1

р е т к e п т и ц ев р ш а ч к и х п л а н и н а

Завод за заштиту природе Србије

22

ПТИЦЕ ВРШАЧКИХ ПЛАНИНА -ЗНАЧАЈ, ВРЕДНОСТИ И ЗАШТИТА

Фауна птица Вршачких планина, која броји више од 120 врста, по много чему је вредна и особена. Њен значај

се може сагледавати локално (за општину Вршац и Вршачке планине), регионално (Покрајина Војводина),

национално (Република Србија) и глобално (Европа и свет). За саму природну целину Вршачких планина и

подножја, птице су део еколошких процеса, присутне и разноврсне у свим типовима станишта. И више од

тога, врсте попут црне роде, орла кликташа и осичара гнезде се у шумама, а хране на околним барама, односно ливадама, чинећи спону између ових еколошких целина.

Живећи у близини овог бисера природе, становници

BIRDS OF THE VRSAC MOUNTAINS -SIGNIFICANCE, VALUES AND PROTECTION

Bird fauna of the Vrsac Mountains, including over 120 species, is severalfold unique and valuable. It can be observed from several points of importance, locally (for the municipality of Vrsac and the Vrsac Mountains), regionally (Province of Vojvodina), nationally (Republic of Serbia) and globally (Europe and the whole world).For the nature of the Vrsac Mountains and their foothills, birds are a part of ecological processes, appearing in all their varieties and in all types of habitat. Moreover, species like the black stork, screaming eagle and the wasp eagle, nest in the woods and feed in surrounding ponds and meadows, thus representing a bond between these environmental entities. Living in the vicinity of

33

Вршца и околине могу да уживају у фасцинантним видно-звучним појавама које пружа богат птичији свет. Осим

тога, као традиционално добри домаћини, поред осталих благодети свог краја, са гостима са стране могу да поделе

и овај аспект лепоте.Равница Војводине има само две, многима добро знане

планине. Једна од њих – Фрушка Гора, је острвска, што подразумева посебне вредности фауне птица. Друга, о којој је у овом тексту реч, надовезује се на

чувени масив Карпата, и из тога баштини неке од својих особености. Брдске шуме представљају значајну одлику

разноврсности станишта птица Војводине и у њима се гнезде шумске врсте попут шумске шљуке, црне жуне

и беловрате мухарице. Близина Карпата и спона са овом импозантном и посебном еколошком целином,

омогућава и присуство врста којих на гнежђењу нема нигде другде у Војводини, попут планинске стрнадице,

планинског детлића и змијара. Специфичност положаја на природним правцима комуникације, спони

планинских маса, шума, равница и вода, ствара услове за врсте попут уралске сове и краткопрстог копца.

Поменутим врстама, Вршачке планине представљају једно од најбитнијих уточишта у Србији, и као такве су

од пресудног су значаја за очување њихових популација у нашој земљи. Преко 50 врста птица које се гнезде на Вршачким планинама, будући ретке и угрожене, уживају законску заштиту на територији републике

this pearl of nature, citizens of Vrsac have the possibility to enjoy these fascinating visual and audio manifestations given by the rich world of birds. Besides this, as traditionally good hosts, they can share this beauty with their guests, together with all other blessings of the area.The plains of Vojvodina have only two well-known mountains. One of them, Fruska Gora has an insular origin, which determines specific aspects of the bird fauna. The other, this text is about, isan extension of the famous Carpathian mountain massive, thus having its own outstanding qualities. Highland forests represent an important habitat for the birds of Vojvodina and they are home for the forest species such as the forest woodcock, black woodpecker and the white flycatcher.The vicinity of the Carpathian Mountains and the bond with this magnificent and unique environmental entity, providesthe possiblity for nesting of the varieties nowhere else found in Vojvodina, such as the mountain bunting, mountain woodpecker and the snake eagle. Specific location on natural communicationdirections, connecting the mountain mass, forests, plains and waterways, creates favourable conditions for species such as the Uralian owl and short-fingered hawk. To the mentioned speciesthe Mountains of Vrsac represent one of the most important sanctuary in Serbia, thus being of the utmost importance for preservation of their population in our country. More than 50 species of birds, nesting on the Vrsac Mountains, are legally protected on the territory of the Republic of Serbia because they are rare or endangered. They can be found on the list of species

