K

rajem pro{log meseca je u

Njujorku u Sabornoj Crkvi Svetog

Save i zvani~no predstavljeno

Srpsko Ogledalo. Iako se u Njujorku ve}

godinama ~itaju na{e novine, ovo je bilo

prvi put da smo se dirktno sreli sa na{im

~itaocima i zvani~no predstavili.

Na slavi Kola Srpskih Sestara,

pred stotinak Njujor~ana, na{a urednica

Slavica Petrovi} predstavila je Ogledalo i

istakla da je uloga na{eg lista da informi{e,

zbli`i i ujedini nas Srbe u Americi, ali i da

nam pomogne u odr`avanju veze sa na{om

maticom Srbijom.

Prota Djokan Majstorovi},

stare{ina na{e najve}e i najlep{e Crkve u

Americi, toplo je pozdravio na{u urednicu

i sa oktobarskim brojem Ogledala u ruka-

ma, rekao da nama Srbima u dijaspori tre-

baju ovakve novine koje promovi{u na{u

veru, kulturu i bogatu tradiciju i da ih on

redovno ~ita.

“Ogledalo nas povezuje sve od

^ikaga preko Pitsburga i Klivlenda do

Njujorka i Va{ingtona, Feniksa, Jeksonvila,

Majamija, ili bolje re~eno od Atlantika do

Pacifika”- rekao je prota i naglasio da je

“Ogledalo spona koja nas zbli`ava i spaja

i trebao bi da smo ponosni {to imamo

jedan ovakav srpski list. Zato nam je drago

{to se Ogledalo i zvani~no predstavlja

na{im ljudima u Njujorku jer se o Njujorku

i nama ~esto pi{e na stranicama Ogledala”.

U ekipi Ogledala u Njujorku bio

je i popularni “Dzo Moler” pisac koji pi{e

o nama u Dijaspori sa malo nostalgije ali

sa mnogo smisla za pravi `ivot i “sitnice”

poput ose}anja – koje `ivot zna~e.

D`o Moler je pseudonim Milana

Kneselca, in`enjera, koji “ farba” i kon-

troli{e Njujor{ke mostove i pi{e najlep{e

nostalgi~ne pri~e o nama, pri~e u kojima

svako mo`e da pronadje i prepozna sebe.

Na{ stari saradnik iz Njujorka,

Aleksa Stojkovi}, poklonio je svim prisut-

nima novi broj Ogledala, a zatim je usledi-

lo i pijavljivanje za predplatu.

Tako je prvi predplatnik Ogledala

iz Njujorka, tom prilikom, postao gospodin

George Brozak, jedan od najstarijih ali i

najaktivnijih parohijana na{e Crkve na

Menhetnu.

Dru`enje Ogledala i Njujor~ana

nastavljeno je uz slavski ru~ak i veselje, a

kako je bilo najbolje pokazuje foto repor-

ta`a koju je snimila na{a saradnica iz

Njujorka Darinka Lu~i}. Ali je vredno

pomenuti da je za odli~no raspolo`enje

mnogo doprineo svojim orkestrom i zvuci-

ma svoje harmonike na kojoj je sa mnogo

du{e i virtuoznosti svirao ^eda Jovanovi}.

Dakle Ogledalo se predstavilo

Njujor~anima, a oni su nam pri~ali {ta se u

Njujorku de{ava i {ta se planira.

Teslino Memorijalno Dru{tvo

obele`ava ove godine tridesetogodi{njicu

od osnivanja. Bilo je to tri decenije zaista

plodnog i uspe{nog rada.

“Sada ve} svi mnogo vi{e znaju o

Nikoli Tesli i njegovom radu” ka`e doktor

Ljuba Vujovi} generalni sekretar Teslinog

dru{tva “Tesla Memorial Society of New

York”.

Znaju zahvaljuju}i ba{ Teslinom

Drustvu i li~no doktoru Vujovi}u, jer je

zahvaljuju}i njima u Njujorku postavljeno

nekoliko obele`ja u ~ast Nikole Tesle i nje-

govog dela.

Trg kod Brajant Parka, u kome je

Tesla hranio golubove zove se Tesla

Corner, na hotelu “Njujorker”, u kome je

Tesla stanovao, postavljena je spomen

plo~a, a hotel “Gerlag” iz koga je Tesla

slao prve radio signale, postao je muzej

telekomunikacija. Na samom ulazu nalazi

se veliki bareljef sa Teslom koji sedi u lab-

oratoriji pod snopom munja iz njegovog

generatora.

Teslino dru{tvo i doktor Vujovi}

spasli su ostatke Teslinog tornja i labora-

toriju na Long Ajlendu. Umesto prodaje i

ru{enja ovaj kompleks }e biti progla{en za

nacionalno blago ili kulturni spomenik

Njujorka. Bi}e to i kultno mesto za nas

Srbe jer Nikola Tesla je ve} postao za{titni

znak Ikona svih nas koji `ivimo u

Dijaspori.

Pre nekoliko dana u na{em

Genralnom konzulatu, a i u poznatoj Union

Galeriji na jo{ poznatijem Union Skveru,

otvorena je izlo`ba Miljana Suknovi}a,

na{eg slikara iz Beograda. Miljan je

arhitekta koji je studirao u Beogradu,

Pragu, Firenci, Hamburgu i Njujorku.

Njegova opsesija bojama

eksplodirala je u divne slike i murale od

kojih neki krase i zidove Firence i Bolonje.

