REPUBLIKA E KOSOvEs - PEIlYIiJIlfKA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHM CYLI:

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 8. aprila 2019.godineRef. br.:RK 1344/19

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI78/18

Podnosilac

Pashk Malota

Oeena ustavnosti resenja Zalhenog veea Posehne komore Vrhovnog sudaRepuhlike Kosovo za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za

privatizaciju hr. AC-I-17-0466-Ao01 od 12. april a 2018. godine

USTAVNISUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rarna-Hajrizi, predsednicaBajrarn Ljatifi, zarnenik predsednikaBekirn Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudijaGresa Caka-Nirnani, sudijaSafet Hoxha, sudijaRadornir Laban, sudijaRernzije Istrefi- Peci, sudija iNexhrni Rexhepi, sudija

Podnosilae zahteva

1. Zahtev je podneo Pashk Malota iz sela Zdrelo, opstina Dakovica (u daljerntekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Teki Bokshi, advokat iz Dakovice.

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava resenje Zalbenog veca Posebne komore Vrhovnogsuda Republike Kosovo za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju zaprivatizaciju (u daljem tekstu: Zalbeno vece), br. AC-I-17-0466-Ao01 od 12.aprila 2018. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene odluke, kojom su navodnopodnosiocu zahteva povredena prava zagarantovana clanovima 21. [Opstanacela], 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], 31.[Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], 53. [Tumacenje odredbi ljudskihprava], 46. [Zastita imovine] i 54. [Sudska zastita prava] Ustava RepublikeKosova (u daljem tekstu: Ustav), kao i clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje)Evropske konvencije 0 ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascenestrane] Ustava, clanovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualnizahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosove br. 03/L-121 (u daljemtekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

5. Dana 31. maja 2018. godine, Sud je na administrativnoj sednici usvojio izmenei dopune Poslovnika, koji je objavljen u Sluzbenom listu Republike Kosovo 21.juna 2018. godine i stupio na snagu 15 (petnaest) dana nakon njegovogobjavljivanja. Shodno tome, pri razmatranju zahteva, Sud se poziva na pravneodredbe novog Poslovnika na snazi.

Postupak pred Ustavnim sudom

6. Dana 6. juna 2018. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom suduRepublike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

7. Dana 16. juna 2018. godine, okoncan je mandat sudijama: SnezhaniBotusharova i Almiru Rodriguesu. Dana 26. juna 2018. godine, okoncan jemandat sudijama: Altayu Suroyu i Ivanu Cukalovicu.

8. Dana 9. avgusta 2018. godine, predsednik Republike Kosovoje imenovao novesudije: Bajrama Ljatifija, Safeta Hoxhu, Radomira Labana, Remziju Istrefi-Pecii Nexhmija Rexhepija.

9. Dana 16. avgusta 2018. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju RemzijuIstrefi-Peci za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija:Bekim Sejdiu (predsedavajuci), Selvete Gerxhaliu- Krasniqi i Gresa Caka-Nimani.

10. Dana 14. septembra 2018. godine, Sud je obavestio podnosioca 0 registracijizahteva i trazio od njega da popuni zvanicni formular Suda, kao i da dostavi

2

punomocje za zastupanje podnosioca pred Sudom u roku od 15 epetnaest) danaod dana prijema dopisa.

11. Dana 1. oktobra 2018. godine, podnosilac zahteva Je u odredenom rokudostavio trazena dokumenta Sudu.

12. Dana 9. oktobra 2018. godine, Sud je poslao kopiju zahteva Posebnoj komoriVrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizacijueu daljem tekstu: Posebna komora) i Kosovskoj agenciji za privatizaciju eudaljem tekstu: KAP).

