Robinzon Kruso, Guliverova putovanja I Kandid kao avanturisticki romani

7/23/2019 Robinzon Kruso, Guliverova putovanja I Kandid kao avanturisticki romani

http://slidepdf.com/reader/full/robinzon-kruso-guliverova-putovanja-i-kandid-kao-avanturisticki-romani 1/8

Robinzon Kruso, Guliverova putovanja I

Kandid kao avanturisticki romani

Avanturisticka prica je prica o heroju koji napusta

svoju domovinu I krece u bajkovitu pustolovinu u toku

koje se suocava sa mnogim preprekama I neprijateljima

koje hrabro I uspesno savladava. Na kraju svoje avanture,

junak osvaja neku vrednu nagradu (blago, titulu, zenu) i

vraca se u svoju domovinu gde je docekan kao pobednik.

U 1. veku, dobu ubrzanog I masovnog razvoja nauke Itehnike I vladavine imperijalisticke I kolonijalisticke

politike, avanturisticka prica najcesce je opisivala belca

koji putuje u udaljene egzoticne zemlje kako bi ih pokorio

I prisvojio. !odonacelnikom avanturistickog romana u

modernoj evropskoj knjizevnosti smatra se "anijel "e#o

sa svojim poznatim romanom RK . $animljivo je pratiti

razvoj avanturistickog romana tokom 1. veka od RK preko GP I K koji neke elemente ovog zanra usvajaju a

neke parodiraju.

RK ima tipicnu #ormu avanturistickog romana%

glavni junak napusta svoju sredinu I odlazi na opasno

putovanje morem. Na moru (koje predstavlja simol

slobode I neistrazenih, nicijih prostora) dozivljava

brodolom, I kao jedini preziveli bori se za opstanak napustom ostrvu, odsecen od sveta. Nakon uspesno

savladanih prepreka koje su mu postavljene vraca se u

svet iz koga je dosao I to kao gospodar nekada pustog

ostrva ali I poseda u &razilu. 'o je prica o nadmocnom



heroju koji ukrocuje prirodu I prisvaja nagradu za svoj

borbeni duh. ! se tako pokazuje kao pravi avanturisticki

junak% u naocigled bezizlaznoj situaciji on ne gubi nadu

vec snagom duha uspeva ponovo da uspostavi integritetsvoje licnosti, koji je bio poljuljan brodolomom.

Inteligentno savladava prepreke u svoju korist% divlje

zivotinje pripitomljava kako bi se prehranio od divljaka

koji su ga mogli ubiti on pravi robove. *n na ostrvu

prolazi kroz izvestan proces inicijacije kroz koji prolazi

svaki tipican lik avanturistickog romana,a taj proces ce se

oknoncati njegovim povratkom u civilizaciju i potvrditi

determinisanjem ! kao posednika ostrva koje je na

pocetku bilo njegov mucitelj.

!azlog njegovog stalnog kretanja jeste nemir

njegove prirode. +os od mladosti njega vuku morska

prostranstva I sudbina lutalice. rlo malo mesta u romnu

posveceno je ! zivotu na kopnu I cak nakon -to se posle

izbavljenja sa pustog ostrva skrasio na kopnu, u njemu je

preovladala /elja da po0e u tu0inu I on se ponovo

otiskuje na more. ! kao avanturisticki lik u sebi nosi

tendenciju za stalnim lutanjem, istrazivanjem I

osvajanjem nepoznatog.

2ukob dobra I zla, koji je uvek u podtekstu

avanturistickog romana, u ! dat je kroz sukob !,

civilizovanog 3vropljanina, sa domorodackim, divljimplemenima na ostrvu. *vde domoroci ne predstavljaju zlo

u izvornom obliku, vec drugost okarakterisanu negativno

u odnosu na glavnog junaka. 'a !obinzonu

suprotstavljena drugost porazena je nametanjem



evropskog modela misljenja I religije 4etku, predstavniku

divljaka, kanibala. 'ako je avanturisticki heroj ! potcinio I

asimilovao neprijatelja, koji nuzno postoji u svakom

avanturistickom romanu, a da bi prica bila uspesna, tajneprijatelj mora biti porazen.

ao I RK , u G takodje prepoznajemo putnika koji

u avanturu polazi iz ljubavi prema plovidbi, moru I

upoznavanju novog I neizvesnog. *n je radoznali putnik

koji je posmatrao obicaje I naravi naroda I uci njihov

jezik 22” u zelji za sirenjem vidika, upoznavanjem

drugosti ali I upoznavanjem sebe kroz poredjenje sa

drugim kulturama. Avantura je, kako I sam kaze, njegova

sudbina. *n polazi na prekookeanska putovanja ostavivsi

za sobom porodicu. 5uliver je, dakle, pravi avanturisticki

duh koga staticnost uznemirava a dinamicnost zivota

uzbudjuje I odrzava njegov duh zivim I zadovoljnim.