Izlo`ba je jo{ otvorene, a slike je uvek

najbolje videti u`ivo.

Njujor~ani najavljuju i poetsko

ve~e posve}eno Desanki Maksimovi} i

na{im pesnicima iz Dijaspore. Naime,

uskoro im u goste dolazi pesni~ko dru{tvo

“Desanka Maksimovi}” iz Toronta.

Posebno treba pomenuti Veliki

godi{nji Bal koji }e se odr`ati 7. novembra

u West Klubu u samom centru Menhetna.

Ove godine obele`ava se 65 god-

ina od kako je Gotska katedrala izmedju

25. i 26. ulice u neposrednoj blizini

Brodveja, postala Srpska Pravoslavna

Crkva.

Ova velelepna gradjevina je kul-

turni i duhovni spomenik Njujorka i ve}

vi{e od pola veka na{a saborna crkva Sveti

Sava, koju svi zovu Kapija Pravoslavlja u

Americi.

Srbi su u odr`avanje i restauraci-

ju svoje crkve ulo`ili nekoliko milona

dolara, menjaju}i krov, ~iste}i fasadu,

obnavljaju}i instalacije ali ostalo je jo{

mnogo toga {to treba uraditi pa }e i ovo-

godi{nji Banket biti odr`an u cilju prikupl-

janja novih sredstava.

I eto tako se zavr{ilo gostovanje

ekipe Ogledala u Njujorku, ali samo u

nedelju, ve} u ~etvrtak uve~e Njujor{ka srps-

ka televizija prikazala je video zapis o

boravku na{ih ljudi u organizaciji lista

Ogledalo u Srbiji, gde su obi{li srpske crkve

i manastire i posetili Sabor truba~a u Gu~i. Na

zahtev gledalaca emisja }e biti ponovljena.

Dakle predstavljanje ogledala u

Njujorku bilo je zaista lepo i korisno. Bolje

smo se upoznali, razmenili misli i informa-

cije, zbli`ili se, a to je na{ osnovni cilj.

Iz Njujorka

Milan Lu~i}

11

R E P O R T A @ A

Novembar 2009.

OGLEDALO U NJUJORKU

NJUJORK U OGLEDALU

Slavica sa svojim saradnicima iz Njujorka:

Lu~i} Milan i Dara, D`o Moler i Aleksa Stojkovi}

Prota \okan

Majstorovi}

Hotel “Njujorker”

Dr. Ljubo Vujovi}, generalni sekretar “Tesla Memorial Society of New York”,

ispred “ Kluba in`enjera” i komemorativne plakete

Crkva Sv. Save U Njujorku

12 Novembar 2009.

N

egde, na kraju pristani{ta,

na~i~kanog nekim barakama, `iveo

je on, Desko. Radio je po dokovi-

ma, nosio te{ki teret i polako stario tu,

pored vode, izme|u pristani{nih hala i velik-

ih brodova. Godine su polako prolazile,

talasi pevali uvek istu pesmu, a on, ne

misle}i ni o ~emu, nosio svoj teret i strplji-

vo dokraj~ivao svaki radni dan. Oni, koji su

ga dugo znali, ka`u da nikada nije zakasnio

na posao, iako ru~ni sat nije imao ili ga jed-

nostavno nije nosio. Posle odra|enih osam

sati, negde oko pet uve~e, odlazio je u

veliko kupatilo gde se prao, presvla~io i

odlazio ku}i. Nije Desko govorio engleski,

nije ni srpski, }utao je i radio. Izgledao je

kao neka siva ljudska ma{ina koja dolazi na

posao, radi i odlazi. Dugo je stanovao u jed-

nom podrumu koji mu je izdao neki Italijan,

vlasnik picerije u Tre}oj aveniji. Tu, u tom

podrumu imao je samo krevet, sto, stolicu i

ne{to nalik {ifonjeru. Bio je tu na {ifonjeru

i jedan kartonski kofer, koji je doneo kada

je pre ~etrdeset godina do{ao u Bruklin i tu

ostao do dana dana{njeg. Lako se tada

dolazilo do posla i on se zaposlio kao lu~ki

radnik, nosa~, ~ista~, i sve {to je trebalo, on

je radio.

Sve je razumeo {ta su mu govo-

rili, Italijani na italijanskom, Ameri na

engleskom, neki Rumuni na rumunskom,

sve ih je Desko razumeo, ali ni{ta nije

odgovarao osim onog OKEJ, kojim je

hteo da ka`e da se sla`e i da je razumeo

{ta mu je re~eno. Okej, i to je sve. Neki

Irci, koji su kasnije do{li i nisu mogli da

iskam~e od njega ni jednu jedinu re~,

nazva{e ga “Mister Okej”. Nije zalazio u

kafane niti Go-Go barove. Odlazio bi sa

posla pravo ku}i i tu ostajao do jutra, a

onda na posao. Retko bi ga videli kako bi,

sede}i na steni pla`e Koni Island, slu{ao

talase, zagledan negde u daleku pu~inu.

Sedeo bi satima, a onda odlazio u onaj

svoj krevet i spavao do svanu}a. Bio je

prvi na poslu. Ponekad bi do{ao prerano i

sedeo ispred glavne kapije, ~ekaju}i da je

~uvar otvori u sedam sati ujutru.

Pro{lo je u tom jednoli~nom

sivom krugu `ivljenja ~itavih ~etrdeset

godina i poslovo|a pozva Deska u kance-

lariju da mu ka`e da je vreme da se pen-

zioni{e jer je napunio {ezdeset pet godina,

a u samoj firmi radio je ~etrdeset godina.