13. Dana 27. februara 2019. godine, Vece za razmatranje je razmatralo izvestajsudije izvestioea i iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

Pregled cinjenica slucaja

14. Devedesetih godina, podnosioeu zahteva je prekinut radni odnos uDrustvenom preduzecu "Bee" eu daljem tekstu: Drustveno preduzece) beznjegovog pristanka. U vezi sa ponistenjem radnog odnosa, i Opstinski sud uDakovici eu daljem tekstu: Opstinski sud) je doneo resenje [hr. 125/94] od 6.septembra 1994. godine.

15. Neodredenog datuma, podnosilac zahtevaje podneo predlog za ponistenje gorenavedenog resenja.

16. Dana 27. januara 1998. godine, Opstinski sud je presudom [C. br. 242/94]usvojio predlog podnosioca zahteva i ponistio resenje [br. 125/94] Opstinskogsuda. Tom prilikom, Opstinski sud je nalozio Drustvenom preduzecu dapodnosioca zahteva vrati na posao.

17. Dana 18. aprila 1998. godine, Drustveno preduzece je izjavilo zalbu protivpresude [C.br. 242/94] Opstinskog suda.

18. Dana 9. juna 2006. godine, Okruzni sud u Peci [Ac. br. 125.02] je ponistiopresudu [C. br. 242/94] Opstinskog suda i vratio predmet na ponovno sudenjei odlucivanje.

19. Dana 18. maja 2012. godine, Opstinski sud [resenje C. br. 486/06] se oglasionenadleznim za resavanje slucaja i tuzba je dostavljena Specijalizovanom vecuPosebne komore za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju zaprivatizaciju eu daljem tekstu: Speeijalizovano vece).

20. Dana 21. januara 2016. godine, Specijalizovano vece je prosledilo tuzbu 1pratecu dokumentaciju KAP-u.

21. Dana 2. februara 2016. godine, KAPje, kao predstavnik Drustvenog preduzeca,podneo odgovor na tuzbu i dostavio zahtev za obustavu postupka u ovompredmetu zbog toga sto je Drustveno preduzece podvrgnuto postupkulikvidacije.

3

22. Dana 18. jula 2017. godine, Specijalizovano vece je resenjem C-II-14-0036-C0001 odlucilo da se postupak u vezi sa predmetom podnosioca zahtevaobustavi posto se Drustveno preduzece nalazi u postupku likvidacije; da cesvaki zahtev za ponovno otvaranje obustavljenog predmeta biti tretiran kaonovi predmet; i da se predmet koji je obustavljen zbog likvidacije drustvenogpreduzeca smatra zatvorenim predmetom. Specijalizovano vece je izjavilo da jepodnosilac zahteva trebalo da se obrati Komisiji za likvidaciju drustvenogpreduzeca jer je taj organ za likvidaciju jedini subjekt koji ima pravo dakontrolise, razmatra i odgovara na tuzbejzahteve u kojima je tuzena stranadrustveno preduzece u likvidaciji.

23. Dana 2. avgusta 2017. godine, podnosilac zahteva je izjavio zalbu Zalbenomvecu protiv resenja Specijalizovanog veca [C-II.-14-0036-Co001], trazeCi da seresenje Specijalizovanog veca ukine i predmet vrati na ponovno razmatranje.

24. Dana 30. januara 2018. godine, Posebna komora je dostavila podnosiocuzahteva opomenu za placanje sudske takse u iznosu od 20 (dvadeset) evra.

25. Dana 12. aprila 2018. godine, Zalbeno vece je resenjem br. AC-I-17-0466-A0001, utvrdilo da se zalba podnosioca zahteva protiv resenja Specijalizovanogveca [C-II.-14-0036-Co001] smatra pOVllcenom zbog toga sto podnosilaczahteva nije uplatio sudsku taksu. Zalbeno vece je, izmedu ostalog, obrazlozilo:

'Wa osnovu clana 3.1 Administrativnog uputstva br. 01/2017 Sudskogsaveta Kosova (SSK), odredivanje sudske takse da bi se platila u vremenukada je podnet zahtev, je zasnovana na vrednost spora, odnosno priroduzahteva.