44

Србије. Налазе се на списку врста заштићених Уредбом о заштити природних реткости, која између осталог

подразумева и забрану њивог убијања и узнемиравања, као и уништавања њихових станишта. Кроз овај акт су

у основи и зачетку заштићени и признати и птице и Вршачке планине на којима се оне налазе.

Једанаест врста са овог простора, међу њима ћук, зелена жуна и шумска шева, су од посебног значаја за Европу

- SPEC 2 категорије према критеријумима BirdLife Interna-tional. Некадашња гнездарица, а сада пролазница, орао крсташ, врста је од глобалног значаја. Вршачке планине

уврштене су на листу подручја за птице од међународног значаја, Important Bird Areas – IBA, чиме је на најбољи

начин призната глобална вредност птица овог простора.Заштитом Вршачких планина као Парка природе, а од

2005. године као Предела изузетних одлика, покренута је најважнија полуга у заштити увелико познате и признате

фауне птица поменутог локалитета. У основи су добро прописане мере заштите и превентива превелике

експлоатације и нарушавања простора. Добро старање и спровођење активних мера заштите, обезбеђује одговарајуће унапређење природних вредности

целокупног простора, и птица као важне, препознатљиве и неодовојиве компоненте.

НИКОЛА СТОЈНИЋ,Завод за заштиту природе Србије,

Одељење у Новом Саду

protected by the Regulation on Protection of Natural Rarities, which implies, among other things, a ban on their killing and disturbing, as well as destroying their habitat. This document basically and initially gives protection and recognition both to the birds and the Vrsac Mountains, where they live.Eleven species from this area, including the little owl, green woodpecker and the forest lark, have special importance for Europe-SPEC 2 category, according to the criteria of the Bird Life International. Previously a nesting bird and now the passing-by bird, cross eagle represents species of global significance. TheVrsac Mountains are included on the list of bird territories of international significance, Important Bird Areas-IBA, the globalvalue of birds from this area thus in the best way acknowledged.By preservation of the Vrsac Mountains as the Natural Park, and from 2005 as an Area of Exceptional Features, the most important step was made in the protection of well-known and recognized bird fauna from the mentioned locality. In its essence are well prescribed protection measures and prevention from excessive exploitation and area disruption. Good management and implementation of active protection measures, ensures corresponding advancement of natural values of the whole area, together with the birds, as an important, distinct and inseparable part.

NIKOLA STOJNIC,Institute for Nature Protection of Serbia,Department in Novi Sad

55

Дугорепа сова( S t r i x u ra l e n s i s )

66

Дугорепа или уралска сова је до 1998. године на подручју Вршачких планина и Војводине сматрана за ретког зимског госта. Средином априла 1998, на Лисичијој глави пронађено је прво гнездо. Од тада се ова врста редовно гнезди на Вршачким планинама, и самим тим нова гнездарица у Војводини. Сасвим је извесно да се ова врста гнезди и на неким другим локалитетима у Србији, као што су Копаоник или Тара, али без конкретних доказа. До данас, ова врста се интензивно прати на Вршачким планинама. Пронађено је три пара, а процењује се да их највише има седам. Један од битних фактора за успешно гнежђење је постојање одговарајућих дупљи у стаблима, којих на Вршачким планинама нема довољно.

77

У оквиру биолошке секције Природњачког друштва “Геа”, експериментално су направљене

три велике кућице за ову врсту. Већ следеће године у једној од тих кућица уселио се пар

уралских сова. Подстакнути успехом, средствима Покрајинског секретеријата за заштиту животне

средине и одрживи развој, направљено је још 10 кућица, које су постављене током зиме 2006/07.