Vreme je, Mister Okej, da idete

u penziju. Po{teno ste zaradili i sada je

vreme odmora. Penzija, {ezdeset pet god-

ina `ivota, ~etrdeset godina no{enja tereta

po pristani{tu. Znao je sve ljude koji su

tu radili i brodove koji su pristajali.

Sobica u suterenu i to je bilo sve. Oni

ve~ernji sati, provedeni na stenama pored

obale bili su odmor umornog tela koje

nije znalo da stane ni za trenutak za onih

osam sati rada. Sada }e imati vi{e vreme-

na da slu{a talase i odmara pogled, gleda-

ju}i u plavu daljinu. [ta je drugo mogao

da radi. Sada bi ponovo ustajao u svanu}e

i odlazio na stene pored okeana i gledao

u daljinu. Odatle je nekada davno oti{ao.

Nikome se nije javljao u starom kraju i

niko mu nikada nije napisao pismo, a

telefon nije ni imao. Sedeo je tu, na tim

stenama po ceo dan i shvatio da je `ivot

pro{ao. Pro{ao je ceo `ivot za ovih {ezde-

set pet godina, mislio je, gledaju}i u

daljinu. [ta je ostalo sada, {ta da se radi?

Posle dva meseca oti{ao je u kancelariju

firme za koju je radio i pitao da li mo`e

da radi jo{ koju godinu.

“Za{to?”, upitala ga je slu`beni-

ca, gledaju}i njegovo izmu~eno lice, puno

bora i bez ikakvog izraza. Telo mu je za

ova dva meseca nekako postalo slabo i

kao da se su{ilo, pogled mu se gasio, a

ruke mlitavo visile. Bilo mu je te{ko da

pri~a sa ~inovnicom koja ga je za~u|eno

gledala. On je }utao, a onda tiho re~e:

”Ho}u da radim”, zatim u}uta,

pa posle pauze dodade: “jo{”. Slu`benica

je videla da ne mo`e sa njim normalno

da pri~a pa pozva poslovo|u koji ga je

dobro znao.

“Mister Okej, ho}ete ponovo da

radite? Da li sam ja to dobro razumeo?”

“Okej”, odgovori Desko, a zatim ponovi:

“Okej”. Poslovo|a ga je gledao i bi mu

jasno da ovaj ~ovek, ukoliko se ne vrati na

posao i ponovo ne u|e u rutinu kojom je

tako dugo i dosadno `iveo, umre}e kao

riba na suvom. Ve} je dovoljno popustio i

oslabio da se jedva dr`ao na nogama.

Sedenje pored mora ga nije odmorilo,

njemu telo nije naviklo na du`i odmor od

dan-dva i on je morao “pod hitno” na

posao.

“@alosno, ovakvog nikada nisam

imao u slu`bi”, mislio je poslovo|a i

gledao sa`aljivo Deska. Kona~no mu re~e:

“Okej, po~inje{ za dve nedelje.

Ne mogu odmah da te uzmem, treba papiri

da se srede, a i nije sezona, ali, za dve

nedelje bi}e sve okej. Okej?”

“Okej”, re~e Desko i polako iza|e

iz kancelarije.

Slede}e dve nedelje vi|ali su ga

kako ide na one stene i gleda u more,

slu{aju}i pesmu talasa i krike galebova.

Posle dve nedelje nije ga bilo. Nije se

pojavio na poslu i poslovo|i bi to sumnji-

vo te pro{eta do stana gde je “Mister

Okej” `iveo. Na{ao ga je u krevetu,

mrtvog. Bio je sve`e obrijan i pored njega

je stajala kesa sa upakovanim sendvi~em i

{olja sa kafom. Skoro je umro, nema neko-

liko sati. Izgleda ba{ kao da je polazio na

posao, ovog jutra. Ovo mu je bilo prvo

zaka{njenje, i poslednje, pomisli poslovo|a

i skinu kapu, stoje}i pored kreveta na

kome je Desko, sve`e obrijan i spreman za

posao, le`ao nepomi~no.

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina Pi{e: D`o Moler

MISTER OKEJ

Pi{e: Mileva - Seka Antoni}

RAZGLEDNICA

IZ KRAVICE

JESEN

Kaplje jesen u kravi~kom ataru,

stazom ispod crkve li{}e }ilim {ara,

plamen njiva bukti u zrelom `aru,

na usahlom vrelu traje drevna poto~ara.

Sipi `ir hrastovom {umom,

na brijegu, uz crkvu, lipa stara,

{kripi zaprega pra{njavim drumom,

{kola se sa djacima razgovara.

Sino} sam stigla iz dalekog svijeta

da kravi~kim `ivopisom du{u napojim...

bude se snena jutra minulih ljeta

pa opet u miholjskom ~airu stojim.

Iz dalekih zaselaka puteljak pliva,

dolinom rijeke do {kole te~e...

s prozora ku}e u {ljiviku

majka me doziva,

kravi~kim nebom spusta se ve~e.

VIJEN^ENJE LUKA

Ispred ku}e, na ponjavi

cijelo jutro majka radi,

zrelim lukom vijence pravi,

vrsni zanat u njih gradi.

Prsti gipko `ure, lete,

savijaju luka struke,

glavicama kike plete,

potkresuje svakoj brke.

