Robert Trujilho

50

intervju_Metallica.indd 50 4/20/12 3:08 PM

51

Басиста Metallice у отвореном разговору за српски Playboy разоткрива „сурову истину” о новом начину живота рок звезда: секс, дрога и рокенрол замењени су тренинзима, раним устајањем и великим радом, а уместо оргијања и експериментисања с дрогама, сада су ту фудбал, сурфовање и играње на плажи са децом

РОБЕРТТРУХИЉО

Пише: Тијана Исаиловић

PLAYBOY ИНТЕРВЈУ

Њеов ивљи изле у очиленом је конрасу са свим оним шо је оказао оком инервјуа: лео васиање, љубазнос, срљење, изразии рофесионализам. Назвао нас је са сво мобилно елефона ачно у мину који смо неколико ана раније ооворили. Превиђених енаесак минуа за разовор брзо је исекло, али он није же-лео а а рекине, већ смо ричали и ок се аксијем возио на аерором у Лос Анђе-лесу, ошо је, као и скоро свако ана, уовао на робу са „Metallicom”, у Сан Франциско. Са времена леа амо и наза, о му је већ невна руина. После рокања оком робе са беном, каже а јева чека а се враи ороици и а се са ћерком Лулу и сином Тијем ира на лажи.

Живи у калифорнијском климаском рају, живоом какав би мнои сањали, али алеко о рерасуа какве имамо о силу живоа рок звеза. Још хеви меал звеза. Још највећих хеви меал звеза на свеу. Очекивали смо… Па, знае већ како излеају сереоии о љуима из великих рок бенова. У сваком случају, рво нас је изненаио каа је заказао разовор у рано јуро. Она нас је оукла сва а рисојнос оком

разовора… Ге су несале наркане, нервозне, ијане рок звезе? С руе сране, био је насмејани басиса који је осао сјајно расоложен и каа су сила иања која му нису ријала.

Инсисира на шанском изовору сво имена. Срећом, не инсисира на ознавању цело имена, које као а је реузео о Чика из сриа о Заору: Роберо Аусин Миел Санјао Самуел Трухиљо Веракруз.

Овај изразио фини Американац мексичко орекла, који се ревара у реаора ок рсима разара жице бас иаре, име је секао у бену „Suicidal Tendencies”, али је раво ризнање за изузене свирачке сособноси сило каа а је Ози Озборн озвао а свира у њеовом бену крајем евеесеих. Тако је некако било и лоично а буе јеан о озваних на ауицију за уражњено месо басисе у највећем меалском бену. Без обзира на о шо је „Metallica”, очеком е 2003, била на ивици расаа збо салних свађа, збо којих су чак завр-шили ко сихијара, Трухиљо је знао а се јеном ружа шанса за осао из снова. Ауиција је, међуим, кренула у најмању руку неревиљивим уевима. Као а

се са њим неко обро зезао. Цео ан је ровео у чекању, али нико није ражио а нешо и освира. Али а је зао Ларс увече овео на иће, а е је јено, у је и руо… И ако су заинули о зоре. Јани Робер сураан је на ауицији био мамуран као ника у живоу. А мноо је уа ре оа био мамуран. Каже а је „виски јеносавно исаравао” из њеа. А у исој росорији је био и Џејмс, шо је била рилично незона чињеница. Џејмс је, наиме, ураво окушавао а осави алкохол. Дословно орански није оносио а око њеа бауљају ијанице. Срећом, Робер је освирао само ве есме. И, срећом, о је оросасима из рве осаве „Metallice” било овољно а вие ко је најбољи басиса. Морао је, исина, а научи комлену искорафију бена нааме, ошо се са њима ника не зна коју ће есму извући. Али Трухиљо је вреан момак.

О аа је рошло еве оина и нови басиса је осао ео ороице, за коа важи оно шо осали чланови бена онављају: ка јеном уђеш у „Metallicu”, у си о смри. Као ороица. Нема расајања. Сем ако се не обију. А за о време живиш им, цело живоа сања-


52

ним, живоом највеће меалске звезе. Исина, ојеном је около све мање жена и алкохола, а све више ренина а би се изржале урнеје, леова с конинена на конине, снимања есама, соова, филмова, инервјуа, конференција за шаму…

Све скуа, Трухиљо каже а у очеку није имао времена а се бави ничим руим осим обавезама у бену. Срећом о њеову суруу и ецу, временом су свари осале нешо оушеније. Али и он се у међувремену уозбиљио, основао ороицу и свој живо оранизовао оуно руачије…

Playboy: Колико је сати код тебе?Трухиљо: Сад је 9 и 20 ујутру.