Након контроле нових и старих кућица, утврђено је да су два пара прихватила нова места за

гнежђење. Кућице су се показале као сигурније место за подизање младунаца уралске сове од

старих гнезда дневних птица грабљивица, где је било случајева да су страдали младунци и јаја.

88

З м и ј а р( C i r c a e t u s g a l l i c u s )

99

ЗмијарОсамдесетих година прошлог века, у Делиблатској пешчари је пронађено гнездо орла змијара и од тада до 1999. године није регистрован на гнежђењу у Војводини. Године 1999. пронађено је гнездо ове врсте на Вршачким планинама, што је други локалитет у Војводини. Од тада, ова врста се интезивно прати и проучава да би се заштитила и очувала на Вршачким планинама. Орао змијар се врло тешко репродукује. У току године положи само једно јаје. Уколико легло пропадне, родитељи се тешко одлучују за накнадно гнежђење, па се циклус репродукције одлаже до следеће године. Орлови полно сазревају у четвртој или петој години и тек два до три, од десет младунаца дочека полну зрелост. Његова распрострањеност зависи од густине популације, пре свега гмизаваца (змија и гуштера), којих има само у добро очуваној природи. Место за гнежђење бира на тихим и забаченим местима где људи не залазе. Резултати проучавања до 2007. године, показали су нам да се на Вршачким планинама гнезди 1 - 3 пара у зависности од сезоне.

1010

Орао кликташ је врста која је због уништавања станишта глобално угрожена. До пре двадесетак година на Вршачким планинама се гнездило два до три

пара ових птица. Последњи пут, посматране су 2000. године две одрасле птице са одраслим младунцем, које су крстариле изнад Гудуричког врха. Од тада до данас у периоду гнежђења виђамо само одрасле птице без конкретних

података да се гнезде на овом подручју. Вршачке планине су једно од последњих места у овом делу Европе где се орао кликташ може видети.

Орао крсташ је врста која се последњи пут гнездила на Вршачким планинама пре тридесетак година. Данас га можемо видети само повремено у прелету. Јавно

предузеће “Варош”, старалац заштићеног природног добра “Вршачке планине”, у сарадњи са Природњачким друштвом “Геа” и Заводом за заштиту природе

Србије, улаже напоре да се ова врста поново врати на Вршачке планине. Једна од акција је прављење хранилишта за орлове и остале птице грабљивице, која је део међународног пројекта. Данас је у Србији остало још само три пара ових

величанствених птица, на подручју Националног парка “Фрушка гора”.

Орао крсташ(Aquila heliaca)

Орао кликташ(Aquila pomarina)

Орао крсташпре тридесетак година. Данас га можемо видети само повремено у прелету. Јавно

предузеће “Варош”, старалац заштићеног природног добра “Вршачке планине”,

Србије, улаже напоре да се ова врста поново врати на Вршачке планине. Једна од акција је прављење хранилишта за орлове и остале птице грабљивице, која је део међународног пројекта. Данас је у Србији остало још само три пара ових

Орао кликташДо пре двадесетак година на Вршачким планинама се гнездило два до три

пара ових птица. Последњи пут, посматране су 2000. године две одрасле птице са одраслим младунцем, које су крстариле изнад Гудуричког врха. Од тада до данас у периоду гнежђења виђамо само одрасле птице без конкретних

података да се гнезде на овом подручју. Вршачке планине су једно од последњих места у овом делу Европе где се орао кликташ може видети.

ОраоОрао кликташ

До пре двадесетак година на Вршачким планинама се гнездило два до три пара ових птица. Последњи пут, посматране су 2000. године две одрасле птице

са одраслим младунцем, које су крстариле изнад Гудуричког врха. Од тада до данас у периоду гнежђења виђамо само одрасле птице без конкретних

последњих места у овом делу Европе где се орао кликташ може видети.