U magazi ispod greda

pletenice izlo`ila,

sa divljenjem u njih gleda

pletilja moja, rano ostarila.

Kravica je jedno od ve}ih sela na podru~ju op{tine Bratunac, u

Republici Srpskoj. Oduvek se njen atar isticao ~istom prirodom,

lepotom livada, izvora i {uma, a stanovnici kao vredni i ~estiti doma}ini.

Kravi~ana danas ima svud po svetu, a Mileva Seka – Antoni} }e nam

u narednim brojevima OGLEDALA, ovo selo predstavljati kroz poeziju,

pri~ice, reporta`e, anegdote...

V A [ E P R I ^ E

13

B I Z N I S

Novembar 2009.

Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist

Sigurno }ete biti zadovoljni kreacijom frizure

i svojim novim izgledom.

Pored odli~nog servisa

La French Twist vam nudi:

- Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti

va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi.

- Dogradjivanje kose u raznim nijansama.

- [minka.

- A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled.

LE FRENCH TWIST

Tel 847.965.9003

Pozovite jo{ danas i uverite se

u kvalitetan rad tima

LE FRENCH TWIST-a

Pomenite Ogledalo i dobi}ete

specijalan popust 20%

do kraja novembra.

Na novoj lokaciji u novom izdanju!

814 Civic Center Dr. u Nilesu.

Raskrsnica Oacton i Waukeegan ulica

Dame i gospodo, ~asni oci, bra}o i sestre, dragi prijatelji,

Imam veliko zadovoljstvo da Vas obavestim da je Narodna

Skup{tina R. Srbije, 26. oktobra 2009. godine usvojila prvi

Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji reguli{e odnose

dr`ave Srbije i na{eg rasejanja, odnosno svih na{ih dr`avljana i

svih pripadnika srpskog naroda bez obzira na mesto ro|enja i

boravka.

Ministarstvo za dijasporu je, od po~etka svog mandata, od jula

meseca 2008. godine bilo odlu~no u nameri da se usvoji ovaj

Zakon koji je kamen temeljac nove politike, oko koje se moramo

svi okupiti, u interesu na{eg naroda i dr`ave. Uspeli smo, zajed-

no sa Vama i svima onima kojima su na srcu na{ narod i na{a

zajedni~ka otad`bina.

@elim Vam, da i dalje, sa ljubavlju i ponosom negujete tradi-

ciju, kulturu i obi~aje zemlje iz koje poti~ete, a uz Vas }e zau-

vek biti na{a zajedni~ka otad`bina, na{a Srbija.

Molim Vas da na sastancima, dru`enjima i nakon svetih slu`bi

u hramovima Srpske pravoslavne crkve informi{ete na{e sunaro-

dnike o najva`nijim elementima Zakona sadr`anim u obra}anju

narodnim poslanicima.

U Beogradu, 29.10.2009. godine

mr Sr|an Sre}kovi}

ministar za dijasporu u Vladi Srbije

Novembar 2009.14

I Z M A T I C E

O

vo je prva antologija ovakve vrste i

koncepcije u na{oj kulturi i

knji`evnosti, pa otuda predstavlja

poseban prirediva~ki projekat, u ~iju real-

izaciju su uklju~ena poetska ostvarenja

grupisana u zavisnosti od toga gde su stvore-

na i gde stvaraju njihovi autori, koji se nalaze

na privremenom ili stalnom radu u Austriji,

Nema~koj, Francuskoj, Gr~koj, Danskoj,

[vedskoj, Kanadi, Americi i Australiji. To je,

dakle, pravi poetski svet u malom, a koji

poti~e sa crnogorskih prostora.

U ovom pesni~kom vencu iz dijas-

pore, sastavljenom od raznovrsnih i ponekad

neujedna~enih lirskih

medaljona, posebno mesto

zauzimaju rodoljubivi i

nostalgi~ni motivi, iz kojih

se ose}aju ljudska dobrota,

blagost, iskrenost i tuga za

rodnim krajem. Pesme su,

tako|e, pro`ete bogatom

tradicijom, folklorom,

desetera~kim nasle|em,

kao i pojedinim eti~kim,

sociolo{kim i drugim

aspektima. Iz biografije

pesnika se mo`e primetiti

da je ostao povelik broj

onih kojima pesmotvora~ko

zanimanje nije nimalo strano. Ima, mo`da, tu

i nekih velikih rezultata, ali ona su jo{ uvek

u opni nagove{taja, u poro|ajnoj ko{uljici, ili,

u krajnjem slu~aju, prisutni su u odre|enoj

meri kod autora sa ve}im brojem izdatih

knjiga i znatno ve}om stvarala~kom reputaci-

jom, kao {to su: Veljko Boji}, Igor Rems,

Lazar Da{i}, Radomir Baturan, Saladin

Burd`ovi} i mnogi drugi.

Cilj ovog izbora jeste da se na jed-

nom mestu okupe zavi~ajni stvaraoci porek-

lom iz Crne Gore, a koji sad `ive i rade u

dijaspori. Mora se priznati da ova poezija

iseljenika ima svoje uspone i padove, koji

nijesu i{li na ruku njenom stvarala~kom

jedinstvu. Zahvaljuju}i prirediva~u dr

Milutinu \uri~kovi}u, ovo stvarala{tvo

biva objedinjeno i sistematizovano, a time

se sti~u povoljniji uslovi za njenu afirmaci-

ju i ponovno o`ivljavanje, odnosno pripajan-

je mati~noj literaturi.