Clan 2.4 Administrativnog uputstva odreduje da se izraz "zahtev"upotrebljava za tuzbu, protiv tuzbu, zalbu, prigovor, zahtev, reviziju,predlog 0 izvrsenju. Ovo Administrativno uputstvo, primenjivo od dana01. maja 2017. god. za ujedinjenje sudskih taksi PKVS-a, odreduje dazalilac treba da platifiksni iznos od 20 evra kada podnosi zalbu.

Posto zalilac {podnosilac zahtevaJ nije platio sudsku taksu kao sto jezahtevano od njega, preko obavestenja (opomene) od 30. januara 2018.godine, kojaje predata zastupniku zalioca dana 31.januara 2018. godine,i on nije podneo zahtev da bi se oslobodio od placanja sudske takse,Apelaciono vece smatra daje zalba povucena".

Navodi podnosioca zahteva

26. Podnosilac zahteva tvrdi da mu Je Zalbeno vece resenjem [AC-I-17-0466-A0001], povredilo prava zagarantovana clanovima 21. [Opsta nacela], 22.[Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], 31. [Pravo napravicno i nepristrasno sudenje], 53. [Tumacenje odredbi Ijudskih prava], 46.[Zastita imovine] i 54. [Sudska zastita Prava] Ustava i clanom 6. (Pravo napravicno sudenje) EKLJP-a.

27. Podnosilac zahteva na pocetku tvrdi da je Zalbeno vece pogresno primenilozakon, navodeci da je zahtev Zalbenog veca da u roku od 15 (petnaest) dana

4

uplati sudsku taksu u vezi sa zalbom podnetom Zalbenom vecu, nezakonit, jerje pogresno protumaceno Administrativno uputstvo br. 1/2017 0 ujedinjenjusudskih taksi Sudskog saveta Kosova, koje [u clanu 5.5.1 i 5.5.2] predvida: "Akose taksa za predstavke ne placa do konacnog datuma prema ovom clanu ikada ne postoje uslovi za oslobaaanje od obaveze njenog placanja, sud ceodbaciti predstavku sa izuzecem predstavki u vezi sa pravnim lekovimapobijenja". Stirn u vezi, podnosilac zahteva tvrdi da mu je povredeno pravo na"pristup pravdi" zagarantovano clanom 6. EKLJP.

28. 8to se tice tvrdnje 0 povredi prava na zastitu imovine, podnosilac zahteva sepoziva na pitanje povracaja imovine na Kosovu, navodeCi da se ona moravratiti bivsim vlasnicima. On navodi da "Sud treba da uzima u obzirSveobuhvatni Predlog 0 Resenju Statusa Kosova [Ahtisarijev paketJ, aposebno clan 8 (6) koji propisuje, izmeau ostalog, da ce "Kosovo tretirati saprioritetom sve stvari vracanja imovina [...J, kao sto se predviaa AneksomVII" Ahtisarijevog paketa.

29. Prema navodima podnosioca zahteva, Ahtisarijev paket takode zahteva daSkupstina Kosova donese, izmedu ostalog, i "Zakon 0 povracaju imovine". Onnavodi da ce, prema clanu 1.1Ustava, "Ustav u svim svojim odredbama biti usaglasnosti sa ovim Ahtisarijevim paketom i bice tumacen u skladu sa ovimAhtisarijevim paketom". On se takode poziva na clan 46. Ustava, koji garantujezastitu imovine, naglasavajuci dalje da Cinjenica da jos uvek nije donet zakon 0

povracaju imovine predstavlja povredu Ustava i Ahtisarijevog paketa i na tajnacin uskracuje pravo na povracaj imovine koje je zagarantovano EKLJP-om.

