1BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Grad na rijeci Savi - Brčko već trideset šest godinanjeguje duh kazališnih susreta na daskama koje životznače i zrače. Isto toliko, ti isti Susreti obraduju irazveselesvakogBrčakaigostakojitajduhdoživljavajuiproživljavaju.Tijekompripremazanjegovuorganizaciju,predsobomnemamolaganzadatak.Mnogosetogatrebapripremiti, organizirati, planirati, no zadatak, koliko jezahtjevan,istotolikojeilijep.Motoovihsusretajestzatočenostmodernogčovjekau prošlosti, njegova borba s njom, katkad i pomirenje,noistalnaželjadaseiztogzatočeništvaizađe,nanekinačinipobjegne.Alitojenemogućejerpipciprošlostiutkanisuunašidentitet,čakiunašuispisanostDrugoga,koreografijeonogatkosmoištosmo,tetkoištoželimobiti. I obratno. Prošlost nas je projicirala na bojištusadašnjosti,notonikakonetrebashvatitikaonegativnost,jer kao produkt prošlosti zrcale se naša uvjerenja,kolektivniporazialiipobjede.Sudbonosnahaljinanašegkulturalnog sinkretizma uobličila je naš kulturni izrazošamućen ljepotom i očajem, šarmom i umjetničkomvrijednošću, uobličila do teatralizacije našega čovjeka.Otudasjećanjeirekonstrukcijevećrealiziranihtekstova,

ilitekstovinovijihgeneracijasosvrtomnaminulokakobisenanekinačinusredotočiloinaneizvjesnubudućnostkojojseuvijek,nekadpodsvjesno,nekadne,nadamo,iliprevareniiliutješeniilineumornopritiješnjeniuprostorumetatekstaklasičneisuvremenedrameiriječi.Ustrajnostljudikojikulturuuovomgraduiširevole,održavajukontinuitetopstankaovih,danasregionalnih,kazališnih susretanja, što je doprinijelo tome da danass ponosom slavimo 36. Susrete pozorišta / kazalištaBrčkodistritkaBiH,kojisuiunajtežimvremenimaovogpodnebljaostaliiopstali.No,uzaludsveakopublikanijevjeran pratitelj i aktivnisudionik, uzalud ako ona nijeduh,pomagatelj i slikaovogvelikogsusretakazališnihduša, uzalud ako publika nije zrcalo sudara kazališnihaplauza!!!Našapublikatojestiopstatćejeronaznadajekazališniglumacinjegovgledateljjednoumjetničkobiće.

Jakov Amidžić

RIJEČ UREDNIKA

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.2

Osvrt

Velika scena Narodnog pozorišta Republike Srpske,IvoBrešan: PredstavaHamleta u seluMrdušaDonja,režija i adaptacija: Nikola Pejaković; Scenograf:DraganaPurkovićMacan;Kostimograf:JelenaVidović;Kompozitor:PetarBilbija.U PREDSTAVI IGRAJU: Željko Erkić, ŽeljkoStjepanović, Ljubiša Savanović, Aleksandar Stojković,VladimirĐorđević,SlađanaZrnić,NatašaPerić,DaniloKerkez.

Uistinu pobrojati ne mogu koliko sam puta u raznimizvedbamagledaoovajBrešanovkomad.Sveteizvedbenatkriljujefilm–dramaKrstePapića sa dream team -glumačkomekipomovihprostora.Ondamisedogodiovapredstava.Kaodajenetkouniosauliceunašusvakodnevnicu,obukaouodijelaBrešanovelikove,udahnuounjihživotnaš svagdašnji–današnji.Današnjicu. Sve strahove borbu za život svagdašnjiživotnuegzistenciju.Lik konobara govori o Hrvatskoj realnosti više nego ijedan,gdehrvatskavisokoobrazovanamladežkonobariJadranskom obalom, oni „sretniji“ Irskom. Govori odanašnjojBrešanovojHrvatskojinesamonjoj.Likovisudonesenitakorealnokaodasmosesnekimodnjihovogatrenutkasrelinegdjeukafiću–naulici.Govorinamova

predstavavišenegouspješnoosvevremenostiBrešana,isvrstavagauzbokNušićuiKrleži.Govorinamdaseiza50godinamožeigratitamounekomvremenumaštogodtadatilikovi,tastvarnostimalailinosili. Svo vrijeme sam iščekivao kako će redatelj zatvoritipredstavu i zatvorio ju je briljantno, kao da je netkotoga trena upalio TV prijemnik, ušao u dnevne vijestiimi smo toga trena vidjeli ubojstvo koje svakodnevnoviđamousukobimaraznih„grupacija”.DobrojeprimijetioP.Nešović:nožjedirektnapoveznicasizvornimShakespearom.Toliko hrabrost nosi i donijelo je ovu predstavu. Onaostaje, ipamtljivaje,prepoznatljivineupitanrežiserskirukopisizuzetnogarežisera.Ne želim o glumcima, jer ne znam kako bih podijelioneupitnost pohvala, briljantnih izvedbi... sveo bih sveu jednu rečenicu: ova predstava nema slabog mjesta,imasvojprepoznatljivbiljegiglazbukojanosisvepaiglumceunutarpredstave.Na samom otvaranju Susreta visoko je podignulavrijednosnuiteškodostižljivuljestvicu.Nadobronamdošla.

Nikola Šimić Tonin

ISTA GLAVA, ISTI MOZAK, ISTI LJUDI

3BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Razgovor

PRIČE O BALKANSKOM ČOVJEKU

Nakonodgledanihpredstava,asobziromnafestivalskepropozicije koje jasno određuju, između ostalog, tekstdomaćeg autora na jednom od tri naroda BiH, nisteimali lagan zadatak u odabiru najboljih predstava?

Morampriznatidanijebilolako,alijebilozadovoljstvosurađivati sa svim kolegama iz teatara, kako iz BiH,tako i Regiona. Mislim da sam imao sreće da je ovegodine bila zanimljiva ponuda u svim segmentimapremakriterijima,kojidefinirajuSusrete,takodaimamozanimljive predstave, vrlo kvalitetne; urešene mnogimnagradamanateatarskimfestivalimauRegionu.Sdrugestrane, imamo predstave iz BiH koje će se natjecatiu kategoriji za najbolji dramski tekst. Tu su tri vrloznačajne predstave (praizvedbe), nastale prema tekstuživućih pisaca. Također, bit će izvedene predstavekojesu rađenepo tekstovimaveć ranije insceniranim iekraniziranim,većviđenenasusretimauBrčkom,aliunovomčitanjuipostavci,takodaćepublikaimatijednukvalitetnukazališnulepezu,ukojojćebitisadržanosveonoštosemožestavitipodmoto„Zatočeniuprošlosti“.

Zbog čega je svih osam drama zatočeno u prošlosti?Zbog togašto jezatočeništvouprošlostikarakteristikanemoćiživotausadašnjosti iubudućnostinaBalkanu.To je tematski okvir, koji obrađuju sve predstaveselektiraneunatjecateljskiprogram36.Susretapozorišta/ kazališta. Idejno estetski, ova karakteristika nemoćiživota izuzetno je kvalitetno i kreativno koncipirana,obrađena, izrežirana i odigrana u svim predstavama,

tako da konotira s vremenom u kojem danas živimo.

Kazali ste život u prošlosti na Balkanu.Kakav je taj čovjek bio tada i sada?Priče su o balkanskom čovjeku koji je potpunoovisan o zbivanjima iz prošlosti, a neadaptabilanna izazove iz sadašnjosti dok o budućnosti nemaniti govora. Čovjek koji živi u prošlosti je, nažalost,odrednica vremena i prostora u kojem živimo,odnosno metafizike tla ovog balkanskog karakazana.

S obzirom na to mjesto čovjeka u društvu,predstave ipak nude neke različitosti koje bi sepublici trebale dopasti. Što vi mislite o tome?Iskrenosenadamdaćepredstavepublicidopasti,jerseradiovelikimautorima.Izmeđuostalih,tujeDragoslavMihailović, Abdulah Sidran, Ranko Marinković, IvoBrešan, Vida Ognjenović, Miroslav Krleža, kao i odva mlada autora, Nedžma Čizmo i Dario Bevanda.Znači, sve predstave su stilski i žanrovski različite,ali ono što je odlika ovogodišnjih Susreta jest da ćeBrčaci imati priliku vidjeti šest velikih, gabaritnihpredstava,gdjeusvakojodnjihigraod10do20velikihglumačkihimena,aliilikovakojećetiglumcitumačiti.

Iz životopisa:

Vlado Kerošević je diplomirao na Fakultetu dramskihumjetnosti u Beogradu 1978. godine u klasi profesoraMinje Dedića. Nakon diplomiranja angažiran je uansamblu Narodnog pozorišta Tuzla gdje ostaje do1993.godine.Od1999.godineradikaoprofesorglumeigovoranaAkademijidramskihumjetnostiuTuzli,gdjevršidužnostdekana.Godine2002.osnivaTeatarKabareTuzla.PosvomorganizacijskomiprogramskomkonceptuovajTeatarjekamerniimodernikazališnimehanizam.Za nekoliko godina egzistiranja uspio se razviti urepertoarskokazalište.VladoKeroševićigraojeubrojnimpredstavama, filmovima i TV serijama, a za svoj radnagrađenjebrojnimdomaćimiregionalnimnagradama.