Prirediva~ je napisao koristan

knji`evno-istorijski predgovor o crnogorskoj

dijaspori i njenom stvarala{tvu, dok je mr

Svetlana Kalezi} Radonji} napisala vrlo

nadahnut i precizan pogovor „Tu|i vjetar

pjeva {umama moje glave”. „Povratak” je

knjiga koja ima veliki zna~aj i po tome }e

sigurno na}i svoj put do ~italaca, a mo`e se

o~ekivati da }e biti jo{ zainteresovanih

pojedinaca i institucija za obavljanje ovako

slo`enog, ali i zahtevnog posla.

Od pisaca koji `ive i rade u

Sjedinjenim Ameri~kim

Dr`avama zastupljeni su

slede}i autori: Bla`o M.

Vuleti}, Nikola Petanovi},

Rastko Stani{i}, Vuko R.

\uri{i}, Dragan Rajkovi},

Veljko P. Boji}, Hasan

Pupovic, Milan V. Popovi}

i Milan \uri~kovi}.

Antologija je, ina~e, izaz-

vala veliku pa`nju

knji`evne kritike i {ire

javnosti u zemlji i dijaspori.

Radmila

Tripkovi}

Podgorica

Dr Milutin \uri~kovi}: POVRATAK, Antologija poezije iseljenika iz

Crne Gore, „Gligorije Dijak” i Centar za iseljenike, Podgorica, 2008.

POETSKA DIJASPORA

Republika Srbija

Ministarstvo za dijasporu

Organizacijama, klubovima, dru`enjima,

crkveno-{kolskim op{tinama u rasejanju

PRIKAZ KNJIGE

15

B I Z N I S

Novembar 2009.

F O T O R E P O R T A @ A

Novembar 2009.16

Kolege muzi~ari Bane, Dule, Joca i Milo{

Gosti Ogledala

Recital: Ana, Vlatko, Isidora i Petar

Prijatelji Ogledala

Mika, Zoran, Milutin i SuzanaNada i Dijana

Marijana, Slavica i Sanja

Moma Nikoli}, Lisa Milena i Bane \or|evi}

Boban, Mila, Marko i Mi{a

Andja, Boske i Sini{a

Deki, Milo{ i Joca

Neda i Deki

Vojkan, Ana-Marija i Nena

Gen. konzul RS u ^ikagu Desko

Nikitovi} i Dr. ^upi}

Zoran, Nata{a i Sa{a

SA PROSLAVE OSME GODI[NJICE OGLEDALA

B I Z N I S

17Novembar 2009.

B I Z N I S

18 Novembar 2009.

B I O G R A F I J E

19

I

u poznim sedamdesetim bio je otmen

u hodu, visokog stasa, prosede kose

{to mu je davalo poseban {arm. Ko je

sa njim imao sre}e da popri~a, pun utisa-

ka se prise}ao njegovih beseda.

Veljko Petrovi}, svojevremeno

upravnik Narodnog muzeja u Beogradu,

predsednik Matice srpske u Novom Sadu,

akademik, oven~an slavom svojih pesama

i pri~a.

Ro|en je u Somboru 5. februara

1884. ^etiri nedelje kasnije umire mu

majka, a neute{ni otac tada odlazi u man-

astir i postaje kalu|er Gerasim. Brigu o

Veljku preuzele su sestra i tetka.

Sa prvim slovima u {koli po~eo

je da ~ita i prve knjige. Nije birao. ^itao

je sve {to mu je dolazilo pod ruku.

Narodnim pesmama je bio odu{evljen.

Kao gimnazijalac tokom letnjih

raspusta dolazio je u Beograd.

Sombor je ipak bio druga~iji

grad. Bio je gospodski, ali ipak u provin-

ciji. Najpoznatiji gra|anin Sombora toga

doba, bio je pesnik Laza Kosti}.

U to vreme Veljko je upravo

maturirao i dane provodio u pripremi za

predstoje}e studiranje. A uve~e na |a~kom

{etali{tu upoznaje Olgu Radakovu.

Budu}a u~iteljica je ~udne lepote.

U~i strane jezike, svira klavir i veoma je

omiljena me|u drugaricama.

Susreti su se ponavljali pa su

po~eli zajedno da izlaze. Prva ljubav ima

tendenciju da se pretvori u brak. Veljko

odlazi na studije u Pe{tu, a Olga da

prosvetari po unutra{njosti.

Daljina je ipak surova.

Nametnute prepreke, ovo dvoje mladih

nije umelo ili nije htelo da savlada. Do{ao

je kraj njihove ljubavi. Olga se udaje za

druga iz {kole, u~itelja Veselina

Glava{kog, a Veljko se `eni drugom. Ipak,

nekoliko godina kasnije svojoj prvoj

ljubavi posve}uje pesmu:

O za{to smo se, za{to smo se sreli

Na mrtvoj stazi opora venenja

Pod mutnim nebom madijskog jesenja!

O, za{to smo se pogledali, je li?

O, za{to se nismo mimoi{li, draga,

Ko do dve la|e na sred okeana,

{to crnih jedri, a s dva mrtva kana,

Plove i minu u magli bez traga.

Pesma je doprla do Olge. Ali je

sve bilo dockan. Sa suprugom je uveliko

u~iteljevala, seljakala se iz mesta u mesto,

a po~ela su i deca da pristi`u. Izrodila je

pet k}eri.