30. 8to se tice ove tacke, podnosilac zahteva istice da je "povracaj imovine"osnovno pravo zagarantovano EKLJP-om i uzimajuci u obzir clanove 22. i 53.Ustava, Ustavni sud treba da tumaci njegova prava u skladu sa sudskimodlukama Evropskog suda za ljudska prava eu daljem tekstu: ESLJP).

31. Na kraju, podnosilac trazi od Suda da ponisti i proglasi neustavnim resenjeSpecijalizovanog veca [C-II.-14-0036-Cooo1] i resenje Zalbenog veca [AC-I-17-0466-Aoo01].

Prihvatljivost zahteva

32. Sud prvo razmatra da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, propisaneUstavom i dalje navedene Zakonom i utvrdene Poslovnikom.

33. U tom smislu, Sud se prvo poziva na stavove 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija iovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene stranepodnele sudu na zakonit nacin.[ ...J7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobodekoje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samokada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".

34. Sud se takode poziva i na clan 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

5

«Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada jepodnosilac primio sudsku odluku. [...}".

35. U konkretnom slucaju, Sud utvrduje da je podnosilac podneo zahtev kaopojedinac i ovlaseena strana, da je podneo zahtev u rokovima propisanim uclanu 49. Zakona i nakon sto je iscrpeo sva pravna sredstva propisanazakonom.

36. Medutim, Sud se pozlVa 1 na clan 48. [Tacnost podneska] Zakona, kojiproplsuJe:

«Podnosilac podneskaje duzan dajasno naglasi to koja prava islobode sumu povredena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zelida ospori".

37. Sud se poziva i na stay (2) pravila 39 [Kriterijum 0 prihvatljivosti] Poslovnika,koji propisuje:

«(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ociglednoneosnovan,jer podnosilac nije dovoljno dokazao ipotkrepio tvrdnju".

38. Sud podseea da podnosilac zahteva na pocetku tvrdi da mu je Zalbeno veee[resenje br. AC-I-17-0466-Aoo01] povredilo pravo na pravicno i nepristrasnosudenje. Stirn u vezi, podnosilac zahteva navodi da je Zalbeno veee usuprotnosti sa zakonskim odredbama smatralo njegovu zalbu povucenom i damu je takode uskratilo i pravo na pristup pravdi, odnosno na pristup sudu.

39. Sto se tice navoda podnosioca zahteva iznetih u ovom zahtevu, Sud primeeujeda su oni gotovo identicni sa navodima pokrenutim u zahtevu KI62/18 0 kojemje Sud vee odlucio. I cinjenice slucaja i postupci koji su sprovedeni pred javnimorganima su gotovo identicni sa cinjenicama i postupcima u ovom slucaju (vidi,slucaj Ustavnog suda KI62/18, podnositeljka zahteva: Nadlije Gojani, resenje 0neprihvatljivosti od 27. septembra 2018. godine, stavovi 22-28 koji se odnosena tvrdnje i stavovi 36-49 koji se odnose na obrazlozenje Suda).

40. U tom smislu, kao i u slucaju KI62/18, Sud ponavlja i istice da nije zadatakUstavnog suda da se bavi greskama u cinjenicama iIi zakonu koje su navodnopocinili redovni sudovi prilikom ocene dokaza iIi primene zakona (zakonitost),osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava zastieena Ustavom (ustavnost).U stvari, uloga je redovnih sudova da tumace i primenjuju relevantna pravilaprocesnog i materijalnog prava (vidi, mutatis mutandis, presudu Evropskogsuda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) od 21. januara 1999. godine,Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, stay 28; vidi, takode, gore navedenislucaj Ustavnog suda KI62/18, podnositeljka zahteva: Nadlije Gojanz1.

41. Uloga Ustavnog suda je da obezbedi usaglasenost sa pravima zagarantovanimUstavom i drugim pravnim instrumentima. Stoga, Ustavni sud ne moze dapostupa kao "sud cetvrtog stepena" (vidi slucajeve Ustavnog suda, KI 86/11,podnosilac zahteva: Milaim Berisha, resenje 0 neprihvatljivosti od 5. aprila2012. godine i KI62/18, podnositeljka zahteva: Nadlije Gojani, gore naveden).