Playboy: И већ дајеш интервјуе… Да ли обично устајеш рано? То није нешто што би људи очекивали од рок звезде.Трухиљо: Обично устајем око 7, пола 8. Имам двоје деце и она устају рано. Кад сам у студију, устајем касније него обично, око 8. Али да, углавном између 7 и 8.

Playboy: Кад смо већ код спавања, о чему си сањао као клинац? О каријери музичара или о томе да будеш астронаут, каубој...?Трухиљо: Сањао сам о свему! Свирао сам гитару и саксофон, уживао сам у му-зици, а када нисам свирао сањарио сам да сам у бенду. Одмалена сам маштао о овоме и, некако, то се баш средило... Надам се. (смех) Али, маштао сам и о томе да постанем боксер, или да играм амерички фудбал.

Playboy: То је било док си као дете жи-вео у Санта Моники…

Трухиљо: Да, одрастао сам у делу Лос Анђелеса који се зове Вест Сајд. Рођен сам у Санта Моники, али су за моје одрас-тање важни и Венис бич, где је живео мој отац, док смо ја и мајка живели у Кулверу.

Playboy: Данас имаш своју породицу, а и ви из Metallice се према бенду односите као према породици. Како успеваш да балансираш између приватног и про-фесионалног живота? Да ли и теби жена замери да ниси довољно код куће?

Трухиљо: Па, поента је у равнотежи. Да би био успешан, мораш бити уравноте-жен. Ја се трудим да све усрећим, и бенд и породицу. Као сада. Док разговарам са тобом идем на аеродром, летим за Сан Франциско. Знаш, данас нисмо имали пробу, али сутра имамо. Ја живим у Лос Анђелесу, док је бенд у Сан Франциску. То је лет од сат времена. Тамо сам на проби, знаш, и онда опет седнем на авион, одем кући, желим да будем на плажи са својим клинцима. После тога ћемо вечерати и онда ћу вероватно сести одмах на авион и доћи на пробу. Али, то је океј, јер кад одем на пробу осећам се добро, срећан

сам што то радим. Мислим да је битно добро искористити време са свима. Не-кад је то изводљиво, некад није.

Playboy: Да ли твоји клинци слушају твоју музику или Леди Гагу?Трухиљо: Моја деца обожавају Metallicu, али воле и да направе шутку уз Slayera. Омиљени бенд мог сина је Slayer. Али, истовремено, они воле да скачу и плешу и уз музику из целог света, из Африке,


Каа узмемо инсрумене у руке, ое смо као еца. Нисмо изубили љубав рема рокенролу. И каа узмемо инсрумене у руке, нема везе које смо релиије, какву ко уменос воли, ко какву храну јее, или а ли смо команија или не. Ми смо аа као еца у аражи, уживамо у музици коју свирамо. И зезамо се, и о мноо, свирамо из забаве. Нама увек нове иеје олазе. Мноо уа се оои а бен изуби креаивнос, а не моу више а ишу есме. Не знају како. Као а изубе љубав рема сварању есама. „Metallica” и аље има енерије и љубави а о раи.

Не мешамо олиику и бен. Ми смо сви оуно руачији. У бену имаш либерала, релииозно иа, буису (смех). Ларс је као... ух, не знам (смех). Ларс је из Немачке. Уменос! Ми не можемо ни око оа а се сложимо, јер Џејмс је више за класику. Он би, на ример, више ценио нешо шо је Леонаро а Винчи насликао. Ко Ларса се ври око Жан-Мишела Баскијаа, а Хеме воли Марка Рајена, нареалне свари, Далија. Сви смо баш различии и у уменоси и у релиијама. Џејмс ће можа ићи у лов, а Кирк ће на јоу.