Pored ljubavnih, mladi poeta

peva i rodoljubive pesme. Tim stihovima

o svojoj zemlji osvaja ~italacku publiku, a

~asopisi se utrkuju da objave te iskrene i

zdrave strofe bez la`ne romantike.

U Beogradu grmi lider knji`evne

kritike, Jovan Skerli}:

„^itajte te pesme. To su najbolje

i najoriginalnije stvari celokupne rodolju-

bive srpske poezije.”

Autoritativna pohvala iz Srpskog

knji`evnog glasnika je dala volju i krila

mladom poeti.

Sre}an je i najstariji kalu|er, otac

Gerasim, koji grli sina i kroz suze mu

ka`e:

“Sinko, na te`ak si se put

zaputio. Zna{ li ti da je

srpski knji`evnik samo-

proizvoljni mu~e-nik?”

Veljku uskoro

izlaze dve zbirke: “Ro-

doljubive pesme” (1911.) i

“Na pragu” (1913.)

Uporedo sa poezi-

jom te~e i slu`bena karijera.

Novinar je u zagreba~kom

„Srbobranu”, urednik lista

„Sloboda” u Sremskoj

Mitrovici, urednik „Srpske

rije~i” u Sarajevu.

Tokom balkan-

skih ratova boravi u

Beogradu.

Tada, u prole}e 1913. je i premi-

jera „Bez sre}e” u Narodnom pozori{tu. Na

predstavu, kriti~ar Milan Marjanovi} pozi-

va svog prijatelja trgovca Mandra`evi}a sa

suprugom i k}erkom. Ka`e mu da }e u lo`i

biti i pesnik Veljko Petrovi}.

Majka doteruje k}er, priprema joj

duga~ku crnu suknju i belu bluzu od

~ipke. Svi su radosni zbog prijatnog i

lepog izlaska, samo se devoj~urak duri i

negoduje re~ima:

“E, ba{ ne}u da idem. Ceo

Beograd je zaljubljen u tog Veljka

Petrovi}a. Ne}u ba{!”

I razumljivo je za{to ne}e.

Sedamnaestogodi{nja Mara ne}e i ne mo`e

da shvati Veljkovu “Erotiku”. Onu pesmu

koja pe~e kao `ar.

Ipak, do premijere je devoja~ki

inat izbledeo i usplamtelih obraza, Mara je

ipak do{la u pozori{te. Bila je impresioni-

rana Veljkovom pojavom i utiskom koji je

ostavljao na okolinu. Mnogo kasnije je

pri~ala da su sve o~i bile uprte u njega i

da se na sve strane {aputalo...

Posle premijere dru{tvo iz lo`e je

svratilo u „Moskvu”. Iz kafane su se odve-

zli fijakerom do ku}e u

Jevremovoj ulici, a na

rastanku, Veljko je upi-

tao da li mo`e do}i sutra

u posetu.

Mara je prih-

vatila.

Tako je i bilo.

Sutradan, Veljko je

do{ao u ku}u Ma-

ndra`evi}a. I prekosutra.

Posete su u~estale. Srce

mu je zarobila ta vrete-

nasta devojka uzanih

ramena, tankog vrata i

duge kose. Svra}ao je

dva tri puta nedeljno.

“Do|em do }o{ka, pa mi same

noge u|u u va{u ulicu!”, govorio je u {ali.

Ljubav je prekinuo Prvi svetski

rat. Patriotski pesnik se prijavljuje za

dobrovoljca i primerom potvr|uje svoju

poeziju. U {tabu je Moravske divizije dru-

gog poziva. Prelazi Albaniju. A potom iz

na{eg propagandnog biroa u @enevi

pri`eljkuje zajedni{tvo s Marom.

Ali, te{ki su to bili dani. Trebalo

je sa~uvati `ivot za svetlu budu}nost.

Savladati glad, hladno}u, daljinu od rodne

zemlje. Veljko pi{e Marinom bratu:

“Dok pucaju gromovi granata nad

Beogradom, sa~uvaj mi moju Maru, njeno

~isto ~elo i njene ~iste o~i. Moju Maru i

moju Srbiju.”

^etvorogodi{nje nevi|anje

zavr{ilo se brakom. Svadba je bila u Kuli,

rodnom mestu Marine majke, u nedelju,

20. novembra 1919. godine.

U po~etku `ive u Novom Sadu, a

potom prelaze u Beograd. Veljka zaokupl-

ja blistava karijera. Ali, kad se zavr{i

slu`ba, pro|u prijemi, kafane zatvore…

ostaju njih dvoje.

Na svakoj novoj knjizi, a bilo ih

je mnogo Veljko je voleo da napi{e:

“Kao i uvek, moja Maro, tebi

prva knjiga.”

Tokom II svetskog rata Veljko je

uhap{en i odveden na Banjicu. U logoru je

proveo tri meseca. Penzionisali su ga kada

je bio u najboljim godinama, ali za Nemce

nije hteo da radi.

Posle rata, stekla su se nova priz-

nanja i presti`ne nagrade, a onda su

usledile i nove knjige.

O pesmi “O, za{to smo se sreli”

supru`nici nisu progovorili ni re~. Pa ni

onda kada je Veljka o njoj pitao jedan

novinar zvani~no. O svemu je pripovedao,

svih drugih pesama se se}ao, ali o toj

pesmi je }utao.

Mara je to prihvatila, a ko zna

mo`da je i sama tu }utnju nametnula.

Pozna bra~na sre}a potrajala je

do 27. jula 1967.