4olazeci na svoje drugo putovanje, 5uliver kaze% “Moja

zedj da vidim sveta bila je, uprkos svim pretrpljenim

nesrecama, isto onoliko silna kao I pre !"” 6ak I brod

kojim isplovljava na svoj put u &robdingnag zove se

upravo #vantura.

Izmedju opisa zemalja, istorijskih prica I

moralistickih partija, 5uliver umece zanimljive dozivljaje

sa svojih putovanja I time odrzava pripovedanje zivim I

interesantnim. Avanture koje gl. junak dozivljava jesu

izuzetno bitan strukturni I smisaoni element dela jerupravo kroz razne zgode I nezgode koje na putovanju

dozivljava, 5uliver procenjuje I sudi o drugosti koju

upoznaje, ali I o sebi samom I o coveku uopste. 'ako na

putovanju u &rogdingnang, kroz 5 susret sa dzinovskim



majmunom koji mu je iscepao odecu, odvukao ga na krov

kuce, trpao mu polusazvakanu hranu u usta I tukao ga

kada nije hteo jesti, pisac ukazuje citaocu na mogucnost

da se zlostavljac vrlo lako moze naci na mestuzlostavljenog, kada ce mu se vratiti ono sto je cinio

drugima.

Njegova putovanja imaju I moralnu I didakticku dimenziju

jer kroz razna desavanja u stranim zemljama 5 uvidja

interkulturalne slicnosti I razlike I donosi sud o svojoj

kulturi u odnosu na drugu, novu.

7edjutim, mnoge od avantura koje 5 prozivljava

imaju ulogu parodiranja elemenata samog

avanturistickog romana. "ok se junaci prave avant. price

sukobljavaju sa gusarima, divljacima, opakim zverovima, I

uvek izlaze slavljeni I uzdizani kako hrabri pobednici, 5 se

suocava sa dzinovskim mackama, zabama, pacovima,

bebama, biva primoran da glumi cirkuzanta na vasarima,

8unhmi ga posmatraju kao bice nize rase.8eroj

avanturistickog romana je neustrasiv I borben, vest je u

okr-ajima sa protivnicima. "ok ! uspeva da pobije

pleme krvozednih kanibala I suprotstavi se opakim

pobunjenim mornarima, 5, nasuprot tome, nije borbenog

duha I cesto upada u situacije koje bivaju pogubne po

njega. *n se ne suprotstavlja 9iliputancima I, iako je

neuporedivo veci od njih I moze unistiti citav 9iliput

nacinivsi nekoliko koraka, on ipak ceka pismenoodobrenje da iz zemlje moze biti pusten. "ete u

&rogdingnangu se njime igra kao lutkom a kepec ga

ubacuje u pavlaku. 2vi#tov 5 nije heroj tipican za avan.

romane, on je cak cesto predmet sprdnje I podsmeha od



strane drugih likova u delu. 4rikazujuci ovakvog lika kao

nosioca avanturisticke price, 2vi#t unizava lik hrabrog

heroja koji savladava sve moguce prepreke I tako

parodira jedno od osnovnih nacela avan. romana. U GP citav korpus avantura prenesen je u svet

#antastike, te se u njega naravno ne moze poverovati, sto

piscu nije ni bio cilj. 7edjutim, ovaj literarni postupak

prenosa avanturistickog sizea u svet maste mozemo

protumaciti kao piscevu kritiku na racun avanturist.

romana I putopisa koji iznose mnoge nepoverljive I

netacne cinjenice, plasirajuci ih kao stvarne I vazece.

Kandid je od avanturisti:kog romana primio

plovidbe, gusare, brodolome, galije, hareme, otmice,

potere, robove,daleke krajeve, ljudo/dere, brzu izmenu

slika I desavanja, slucaj kao jedan od glavnih principa

razvoja dogadjaja. 7edjutim, kao I 2vi#t, olter parodira

mnoge elemenete avan. romana.

andid nije radoznali putnik lutalackog duha,

zedan avanture. Njegova avantura pocinje bez njegove

zelje, nasilnim izbacivajem iz zamka 'under;ten;tronka

zbog poljupca sa voljenom unigundom. Izbacivanjem iz

ovog zamka najboljeg od svih zamkova< pocinje

andidovo upoznavanje zivota, sveta I najvecih gadosti u

najboljem od svih svetova<. 5l. lik, dakle, nije pokretac

avanture, kao sto je uobicajeno u avan. romanima, on je u

avanturur gurnut. andid se, slicno 5, cesto pokazuje kao seprtlja I

nesposobnjakovic% &ugari ga pretuku I na prevaru

odvedu u vojsku kapetan mu otima zlato I ovnove lazna

unigunda uzima mu dijamante. "akle, ni traga od onog



svestranog, neunistivog junaka avanturiste koji savladava

sve nedace. je po svom delanju potpuno suprotan !%

dok je kod ! prisutna spora ali e=kasna inteligencija,

strogo planiranje svakog poteza, takticnost u borbi saneprijateljima, je brzoplet I neproracunat. *n plahovito,

u a#ektu ubija inkvizitora, kardinala I barona od 'under;

ten;tronka, gubi pribranost u sukobu sa divljacim. je

susta suprotnost pametnog, sposobnog, snalazljivog

avanuriste koji ni od cega ne preze I ni u cemu ne gresi;

dakle on je parodija avant. junaka.