Волим а леам евојке и мора се ризнаи а је Хју Хефнер невероваан и збо чињенице а ужи-ва у оме шо раи олико уо. Уз о, сворио је чиав окре! И у оме има рокенрола. Свака час збо оа. И у свему има укуса. Али, не ознајем а. Oсаак бена а је уознао и били су у Mansionu, маа оса авно. Али, свари се мењају, љуи се мењају, и бии у кући Хјуа Хефне-ра саа за нас је оово немоуће. Јер, реба ићи и окуии ецу с еквона, воии ороицу на лажу. Сви саа имамо ороице и морамо на све мало руачије а леамо.


oglasi PB maj.indd 53 4/20/12 5:54 PM

54

Мексика. Ако чују добру музику код вас, у Србији, скакаће и играће. Воле да се заба-вљају, да направе журку, ствари у којима има много енергије. Да, воле моју музику. И воле да полуде када је чују (смех).Playboy: Да ли икада можеш да се ис-кључиш, да кулираш и не радиш ништа?Трухиљо: Тешко је, јер… Непријатно ми је када само лежим у кревету, мени то не одговара, јер ако нисам код куће, онда сам у студију, а тада знам да треба да вежбам нешто. Некад волим да се опус-тим гледајући филмове. Волим докумен-тарце, то ми скреће мисли. Мој мозак... увек ради. Волим да сам заузет. Једино када стварно уживам у опуштању јесте кад сам на плажи, с пивом у једној руци и с клинцима у другој.

Playboy: Да ли те интересује политика?Трухиљо: Ствар је у томе што сам толи-ко заузет да немам времена да се пос-ветим томе. А као бенд се склањамо од политике, јер смо сви потпуно другачији. У бенду имаш либерала, религиозног типа, будисту (смех). Ларс је као... ух, не знам (смех). Ларс је из Немачке. Умет-ност! Ми не можемо ни око тога да се сложимо. Џејмс је више за класику. Он би, на пример, више ценио нешто што је Леонардо да Винчи насликао. Код Ларса се врти око Жан-Мишела Баскијата, а Хемет воли Марка Рајдена, надреалне ствари, Далија.

Сада сва четворица имамо породице и децу, што нас је много променило и по-зитивно утицало на креативне процесе. Раније је музика била једина ствар која нас је повезивала, јер смо потпуно раз-личити карактери, али породице су нас зближиле на нов и дубљи начин. Иначе, сви смо баш различити и у уметности и када су религије у питању. Џејмс ће мож-да ићи у лов, а Кирк ће на јогу.

Playboy: А ти на фудбал?Трухиљо: Да, на фудбал. Или ћу ићи да сурфујем, или тако нешто.

Playboy: Metallica је својевремено тужи-ла Насер због пиратерије. У том гесту има и политике. Да ли то значи да ви као бенд подржавате SOPA (Stop Online Piracy Act)?Трухиљо: Па, мораш да разумеш, данас имамо технологију и Metallica користи технологију јер је то просто неизбежно. Музичка индустрија је сада потпуно другачија него у то време. Музичка ин-дустрија се труди да искористи интернет као инструмент. Али, ако се вратимо назад, раније се радило о заштити своје уметности. И то људи треба да разумеју, да је то оно за шта се Ларс заузимао.

Радило се о њиховој музици. Барем да су пуститли да песма буде завршена, јер у том тренутку, када је неовлашћено обја-вљена, бенд је још увек радио на њој. То је као да сликате и неко украде слику, а ви је нисте завршили… Било је као… пустите нас барем да је завршимо. До-вољно је да се сетите да је Metallica бенд који је још тада дозвољавао да публика снима концерте. Ми делимо нашу музи-ку одмах након концерта, миксујемо и одмах је делимо са светом, дајемо да се скида са интернета. Ту нема много пара, заправо, врло мало пара... Али, отворени смо што се тога тиче.

Playboy: Да, али Metallicu многи људи, због величине бенда, доживљавају као неку корпорацију, као богату компанију. Да ли је и вас погодила економска криза?Трухиљо: Па, као и о сваком великом бенду, људи ће причати различите ства-ри. А бенд је то што јесте, ми ту ништа не можемо да променимо. Људи воле нашу музику и желе да плате да би нас видели како свирамо. Оно што ми мо-жемо ту да урадимо јесте да држимо цене карата довољно ниско, тако да буде супер свирка за све. Ми желимо да то радимо до краја живота, да будемо ту и за 30 година, да можемо да путује-мо. То је вожња ролеркостером. Бити у оваквом бенду, то значи да пролазите много успона и падова. Али ми радимо најбоље што можемо како бисмо наста-вили даље, како бисмо, на крају крајева, могли да дођемо код вас и да направимо одличну свирку. Људи који дођу да нас виде помажу нам да останемо битни, да останемо на бини.