Vlado Kerošević, selektor 36. Susreta kazališta, profesor i glumacPiše: Ivana Pirić

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.4

Razgovor sa glumcem, Željkom Stjepanovićem

BEZ MORALA NEMA PRAVDE

Glumci Narodnog pozorišta Republike Srpske su Brešanov tekst o mentalitetu i izopačenoj životnoj filozofiji, kroz komediju ali i kritiku današnjeg vremena, odlično odigrali pred brčanskom publikom. Iako je od njegovog nastanka prošlo više od četiri decenije nije izgubio ništa od svoje oštrine.Kadasepojaviotekstjebiovrhunski.Mismopokušalida ga prilagodimo ovom vremenu. Čini mi se da jeredatelj Nikola Pejaković uspio naći savremeni ključi da je poslao poruke koje tište i imaju uporište udanašnjemdruštvu.Ciljjedapredstavabudedruštvenoangažovanajerjeiuvremenukadajepisananaumilannačin provocirala tadašnje komunističko društvo icrvenuelitu,kojajeizšumeušlaufoteljepočevšidaseponašaonakokako jeste.Danas se toponovilo.Poslijeovoga nesretnog rata opet su došle elite koje su uzelevlast. Zaboravlja se mali čovjek, žrtva ovoga društvai to je tako kroz istoriju. Toga će uvijek biti. Zato jeporuka ove predstave i teksta da jemali čovjek uvijeknagubitkua,nažalost,nikadaovikojidolazenavlast.Nažalost, ljudi i danas okreću glave baš kao i glumci večeras u jednoj sceni pred kraj predstave.Nemožetedagledatetolikukoličinuglupostikojanamse dešava. Ili pristanete na to ili počnete da okrećeteglavu ili odete odavdje, kao što većina sada čini.Višenije u pitanju nemogućnost pronalaska posla. Znamdosta ljudi koji odlaze jer ne mogu da izdrže ovo štonam se dešava.Odlaze negdje gdje će naći normalnijedruštvo, svijet, odnose među ljudima. Ovo što senama dešava je tragikomedija kojoj se ne vidi kraj.I prošle godine ste nas počastili odličnom predstavom a i ove također. Koliko Vam kao glumcu odgovaraju ovakve uloge?Usvakomslučajuodgovaraju. Jesuzahtjevne ina ivicinoža,tojedvosjeklimačjernijednavlasttoneprogutalako. Ovdašnje vlasti imaju zamjerke, kritike, svojaviđenja koja se ne podudaraju sa našim umjetničkimviđenjem. Pozorište ima funkciju da na scenu iznosiaktuelne probleme koje treba rješavati a ne guratipod tepih iokretatiglavupravećisedaoninepostoje,dok se istovremeno neki bogate a drugi preko noćipostaju sirotinja. Upravo se to nama sada dešava.Pored toga što predstava govori o vlastoljublju i pohlepi pokazujući krajnji primitivizam, istovremeno ukazuje da promjena sistema ne znači i promjenu svijesti ili mentaliteta, pa i u onom dijelu koji se tiče kulture. Da li je kultura u samom čovjeku ili nečemu drugom?Bezobziraštojeučovjekuonamoradauđeuobrazovnisistem.Našobrazovnisistemuopštenepotencirakulturunego neke druge vrijednosti. U tom slučaju dolazimo

u situaciju da opravdavamo nepravdu. Čudno je to.Nekadasammisliodasetonemožedogoditialiizgledada je sve moguće relativizovati, pa tako i nepravdu ikorumpiranost društva. U sadašnjem vremenu medijipomaloiznosenavidjelotakvestvarimeđutimtosevećsutrazaboravi.Narodjekratkogpamćenjaitomalopomalo postane normalno. Postalo nam je normalno dadajemo mito misleći da bez toga ne možemo. Izgledadajetotolikoukorijenjenodasesvakoonajkotakonefunkcioniše smatra nenormalnim. Jednostavno budeizopšten jer se ne ponaša u skladu sa očekivanjima. Iobrazovanjeikulturabinaprvomjestomoralipostavitimoral. Mi smo danas relativizovali i moral. Bezmorala nema pravde. Ako hoćemo pravedno društvomoral moramo vratiti na najviše tačke. On u razvojudruštva i odnosumeđu ljudimamorabiti idejavodilja.

Razgovarala: Alma Kajević

5BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Razgovor, Slađana Zrnić, glumica

Ovo je uvijek aktuelni komad, pa se tako i u današnjici, gledajući predstavu «Hamleta u selu Mrduša donja», možemo pronaći?Ovaj komad je odličan repertoarski potez i mislimda svako ozbiljnije pozorište mora da ima «Hamleta»na repertoaru. «Predstava Hamleta u selu MrdušaDonja» aktuelan je, pogotovo prošle godine, kada jebilapremijera,bilo jedosta turbulentnouBanjojLuci.Onda je taj komad bio «bolesno» aktuelan. Publikaga voli i mislim da smo ga pametno uradili, da smoneka prilagođenja vrlo vješto izveli i onom, što jemeni najbitnije, ekipa koju volim i kojoj se divimtako da neizmjerno volim da igram ovu predstavu.

Može li se reći da se ova predstava dobro uklapa i u naziv ovogodišnjih Susreta «Zatočeni u prošlošću?Po meni ovogodišnji naziv Festivala je jako dobar ito što ga je «Hamlet» otvorio potvrđuje koncept kojije osmislio gospodin Vlado Kerošević zajedno sadirekcijom Festivala. Mislim da će ova predstava upublici još više probuditi želju da svako veče dođu ipogledajupredstavu.Naovimprostorimasmozatočenii u sadašnjosti i u prošlosti, i nikako da se okrenemobudućnosti.Nikakodanađemonekusvojušinunakojućemodastanemo,da idemonaprijed ineosvrćemose.To je takvopodručje ipo tompitanjunisamoptimista.

Udovica Mare, Majkača, kraljica Gertruda, sve je to bila Slađana Zrnić na sceni. Reklo bi se žena oko koje se sve vrti, i koja će puno toga reći, a ipak malo teksta za ovu ulogu. Jeste, reditelji nekako vole kadme stave u neke trpneulogeiulogegdjeimamaloteksta,agdjetrebamnogoradnjenasceni.AimenijetoizazovtakodasamuživalaradećiMajkaču.Jednostavnoseosjećamkaodiopotpunosvih ulogakoje su tu, uživam imislimda samuspjelatu Majkaču da prikažem na najbolji mogući način.Na sceni pažnju su privlačili kostimi, a bilo je tu isvakakvih padov. Koliko je to sve bilo zahtjevno?Nije bilo zahtjevno zato što smo sa NikolomPejakovićem, koji je radio režiju, jasno znali šta treba.Onnasjesamopustiokaorediteljkojinasdobropoznaje,govorio je to ide, to ne ide. Vjerujte da smo je brzouvježbali, s radošću radili. Koliko god je mučna temami smo stvarno uživali radeći tu predstavu. Kostimeje radila Jelena Vidović, naš kućni kostimograf, vrlotalentovana i kreativna žena. Sve se nekako poklopilo.

Kako ste se osjećali večeras ponovo na sceni u Brčkom?VolimdadođemnaovajFestivaliuvijekmibudekrivokadajetopredstavaukojojjaneigram.Publikajeuvijekodličnaidragomijedajesalabilapunaizaistavamželimlijepefestivalskevečeri.

MISLIM DA SAM USPJELA MAJKAČU DA PRIKAŽEM NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČINRazgovarala: Sanita Jerković Ibrahimović

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.6

Пратећи програм

ИзложбапосвећенавеликаниматеатраПише Миљана Ђурђевић

УГрадскојгалерији,смјештенојубрчанскојВијећ-ници, уочи званичног почетка 36. позоришних су-срета уприличена је казалишно-позоришно доку-ментарна посвећенаСветозаруЋоровићу,ИвиВој-новићу и глумцимаАдему Чејвану и РудиАлвађукњижевними глумачкимвеликанима јужнословен-ског простора, као и Јосипу Лешићу театрологу ипозоришном и филмском режисеру. Уствари радисеопетизложбикојесупостављененаједномјесточијисуауториСрђанВукадиновићиЈаковАмиџић.Отварајучиизложбу,СрђанВукадиновић је нагла-сиодасевећдугинизгодинаузПозоришнесусретеу Брчком уприличују сјећања на великане писанеријечииглумиштакојисудаливеликидоприносте-атру.Заштојеовегодинеизборпаонаовупетори-цувеликана,Вукадиновићјепојасниодасуповодизаизложбегодишњицеовихаутора:вијекјеодод-ласкаСветозараЋоровића,деведесет годинаодод-ласкаИвеВојновића,деведесетгодинаодрођењаЛе-шићаиАлвађаи30годинаодсмртиАдемаЧејвана.Имамодваписца-СветозараЋоровићаиИвуВојно-вића,дваглумца-АдемаЧејванаиРудиАлвађаијед-ногзналцатеоријеипраксе,ЈосипаЛешића,којијеповокацијирежисер,алијетеоретичарикојијеповезои-ваотеоријуипраксу,појасниојеВукадиновићидодао:„Ћоровићјеизчувеногмостарскогтројца,заједносаДучићемиШантићем,којисебавиоурбанимживо-том и приповиједао о херцеговачком крају.ЊеговитекстовисуиграниусвимпозориштимауРегиону.СадругестранеИвоВојновићјесентименталнове-занзасвојДубровник.ЈосипЛешићјезначајаникаорежисерикаотеоретичар иисторичарпозоришта.Глумац Адем Чејван иза себе има читав сцен-ски низ улога и остварења, прије свега у Ју-гословенском драмском позоришту у Бео-граду, Крајишком народном позоришту изБање Луке и Народном позоришту у Сарајеву.

РудиАлвађ је глумацкоји је скројенпомјери гле-далишта.Овај пута имамо одличан спој од два ау-тора с краја 19. и почетка 20. вијека, два глумцакоји су дали велики печат театру на овим просто-римаиједногрежисеракојијевишебиотеоретичариисторичар театрана чемумуморамобити веомазахвални јер спада у малу групу која је поред ре-жије нештои записала и оставила нам у насљеђе.“„На тај начин“, каже Вукадиновић, „наставља-мо да документујемо јужнословенски култур-ни простор, јер су Сусрети у Брчком јужнос-ловенски фестивал, или, како то кажемо, до-маће драме – а овдје је домаће јужнословенско.Изложбадокуменатаоовимвеликанима,којајепо-стављенау градској вијећници, ће дати снажанпе-чат овогодишњим Сусретима, за које први човјекфестивала, Јаков Амиџић, каже да ће бити сигур-но најбољи задњих година и да је селектор ВладоКерошевић одлучио да публици у Брчком доведенајбоље представе од којих ће неке по форми би-ти мало различите од оних из пријашњих година.

7BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Osvrt

Изложбапосвећенавеликаниматеатра MAJSTORSTVO MENTALITETA I PREDSTAVA „HAMLETA U SELU MRDUŠA DONJA“Piše: Srdjan Vukadinović