6

42. U slucaju podnosioca zahteva, Sud podseca da je Zalbeno vece smatralonjegovu zalbu povucenom sarno iz proceduralnih razloga i da nije uopsterazmatralo zalbu podnosioca zahteva protiv SpecijaIizovanog veca u saddaju,posto on, uprkos opomeni od strane Zalbenog veca, nije uplatio sudsku taksupropisanu u clanu 13. Administrativnog uputstva br. 01/2017 Sudskog savetaKosova, koji propisuje da je za "zalbe bivsih radnika protiv odluka prvogstepena u vezi sa neisplacenim platama od strane drustvenih preduzeca kojese nalaze u procesu privatizacijejlikvidacije [sudska taksaJ 20 evra".

43. Sud primecuje da je Zalbeno vece cenilo i tumaCilo zakonske odredbe koje seodnose na sudsku taksu i da je svoju odluku obrazlozilo na osnovu Zakona 0

parnicnom postupku i na osnovu clana 3.1 Administrativnog uputstva br.01/2017 Sudskog saveta Kosova. U tom pogledu, Zalbeno vece je obrazlozilo dapodnosilac zahteva "nije platio sudsku taksu kao sto je zahtevano od njega,preko obaveStenja (opomene) od 30. januara 2018. godine, koje je predatozastupniku zalioca dana 31. januara 2018. godine" a pored toga "nije podneozahtev da se oslobodi od sudske takse".

44. Sud smatra da su zakljucci Zalbenog veca postignuti nakon razmatranjarelevantnih odredaba koje se odnose na sudske takse i cinjenice da podnosilaczahteva nije uplatio sudsku taksu i nije podneo zahtev za oslobadanje od teuplate.

45. Zalbeno vece je pravilno razmotrilo sva pitanja koja su bila relevantna zaodluCivanje u vezi sa neplacanjem sudske takse od strane podnosioca zahteva.Svi materijalni i zakonski razlozi vezano sa osporenom odlukom su analizirani ishodno tome, Sud zakljucuje da su postupci pred redovnim sudovima, gledanou celosti, bili pravicni (vidi, mutatis mutandis, presudu ESWP-a od 21.januara1999. godine, Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, stavovi 29 i 30; vidi,takode, gore navedeni slucaj Ustavnog suda KI62/18, podnositeljka zahteva:Nadlije GojanO.

46. 8to se tice tvrdnje podnosioea zahteva da mu je povredeno pravo na pristupsudu kao rezultat zahteva Zalbenog veca da uplati sudsku taksu, Sud podsecada se prema sudskoj praksi ESWP-a, zahtev za placanje sudske takse zagradanske predmete koji se odnose na tuzbe ili zalbe koje sudovi treba da rese,ne moze smatrati ogranicenjem prava na pristup sudu koje nije u skladu, perse, sa pravom na pravicno i nepristrasno sudenje (vidi, presudu ESWP-a od30. novembra 2005. godine, Podbielski i PPU Polpure protiv Poljske, br.39199/98, stay 64).

47. Stoga, iznos sudske takse, oeenjen u svetlu okolnosti konkretnog slucaja,ukljucujuci i mogucnost podnosilaea zahteva da je plate, i faza postupka u kojojje sudska taksa nalozena, faktori su koji se moraju uzeti u obzir pri odlucivanjuo tome da Ii je lieu postovano pravo na pristup sudu (vidi, mutatis mutandis,presudu ESWP-a, Podbielski iPPU Polpure protiv Poljske, br. 39199/98, od30. novembra 2005. godine, stay 64).