Е, сад, ако то значи да смо корпорација, не знам... Када узмемо инструменте у руке, опет смо као деца. Нисмо изгу-били љубав према рокенролу. Љубав и креативност. То је оно због чега смо ту. И када узмемо инструменте у руке, нема везе које смо религије, какву ко уметност воли, ко какву храну једе, или да ли смо компанија или не. Ми смо тада као деца, као деца у гаражи, уживамо у музици коју свирамо. И зезамо се, и то много, свирамо из забаве. Свирамо некад Motorhead, некада Black Sabbath... На крају, изнад свега што можете зами-слити у вези са овим бендом и нашим послом, битна је љубав према томе што бенд ради. Нама увек нове идеје долазе. И то баш увек. Много пута се догоди да, како је бенд старији, изгуби креативност, не могу више да пишу песме. Не знају како. Као да изгубе љубав према ства-рању песама, забораве како то да раде. Metallica и даље има енергије и љубави да то ради.

Playboy: Сад када смо већ код еконо-мије и љубави, шта мислиш о акцији Окуирајмо Волсри?Трухиљо: Видиш, то је сад лудо... Не знам ништа о Волстриту. Ја сам дечко из Санта Монике. Појма немам. Сад људи у твојој земљи могу да буду у фазону „О, боже, тај Роберт је идиот кад не зна о Волстриту!”…

Playboy: Не! Трухиљо: Али, рећи ћу ти да Кирк зна много о Волстриту, баш је јуче причао о томе. Он не воли Волстрит! То је све што могу да ти кажем.

Playboy: Рекао си да су концерти Metallice прилично захтевни физички. Јеси ли се икада повредио током кон-церта? Имаш ли неки ритуал пре изласка на бину?Трухиљо: Свако има свој ритуал. Ја волим да се добро истегнем. Имамо и физиотерапеута, киропрактичара. Пошто смо стари, потребна нам је нега. (смех) Некада имамо и акупунктуристу и тренера, знаш, зависи. Др Дон је наш гуру. Он је Кирков рођак и човек познаје киропрактију, акупунктуру, акупресуру... Без њега не бисмо могли да изађемо на крај са тако напорним турнејама. Мора-мо да водимо рачуна о свом телу, важно је вежбати и пре турнеје. Ја волим да идем на фудбалски терен, да трчим, да радим вежбе. Али, напољу. Волим да сам напољу, тамо се припремам. Поготово за концерте на стадионима. Ту, мораш већи простор да покријеш. Морамо бити у форми, јер не можемо два сата да свира-мо Battery или Blackend и сличне ствари, и да не будемо спремни за то.

Режим тренинга је такав да се припре-мамо готово као професионални спор-тисти. Џејмс (који је једва изашао на крај са својим бесом, прим. уред.), вежба бо-рилачке спортове. Ларс је сав хиперак-тиван, па много трчи. Кирк је сав у зену и јоги. Док ја играм европски фудбал.

Playboy: Дакле, то што сте некада знали да се на турнејама уништите од алкохола и које чега, сада је део легенде о вели-ком рок бенду… Трухиљо: Немој погрешно разумети, ни-сам хтео да кажем да смо ми не знам какви анђелчићи. Али, исто тако, покушај да за-мислиш да на великим турнејама, на који-ма се свира 200-300 концерата годишње, пред публиком која је платила карту и очекује не добар, него најбољи концерт, ви оргијате све време… Ако мислиш да је то могуће, у великој си заблуди.

Playboy: Ништа, значи, од даноноћног провода са групи девојкама?



56


Трухиљо: О не… Мораћу да те разо-чарам. Ништа од митологије о великим рок звездама. Они који су на тај начин радили турнеје, постали су пропале рок звезде. Брутална истина је таква. Само понекад ствари измакну контроли (смех).

Playboy: Да ли си ти експериментисао с дрогама?Трухиљо: Пааа... (смех) Сви су. Добро, не сви, али већина људи у рокенролу јесте. Ја сам се стално опијао. Тек када сам упознао своју жену, почео сам мало да кулирам. Не бих могао ни да свирам у Metallici да сам наставио да пијем као што сам пио. Некада и не схваташ, јер си сувише у том стилу живота и то постане нормално. А не смеш да се тако злоста-вљаш. И даље се, с времена на време, лепо проведем, али морам да устанем рано, а није кул будити се с главобољом. Не волим да повраћам. Није ми вред-но тога. Радије бих да устанем рано и

одем да сурфујем или... Волим да водим клинце у школу, а не могу то да радим у седам ујутру са мамурлуком. Знаш, у жи-воту постоји много тога, много има да се научи, не можеш да постигнеш све ако самог себе толико малтретираш да си стално болестан.