Kultni tekst Ive Brešana i južnoslovenskog ambijenta„Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“ je otvorioXXXVI Susrete pozorišta / kazališta u Brčkom.Malokoje djelo koje pripada regionalnoj dramskoj baštinije igranou teatru toilikoputa kaopričao prevarama iseoskimsmicalicama,unekomseluDalmatinskeZagore,onihkojiprekonoćidođunavlast.SeljaciuseluMrdušaDonjasuzatočeniciprošlostinaistinačinkaoštosutoi stanovnici južnoslovenskog areala početkom trećegmilenijuma. U gotovo sedamdesetak godina razmakadešavanjaradnjeukomadu,kolikojevremenaprotekloodBrešanovih patriota koji se kriju iza te domoljubnelicemjernosti, pa da kraja druge dekade novogmilenijuma nije se mnogo toga promijenilo u refleksuprošlosti. Identični „svjetonazori“ prevare, zgrtanjaimetka preko noći, ostrašćenosti, gaženja preko lesevada bi se ostvario cilj, do lagodnog kafanskog života idostaonogašto je sinonimza takavnačinegzistiranja.Periodpripremanjanekepredstaveukonkretnomdruštvukojeje„izopanakauskočiloulakovanecipele“,u ovom slučju Šekspirovog „Omleta / Hamleta“, je

razdobljekadapartijskiorganiodređujuštoćeseigrati.Atozatoštoseželemijenjatipolitičkipostupcikojinemogudovestidopoboljšanjakvalitetaživota,alizatosemoževoditibesplodnaraspravaupartijskimkružocimaoko toga što trebaulagati ukulturu, a štouprosvjetu.Kadasenaglopočneraspravljatioulaganjimaukulturui radu na pozorišnim predstavama od strane onih kojinikadanisunividjelinekipozorišnikomad, topostajeveomasumnjivo.Jer,najmanje je tubrigezaovusferučovjekovedjelatnosti,amnogovišekakoprikritinečasneradnje. Sasvim je svejedno je li u pitanju Bukarinootimanje novca i prevara prema čovjeku koji mu jevjerovaokao„uglednompartijskomkadru“, štodovodina kraju i do suicida u zatvoru. Ili je u pitanju uvijekprisutno licemjerje u balkanskoj žabokrečini onih kojisvetoznajuikojisusvetovidjeliikojisuprvisaradnicineprekosnovenog„seoskogpartijskogpoglavice“.Šutnjajenajboljinačinponašanja,uvizurilicemjernika,kadaseneželirazotkritipravoliceprevare.Ali,pritomsevrloglasnouosudionih(Joco)kojidonkihotovskipokušavajuda razrješavaju ili otvoreno ukažu na srž problema. Stereotip zatočeništva u prošlosti karakteriše isavremeno društvu u situaciji kada otvoreno trebaprogovoriti o nečemu što je škakljivo, a može bitii opasno. Mnogo je, prije svega mlađih ljudi, kojiu ambijentu južnoslovenskog društva pokušavajupojedinačnoprogovoriti,kaoJoco,otomekosunosiocikriminala, korupcije, nepotizma i svega ono što kaokakav težak namet pritiska savremenog čovjeka.Ali, njihova hrabrost brzo splasne ili se neutrališeu naletu ostrašćenih i otkrivenih nosilaca vlasti.UdahnulajepredstavaNarodnogpozorištaRepublikeSrpske, u rediteljskom rukopisu Nikole Pejakovića,ovojdrami jednuspecifičnupoetiku licemjerja inasiljakoju u svojoj antropološkoj strukturi ličnosti noseBrešanovijunacičijijesmisaoživotasamokakonekogaprevaritii„gurnutisvojumeđumetarunutarkomšijinogimanja“. Scenski su, potpuno razumljivo, protagonistiove predstave dočarali vrijeme nastanka teksta koje seništa nije promijenilo i ni mnogo decenija kasnije. Atapoetika licemjerja inasilja je i razumljivasobziromna konkretni naseljski teritorijalni ambijent u kome sedešavaradnja.Unekurukusemožerećidajebanjalučkapredstava„HamletauseluMrdušaDonja“,kaoiscenskiizraz koji ona nosi u svom kreativnom biću, odraz najednoj strani, a na drugoj nosilac prilika i vremena ukojima se živi. Publika osjeća ovupredstavu i živi sanjom,jerjedoživjelasveono,ilištojojsedešavailištovidiustvarnosti.Amajstorstvoprikazanjamentalitetanosi i ova predstava u svom rediteljskom iščitivanju.

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.8

Razgovor, Željko Erkić, glumac

MI SMO HTJELI DA POKAŽEMO OVO VRIJEME, KOJE JE SAMO PO SEBI KOMIČNO

RazgovaralaDanijelaRegoje

Iako napisan prije više od pedeset godina, tekst se i dalje igra na scenama teatara širom bivše nam zajedničke države. Bukare su i danas na vlasti, kao što su bile i prije koju deceniju. Društvo je prepuno poltrona, a pobuna pojedinaca je idealistički čin osuđen na propast. Možemo kazati da su sve to razlozi zbog kojih je ovaj tekst i danas aktuelan?

Početkom 70-tih godina prošlog vijeka bila jepraizvedbaovog teksta i to jebilo tako.Nažalost, takoje i danas. I opet moram kazati, nažalost, možemopraviti poređenje i sa antikom. I iz tog nekog pravcasmokrenuli i okrenuliBukaru da je ta neka vladajućakoalicija takva da može gaziti preko živih ljudi da bidošla do svojih ciljeva.Zbog svega toga ova predstavaje u svako doba savremena. I da je radimo za desetgodinaponovonaovajnačin,naovajključ,kaoštosmomidanas,onaćeopetbitisavremena.Iistobibiloidasmo je radili i prije stotinu godina.Takva je kakva je.Uvijekjetogabilo.Borbeokoprevlasti,borbeigaženjapreko živih ljudi da bi se došlo do ciljeva. Nažalost!!!

Može li se iz ovog komada čitati prigovor savijesti, ali i kao poruka u šta smo se pretvorili, kakvi ne trebamo biti?

Može, ali to je sada individualno, kako ko tosada prihvati i primi, ali mi smo išli tim putem,da bi upravo to i pokazali ovim komadom.

Predstava se podjednako bazira i na komediji, ali i i na kritici društva. Nije li nam takav i život, odnosno, vrijeme u kojem živimo?

Vi stenanekinačin idaliodgovorna topitanje.Takoje.Na čelu sa rediteljemNikolomPejakovićem, koji jeimao taj koncept, mi smo upravo htjeli da pokažemoovo vrijeme, koje je samo po sebi komično. A sada,ako se dublje upustimo u razmišljanje, nije li svakovrijeme takvo? Čitano iz ovog ugla, iz ove koncepcijepriče, neke vladajuće koalicije, koja gazi ka postizanjunekih svojih ciljeva, pa nije li uvijek to bilo komično?Počevši od antičke Grčke pa do dana današnjeg. Zatosmomiiimalitunekuporukunakrajuizaokrenulinatragediju.Upravozbogtogaštojetojednovječitopitanje.

Kažete da ste „zaokrenuli na tragediju“. Ovaj komad, zapravo, lagano od groske ide u tragediju? Da,upravotako.Itajzaokretsenasamomkrajudesi.Miglumci,kadasmotoradili,pitalismosekakodasetotako

desi,kakoodjednom?Namamorasverealnodaseobjasnidokradimo,usamomtomprocesu,ali,barjatakomislim,baštakavzaokretjeitrebaodasedesinasamomkraju.

Na Susretima pozorišta u Brčkom kultni Brešanov tekst publika je gledala i ranije i to u izvedbi Hrvatskog narodnog kazališta Mostar, zagrebačkog Kerempuha i sarajevskog Narodnog pozorišta. No ova banjalučka postavka bitno se razlikuje od dosadašnjih, jer je kraj drugačiji od onog kakav je napisao Brešan.

Da, tako je. To je, jednostavno, Nikolin pečatkoji je htio da stavi na ovu predstavu. On jehtio da se to tako zaokrene i da tako završimoupravo da se jasnije pročita poruka ovog komada.

I sami likovi su nekako iščašeni, groteskni, ali i to je, čini mi se, svojstveno Nikoli Pejakoviću i njegovim karakterima?

Da, jesugroteskni.Mi smo radili sanjim i „Narodnogposlanika“BranislavaNušića.Tajtekstdanasimamoždaistogodina.Imismotoistotakoradilinasličannačin,iakosmotaj tekstradilimnogoprijeBrešanovog,aliNikolaPejaković je to slično „pročitao“. I njega to provocira,damalopomjeri,damalo iščaši likove,upravonebi lise,pomommišljenju,publicijednostavnonatacnidalokosmo,kakvismoikakvojevrijemeukojemživimo.

9BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Разговор, Владимир Ђорђевић, глумац

ЦИЉ ПРЕДСТАВЕ ЈЕ БИО ДА ПУБЛИКА НАЂЕ ПОВЕЗНИЦУ СА СИСТЕМОМ У КОМЕ ЖИВИМО

Вашаулогаупредставидјелујекаогласразума.По-кушавате, као јединиобразованчовјеку тој групи,да балансирате између жеља власти и онога какоби заправо требало бити. На крају ипак попушта-те и предајете се већини. Како налазите повезни-цу са ваше улоге и већине која преставља власт упредстави, са системом у коме тренутно живимо?ЛикУчитељајеуовојПејаковићевојконцепцији,по-стављентакодасеприкажекаоједаноднајобразо-ванијихмеђуњима,алинакрајуподлијежеутицајуипредајесе,јерјеумањини.Онуодређеномдијелукомадасхватадајесам,данеможедаихмијењаионда пристаје да мијењаШекспиров текст, почињеда пише стихове који одговарају менталном скло-пу те власти и самим тим иде им уз длаку, не су-кобљава се сањима,мислећида ће линијоммањеготпорадоћидонекогрезултата.Алиусуштинииуовој Пејаковићевој поставци видимо да је крај ма-лоизмијењениодједномпостаје трагедија.Циљ јебио да се представом изнесе порука, да се види укаквомокружењутиљудиживеидасенађеповез-ницасаданашњимвременом.Мождасенекоипре-познаоупредстави,пајеимаонекуреакцијунато.Судећипремареакцијамаупублици,многосељудиипрепозналоувашојпредстави.Аликаковинакрајусветогледате,ималисмисла,каопојединацсупро-

стављатисеилинамјенужноприклањатисесистему?Позориштесамо,каополазнатачка,нетребадану-дирјешењанатапитања.Оно јетудапоставипи-тање,изнесепроблем,анапублици,нагледаоцу једа то анализира,прихватиилиприсвојиина крајусам нађе неко рјешење. То је негдје иначе циљ исваке представе. Који год текст да поставимо, оче-кујемоданаконтогаљудиодукућидаразмишљајуо томе, да их дирне, без обзира да ли је катарзич-на,дали јекомична,далићесесмијатитридана,плакати или поистовијетити се са ликом на сцени.Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња из-вођена је неколико пута у Брчком. Како јебањалучко позориште и редитељ Нико-ла Пејаковић ову представу другачије донио?Иако јеовапредставауБрчкомгледанавишепута,сам избор селектора доказује да смо допринијелитомеда се тај текст садаприкаженанекипотпунодругачији начин. До сада није на овај начин пред-стављана, не знамда је некопредставу окренуо доте мјере каошто је то Пејаковић урадио, па је са-мим тим занимљивије и интересантије што је свепомјереноуоводоба, а опет је остало тонаријечјеу коме је писано, такодамислимда је то довољнозанимљивода биљудидошлидапоновопогледају.

Пише: Дејана Крстић

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.10

Razgovor

UDRUŽENIM I ZAJEDNIČKIM SNAGAМАDO PROMJENE U DRUŠTVUDanilo Kerkez, glumacRazgovarala: Anđelka Đurić

Uloga mladog Joce koji se srčano bori i traga za istinom, ipak na kraju gubi bitku na tragičan način! Da li je vrijedna takva borba?

