1

Prvo obraanje dade u Nemakoj Rihard Hilzenbek (1918)

Dame i gospodo!

Ovo vee je zamiljeno kao znak podrke dadi, novom meunarodnom umetnikom pravcu, osnovanom pre dve godine u Cirihu. Meu inicijatorima tog lepog cilja bili su Hugo Bal, Emi Henings, slikar (Marsel) Slodki, Rumuni Marsel Janko i Tristan Cara i na kraju, mada ne i poslednji, ja lino, koji sada imam ast da istupim u ime svojih starih prijatelja i propagiram nae stare-nove poglede. Hugo Bal, veliki umetnik i jo vei ovek, potpuno nesnobovsko i neknjievno ljudsko bie, osnovao je u Cirihu, 1916, Kabare Volter, u kojem se, uz nau pomo, razvio dadaizam. Dadaizam je neminovno bio meunarodni proizvod. Morali ste da pronaete neto zajedniko sa Rusima, Rumunima, vajcarcima i Nemcima. Bio je to pravi vetiji sabat, kakav ne moete ni da zamislite, halabuka od jutra do mraka, divljanje bubnjeva i tam-tamova, ekstaza dvokoraka i kubistikih plesova. Rumuni, koji su doli iz Francuske, voleli su Apolinera i Maksa akoba, i znali sve o Barzinu, Pome et drame1 i kubistima. Marineti, Palaceski (Aldo Palazzeschi) i (Alberto) Savinio pisali su nam iz Italije. Mi Nemci smo tu bili prilino izgubljeni. Bal je zapravo bio jedini koji je prihvatio i promislio sve probleme koje su postavili futuristiki i kubistiki pokret. Moda su ga i neki meu vama sluali kada je 1915, ovde u Berlinu, govorio na Ekspresionistikoj veeri, koju sam organizovao zajedno s njim.2 To je zaista bila najekspresionistikija poezija koja se mogla uti u Nemakoj. Bal je onda poveo svog besnog psa u vajcarsku, matu takve snage da manje due, kao to su Rubiner (Ludwig Rubiner) i Koridi (Eduard Korrodi), jo uvek pate zbog nje. Kabare Volter je bio naa eksperimentalna pozornica, na kojoj smo pokuavali da pronaemo ono to nam je zajedniko. Zajedno smo pravili predivnu crnaku muziku, pomou egrtaljki, drvenih palica i drugih primitivnih instrumenata. Igrao sam ulogu kantora, skoro mitske figure. Trabaja, Trabaja la mojere... uz dobru dozu patetike. Ljudi iz Ciriha, svih fela i zanata, ujedinili su se u kampanji protiv nas. To je bilo najbolje od svega: sada smo znali s kim imamo posla. Bili smo protiv pacifista, zato to nam je rat, na kraju krajeva, pruio priliku da ivimo u slavi. A u to vreme, pacifisti su bili jo pristojniji svet nego danas, kada svaki glupi balavac, koji mae svojim knjigama 1 Naslov Barzinovog asopisa (pesnik Henri-Martin Barzun, 18811973, jedan od pionira simultanizma). 2 Expressionistenabend (ekspresionistiko vee) u Haromoniumsaal, prvo takvo u Berlinu, pie Hugo Bal u svom dnevniku, za vee odrano 12. V 1915. (Hugo Ball, Die Flucht aus der Zeit, 1927, str. 23, izdanja iz 1946.)

2

protiv duha vremena, pokuava da izvue neku vajdu iz ekonomske situacije. Bili smo za rat i dadaizam je i dalje za rat. Stvari se moraju sudariti: sve jo uvek nije tako okrutno kao to bi trebalo da bude.3 U Kabareu Volter prvo smo eksperimentisali sa sopstvenim kubistikim plesovima, maskama Marsela Janka i svojeruno izraenim kostimima od arenog papira i ljokica. Tristan Cara, koji sada objavljuje dadaistike publikacije u Cirihu, osmislio je scensku postavku simultane poeme, koju na raznim jezicima, u razliitim ritmovima i tonovima izvodi nekoliko osoba istovremeno. Ja sam izmislio koncert samoglasnika (concert des voyelles) i bruitistiku poemu, meavinu pesme i brutistike muzike, slinu onoj koju su proslavili futuristi u komadu Rveil de Capitale.4 Inovacije su poele da pljute; Cara je izmislio statinu poemu (pome statique), neku vrstu optike poeme, u koju se gleda kao u umu; ja sam, opet, uveo poemu pokreta (pome mouvementiste), koja se recitovala uz izvoenje primitivnih pokreta, kakvi se nikada ranije nisu mogli videti.