Toga dana zaklopile su se stran-

ice `ivotne knjige Veljka Petrovi}a.

Dece nisu imali. Ostala je samot-

na Mara u dru{tvu uspomena. Sanjala je o

mu`evljevoj bisti u svojoj ba{ti:

“Kad ustanem i iza|em na tera-

su da mu ka`em: Dobro jutro!”

Umrla je u leto 1974. i sahran-

jena u Veljkovom grobu, u Aleji

velikana.

O, ZA[TO SMO SE SRELI

VELJKO PETROVI]

Veljko Petrovi}

Rubriku priprema: Aleksandra Miti}

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Novembar 2009.

20 Novembar 2009.

D R U [ T V O

M

nogi ljudi danas

o~ekuju globalnu

katastrofu koja bi

trebalo da se dogodi 2012

godine. Da li bi trebalo da

budete zabrinuti?

U Decembru 2012,

u zimskom solsticiju, kada

sunce i zemlja budu porav-

nati sa galakti~kim ekva-

torom, Majanski dugoro~ni

kalendar }e do}i svome

kraju. Njegova po~etna ta~ka

se`e sve do pet vekova pre

piramida. Dva puna mileniju-

ma je trebalo da pro|e do

Hristovog ro|enja, i jo{ uvek se dugo

odbrojavanje nastavilo. Ali, sada, u skladu

sa kalendarom, kraj kruga ovog sveta je na

vidiku.

Mo`da se pitate kakvu razliku to

~ini. Nakon svega, zar Maje nisu odavno

nestale? U stvari, Majanska civilizacija je

do{la svome kraju mnogo pre Kolumbovog

prvog putovanja, ali Maje kao narod jo{

uvek postoje u Centralnoj Americi.

Nije ni ~udo za{to su ljudi impre-

sionirani dostignu}ima ove davno nestale

kulture. Zbog toga je i razumljivo za{to im

neki ljudi pripisuju i proro~ki uvid u

budu}nost. Veli~anstvene strukture,

uklju~uju}i hramove, gde su ogromne

koli~ine kamenja precizno pore|anje i

poravnate sa kretanjima sunca. Tu je i polje

za igru sa loptom i kamenim prstenom kao

golom, gde pobeda i poraz odre|uju ko }e

biti `rtvovan bogovima a ko }e `iveti.

Ogromni stubovi vi{lji od ~oveka

prekriveni izrezbarenim znacima i datumi-

ma. Uvek datumi. Izgleda da su Maje bile

opsednute vremenom.

Majanska civilizacija se uzdigla

oko 500 g. pr. Hrista, i dominirala je

Srednjom Amerikom vekovima. Ono {to

smo saznali o njima do{lo je na svetlo

tokom poslednjeg veka. Maje su bele`ile

zapise na kori drveta, koje su zatim obliko-

vali u knjige. Me|utim, njihove ve-

li~anstvene gradove su nasledili Asteci i

drugi pre dolaska [panaca. Na `alost,

mnoge od njihovih knjiga bile su uni{tene

od Korteza i sve{tenika koji su mu se

pridru`ili tokom [panskog osvajanja 1519

g. Samo ~etiri drevne Majanske knjige

danas postoje. Sa nestankom knjiga, ve}ina

va`nih dokaza o njihovoj civilizaciji ostala

je zapisana samo na kamenu izgubljenim u

d`unglama Srednje Amerike.

To bi i dalje trajalo da u dvade-

setom veku nisu po~ela istra`ivanja od

strane Wrigley kompanije, koja je tra`ila

izvore „cikle” za `vaka}u gumu, i bukval-

no se spoticala na ostatke Majanske civi-

lizacije zarasle u pra{umu.

Nedostatkom znanja, pohran-

jenim u izgubljenim knjiga-

ma, arheolozi su se suo~ili sa

zadatkom rekonstrukcije

istorije i kulture Maja,

utemeljene na kamenim

rezbarijama prona|enim u

ovim ru{evinama. Na `alost,

mnoge od ovih struktura su

uticajem vremena i prirode

izgubile prvobitni oblik.

Trebalo je dosta vremena da

bi se deli}i sastavili u jednu

celovitu sliku i otkrila

zna~enja i sakupila,

koliko-toliko, celovita slika o drevnoj

Majanskoj kulturi.

Zanimljivo je da su Maje posma-

trale vreme kao ve~ito promenjivu reku, ali

ne na~injenu od vode, nego od energije,

koja opada i nadolazi, punu ukr{taju}ih

struja i vrtloga, koja dok te~e ~ini posebnu

vrstu muzike.

Njihova opsednutost vremenom ih

je navela da razviju najmanje 17 kalendara,

mnogi od njih su daleko precizniji od

Gregorijanskog kalendara koji je danas u

upotrebi. Posmatraju}i vreme kao reku

energije, Maje su posmatrale svoje kalen-

dare kao proro~ke, opisuju}i stanje energi-

je Univerzuma pro{lo{}u, sada{njo{}u i

budu}no{}u. A pogled u budu}nost im je

dalek – veoma dalek. Majanski sveti kalen-

dar, nazvan Tzolkin, sadr`avao je 26 000

godi{nji krug. Ovaj kalendar se jo{ uvek

koristi za proricanje od strane tradicional-

nih Maja {irom celog Jukatana, Gvatemale,

Belizea i Hondurasa.