48. Stirn u vezi, Sud smatra da podnosilae zahteva nije dostavio dokaze, cinjenice iargumente koji ukazuju na to da su iznos sudske takse koju je podnosilae

7

zahteva bio obavezan da plati, njegove mogucnosti da je plati i okolnostinjegovog slucaja uopsteno, uticali na njegovo pravo na pristup sudu, kao sto jepredvideno u clanu 31. Ustava i clanu 6. EKLJP-a. Pored toga, podnosilaczahteva, uprkos opomeni koju mu je dostavilo Zalbeno vece, nije podneo nizahtev za oslobadanje od sudske takse, kao sto je predvideno vazeCimzakonskim okvirom. Sto se tice povreda koje navodi podnosilac zahteva u vezisa pravom na zastitu imovine iz clana 46. Ustava i pravom na povracaj imovinebivsim vlasnicima, odnosno zahtevom podnosioca za donosenje zakona 0

povracaju imovine, podnosilac zahteva, osim pozivanja na Ustav, nepredstavlja nijednu cinjenicu iIi dokaz 0 tome kako su ove odredbe relevantneza njegov slucaj.

49. Medutim, Sud smatra da je neophodno razjasniti pitanje povracaja imovine usvetlu opstih navoda podnosioca zahteva i iskljuCivo u skladu sa sudskompraksom ESLJP-a po ovom pitanju. Shodno tome, sto se tice tvrdnjepodnosioca zahteva da je "povracaj imovine osnovno pravo garantovanoEKLlP-om", odnosno clanom 1 Protokola br. 1, Sud ce se u nastavku pozvati naglavne odluke ESLJP-a u kojima je razmotreno pitanje povracaja imovine,primenljivosti garancija iz clana 1Protokola br. 1u smislu povracaja imovine iobaveze koje ddave clanice Saveta Evrope (u daljem tekstu: ddaveugovornice) imaju u tom pogledu (vidi, medu ostalim izvorima, presuduESLJP-a od 4. marta 2003. godine, Jantner protiv Slovacke, br. 39050/97,stay 34; presudu ESLJP-a [W] od 10. jula 2002. godine, Gratzinger iGratzingerova protiv Ceske Republike, br. 39794/98, stavovi 70-74).

50. Sud primecuje da je u gore navedenim odlukama ESLJP-a, u konkretnim, gorenavedenim, stavovima, inter alia, navedeno da clan 1Protokola br. 1EKLJP nemoze da se tumaci kao nametanje opstih obaveza ddavama ugovornicama davrate imovinu koja je na njih bila prenesena pre nego sto su ratifikovaleEKLJP-a. avo je prvi osnovni princip. Ovaj clan se isto tako nece tumaciti kaoogranicenje slobode ddava ugovornica da odrede obim povracaja imovine iIida odaberu uslove pod kojima ce se izvrsiti povracaj imovine bivsimvlasnicima. avo je drugi osnovni princip (vidi, presudu ESLJP-a Jantnerprotiv Slovacke, citiranu ranije, br. 39050/97, stay 34).

51. Sudska praksa ESLJP-a dalje pokazuje da, posebno, ddave ugovornice uzivaju"siroku slohodu procene" ("wide margin of appreciation") u vezi saiskljucenjem odredenih kategorija hivsih vlasnika iz dodeljivanja takvog prava.Tamo gde su odredene kategorije vlasnika zemljista iskljucene, njihovi zahteviza povracaj imovine ne mogu se smatrati "legitimnim ocekivanjima" ("legitimeexpectation"), koje hi prizvalo/pohudilo zastitu clana 1 Protokola hr. 1. avo jetreci vazan princip (vidi, presudu ESLJP-a [W] od 10. jula 2002. godine,Gratzinger iGratzingerova protiv Ceske Republike, hr. 39794/98, stavovi 70-74). S druge strane, kao cetvrti osnovni princip, vazno je napomenuti da kadaddava ugovornica koja je ratifikovala EKLJP, ukljucujuci Protokol hr. 1, izdazakon na osnovu kojeg se predvida potpun iIi delimican povracaj imovinekonfiskovane od strane ranijeg rezima, takav se zakon smatra zakonom kojigenerise novo pravo svojine koje je zasticeno, u ovom slucaju, clanom 1.Protokola hr. 1, za sva ona lica koja ispunjavaju uslove utvrdene tim zakonom(vidi gore citirane odluke ESLJP-a).