Kao što ste vidjeli, mladi Joco se ne uspjeva izboriti,on se, zapravo, samo pokušao boriti ali srcem,iskrenošću,dušominadomda imadobrih ljudikojićetoprepoznati.Međutim,natomputunailazinadrugačijustvarnost i oni ljudi sa čistom emocijom, kojim je likmladog Joce vjerovao, poputUčitelja, su ga izdali.Nakoncu, njegova borba je od samog početka osuđenana propast. Danas, u ovom društvu smo i mi kaopojedinci,poputJoce,osuđeninajednuvrstutragedije,veću ili manju, ali u principu tragedija je tragedija.

„Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“ opisuje društvo koje je upravo prisutno na našim prostorima. Kako to, zapravo, prihvatiti?

Danas je ipak i gore!Mislim, da ovi ljudi ne bi baš ujavnostinaovajnačinispričalištarademeđusvojačetirizida,sigurnobito,maloviše,ofarbali.Činjenicajedasuunašojrealnostisimpatičnaopštanarodnaveseljaidasetodalekočuje,kakojeodigranoupredstavi,dokonikojirazmišljaju,naprostosusmiješniinepotrebni.Tojeipakporažavajuće,alinikovamnemožeoduzetiposljednjuvašunadu,daipakmožedoćidopromjenetakvezbilje.

Kako se odnositi prema toj surovoj stvarnosti?

Način na koji se može nešto promjeniti, jeste daudruženim i zajedničkim snagama pristupimo kapromjenama,korakpokorak,sigurnoćedatipozitivanpomakirezultat.Porukaijestedaseupravojoš„večeras“ne zaboravi tema i snažan zaključak ove predstave ida ujedno to postane ideja vodilja, koja će non – stoppodsjećatidavišenemožetako.Kratkoijasno,dostaje!

Da li je teško ili lako ostvariti značajne angažmane mladom glumcu danas?

Mladi moraju sami da traže svoje mjesto podzvijezdama, niko ih neće zvati i vući za rukav.Moraju podići glavu i one starije pogledati pravo uoči i zatražiti svoj prostor. Ali tomogu samo oni kojiiskrenoizdubinedušeisrcatoželeivole, jerodovogposla se ne živi, živi se od ljubavi prema ovomposlu.

11BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Prateći program

DRAMSKA BAŠTINA U SPISATELJSKOM, REDITELЈSКОМ I GLUMAČKOM ISKAZU

TradicionalnosvakegodineSusretipozorišta/kazalištau Brčkom počinju sa pozorišno dokumentarnimizložbama koje su posvećene dramskoj baštini ibosanskohercegovačkog,aijužnoslovenskogambijenta.Sve se one organizuju upravo u određenoj konkretnojgodinipovodomnekogod jubilejadramskih stvaralacai poslenika kojima su posvećene. Ranijih godina suiste bile posvećene isključivo dramskim piscima kojičine spisateljsku dramsku baštinu Festivala koji usvojoj konceptualnoj ravni i počivana domaćoj drami.U zadnje tri godine na pozorišno-dokumentarnimizložbama zastupljeni su i glumci i reditelji koji suostavili traga u dramskom prostoru Regiona. Trideseti šesti po redu Susreti pozorišta / kazališta, koji seorganizujudevetnaestegodinetrećegmilenijumausvomizložbenomdijelu imajupet pozorišnih dokumentarnihizložbi. Dvije se posvečene dramskim autorima,dvije glumcima, a jedna reditelju i teoretičaru teatra.UgodinikadaseodržavajuXXXVISusretipozorišta/kazalištavijekjeodsmrtiSvetozaraĆorovićaidevetdecenijaodsmrtiIveVojnovića,dvojicedramskihautorakoji su svojim dramama obilježili epohu kraja XIX ipočetkaXXvijeka.Dvojicaglumacakojiimajuodređenejubileje2019.godinesuAdemČejvan,komeje30godinaod smrti i devet decenija je od rođenjaRudijaAlvađa,dvojiceprotagonistakojisusvojimrolama,jedanmnogovišeupozorištuinafilmskomplatnuadrugiutelevizijskimserijamaidramama,daliposebanpečatBHglumištu.Idevetdecenija jeod rođenja JosipaLešićapoosnovnojpozorišnojvokacijireditelja,apododatnomangažmanui značajnog historičara i teoretičara drame i pozorišta.Svojevrsni pozorišni pripovijedač hercegovačkog krajaSvetozar Ćorović (1875 - 1919) je najpoznatiji kadaje teatar u pitanju po drami „Zulumćar“. Značajna su

i druga djela ovog autora kada je pozorište u pitanju(„Adembeg“, „Poremećen plan“, i dr.), ali priča o„Zulumćaru“jeinsceniranauteatrimauBiH,Hrvatskoj,SrbijiiCrnojGori.Jedanizčuvenogmostarskogtrojca,poredAlekseŠantića i JovanaDučića, pripovijedao jeupravoourbanomživotuinjegovimnevoljama.IupravotaĆorovićevadramskapričanja suneštoštoćesvakogpojedincaotrgnutiodnevoljeilimakarrazmišljanjaonjoj.SentimentalnovezanzaDalmaciju,aprijesvegaDubrovnik i Split, Ivo Vojnović (1857-1929) je ostavioneizbrisiva dramska djela koja su danas obavezni diolektire.Tuseprijesvegamislina„Dubrovačkutrilogiju“,„Ekvinocijo“i„Maškarateispodkuplja“.Sentimentalnostvezana za dalmatinsko područje je prouzvela posebnuemotivnost u Vojnovićevim djelima. Ponekad se činida je njegov dramski prostor trajno smješten izmeđukreativnog i opservacije. Otvorenost dramaturgijenjegovih djela je bila izazov zamnoga kazališta pa sumu djela igrana i u banjalučkom Narodnom pozorištuVrbaske banovine, ali i u sarajevskom Narodnompozorištu, kao i u drugim teatrima širom regiona. Rijetko se dešavalo u dramskom ambijentujužnoslovenskog pozorišta da je neko uspješno spojioteoriju i praksu. Uglavnom su to bili reditelji BrankoGavellaiHugoKlajn.Ali,tojeuspioiJosipLešić(1929-1993).IstraživanjaovogautoraunutarpozorišniharhivainjegovopriređivanjemonografskihpublikacijajeneštoštojenezaobilaznokadajeriječoteorijskoiistorijskojteatrološkojmisliuBosniiHercegoviniiRegionu.Sdrugestrane mnoge režije sa njegovim potpisom u teatrimaširomRegionasuostaviletragaurediteljskimpostupcima.GlumačkaveličinaAdemČejvan(1927-1989)jeostvariovelikibrojpozorišnihifilmskihulogakojesepamtekakooneubeogradskomJugoslovenskomdramskompozorištu,tako i one u u banjalučkomNarodnompozorištu, tadaBosanske krajine i sarajevskom Narodnom pozorištu. Glumackojijebio„skrojen“pomjerigledalištaje Rudi Alvađ (1929 - 1988). Zapravo to je bio jedan,slobodnosemožereći,mitskilikzajednosaReihanomDemirdžićem. Pamte se i njegovi pozorišni likovikreirani u predstavama rađenim u produkciji najvišeMalog pozorišta, danasKamernog teatra 55, a zatim isarajevskihteatra-NarodnogpozorištaiPozorištamladih.Ostaju da se pamte, ali i da dalje žive, izvrsna djela ipredstave i Ćorovića, iVojnovića, i Lešića, i Čejvana,i Alvađa. Korenspondiraju djela ovih pozorišnihposlenika, kako u spisateljskom, tako i u rediteljskomi glumačkom smislu sa vremenom kada su nastajala,ali i kada su postavljana na pojedine pozorniceširom južnoslovenskog Regiona. Svako djelo od ovihprotagonista je probuđivalo pažnju kod doživljavalacateatraitjeraloihdaiduukazalištekadasupredstavesapomenutimprotagonistimailiodistihnarepertoaruteatra.

Piše: Srdjan Vukadinović

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.12

Osvrt

OD GROTESKE DO TRAGEDIJE Piše: Mladen Bićanić

Zašto Ivo Brešan danas u teatru? I zašto baš njegovkultni komad „Predstava Hamleta u selu MrdušaDonja“?Redatelj predstavekojom suotvoreniXXXVISusretipozorišta/kazalištauBrčkom,NikolaPejaković,odgovara bez trenutka dvojbe: „ Zato što ne postojiništa aktuelnije, u ovome času, odBrešana.Nepostojiništamudrije,pametnijeitačnijerečenoonamasaovihbalkanskih prostora, o našemmentalitetu, nego što surekliNušić iBrešan.A izmeđunjih–Kovačević...Svismo mi, ovako ili onako, dio Brešanovog „Hamleta“,Nušićevog„Sumnjivoglica“iliSterijinih„Rodoljubaca“.ApokojniIvoBrešan(1936.–2017.)otimodrazimanassamihštosezrcalimounjegovimbesmrtnimlikovima,kaže:„Netrebauzroketražitiizvannas;onisuunama.Niti se treba zavaravati da nas političari mogu učinitiboljima,jersuoniplodistogmentalitetakaoisvimi.“Brešanspomenutikomadpišeprijevišeodpolastoljeća,praizveden je u zagrebačkom Teatru &TD 1971.godine,BanjaLukagaprviputvidinapozornici svogmatičnogteatra1984-teurežijiJovicePavića,akoncemprošle godine na scenu Narodnog pozorišta RepublikeSrpske postavlja ga redatelj Nikola Pejaković. Igravrlomotiviran i sjajnoposloženglumačkiansamblovekazališnekuće,predvodigaŽeljkoErkićunaslovnojroliBukare,lokalnogmoćnikaisilnikakojimudajeinekuprikrivenu,aliipakosjetnu,dozujezeistrahakojipratesvakonjegovopojavljivanjenapozornici,svakureplikukojaodzvanjapoputpucnjabičadreserasvjesnogdasuokonjegatekdivlježivotinjeanjegovajejedinazadaćapripitomiti ih inatjeratida igrajuponjegovomdiktatu.SjajnajeSlađanaZrnić,igrasuperiornoMajkaču,odličnisu Željko Stjepanović, Ljubiša Savanović, AleksandarStojković, Vladimir ĐorĐević, Nataša Perić i DaniloKerkez,kaoantipodglavnomliku,uuloziJoce,mladogčovjeka ibuntovnikačija jesudbinaodsamogpočetkazapečaćena onoga trenutka kada je digao glas protivsurovostiibezobzirnosti,lopovlukailicemjerjasredineukojojjeosuĐendaživi.ScenografijupotpisujeDraganaPurkovićMacan,kostimjedjeloJeleneVidović,muzikujekomponiraoPetarBilbija.Pejaković pomno prati Brešana u temeljnoj ideji,