"ok je 5 zainteresovan da prouci tudje culture,

kroz svoje avanture pokusava da prouci sebe. 2ve sto je

na putovanju video I preturio preko glave (pokusaj

inkvizicije da ga spali, susret sa plemenom divljaka po

imenu "ugouhi, poseta 3ldoradu, brodolomi, pljacke,

susret sa > osiromasenih vladara) pomoglo mu je da uvidi

da teorija njegovog ucitelja 4anglosa o najboljem svetu I

kosmickom optimizmu ne #unkcionise I da nije ukorenjena

u zivotnoj praksi. 2ve avanture opisane u sluze upravo

ilustraciji razvoja glavnog lika koji od naivnog optimiste sa

pocetka romana postaje skeptik koji jedini spas nalazi u

radu. 7reza avantura ovde ima drugaciju ulogu od one

uobicajene za avan. roman. *na nije prica o osvajanju

nepoznatog i o slavnom povratku u domovinu, niti je prica

o upoznavanju druge kulture, ona ovde prati razvoj

glavnog lika od optimiste do skeptika I prati linijurazoblicavanja jedne =lozo=je; 9ajbnicove =lozo=je

kosmickog optimizma I predodrenjene harmonije.

Avanture kroz koje prolazi sadrze moralnu

pouku I kriticki odnos prema negativnim pojavama u



drustvu. 'ako epizoda u kojoj biva umalo spaljen radi

prevencije zemljotresa u 9isabonu kritikuje sujeverje I

okrutnost inkvizicije susret sa nagim devojkama I

nihovim ljubavnicima majmunima poucava o losoj prirodicovekovoj a poseta 3ldoradu donosi tipicnu

prosvetiteljsku ideju idealne drzave. 'ako su avanture u K

uzele ucesce u konstituisanju satire I moralne kritike.

jeste pisan u zanru avan. romana ali olter samo koristi

i prilago0ava ovaj oblik romana za potrebe analiti:kog

na:ina mi-ljenja I sirenja prosvetiteljskih ideja. $anr

avanturistickog romana omogucava olteru da kroz

mozaik razlicitih desavanja prikaze celokupnu sliku sveta,

sa svim pozitivnim I negativnim elementima od kojih je

sacinjena. Avanturisticki aspekt ovog romana tako je u

sluzbi satiricne kritike drustva.

$apazamo da je jedan motiv avan. romana

prisutan u K dok u RK I GP on potpuno izostaje. Naima, to

je potraga za voljenom zenom. traga za lepom

unigundom koju je izgubio izlaskom iz dvorca 'under;

ten;tronka. *va prica o zaljubljenom paru koji biva

rastavljen a zatim se, posle mnogih pustolovina I

avantura ponovo srece I spaja ima slicnosti I sa

starogrckim ljubavnim romanom. 7edjutim, I ovaj

element avan. r. je parodiran jer prelepa unigunda na

kraju postaje ruzna, mrgudna I dzangrizava, a junak,

umesto da bude presrecan sto je konacno opet spojen savoljenom, zeni se nerado I samo iz pristojnosti dok

njegova ljubav prema zeni umire.

$aklucujemo da je avan. r., od jednog od prvih

osvtarenja modern evropske knj. u ovom zanru;



Robinsona Krusoa, preko GP I Kandida, proziveo

zanimljivu razvojnu liniju I pretrpeo mnoge modi=kacije.

4ostavljen u Robinsonu Krusou, uzor junaka avan. romana

kao hrabrog, takticnog heroja zeljnog iskusenja koji osvajadaleke krajeve I vraca se u domovinu kao pobednik,

degradiran je I parodiran I u liku smotanog 5ulivera koji

se bori sa nedostojnim protivnicima a kuci se vraca

nerado I od sveta se sklanja, kao I u liku andida kome je

avantura nametnuta a on sam nesposoban da se na pravi

nacin suprotstavi opasnostima koje ga na putovanju

vrebaju. "ok u RK avan. prica donosi potvrdu o

superiornosti junakove kulture nad drugim kulturama koje

upoznaje, u GP I K je putem mreze avantura sopstvena

kultura problematizovana avantura je povod za moralno

razmatranje sopstvenog identiteta I kritiku drustva. RK je

postavio mnoga nacela zanra avan. romana (heroj osvaja

nepoznata prostranstva, na putovanju prolazi kroz proces

inicijacije, prezivljva mnoga razlicita iskusenja) a GP I K

su, kako smo pokazali, neka od njih prihvatili a mnoga

parodirali, dajuci tako drugaciju, kriticku viziju ovog zanra.

Robinzon Kruso, Guliverova putovanja I Kandid kao avanturisticki romani

Documents

Transcript of Robinzon Kruso, Guliverova putovanja I Kandid kao avanturisticki romani