Playboy: Океј, хајдемо онда на неке спортске теме. Који ти је омиљени фудбалски тим?Трухиљо: У ствари, највише волим да гледам Светско првентство у фудбалу и, наравно, навијам за Мексико. Немам неког свог фаворита међу клубовима у националним шампионатима. Волим све тимове, мислим да је фудбалска утакми-ца невероватан догађај, у коме добијаш најбоље од тих момака… Оставиш по страни и политику и религију и све проблеме због нечега што те забавља. Подсећа ме, донекле, на рокенрол кон-церт и уживање у музици, сви су заједно

ту. То је оно што Metallica доноси. Ми доносимо много страсти и добијамо је од публике. Тако је и у добром фудбалу.

Playboy: Последњи албум сте радили и са Луом Ридом. Многи мисле да Metallica и Лу не иду заједно. Како је то изгледало?Трухиљо: О, било је сјајно. Волим Луа. Направио је од нас бољи бенд. Помо-гао нам је да будемо још креативнији, отворио нам многа нова врата. И много је забаван, интересантан, духовит је. Има занимљив карактер. Уме да буде најпргавија, најнамргођенија особа, а уме да буде и као меда (смех). Веома ин-тересантан карактер. Разумем да већина фанова неће разумети зашто је Metallica џемовала с Луом Ридом. То је за нас још једно искуство. Трудимо се да будемо креативни, урадимо нешто ново. Лепота је у томе што не морају сви ни да слушају албум! Мислим, и Луови фанови су љути! Љути су на нас, а наши су љути на Луа.


58


Шта да се ради, не можеш увек да побе-диш. То је интересантно, видиш, имаш неке хард-кор метал фанове који су у фазону „Зашто? Лу Рид не пева добро! Ми не волимо његов глас.” Или како год. А онда добијеш поруку или и-мејл од осо-ба као Дејвид Боуви који каже да је оду-шевљен. Исто тако од Едија Ведера или Вима Вендерса – он је немачки редитељ који је радио невероватни филм Пина. С њим сам разговарао пре неколико недеља и њему се допала плоча. Такви људи воле албум. За мене је то компли-мент. Али, свако има права на свој укус.

Playboy: Кад смо већ код различитих уку-са… Медији су пренели да се Мик Џегер једном руковао са вама и да се видело да му је то, у најмању руку, било непријатно. Како такве ствари утичу на вас?Трухиљо: Знаш како, Metallica је, за раз-лику од многих других музичара, задр-жала тај свој аутсајдерски став, ту нашу везу са улицом, то одбијање да будемо део некакве елите. Нама је важно да не изгубимо контакт са људима који нас воле, а не да будемо симпатични неким класичним рок звездама. Ако нас они не виде као део те елите, то може само да нас увери да смо на правом путу и ми смо на то поносни.

Playboy: Ти си радио и са Озијем Озбор-ном. Black Sabbath је један од бендова који су утицали на Metallicu. Када си имао већу трему – када си био на ауди-цији код Озија или за Metallicu?Трухиљо: (смех) Нисам био тако нерво-зан на аудицији за Metallicu јер… једва да је и било аудиције. Ларс ме је напијао до пет ујутру, тако да сам се трудио да се... па, опоравим од мамурлука, па сам свирао само Battery и Sad but True (смех). Мислим, знаш, кад дођеш у ту ситуацију, само мо-раш да цениш то што су ти дали прилику да џемујете, јер на крају, све се своди на то – на свирку и забаву. Океј је и ако не добијем посао. Отишао бих кући, и даље бих свирао, јер то неће нестати. Гледао сам на то као на лепу прилику и драго ми је што су мене изабрали, али било би ми драго да су изабрали и неког другог, јер бих и даље имао свој живот и каријеру.

А што се Озија тиче – ако сте погледа-ли неку епизоду његовој ријалитија The Osbournes, онда не морам ништа да вам причам о томе какав је он. Што на уму, то на друму. Свирка у његовом бенду је била испуњење мојих снова од времена када ми је он, као тинејџеру, био идол. Чак сам добио и више од сна: дуго сам желео да напишем једну песму за њега, па ми се и то остварило на албуму Down to Earth.