8

52. Stoga, kao zakljucak, Sud primeeuje da EKWP i sudska praksa ESLJP-a: (i) neobavezuje ddave ugovornice da donesu zakon 0 povraeaju imovine; (ii)dozvoljava ddavama ugovornicama znacajnu slobodu u odredivanju iutvrdivanju obima povraeaja imovine i odabiru uslova koji se na njegaprimjenjuju; (iii) omogueava ddavama ugovornicama da definisu ijili iskljuceodredene kategorije iz dodeljivanja prava na povraeaj imovine; i (iv) obavezujeddave ugovornice da u slucajevima kada same odluce da donesu zakon 0

povraeaju imovine, postuju pravo na zastitu imovine koje je zagarantovanoclanom 1 Protokola br. 1,jer je u takvim slucajevima zastita prema ovom clanupravo koje je zagarantovano EKWP-om. Ovo su cetiri opsta principa u vezi sapitanjem "povraeaja imovine" na osnovu EKWP-a i sudske prakse ESLJP-a,koja je vee konsolidovana po ovom pitanju.

53. U ovom slucaju, Sud primeeuje da u Republici Kosovo ne postoji posebanzakon 0 povraeaju imovine i da se stoga zahtevi za povraeaj imovine ne moguzasnivati na garancijama koje pruza clan 1Protokola br. 1uz EKWP ili, mutatismutandis, na garancijama iz clana 46. [Zastita imovine] Ustava. Ovo, kao sto jeprethodno objasnjeno, sarno zato sto se za zahteve za povraeaj imovine nemoze smatrati da predstavljaju "legitimno ocekivanje" sve dok ne postoji zakono povraeaju imovine.

54. Takode, sto se tice ostalih povreda koje navodi podnosilac zahteva u vezi saclanovima 21. [Opsta nacela], 22. [Direktna primena medunarodnihsporazuma i instrumenata], 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] i 54.[Sudska zastita prava] Ustava, Sud primeeuje da osim pozivanja na odredbeUstava, podnosilac zahteva ne iznosi nijednu Cinjenicu iIi dokaz 0 tome da sumu ova prava povredena od strane Zalbenog veea.

55. Sud podseea da sarna cinjenica da podnosilac zahteva nije zadovoljan ishodomodluka redovnih sudova ili pominjanje clanova Ustava, nije dovoljno da seizgradi tvrdnja 0 ustavnoj povredi. Kada tvrdi takve povrede Ustava,podnosilac zahteva mora da iznese obrazlozene navode i ubedljive argumente(vidi, slucaj Ustavnog suda br. KI136/14, podnosilac zahteva: AbdullahBajqinca, resenje 0 neprihvatljivosti od 10. februara 2015. godine, stay 33).

Zakljucak

56. Sud utvrduje da podnosilac zahteva nije izneo dokaze, cinjenice i argumentekoji ukazuju na to da su postupci pred Zalbenim veeem na bilo koji nacinpredstavljali ustavnu povredu njegovih prava zagarantovanih Ustavom na kojase on pOZlVa.

57. Shodno tome, Sud zakljucuje da je zahtev ocigledno neosnovan na ustavnimosnovama i treba da se proglasi neprihvatljivim, u skladu sa clanom 113.7Ustava, clanom 48. Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika.

9

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa clanom 113.1 i 113.7 Ustava, clanom 47·Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika, dana 27. februara 2019. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

III. DA OBJAVI ovu odluku u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom 20-4Zakona, i

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

10