razrađuje je postupno i gotovo bez velikih odstupanja,sve do tragičnog kraja. Tu crnohumornu komedijumentaliteta, grotesku što nam u lice baca vlastitudvoličnost i sklonost nezamjeranju, ropsku pognutostiponiznostpredsilomiautoritetomnebi liočuvali tajprividslobodeisamostalnostikojimatakosilnotežimoanikadaihnedostižemo,gotovoneprimjetnopreobražavau polje drame, u predjele tragičnog i neizbježnog,pokazujući namkamo to sve naša vlastita neodlučnostili bojazan da se odupremo silnikumože dovesti i štosvemožeugroziti.Teatar u teatru, kao forma,metod ipostupak,onojepočemulakoprepoznajemoBrešana,tojeonaintertekstualnostkojomseobilatokoristiusvomdramskomopusuikojamudopuštadanapodlozinekogvećpoznatogičestoigranogtekstaizsvjetskedramskeliterature tako jasno, nedvosmileno, točno i preciznoprogovorioonomušto sedogađa, tu,okonas,unašojstvarnostisamotonismoprijenjegaprepoznaliiuvidjelisve opasnosti s kojima se svakodnevno suočavamo.Pejaković to vrlo dobro uočava i razumije: igra seriječimainjihovimznačenjima,koristioriginalangovorizvornogdramskog rukopisa ali i ubacujegovor likovasmještenihsadaunekudrugusredinu,koristisračunatuautoironijukojomrazobličavaiteatarsamposebi,(bićeovovelikapredstava,čujemonejednomsapozornice),atime,naravno,idruštvoukojemtakvopozorištedjelujekao ivisokopozicioniranevođekoje timmehanizmomzla i podjarmljivanja rukovode, kao pošteni i uzornigrađani.Njegovo uprizorenjeBrešanovog „Hamleta useluMrdušaDonja“ vjerno je ideji izvornika ali nosi ibitnenovine: šekspirijanski jekrvavona samomkraju,nakon ubojstva glavni zločinac trijumfira: „Mi smopripremilipredstavukakvusvijetnijevidio–čujeteli?“,dokjedanosuučesnikauzločinukonstatira:„Nijelakouvestredudržavu–štatutejošnema,zlobe,zavistiištatijaznam...Oovomenetribanikomništadagovorimo,jel jasno?“, klasična je to mantra svakog autoritarnogsistema.Ništavišenemasezareći,krvaverukeitijeloubijenogmladićaposljednjijeznakopomene,krikkojimpredstavazamireiupozoravanas–nemanevinih.

13BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Okrugli sto

HILJADU GODINA TRADICIJE KULTURE NAŠIH UBILAČKIH ĆUDI

Piše: Suvad Alagić

NikolaPejaković,rediteljprvepredstavekojajeotvorilatakmičarski dio ovogodišnji regionalnih XXXVISusreta BH pozorišta/ kazališta u Brčkom -“PredstavaHamleta u selu Mrduša Donja“. Prije početka radana najnovijoj aktuelnoj dramskoj inscenaciji kultnogHAMLETA kultnog dramskog pisca BREŠANA,potpunojebiosvjestandajenakonslomasocijalističkogsistema i nestanka same države Jugoslavije ponovodošlo vrijeme kada je ovaj komad idealan tekst zapostavljanje na scenu. Radeći s dramskim ansamblomNarodnog pozorišta Republike Srpske, Banja Luka,Pejaković je toliko umjetnički direktno pogodio uraskrvavljeno, ubilačko i pljačkaško voljeno srcevremena koje živimo, vremena koji svi redom zovutranzicija, ali i vremena koje se hrani ljudskom krvljutraje naših hiljadu godina, i koje nema kraja ni izlaza.Odmahnakonigranjapredstave,podrukovođenjemmoderatora Dževdeta Tuzlića, urednika za kulturu uBHT, dok suglumci bili jošmokri zadihani i još puniemotivno tragično-komičnog magijskog pozorišnogmagneta, započela je dobra diskusija, a više je negoočito bilo da su i publika i pozorišna kritika, ipak,bili u blagom šoku, jer Pejaković u ovoj MRDUŠInije bio direktan, on je bio umjetnički ŠOKANTAN.

Aleksandar Stojković, glumac u predstavi. govorioje o jednoj vrlo zanimljivoj stvari u predstavi, ato je poruka iz testamenta Ive Brešana da se ovajkomad uvijek igra na jeziku kojim je izvorno napisan,što je i ispoštovano i vrlo uvjerljivo i sugestivno.„Ideja da radimo ovu predstavu je sa Pejakovićemdogovorenadesetakmjeseciprijepremijere28.decembra.Kada smo kontaktirali agenciju koja ima nadležnosti prava u vezi izvođenjaBrešanovih predstava, a to jejednaagencijauZagrebu,jediniuslovbioje,avaljdajeto i samBrešan svojim testamentom i naznačio, da senesmijedirati jezikpisca,štoznačidasekomadmoraigratiuoriginalunatomhrvatskomjezikuDalmatinskeZagore. I naravno da sam se pitao - šta će to sadznačitizanasovdje!?Temajeuredu, tosviželimodakažemo,daseništanijepromijeniloodonihvremena,da su i danas na političkoj sceni polupismeni, bahati,primitivni ljudikojimajekulturanazadnjemmjestu...“

Nikola Šimić Tonin: “Čim se spomene Brešan ilijednostavno počne govoriti o njegom djelu odmahpočnu prolaziti ti likovi od najvećih glumaca koje jedalo ovopodneblje.Nemožemopobrojati sve, ali evo,od Šerbedžije, Ljubiše Samardžića i mnogih drugihkoji su bili svojevrsni spomenici u to vrijeme. I ondasesadapojavi,ubilokojojdvorani,ubilokojojzgradi,

jednostavnoonoštoživimodanas.Vistenamavečeraspokazali kolika je svevremenost togBrešanovog tekstai najviše što semene dojmilo, poslali ste nam poruku-ništa senijepromijenilo.Oniodondasamosuobukliova nova odijela, etikete nalijepili, sa toliko toga kiča,neukusa.Dalistenamoneondaulikovimaovihdanasiodlazimokućispredstavesporukom-istaglava,istovrijeme, očito ili ne učimo ništa iz onoga što nam seprijedogađapapuštamodanamsetostalnodogađa...“

Miroslav Obradović:„Falilomijenapočetkutogkičaokojemgovorimojošviše,alinisamznaodajetehničkiproblem u pitanju, ali je to nadoknađeno kostimima.Sve govori da nam Brešana nikad nije dosta. Otkakosu obnovljeni Susreti ja se ne sećam da li je bilo parsezona a da nije igran Brešan. Gledali smo ga u višeizvedbi. Kao i sve ostale, ova mi se izvedba posebnosvidela,nebihposebnokomentarisaoBrešana jer je tuskoropasve,većrečeno.Fantastičnaigraglumaca,iakoje pomommišljenju sama igra bila u drugomplanu uodnosu na političare. Ali sa onim padovima SlađaneZrnić,zaistasamseujednomtrenutkubiouplašio,tolikoje tobilouverljivo, i ondaočekivanje - šta će sedesitinakraju.Nisamočekivaodasečistakomedijapretvoriu tragediju. Bili ste sjajni večeras, i hvala vam za to.“

Boris Marić:“Prvoželimdavampoželimdobrodošlicu,dobrodošliuMrdušu,jednuodmnogih-lijevu,desnu,gornju,donju,svejednoje,imaihmnogo.Najtačnijiopisovog komada je groteska, iskrivljena slika stvarnostikojuživimo.Alizapravo,ovonijeiskrivljenaslika,ovojeupravoonoštoživimoižaomiještovečerasgospodinPejakovićnijetujersampredosjećao,kadasamsaznaokojerežiraopredstavu,štamožedamečega,poredansamblasamogkojinemožedaomanejerimasjajneglumce.Mizapravoneživimouprošlosti,mojebarmišljenje jedamistagniramoiodatletasvevremenostsvihtihtekstovaBrešana. Čestitam vam svima na sjajnom izvođenju.“

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.14

СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА/КАЗАЛИШТА – ФЕСТИВАЛ МЕЂУНАРОДНЕ ВИДЉИВОСТИ

Брчко каофестивалски град. Брчко као позоришниград. Заобаова епитетау једној реченици заслужнисуљудикојисуосновали,азатимсвеовегодинеодржалифе-стивалподданашњимименомСУСРЕТИПОЗОРИШТА/КАЗАЛИШТАБРЧКОДИСТРИКТ.Поред чињенице дајепролазиокрозразличитефазеиоблике,идејаофести-валукаотачкикултурногсусретаосталајеоноштојеунекимтренуцимабиламожданајважнијастварзбогкојеовихданафестивалпрослављасвојтридесетшестирођен-дан(атраје45година).Каопоследицаиликаолинијаак-туелнихдруштвенихдогађања,основанје1974.године,снамеромдабудеместоСУСРЕТАЊАпозоришнихкућа,аутора,глумаца,редитељаизаљубљеникаупозориштеиградскидух,првенственоизБоснеиХерцеговине.Биојетоначинда једанмалиград, тада,будедеовеликогпо-крета оних који су се смело одважили да себи пронађуместокојећедоданасузаједничкомкритичкомдијало-гу окупљати људе сличних интересовања и оне склонеразматрању стварности на више различитих огледала.Сведочење ЈаковаАмиџићаиСрђанаВукадиновића, за-бележеноукњизииздатојповодомчетрдесетогодишњегтрајања Фестивала, можда најбоље описује атмосферу,околностиизначајтадашњелокалнепозоришнесценеуБрчком: Основна концепцијска значајка Фестивала ба-зирана јенадомаћемтексту,односнотекступисаномнаједномод језика јужнословенског језичкогподручјакоји

сви разумију и за који не треба преводилац, а који се уБоснииХерцеговиниприједеведесетих годинаназиваосрпскохрватски/хрватско–српски,аодДејтонскогУста-ва(1996)босански,хрватскиисрпскијезик.”(страна13) НосилацовепочетнеклицебилојеАматерскопозо-риште„ВасоПелагић”ирезултатикојејеовопозориштеостваривалоусасвимновојестетицииизражавањууама-терскомдрамскомстваралаштвуииздвајалогаоддругихкултурнихиуметничкихинституцијакојесусенанивоуграда бавиле аматеризмом. И задавало грдне мукељу-димауграду.Представекојесурадилибилесумодерне,високопрофесионалне,ималесууметничкијезикируко-пискојисутешкочиталиљудикојисуподржавалисамокласичне форме изражавања у драмском аматеризму. Уинтервалуод1961.до1974.годинеАматерскопозориштеималојепроходностнасвимсмотрамаодБрчкогдоХвара. Поред иницирања и оснивања Фестивала, измеђуосталог, то позориште утемељује јединствену манифе-стацију у театарскомживоту, која даје подстицај новимстваралачким тражењима. Овакав фестивал потврђујетададајепозоришнипокретуовомградупопримионо-веквалитетеитребадапостанетрадиционалнаманифе-стацијакојаћесвакегодинепредставитинајквалитетнијаи најавангарднија остварења од значаја за унапређењепозоришног живота у Босни и Херцеговини. Матичнакућа фестивала, логичним следом околности, постало