[to se ti~e dugoro~nog kalendara

on je podeljen na slede}i na~in: dvadeset

dana kalendara ~ine uinal, {to je Majanski

mesec. Osamnaest uinala ~ini tun,

Majanska godina od 360 dana. Dvadeset

godina ~ini katun, a 20 katuna ~ini baktun.

Posle 13 baktuna – 5.200 godina – broj se

dovodi u po~etni polo`aj. U to vreme, po

Majanskom vi|enju, nivo energije se menja

a i svet zajedno sa tim. U skladu sa

verovanjem Maja, kraj 13 baktuna, kada }e

ovaj krug zemaljske istorije do}i svome

kraju, i kada }e se nivo napunjene energi-

je isprazniti u zimskom solsticijumu, treba-

lo bi da se dogodi oko 21. decembra 2012

godine.

[ta to zna~i? Verujem da ste do

sada ve} ~uli za ovu kataklizmi~ku i

apokalipti~ku pretpostavku, koja mo`da

ozna~ava i kraj sveta. Bezbroj knjiga je

napisano, a ovog meseca izlazi i film

snimljen na temu 2012, sa istim naslovom:

2012 – Bili smo upozoreni. Budu}i da su

Maje imale prili~no sofisticiran i komplek-

san matemati~ki sistem izra~unavanja vre-

mena, ~ini da se njihova predvi|anja ne

zanemaruju.

Ali, kako sve to stoji u odnosu na

Biblijska predvi|anja kraja? U stvari, pos-

toji tu dosta sli~nosti. Starozavetna knjiga

proroka Joila, upotrebljava ma{tu koju bi

Maje prepoznale, upozorenja na „~udesa na

nebu, i na zemlji, krv i oganj i pu{enje

dima. Sunce }e se pretvoriti u tamu i

mesec u krv” (Joilo 2:30.31). Isus je izjavio

da }e se pred kraj sveta „zemlja vrlo tresti

po svetu, i bi}e gladi i pomori i strahote i

veliki znaci bi}e na nebu... znaci u suncu i

u mesecu i u zvezdama” (Luka 21:11.25).

Ne}e svi ovi znaci poticati od

Boga. Apostol Pavle upozorava Solunjane

da paze na „dela sotonina sa svakom silom,

i znacima i la`nim ~udesima” (2

Solunjanima 2:9). I Otkrivenje ukazuje na

la`ne proroke koji su osposobljeni da ~ine

„~udesa velika, da u~ine i da oganj silazi

sa neba na zemlju pred ljudima... (U cilju

da prevari) sve one koji `ive na zemlji”

(Otkrivenje 13:13.14).

Da li }e se sve ovo dogoditi na

kraju Dugoro~nog kalendara? Svakako da

bismo svi voleli to da znamo. Dvanaest

Isusovih u~enika direktno je pitalo Isusa:

„Ka`i nam kad }e to biti? I kakav je znak

tvojega dolaska i posletka veka?” (Matej

24:3) U svom odgovoru, Isus upozorava:

„^uvajte se da vas ko ne prevari” (stih 4).

A zatim, nakon opisa niza dogadaja pred

kraj, Isus objavljuje: „Tako i vi kada vidite

sve ovo, znajte da je blizu kod vrata” (stih

33). Mnogi studenti Biblije sla`u se da

`ivimo u vremenu koje je Isus opisao; i da

je njegov dolazak tu upravo „pred vrati-

ma”.

Ali {ta }emo sa 12 Decembrom

2012? Isus je takode spomenuo da „niko ne

zna dana ni ~asa, ~ak ni an|eli nebeski, do

Otac moj sam” (stih 36). „Stra`ite dakle”,

rekao je, „jer ne znate u koji }e ~as do}i

Gospod va{... Zato i vi budite gotovi; jer u

koji ~as ne mislite do}i }e sin ~ove~ij” (sti-

hovi 42.44).

Zapazite da je Isus kazao da ni

an|eli nebeski, a ni mi ne znamo kada }e

se On vratiti. Dakle ako an|eli ne znaju

vreme, onda tako|e ni drevni Majanski

sve{tenici i astrolozi koji su izumeli

Dugoro~ni kalendar nisu to znali.

Dugoro~ni kalendar Maja – sa svojim pre-

ciznim izra~unavanjem polo`aja nebeskih

tela preko 5.000 godina – je zna~ajno

ljudsko dostignu}e, ali to ne zna~i da je

istovremeno i proro~ki. Maje su pokazale

veliko znanje u matematici, ali Bog

„izbraja mno{tvo zvezda, i sve ih zove

imenom” (Psalam 147:4). Maje su mo`da

posmatrale Plejade i zasnovale svoj kalen-

dar na njihovim kretanjima, ali Bog „je

na~inio zvezde kola (Veliki i Mali

Medved) i {tape (Orion) i vla{ice (Plejade)

i druge jugu u dnu (ostale konstilacije)”

(Jov 9:9).

Da li }e svet kakvog poznajemo

do}i svome kraju? Naravno! Da li }e se taj

kraj dogoditi 12. decembra 2012, kao {to

neki veruju prema predvi|anju Dugoro~nog

kalendara? Verovatno ne. Bog je taj koji

odre|uje putanje zvezdama i planetama. On

odre|uje njihovo kretanje; ne upravljaju

one Njime. Ali Biblija je jasna: mi znamo

da je Njegov dolazak „blizu, pred vratima”,

i „jo{ malo, vrlo malo, pa }e do}i Onaj

koji treba da do|e, i ne}e odocniti”

(Jevrejima 10:37).

Pi{e:

Milenko Tanurd`i}