stiraemij programirati štampe memorija ( EPROM )

• električno izbrisiva programabilna memorija štampe ( EEPROM )

• Flash memorija

Kada uklјučite računar ROM je jedna od poluprovodničkih memorija koja zadržava svoje podatke (za većinu računara).

Radna memorija je podelјena u dvije glavne grupe : ROM i RAM

Slika 2.

U ROM se nalaze četiri glavne grupe programa , uklјučujući :

• Start-Up / uklјučuje pouzdanost testa , pokreće povezana kola izvršava rutinu koja vam omogućava da pročitate disk i da se aktivira kada uklјučite računar .

• ROM BIOS / upravlјanje periferije ( monitor , tastatura , disk , itd ) , prevodi jednostavne komande i kontroliše jednostavnije zadatke kao ulaz za datum i vreme . Prema konceptu BIOS je veza – interfejs između komandnog procesora i računarskog hardvera .

• ROM BASIC / osnovna BASIC programski jezik , to je retko sastavni deo ROM- a umesto toga su razne pomoćne programe , kao što su zaštita od virusa i više .

4

ROM memorija Slaviša Borojević III4

• ROM EKSTENGEN / kolekcija programa koji služe da podrže rad dodatnih uređaja ( diskovi , grafičke kartice i slično) .

2.3 Brzina čitanja

Iako je bilo razlike u vremenu , današnja velika pamet se čita brže od velikog ROM . Iz tog razloga , sadržaj ROM često kopiraju u RAM a zatim pročitao od njega ( u senci , u BIOS-u , na primer )

2.4 Brzina upisivanja

Za one vrste ROM- u koji možete da pišete , pisanje je uvek mnogo sporije nego čitanje i zahteva ili promenu napona ili podesite prekidač - džampera (engl. Jumper - Jumper / u računarske tehnologije )

Slika 3.

2.5 Primjena ROM-a

U starijim računarima ROM i CMOS su samo sećanje da gube svoj sadržaj prekidom napajanja . CMOS memorija koristi za skladištenje malih količina podataka o konfiguraciji vašeg računara i nije pogodan za skladištenje delova operativnog sistema , tako da su sačuvani u ROM memorije .

5

ROM memorija Slaviša Borojević III4

Tako uklјučivanje računara mogla da počne da se izvrši jedini program na raspolaganju , a to je onaj pohranjen u ROM memoriji. Samo izvršenje ovog programa ,operativni sistem će biti prebačen sa hard diska u radnu memoriju računara, a zatim počeo da izvrši. Bez ovog inicijalnog programa nije moguće da koristi kompjuter .

Program upisani u ROM od strane proizvođača od korisnika računara ne mogu da promene , osim u slučaju promene ROM koji je nepraktično za prosečnog korisnika. ROM memorija je jeftina od bilo koje druge vrste memorije , ali nemogućnost da promeni registrovanog programa za korisnika, dovelo da zameni ROM fleš memorije .

Riječ je Flash EPROM ( Feprom ) memorije koja vam omogućava brisanje i pisanje podataka, koji onda ostaju trajno zabilježena i kad nema napajanja.

Podaci se u ROM čip unose tokom njegove proizvodnje, postupkom čije su faze osvjetljavanje fotoosjetljivog materijala kroz masku koja sadrži određen raspored bitova i nagrizanje osvijetljenih ili (neosvijetljenih) područja površine čipa. ROM čipovi su mnogo jeftiniji od RAM čipova kada se proizvode dovoljno velike serije koje nadoknađuju troškove izrade maske. Međutim, oni su i manje fleksibilni jer se ne mogu mijenjati po izlasku iz proizvodnje, a mogu proći i nedjelje između trenutaka naručivanja i isporuke.

6

ROM memorija Slaviša Borojević III4

3. ZAKLjUČAK

Memorija je digitalni sistem koji pamti određenu količinu binarnih ili binarnih - kodirane podatke . Memorija podataka je važna funkcija svih složenih digitalnih uređaja . ROM memorija je tako kreirana da se koristi za skladištenje informacija i podataka potrebnih za ispravno funkcionisanje računara i lansiranja . Ova memorija je našla primenu u PC radi tako u drugim mikroprocesora aplikacija.

7

ROM memorija Slaviša Borojević III4

4. LITERATURA

Internet:

http://laris.fesb.hr/predavanja/memorija.html http://en.wikipedia.org/wiki/ROM

8