Пише: Предраг НЕШОВИЋ

15BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Округли сто

је 1974. године Аматерско позориште „Васо Пелагић”.Оноштојеинтересантно,аштосеморанагласити,је-стедасеуовомградуодржаванајзначајнијиинајстаријибх.Фестивал,уградукојинемапрофесионалнитеатар.Аштаонзаовајградзначи?Наравномногозначи.Уовомграду свиживе за овајфестивал.Жељно га ишчекују иувек се тражи карта више јер је то идеална прилика данајбољапубликавидипресексвегаоногаштосерадилоу периоду од годину дана у професионалним БиХ теа-тарскимкућамауРегиону.Уовомградусетокомгодинедешавају и други догађаји, не мање вредни, али ништасе неможемерити саСусретимапозоришта/казалишта.Иакоутомсмислуповежемогодинеионоштоовајфе-стивалсвојомтематско-програмскоморијентцијомпред-ставља,засветовреме,доћићемодооправданогмишљењакако се заиста традиција често гради иновативношћу.Али,евидентноБрчкојеуспевалодазахрабре,другачијеињиховеидејенађемирноместодабезвеликебукеипом-пе,покренувеликапитања,друштвенедилемеипробле-матизованомноговишенегонанеким„важнијим”позо-ришнимсмотрама.Такојебилосвихпретходнихгодина. ДанашњиСусрети...крозтеатарскеформеитенден-ције најављује тек долазеће театарске трендове и крозњих проблематизује често коначно постављене модуледруштвениходносакоји,каоивековимапре,својеодразеналазеуправонапозоришнимсценама.Затојебиловаж-нопојавитисеуселекцијиовогФестивала.Сједнестране,тоједекларисалоБрчкокаоградкојисвојимпозоришнимдухомсебепозициониракаотачкупресекатеатарауовомделуРегиона.Надругој страни,данасвеликипозориш-ниредитељиилиглумци,сукроз,управоовајфестивал,себестављалиуконтекстоногаштојетадазначило„сме-ламисао”,илиестетикапроцесаистраживањауобластидрамеипозоришта.Великијезначајзаправоималаједнаоваквасмотракаовеликиинкубаторпозоришнихидеја.Товаљдаидеодљубавиислободе–основнихпредусловадауметничкоделобудеспонтано.Утомевидимоправ-даност и значај Сусрета... у Брчко дистрикту данас.Именакојепамтиипишеисторијаовогфестивалачијасе претпоставка испоставила као оправдана и пре свегаистинита у „читању” потенцијала и важности ове врстеокупљања,напрвомместу,тосуљудикојигасвакегодинепосвећеноорганизују,тенатајначинчинедасебогатона-слеђе,којесадапревазилазиоквиреинституције,пренесеинагенерацијекојесепозориштутекуче.Текондадолазеуметницикоји,узчестонадљудскенапореовихпрвопоме-нутих,остајузабележенинафотографијама,убилтенимаиновинскимчланцима,каоносиоципокренутогдијалогауономештојевидљивоилакшепамтљиво.Затојеовдене-избежнопоменутионоштоћеједномбитизаписаноумно-говажнијимдокументимаодовог;тодасууБрчкомбили,изапубликуигралиглумци,врсниглумачкиствараоциизБоснеиХерцеговине,Србије,ЦрнеГореиХрватске…Данасјетотеатарскаманифестација,којапокрећеонапитањакојабитребалоданамбудупрва.Крозпроцесеиистраживања,откривасеновисвет,несамопозоришта,већсвакодневицеокојојсечесто(о)лакопромишља.Врлојетешкоодолетианепоменутиитодастваралаштвомора

даприбегаванајразличитијимметодамакакобискренулопажњунасебе.Каоданиједовољнасвадосадашњаграђа,свиуспеси,бројкеиљудикојиданаспрослављајутајтриде-сетишести(четрдесетпетогодишњи)рођендан,тимевећдубокозалазећиудругуполовинуједногживотногвека. Увременукоје је захтевно,преиспитивањесавести,провокативниприказдруштвенихоколностиупозориш-номизразу,алииусвакојдругојуметности,јестеонопочемусеуметничкипроизводразликујеодмедијскезаба-ве.Већинапозоришнихстваралацаусвојимделиманепо-стављаникаквапитањанити,самимтим,дајеодговоре.Позоришнипродукт,акоусвомсадржајуниједруштвеноактуеланилиаконесадржи јасанактивизам,отпор,по-стајеиостајесиромашнодело.Драмскапричајесамопо-лазиштезаоноштостваралацжелидапредстави.Безтогауметностпостајеједнодимензионалниприказ.Критичкоисубверзивнојеоноштоодређујевредностдела.Утрагањузадубљимсмисломдолазимодозапитаности,сумње.За-питаностјесуштина.Онасвакоделоможеестетски,алииетичкидаодреди.Запитаностнадсобом,каокодХам-лета,проширујесенадзапитаношћунадсветом.Одговорнадруштвенепојавеодтрадиционалногдоексклузивног;од Брехта који је својим делима учествовао у друштве-нимоколностимадосавременогизразакојиподразумеваангажовани говори друштвени активизам.Питања којапостављајуауториизабранихпредставаподразумевајуихрабростзатрагањеисуочавање.Сусрети...имајупресве-гауметничкидометкојијепресуднаодредница,анесамопукозадовољавањесценскогизраза.Унајбољемслучајуони су постали расадник нових и свежих стремљења. НемојмозаборавитидругустрануоногаштоСусре-ти...значеусвомпуномсмислу.Тојепублика.Млада,онанајважнија,којојјеовонекаврстаподстицајаиохрабрењазаискоракусветслабоопипљивихформиитрагалачкихпутеваодкојихсечесто,радималихсигурности,склањамо.Сусрети...каооваквиданас,подстичунаактиванодноспремастварностииузсвојупубликунедајупросторазата-ворење,већсталнотрагањеипитање.Ускладустим,мо-ждајекризасредњихгодинаначинилаовајфестивалпоно-вомладим,актуелнимслоганом„Заточениупрошлости”којимовогодишњиселекторВладоКерошевићјошједномсвојимодабиромпредставапокрећеиинсистирана„акту-елноститеме”оногаштопозориштеносикаоидејусталнепроменеусвимсвојимаспектима.Овогапута,унасловујесублимирансмисаосвегаштоједосадаурађено.Упра-во јевремедасезапитамо,променимоиутомеостане-модоследнисвакомнеотуђивомделупрођеногискуства. На крају, наслеђеСусрета... је огромно и вредно.Утрадицију овог фестивала уграђени су таленти и на-пори многих људи. Њихов рад нећемо анализирати,већ ћемо одати признање њиховој храбрости и отво-рености за све праве потезе. Наслеђе овог фестивалаинспирише и мотивише, пре свега младе, да без об-зира на судбину театра буду храбри и доследни себи. Отварањесе једогодило,иакојесудитипремаонојнародној„Појутруседанпознаје”можемоочекиватиизу-зетнолепдан.СвеговоридасуиовогодишњиСусрети...направомпуту,путукојилагановодикајошједномуспеху.Срећно!

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.16

Razgovor, Nataša Perić, glumica

ANĐA JE ŽRTVASISTEMA KOJEM SE PRILAGOĐAVA Piše: Maja KovačevićNa prošlogodišnjim Susretima pozorišta gledali smoje u predstavi „Naši dani“, a uBrčkom je nastupala iu „Urnebesnoj tragediji. Nataša Perić, glumicaNarodnog pozorišta Republike Srpske još jednom jebriljirala svojom glumom na brčanskoj pozorišnojsceni. Ove godine pojavila se u liku djevojkeAnđe u „Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja“.

NatašakažedajeBrešanovtekstpokojemjepredstavarađena pretrpio izmjene, a ponajviše dio koji seodnosi na lik kojeg glumi. Za predstavu kaže da nakomičan način prikazuje nimalo šaljivu stvarnost.

Kako bi opisali lik Anđe?

Anđajedjevojkakojasenašlaizmeđudobraizla.Moglobiserećiidaježrtvanašegsistema.NebihnikadželjeladapostanemtaAnđa, tavrstaosobe.Nebihvoljeladasam okružena tim ljudima. Milsim da je Anđa dobraosoba, ali se sistemu prilagođava na loš način. Zaradposlaonaradinekelošestvari.Istovremenopokušavaidaspasisvogmomkakojiseprotivisistemu,aliutomene uspijeva i on tragično završava. Nastojala sam dashvatim likkojegglumim i nemislimda je zla osoba.

Šta nam, zapravo, Anđa poručuje?

Iuživotuseuvijeknađemopod timokolnostimakadamorašdadonesešodlukudalijeuredudaseneštouradiilinezaradnečega,tedaotometrebadobrorazmisliti.

Jeste li zadovoljni kako je publika reagovala na ovu predstavu?

Ovo mi je treći put da sam u Brčkom i svaki put seradujem kada dođem. Zadovoljna sam kako nas jepublika prihvatila. Uspjeli smo da ih nasmijemo.Moram da priznam da sam zaodovoljna i kakosmo odigrali predstavu. Generalno, bila je lijepaatmosfera. Bilo je puno aplauza, što me baš raduje.Nataša uporedo igra u „Našim danima“ koji su narepertoaru Narodnog pozorišta Republike Srpske.Uskoro ćemo je gledati u još jednoj predstavi, rađenojpo jednom Dučićevom djelu, ali ne otkriva kojem.

Koja Vam je uloga bila najzahtjevnija, a lik najomiljeniji koji ste do sada odigrali i da li postoji uloga koju biste željeli da odigrate?

Svaki lik je zahtjevan na svoj način. I kada igrašsporednu ulogu, ti opet igraš jedno živo biće i dužansidaga,kaoglumac,opravdaš i izgradiš.Nemogudaodvojimnajdražeuloge.Svesumidrage.Volimdaigramsa ovom ekipom sa kojom smo nastupili uBrčkom.U„Našim danima“ jednu scenu igram sa sinom i to imaposebnu draž. Volim glumačke izazove, pa zbog togainemamulogukojubihvoljelaodigrati, jer sasvakomulogom usavršavam i otkrivam i nešto novo o sebi.

Osvojili ste brojne pozorišne nagrade, a u septembru i svoju prvu fiilmsku nagradu na 54. Filmskim susretima u Nišu za glumačko ostvarenje u filmu „O životu i smrti“. Koliko Vam nagrade znače?

Ta filmska nagrada mi je posebno draga jer je prvate vrste i iz razloga što nemam mnogo iskustva nafilmu. To je bio jedan od mojih prvih filmova kojesam snimala. Nagrada mi je bila veliko iznenađenje.Nisam je očekivala. Svaka nagrada znači, posebnomladom glumcu jer podstrek za dalji uspješniji rad.

Za sebe Nataša Perić kaže da je veomaorganizovana osoba i privatno i na sceni.Mladim ljudima poručuje da slijede svoje snove.

17BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Осврт

ТЕАТАР У ТЕАТРУ” ИВЕ БРЕШАНА– ТЕАТАР ЗА СВА ВРЕМЕНА

Синоћ, 21. новембра/студеног. Брешановом „Пред-ставом Хамлета у селуМрдуша Доња” као хрони-ком о Букарином разбојничком тријумфу над свимправним режимима засигурно је најтачнији одабирзапочетакфестивалскогпрограмаСУСРЕТИПОЗО-РИШТА/КАЗАЛИШТАБиХБрчкодистрикт.Сјајанпочетаковеманифестацијеизвођењеминајновијимтумачењем наше колективне драме наглашавањемтрајностивременакорупцијеурежијиНиколеПеја-ковића и извођењуНародног позоришта РепубликеИво Брешан (1936– 2017) сјајни аутор врло кри-тизерских драмских текстова, који је можда по-најбоље познавао, осетио и описао ментали-тет наше вечне „Мрдуше Доње”, је написао:„Текст’ПредставаХамлетауселуМрдушаДоња’,на-писанјошгодине1965,редигираосамдосаднеколи-копута.Овањеговапосљедњаредакцијанаправље-најеускладусрежијскомконцепцијомпраизведбе,одржанеуТеатру&TD19.травња1971.ЗахваљујемредатељуБожидаруВиолићу,глумцима:КрешимируЗидарићу,ЗвонкуЛепетићу,ШпириГуберини,Божи-дару Бобану, Златку Црнковићу,Мирку Војновићу,МладенуБудишћаку,ИвиФицију,ТомиКнежевићу,Влади Облешћуку, Ђури Утјешановићу, Божи Тра-кићу, те глумицама: Власти Кнезовић, Мињи Ни-колић,ЛениПолитеоиЗденкиТрах,којисусвојомкреативношћу придонијели оживљавању текста насцени, те тако и овом његовом коначном облику.”Комад„ПредставаХамлетауселуМрдушаДоња”јепрерастао дневну потрошност и уврстио се у трај-невредностихрватскекњижевности,ипрво јесуо-чењесБрешановомтраги–гротескномвизијомнашеблиске прошлости и живота уопште. Данас се, саисторијске дистанце, може устврдити да је појаваИвеБрешанакрајемшездесетихгодинабиладоистапрекретничка. Као зачетникфарсично– гротескногмодела драме Брешан радикално прекида с крле-жијанскимтипомдрамекоји једотададоминирао.За разлику од већине драматичара у послератномраздобљукојистварајуподутицајемМирославаКр-леже,Брешансесвојимдрамаманадовезујенатради-цијухрватскогпучкогтеатраисредњовековнефарсе,као и на развојну линију хрватске комедиографијекојаводиодМаринаДржићаиТитушаБрезовачког.Специфичанмедитеранскисмисаозахуморповезујега и с дугом традицијом евопске комедиографије.Специфичност Брешанове драматургије је и да онвећину својих драма гради на темељу великих де-ла светскекњижевности, каошто су „Хамлет”или„Фауст”.ВећинатеоретичараикритичараовајБре-шанов поступак објашњава тежњом да се теме ве-зане уз друштвенополитички актуалитет уздигну

на висину универзалног и свевременског. Притомсе не сме занемарити ни специфичан друштвено-историјски контекст који је аутора на неки начин„присилио” на недиректан говор кроз туђа дела.Јер,критичностиувекполемичантонпремаствар-ности учинили су Брешана једним од најпопулар-нијих и најизвођенијих аутора, али су му истовре-мено обзбедили етикету „неподобног” писца.Каквупорукуова комедијашаљеданашњојпубли-ци? Да ли уопште има поруке? Има, ово је једансвевремени текст и поручује једино то да се човекнемењабезобзиракојирежимбио,укојемдруштвуживи, у којем систему. Тако је било у доба соција-лизма.Но,иуданашњојтакозванојдемократијипи-тањејеколикозаправоимаслободе,анасценисуидаљенекиоблициприкривеног говораи (ауто)цен-зуре.Човекјеувекчовексасвимсвојимманама,сасвојимподложностима,својомпотребомзамоћи.Ибезобзиромдалисеуоригиналурадиосоцијализ-му,доданассеништанијепромиенило.Променилисусережимиидругачије јесвеалиусуштиничо-век увек остаје исти.Данасљудима у 2019. годиникао и младим људима који имају двадесет година,је све то занимљивои све то им је разумљиво. За-то и реагују заправо исто јер уопште није битно укојемто системуживимо.Чактоне спречавадија-лектдалматинскеЗагореукомаду,којијетежакчакиЗагрепчанима.Апсолутно,снагаИвеБрешана,јеучињеницидајетокомадкојијенаписаншездесетихгодинапрошлогвека,аможеиданасдасеиграинте-гралнитекстбезиједнепромењенереченице.Текстсеиданасизводинанашимпозоришнимсценамаиувекјесвежиактуелан.Свеосталозависиодинвен-цијаактераовеавантурезванепредстава– глума-цаисавременогисвежегредитељскогишчитавања.Мењајусенекедругестварикојенаспреводеизоногвремена у данашњевремеи једноставно то је самодоказколикијепримитивизам,амисмо,нажалост,јошувекна овимпросториманедовољнообразова-ни у смислу тога да се не волимо ни образовати устваримакојесуданасдругачије.Радијеволиморо-бовати предрасудама и некаквим стварима које сунамједноставнолакше.Онданасјестрахнапустититајмоделјерсебојимоштаћемоакопустимоунашасрцанекодругосветло,штаћемоса свомтомсил-номмржњом,штаћемосасвомтомсилномтугом,штаћемоса свимтимсилнимразочарањима,итд...Иуправозатојетајкомадтоликоснажан.Иснажанјејерпоказуједапримитивизамумотанубилокојуврстуидеологије,потпунојесвеједнокоју,изузетнопогубанзасвенас,па,евосепоказуједајепогубаннанекиначинизаонекојисунавласти.Дакле,тај

Пише: Предраг НЕШОВИЋ

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.18

Осврт

примитивизамзамотанубилокојуврстуиделогиједолазикаоједнаврстабомбекојајеиемотивнаиеко-номска,исветебомбекојенасбомбардујузадњих30годинапоказујудајетомоделБукаре.Односно,дајеБукараидаљепостаопрототипполитичаранасвимовимпросторимабезразлике.Дакле,некокојемо-ждачакижртваједногсистема.Жртваутоликошто,каоштооригиналниШекспиркаже, акоји сепуноспомињеуовомкомаду,некисусеивластитепаметиодреклинебилисесакрилиусигурнулуку.Тојефе-номеналансклопсвегатогаштоБрешанстављапредоне којирадепредставуи гдеима апсолутно толи-коматеријала,икојијезаистаинспиративан,икојистраховито тачно, кристално јасно кореспондира сданашњимвременом.У„ПредставиХамлетауселуМрдушаДоња”,очигледноједасвинегативнилико-виегзистирајуиданаспостојемеђунама,инанека-кавначинсвеихјевише.Затосмоувексвипрозваникрозовај текст јерсмоубившемсистемудозвоља-валидаседогађатоштоседогађало,дозвољавамоиданаскадаимадемократиједаопетпостојеБукаре,даопетпостојеЈоце,даопетпостојинекокопрође,некоконепрође.Нематувеликеразликеупринципу.ИдаљеживимоуземљиБукараопседнутихвлашћу,лажнимморалом,патриотизмомипримитивизмом.Сваки град јеМрдушаДоња.Сваки град је постаоМрдуша Доња. Она препознатљива и незаобилаз-на литерарна, али и позоришна: или ћу га ја теби,или ћеш га ти мени –што би сваки иоле писмениБританац препознао у Хамлетовој, олити Шекспи-ровојдилеми:битиилинебити.Tobe,ornot tobe.Ово је данашње шекспировско исмејавање нашесвакодневице, исмејавање друштва. То је и ВиљемШекспир радио у својим комадима. Исмејавао једруштво.Онјеочитобиоједаноднајвећихсатири-чара свога времена, ако јемогуће тако рећи.Апсо-лутнојетакоиданас,иужаснојезанимљиваенер-гијетаквихљди,изговарененекереченицеиначинна који оне одзвањају. Букара, антологијски ликуправитеља задруге из Брешанове драме, је једназверкаentertainmentапуштенаутосвојесело.Види-текакогајеауторзамислио:пије,волижене,човеккојиволиживот,човеккојијенанекиначинисим-патичандругимљудима.Паето,исвојомнекомси-ровомснагомиједномсвојомпромућурномдушом,једнимсвојимздравим,сељачкиминтелектомон јеуспеодасенаметне...његоваисторијасеиприпове-даукомаду.Онсесталнопозиванарат,азадњисеприкључиотомрату.Памитоимамоиданас,толи-котогаимамоокосебедајетоневероватно.Букаразбиљаиматоликомногодаихвишенеможемонипрепознати–одонихсоцијалистичкихБукарачијесусебелекошуљенадималеипуцалеодсвежепече-не јагњетинекаодневногредапартијскихседница,па до ових данашњих, капиталистичких Букарица,једнако поспаних, задриглих и преждераних, ра-ширенихпо скупштинскимаклупама „самосталне”државе.ИБукаринјехорданасјегомилаљудикојисупренесрећнеинеспретнекукавице,браћапосит-