Playboy: А јеси ли упознао Хјуа Хеф-нера? Да ли си некад био код њега у Mansionu или бар упознао неку од де-војака које су се сликале за Playboy?Трухиљо: Ох, њих много волим! То су моји људи! Не знам никог од њих, али... (смех) Али волим да гледам девојке и мора се признати да је Хју Хефнер при-лично невероватан и због чињенице да ужива у томе што ради толико дуго. Уз то, створио је читав покрет! И у томе има рокенрола. Свака част због тога. И у свему има укуса. Али, не познајем га. Додуше, остатак бенда га је упознао и били су у Mansionu, мада доста давно. Али, ствари се мењају, људи се мењају, и бити у кући Хјуа Хефнера сада је за нас готово немогуће. Јер, треба ићи и поку-пити децу с теквонда, водити породицу на плажу. Сви сада имамо породице и морамо на све мало другачије да гле-дамо. Али ценим Хјуа, наравно, и свако поштовање за њега.

Playboy: А да ли имаш неки предлог за неку девојку која би могла да се слика за Playboy?Трухиљо: Важно је бити леп и здрав, али опет, битно је и читати и учити, ба-вити се уметношћу, отворити ум и бити креативан. Мислим да је то много бит-но, јер некад упознаш прелепу жену и ту се онда све завршава. Лепа је споља, али где је унутрашња лепота? Знаш, битна је идеја, увек имати на уму своје циљеве и постављати изазове, увек ра-дити на нечему. Некада се људи опусте у само једној улози и онда остану загла-вљени у њој. Кад дође време да наставе даље, они нису спремни на то. Волео

бих да плејмејтице не остану у тој улози цео живот - да, рецимо, заволе музику, уметност, отворе се за нове ствари и крену даље. Не могу цео живот да иг-рају само улогу лепотице. Playboy: Да ли постоји нека јавна лич-ност, музичка или филмска звезда, која би могла да испуни те стандарде – да је лепа и споља и изнутра?Трухиљо: Проблем с филмским звезда-ма је у томе што често упадну у дрогу и алкохол и ту заглаве, не наставе даље, не чујеш више ништа о њима. Униште каријеру. И просто нестану. И то је баш тужно. А с друге стране, имате пример Роберта Даунија Џуниора, који је био на врху врхова, па на дну дна. Мислим, био је у затвору. Не може се ниже од тога. Био је наркоман у затвору. А сада је здрав, са својим невероватним тален-том. Може и да свира клавир одлично, да пева, невероватно је паметан, а опет има и даље тај менталитет људи из Венис Бича, и добро је балансиран. Мислим да је то нешто изузетно, особа која има такав таленат, која је тако искрена и која цени образовање и музику. То је предив-но видети.

Playboy: Био си у Србији с Metallicom 2004. Сећаш ли се уопште тог концерта?Трухиљо: Сећам се да је била добра свирка и приметио сам да су људи лепи. Србија има много спортиста, судећи по томе што је било много добре енергије. Било је и много љубави, а ми се њом хранимо. Сада ће бити још боље, јер смо бољи бенд, сазрели смо кроз креативне изазове. Сигурно ће бити још боље него прошли пут. Иначе, сад сам на аеро-дрому, морам да се чекирам. Било је уживање разговарати са тобом, али баш морам да идем, тако да имаш времена за још једно питање (смех).

Playboy: Сада свирате песме са Black Albuma. Да ли је повратак старим хито-вима нека порука фановима?

Трухиљо: Па, у суштини, то је због го-дишњице Black Albuma. Када су нас поз-вали да свирамо Black Album, помислили смо да је то баш добра идеја и тако је то у суштини кренуло. Урадили смо и пре неколико година исту ствар с албумом Master of Puppets, целог смо га свирали. Неко је после предложио да дођемо у Европу и свирамо Black Album, па смо помислили да ће то бити баш забавно. На том албуму постоје песме које никада нису свиране уживо, тако да је ово зани-мљив изазов. Узбуђени смо што ћемо ово свирати у Европи. И у Србији. У Београду ће бити наш други концерт на турнеји.


Robert Trujilho

Documents

Transcript of Robert Trujilho