Dame i gospodo: tako je nastao dadaizam, ina taka internacionalnih energija. Bilo nam je dosta kubizma, puka apstrakcija nam je postala dosadna. Prirodno dolazite do onog stvarnog, kada se jednom trgnete i oivite. Futurizam, kakav je tada bio, bio je isto italijanska stvar, borba protiv te strane zastarelosti, koja je u savezu s ljigavim komercijalizmom unitila svaki talenat u Italiji. Futurizam, na koji su ovde u Nemakoj, gde imamo tu retku ast da budemo poslednji u svemu, najsirovije neznalice i upljoglavci, sve do skora, gledali s prezirom, kao na prevaru, zato to su njegovi stihovi bili loi i nerazumljivi, taj isti futurizam, dame i gospodo, bio je pobuna protiv kipa Apolona, protiv kantilena i bel kanta ali, ta dadaisti imaju s tim? Nita, ni sa futurizmom, ni sa kubizmom. Mi smo bili neto novo, mi smo bili dade, Bal-Dada, Hilzenbek-Dada, Cara-Dada. Dada je re koja postoji u svim jezicima ona ne izraava nita osim internacionalnog karaktera pokreta i nema nikakve veze sa detinjastim brbljanjem, s kojim su neki hteli da je poveu. ta je onda taj dadaizam, o kojem govorim veeras? On eli da bude fronda (pobuna) glavnih internacionalnih umetnikih pokreta. On je most ka novoj radosti pravih stvari. Njega ine pojedinci koji umeju da se uhvate u kotac sa ivotom, stvarni likovi, miljenici sudbine, sposobni za iskustvo. Ljudi izotrenog intelekta, koji su svesni da se nalaze na istorijskoj prekretnici. Na korak od politike. Sutra ili ministri ili muenici iz liselburga.5 Dadaizam je neto to prevazilazi elemente futurizma i teoreme kubizma. On je nuno neto novo, zato to se nalazi na pramcu razvoja, a vremena se menjaju sa onima koji su u stanju da se i sami promene. Fantastine molitve,6 iz kojih u vam

3 Hilzenbek, naravno, provocira liberalne, buroaske pacifiste, koje je oekivao u publici, meu ekspresionistikim umetnicima, na koje e se dada uskoro obruiti. 4 Luigi Russolo (18851947), Buenje prestonice, 19131914. 5 Schlsselburg ili liseljburg, grad kod Sankt Peterburga, poznat po tamnici iz vremena carizma. 6 Richard Huelsenbeck, Phantastische Gebete, Collection Dada, Zrich, 1916.

3

sada proitati neto, objavljene su kao dadaistiko izdanje, i doarae vam, nadam se, kolorit tog pokreta.

Richard Huelsenbeck, Erste Dadarede in Deutschland. Prvi put proitano u Dvorani Nove secesije (Saal der Neuen Sezession), u Berlinu, 22. I 1918. To je zaista bilo prvo oglaavanje dade u Nemakoj. Ubrzo posle toga, Hilzenbek, Raul Hausman, Hana Heh, Johanes Bader, Georg Gros, Don Hartfild, Viland Hercfelde, Valter Mering i drugi, osnivaju prvu berlinsku dadaistiku grupu, iji e tekstovi, tipografija, dizajn, kolai, fotomontae i druge inovacije najvie doprineti eksplozivnom irenju dade u svim evropskim provincijama. Objavljeno u Richard Huelsenbeck, Dada Almanach, Berlin, 1920, str. 104108 (str. 110113. izdanja Atlas Press).

AG, 2015, http://anarhija-blok45.net1zen.com