номграбежу,неголихладнеособедржавногапарата.ДајетекстсвевремендоказујуижртвеБукаракаоштојеСеоскиучитељ.Упредставиподносивеликупси-холошку патњу не могавши се одупрети бахатостипокваренихибезобзирнихлокалнихкабадахијакојиодлучујуотуђимживотима,алинемогавшидасеоду-пренисвоместрахудасеуспротивипротивтаквих.Сви смо ми брехтовске жртва капитализма, и по-зваобихсеодмахнаналикМекиНожиз„Просјач-кеопере”.ОнјекриминалацуЛондонуипостављапитањештојетоуодносуначек,меницу,односно,картицу.Штајепљачкабанкеуодносунаоснивањебанкеиштајетоубиствочовекауодносунањего-во запослење, и ми данас имамо све те неке ства-ри уобличене у један велики, великижрвањ једногдивљегкапитализма,јермикаољудинисмоуопштеспремни.Насјетајкапитализамсвезаједнозадесиона једаннајнемилијимогућиначинисвеоненајго-ре ствари које смо ми могли са Запада довући онесу довучене коднаси оненас уништавају.Ми смосви, нажалост, толико избомбардовани негативнимстварима да уопште није чудошто сељуди немо-гу насмејати и опустити. Зато је, признаћете, људеипакмного теженасмијати. Изазвати смех, узљу-бав као једно од најплеменитијих осећања, је једаноднајлепшихдаровакојечовјекима.Дасенасмеје.Поготоводасенасмејекадамујетешко,кадаизнекецрне, тешке ситуацијеможеизвућинештопо чемује,накрајукрајеватај,нашчовексаовихпростораизузетнопознат,подухукомичном.Којиинајцрњестваринекаквепокушавакрозтукатарзусмехаолак-шатисамомсеби.Макарнапетминута.Тавелика,велика, ретка ствар, поготово, у данашње време.Тојесензационалноколикосутостваримодернеисадашње,аопет,тонијекомаднаписанусмислудасеупирепрстомјерондасвакитајчовек,којијеБу-кара,имаистирецептсистимстварима.Првајепо-зивнапатриотизам–јасамнајвећипатриота,јасамвећиодвасисвикојинистеузменевистепротивнемене,итд.Такода,дакле,свиговореистеречени-це...идивнајереченицакојујеврлотешкорећи,мис-лимдајујенаписаоСемјуелЏонсон„патриотизамјепоследњеуточиштехуља”.То једивноречено.Авидитекадасетареченицакажетадасвискоче,по-готовонаовимпросторимагдесупатриотеоникојитроше бензин на рачун других, троше туђи новац,градефирменанатомељимафирмикојесупропале,априпадалесунекомеунекомдруштву...Дакле,свесутоствариодкојихсеследиш.Овојетоликомра-чанкомад, толикому јекрајмрачан,којидоводиупитањетоданиживотљудскиниједовољанразлогданекопрестанебитиполитичкиамбициозан,маокаквојсесрединирадило.ЗапричуолокалномБу-кариникаданијетоликобитновреме:онипостојеувременуГогоља,РаблеаилиШекспира.АБрешанјетакавмагперадаонтосвенаправиинапишенатајначиндасемитокомовепредставесмејемодоксенесмрзнемо,доксетоогледалонеокренепремана-маиприкажесвиманамагдемитоживимозаиста.

19BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.

Osvrt

Знајући унапред све ово претходно елаборира-но,Иво Брешан је знао да ће то бити оправдани иприхватљиви разлог да се не изводи „ПредставаХамлетауселуМрдушаДоња”, онјеприбегаопо-себном принципу извођења у позоришту, а комадпостаокоднаснајпознатијипримертеатраутеатру.Појам театра у театру означава додатну драм-ску радњу (уметак) која је уметнута у оригиналнудрамскурадњу (оквир).Наиме, ради се о врло сло-женом феномену те је потребно јасно га дефини-сати и рашчланити одређене његове критеријумепопут: улоге текста уметнутог комада с оквирномрадњом, улоге простора, идентитета глумаца итд.Брешанов театар у театру саграђен је на позна-том класичном предлошку Шекспировог Хамлета,који му је уједно и један од највећих изворишта.Но, Шекспиров Хамлет доживеће у Брешановој„Представи Хамлета у селу Мрдуша Доња” тешкооштећење, тј. својеврсно поједностављење, а тимеискраћење.Наиме,доћићедопоједностављењанесамојезика,већизбивања,односа,пасведопојед-ностављења назива ликова (Хамлет ће тако поста-ти Амлет, док ће Офелија постати Омелија итд.).Тако у Брешановом театру у театру реалност по-стаје представа, док се истовремено разоткриваполитичколице, алиуједноисва,дотогтренутка,маскирана лица мештана у селу Мрдуши Доњој.Театрализацијом ликови у Брешановом делу про-говарају истину о „стварности” које су и самидео,али ипак дистанцирајући се у одређеној мери. Например, Шкунци се чини да је једина могућностделовања и могућност да проговори о свом по-ложају унутар друштва управо преузимање новеулоге у „Представи Хамлета..”, којом он постајередитељ, а не више сеоски учитељ.Шкунцин мо-нолошкитеатарутеатруповезан јестеатромуте-атру читаве драме.Он, наиме, преузима улогу којаје у преузетој структури заузимала исту позицјју.Овде,феноментеатраутеатру,омогућаваписцу(аиактеримапредставе)данасцениприкажу,безпосле-дицаосудеполитике,свештојеподложнокритициу једномдруштву.Дасемрдушказаједницаналазиукритичномстању,дауњенимжитељиманемапо-враткаморалнимвредностима,дауњиманемапо-жељне равнотежеживота у приказаној средини, да„негативци”идаљеостајунекажњени,дасусвионикојисекрећусупротнимсмеромодоногводећег,по-литичког, већ унапред осуђени на пропаст. Наиме,театарутеатруомогућавазакључаккакоистоименадрамазаправоинијевишетоликообрачунсполи-тиком, колико с менталитетом који може доћи навластзавремебилокојевладајућеполитике,ПритомсеШекспироваузвишенатрагедијамеханичкипод-ређујепримитивнимживотнимузоримаиприлика-ма.Но,драмскиархетипутиченастварниживотпасесељаци,иизвансвојихулога,приближавајураспо-редуснагауШекспировојтрагедији.Можесезакљу-читидазаправосвакилику„ПредставиХамлета...”„глуми” оно што он у стварном животу и јесте.

Prvu večer 36-ih Kazališnih/Pozorišnih susreta uBrčkom održana je predstava Narodnog pozorištaRepublike Srpske Banja Luka „Hamlet u seluMrdušaDonja“ u režiji Nikole Pejakovića. „Hamlet u seluMrdušaDonja“ je satirična drama Ive Brešana nastala1965. godine koja kontekstualizira i parodira vlast inarodebivšeSFRJ.KomadjepostavljenkaosavremenaadaptacijakojaukazujenatodasemnogotogazapravoinijepromijeniloodBrešanovogdoba.Izmještajućilikoveu savremeni kontekst a pri tome zadržavajući izvornigovorseukazujena toda jedruštvoostalozaleđenuunekomprošlomvremenu.Radnjadrame jesmještenauviluPulje,predsjednikakomitetazakulturuiprosvjetugdjeseostaličlanovikomitetaokupljajudabipostavilislavniŠekspirovkomad„Hamlet“.Članovikomitetasuprikazanikaoneotesaniprimitivci,karikaturedanašnjihpolitičara, koji ne poznaju osnovna pravila ponašanja imorala, te je manipulacija osnovno sredstvo vladanjamasama. Među njima se vidno ističe sluga, jedinimeđu njima koji je visoko obrazovan ali koji morapristatinalicemjerstvoikorumpiranostdabiprehranioobitelj. Kroz postavljanje Šekspirovog komada, likoviuspostavljaju mišolovku u koju sami upadaju, ali gdjeipakonajnajnedužnijiodnjihstrada.SlikesamihscenapodsjećajunaDaVincijevu„Posljednjuvečeru“,stimdasuuovojsvilikoviJudeosimJoce/Hamletakojinedužanbivarazapet.Krozmotivepohlepeipožudeseoslikavajulikovikojipredstavljajuononajniželjudskoikojisuposvojimmanirimabližizvijerimanegoljudima.Najčešćesredstvo komike u ovom komadu su pretjerivanja,ponavljanjaivulgarizmikojimasusituacijedovedenedogroteske.Kroztoseautoironijskigovoriozločinupremakulturi, onakvom kakvom ova predstava pokušava daparodira. Svođenjem tragičkog na komičko, predstavasamanamećeiponištavavlastituidejuorevolucijiipobuniprotivkorumpiranevlasti.Krozgroteskuikarikiranjeovajkomadjekritikanesamodruštva,negoipozorištakoje pristaje na to da bude svedeno na dno ljudskog.Ovapredstavanijenikakavodrazdruštvavećkritikanasamteatarkojiismijavadrugedokismijavasebe.Temaovogodišnjegfestivala„zatočeniuprošlosti“sevidljivoogledaupravouovomkomadustežnjomkboljimidealima.

ZATOČENI U SELU

MRDUŠA DONJA

Piše: Emina Šehić

BILTEN BR. [1] БИЛТЕН БР.20

Komentar

SKUPŠTINSKA INICIJATIVA: PROGLASITE SUSRETE POZORIŠTA/KAZALIŠTA DANOM OD KULTURE

Dolazi na Godina Nova. Kako znam?, pitate se, aodgovor je jednostavno lak. Kada budete shvatili dajaznammnogoviše,ali šutim,shvatitćete ikakosamdošaodozaključkadadolaziGodinaNova(dotrenutkazaključenja teksta nisam semogaoodlučiti gdje stavitiveliko, a gdje malo slovo). Ne, vi koji mislite da samdo zaključka došao posredstvomkalendaramoramvasrazočarati. Kalendar nemam kod sebe. Stvarno kakokadanemapomagalapomoćisamsebiiodreditineštoštojeodređenozakonima.Jednostavno.Staviteseupoložajda odredite bitne datume u svom životu. Na osnovunjihodređujemosveostalezakonitosti.Kakolijepizraz„zakonitosti“.Niješija,ali jevrat,alibitno jeda je tu.Značivraćamosepričiizpočetka. Odredite si neke datume. Nemojte samo da vaszavaraju blagdani, praznici i svetkovine.Na njih se neobazirite i nemojte ih stavljati uz pojam zakonitosti.Razlogvamje,valjda,jasan.Dokjevijećaičovjekadotleće biti i datuma koji su danas bitniji od sutra.Uzmitezatodatumekojiuvijekpočinjuizavršavajuutrenutkuispoljavanja preciznih događaja.Nova godina je uvijeknapočetkurazdobljasvakoggodina.01.svibnjajeuvijekdatumkadaseradineradspajaju.Čudo.Radineradpazajedno.Kako?Vrlojednostavno.Josipjebioradnik,aonisudrugislavećiradnapravilineradnidan.

Takose rad ineradspojišena izletištima. Jedni rade–vrteražanjidrugineradejersetogdananeradi.Recimoakosevežetedatumomrođenja,tajćetedatumuvijekpamtitiislaviti.Prvoslavitegazatoštostestarijijošjednugodinu.Drugoslavitejersterođeninatajdanugodini.Svidrugidatumisutudavasupozorenanekidogađaj.Katolici ipravoslavciznajudajeBožićuvijekzimi,osimakonamseklimatotalnonepromijeniiznajuda ovaj blagdan je na okončanju (Katolici), odnosnopočetku(Pravoslavci)kalendarskegodine.Iteškodaćeseneštopromijeniti.IstojesUskrsom/Vaskrsom.Ovajblagdandolazisproljećem.KodMuslimanajemalotežeodreditisepovjerskimblagdanima,jerBajramnedolaziumatematičkojformulistvaranjakalendarskogmjeseca.Podsjećanjaradinapominjemdasveovisiodsunčevaimjesečevadana.Kakoodreditisadašnjitrenutakuglobalnojsvjetskojeri satkane od povijesnih činjenica. Tu su zato Susretipozorišta/kazališta. Ona uvijek dođu u jesen. Zato jedatum Susreta kazališta/pozorišta vrlo jednostavnoodrediti. Dolaze u jesen, u XI mjesecu (novembar/studeni)izasvejeISTIdan.JediniPRAZNIKkojegsvištuju (poštuju).Oprostite - ne svi.Opet je bilo sjedalakojasuprazna.

Piše: Tihomir Bijelić