1111

Бела чиопа (Tachymarptis melba)

Краткопрсти кобац(Accipiter brevipes)Краткопрсти кобац је малобројна врста у Србији. Пре тридесетак година регистровано је гнежђење на Вршачким планинама. Од тада се само повремено виђа на овом подручју што не значи да се ту и не гнезди.

Осичар (Pernis apivorus)Осичар је од 2001. године нова гнездарица Вршачких планина. Ова врста је малобројна у Војводини и захтева терене прекривене шумом. Има врло специфичан начин исхране. Храни се ларвама пчела, оса и стршљена, по чему је и добила име. Као већина птица грабљивица, не воли присуство човека и гнезда сакрива дубоко у шуми.

Бела чиопа је везана за стеновите планине у чијим се шкриљцима и пећинама гнезди. Године 2002. у непосредној близини Вршачке куле виђене су две одрасле птице и три одрасла младунца која су тражила храну од родитеља. Од тада је ова врста посматрана још два пута (2004 и 2006). Вршачке планине су једино место у Панонској низији где се оне могу видети.

је од 2001. године нова гнездарица Вршачких планина. Ова врста је малобројна у Војводини и захтева терене прекривене шумом. Има врло

Бела чиопа

Осичар (Pernis apivorus)Осичар је малобројна у Војводини и захтева терене прекривене шумом. Има врло специфичан начин исхране. Храни се ларвама пчела, оса и стршљена, по чему је и добила име. Као већина птица грабљивица, не воли присуство човека и гнезда сакрива дубоко у шуми.

сичар

(Tachymarptis melba)гнезди. Године 2002. у непосредној близини Вршачке куле виђене су две одрасле птице и три одрасла младунца која су тражила храну од родитеља. Од тада је ова врста посматрана још два пута (2004 и 2006). Вршачке планине су једино место у

(Tachymarptis melba)

је и добила име. Као већина птица грабљивица, не воли присуство човека и

(Tachymarptis melba)

1212

Оморикаш( Lox i a c u r v i r o s t ra )

1313

Оморикаш је типичан представник четинарских шума. Његов специфичан кљун, по којем га често

зовемо крстокљун, прилагођен је отварању шишарки. Полови се код ове врсте разликују

по боји. У време парења, мужјаци добијају црвену боју (свадбено перје), док женке остају

неугледне, маслинасто зелене боје, да би биле што мање уочљиве док леже у гнезду. На Вршачким

планинама крстокљуни се појављују у време миграције. Могу се видети у свим периодима

године, за разлику од осталих птица које своје миграције усклађују према годишњим добима.

Недавно је забележено гнежђење ових птица код нас и то је други податак о гнежђењу у Војводини. У оквиру проучавања и праћења често их хватамо

ради прстеновања, помоћу којег их касније у природи лакше пратимо.

1414

Стрнадица камењарка је величине врапца, а од 1999. године нова гнездарица Вршачких планина и Војводине. Она је везана за високе планине, тако да је веома необично што се може наћи и на овом подручју. Вршачке планине су најсевернија тачка у Србији где се гнезди њена мала популација. Сем у сезони гнежђења, виђа се и у време миграције, током прелета, а Вршачке планине им служе као станица за одмор и храну.

Стрнадица камењарка ( E m b e r i z a c i a )

1515

Шумска шљука за разлику од осталих шљукарица које су везане за мочвару и муљевите

површине, прави је изузетак и воли шумска станишта. Вршачке планине пружају уточиште

овим птицама, како у време репродукције тако и у време миграције. Боје перја се потпуно стапају

са шумском подлогом што је чини практично невидљивом. Мимикрија је њена најјача одбрана од грабљивица. Док женка лежи на јајима можете

проћи поред ње, а да је не приметите, а она ниједним покретом неће одати своје присуство и угрозити безбедност јаја или младунаца. Ову

врсту можемо најчешће посматрати у сумрак када с пролећа мужјаци изводе свадбени лет изнад

шуме. Дугачак кљун шљуке јој омогућава да лакше налази храну, као што су глисте и ларве инсеката

које се крију у трулом лишћу.

Шумска шљука( S co l o p a x r u s t i co l a )

1616

Црна рода(C i co n i a n i g ra )

1717

Црна рода је за разлику од своје беле рођаке мање позната. Такође, и њене навике су потпуно

различите. Воли тиха и мирна места која проналази у шуми, далеко од људских насеља. На

Вршачким планинама регистровано је до сада два пара. Храну проналазе у Малом риту и Карашу,

а гнезде се у шумама Вршачких планина. Ова врста је на гнежђењу регистрована последње три године, што не значи да се и раније није гнездила.

1818

Рад на терену

1919

Након више година проучавања птица на Вршачким планинама, установили смо да је за успешну репродукцију поједних врста птица потребна помоћ човека. Када то кажемо, пре свега мислимо на птице дупљашице. Шуме на Вршачким планинама спадају у ниске, обим

стабала није довољан и у њима не могу да се формирају природне дупље у којима би се птице населиле. Тиме су највише погођене сове, којима је потребна велика и пространа

дупља за развој и опстанак потомства.Прве кућице за сове направљене су и постављене 1999. године. Једну је настанила шумска

сова. Подстакнути успехом 2000. године направили смо још десет кућица и поставили фебруара 2001. До 2007. године, чланови Природњачког друштва “Геа” направили су још 70 кућица, и то 30 за сове и 40 за ситне птице певачице. Поред птица, ове кућице су

насељаване и другим врстама, као што су веверице, пухови, стршљани, пчеле...).Неким животињама су кућице послужиле као складиште хране. Неке изузетно ретке птичије врсте су се уселиле, као што је дугорепа

сова, и то је за сада једини пример у Србији. Такође, у децембру 2007. постављено је пет платформи за беле роде на електричним стубовима по селима општине Вршац, како би се спречило њихово страдање од струјног удара, што се последњих година све чешће

догађа. У циљу заштите и унапређења птичијег фонда на Вршачким планинама и околини, имали смо и друге активности, као што су прављење хранилишта, појила, маркирање птица и едукација. Успешно спровођење ових акција помогли су Општина Вршац, ЈП “Варош” Вршац, ЈП “Војводинашуме” Шумска управа Вршац, Завод за заштиту природе Србије, Покрајински секретеријат за заштиту

животне средине и одрживи развој, “Електровојводина” и бројни појединци и грађани општине Вршац.

ПРСТЕНОВАЊЕ ПТИЦАПтице су велики путници и приликом миграције прелећу огромне раздаљине. Ради лакшег праћења и проучавања, неопходно је њихово маркирање. Птице се хватају орнитолошким

мрежама или се младунци прстенују на гнездима лаким алуминијумским прстеновима, који их не ометају у свакодневним активностима. На прстену се налази регистарски број, јединствен за сваку птицу и назив државе у којој је птица прстенована. Када прстеновану птицу орнитолози ухвате у некој другој држави или континенту, знају одакле је долетела

и тада се добија прецизнија слика о путевима њихове сеобе. На тај начин отварамо могућност да предузмемо одговарајуће мере заштите.

20

Минимална цена публикације износи 100 динара

СВА СРЕДСТВА ОСТВАРЕНА ПРОДАЈОМ БИЋЕ УТРОШЕНА ЗАРЕАЛИЗАЦИЈУ НОВИХ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ПТИЦА

НА ВРШАЧКИМ ПЛАНИНАМА.ЗА Х ВА ЉУЈ Е МО С Е Н А Б Р И З И ЗА ОЧУ ВА Њ Е П Т И Ц А

Вршац, децембар 2007

тираж 1000.

Природњачко друштво “Геа”, Дом омладине Вршац, Дворска 28, 26300 Вршацрачун: 355-1009012-74 geapdvs@hemo.net www.gea.org.yu

фотографије: Миливој Вучановић дизајн и припрема за штампу: Уметничка радионица ОДИН штампа: штампарија ТУЛИ