˝Srednja škola Krupanj˝

Maturski rad

LIKOVNA KULTURA

RENE MAGRIT

MENTOR: UČENIK: Vučina Burić, prof. Petar Stojanović

Krupanj, 2008. god.

RENE MAGRIT

NADREALIZAM

Nadrealizam (od fransuskog surréalisme) bazira se na izražavanju mašte prevedene iz snova. U početku se inspiriše na teorijama psihoanalize Sigmunda Frojda, a kasnije i Karla Junga. Kao književni i umetnički pokret, nastao je u Parizu 1924. godine, pod pokroviteljstvom poete Andre Bretona. Breton je autor prvog nadrealističkog manifesta (Manifeste du surrealisme). Kasnije, 1930. i 1934. godine, Breton će napisati i drugi pa i treći manifest.

Nadrealizam nasleđuje dadaizam kao pokret i privlači mnoge dadaiste. Koreni nadrealizma kao umetničkog pokreta se nalaze u slikarima kao što su Paolo Učelo, Vilijem Blejk i Odilon Redon.

Nadrealizam je ipak noviji i značajniji pokret. Srodan literarnom pokretu koji se, posle Manifesta nadrealizma 1924, razvijao pod rukovodstvom Andre Bretona, slikarski nadrealizam vrši uticaj u Parizu, ali i njegove ideje se šire u mnogim zemljama. Nadrealizam dobija dvostruko nasleđe: s jedne strane, on baštini sve ono zagonetno i čarobno što je izraženo u italijanskom “metafizičkom slikarstvu”, s druge strane, oslobođeni iracionalizam, ljubav prema besmislenom, slučajnom, prema uzbudljivoj tajni iznenađujućih približavanja koji leži u osnovi dadaizma. Nadrealizam još smišljenije odbacuje racionalno viđenje stvari, a pozivajući se na Frojdovu teoriju, traži od iracionalnog, neizmerljivog sveta koji je prajezik podsvesti, da se izrazi kroz umetnost. Nadrealističke slike unapred izbegavaju da se podvedu pod logična merila, jer žele da budu likovni ekvivalenat predstava iz sna, halucinacija, opsesije.

ISTORIJA NADREALIZMA

Termin nadrealizam je prvi upotrebio Apoliner, kao apsolutnu realnost- surealnost. Počeci nadrealizma su nadovezali na dadaizam odakle je došlo mnogo umetnika ali nadrealizam ima mnogo i izrazito širi raspon. Kao i dada bio je to negativan odgovor na Prvi svetski rat, ali je imao pozitivnije gledište- svet može biti promenjen i transformisan u mesto ljubavi, slobode i poezije. Nadrealizam za razliku od dadaizma je razradio sistem koji je bio u stanju da reaguje na društvene, umetničke i filozofske prilike svoga doba.

2

RENE MAGRIT

1920. godine je Andre Breton izdao nadrealistički manifest u kome je definisao nadrealizam kao "čist psihički automatizam" a ova definicija je bila shvatana jako slobodno. Nadrealizam se deli na dva razdoblja:

1. Intuitivno razdoblje koje veruje u svemogućnost misli koje su postavljene nad realnošću. U tome razdoblju do 1926. godine se oslanja na filozofski realizam i njihov program je izložio Breton 1924. godine.

2. Političko doba, kada su nadrealisti počeli da reaguju na politički poredak i protiv kolonijalizma i to se odrazilo u drugom manifestu nadrealista.

Mnogo popularnih umetnika nadrealizma je živelo u Francuskoj u Parizu, gde je bio umetnički centar 20 i 30 godina 20. veka. Rene Margit, Huan Miro, Maks Ernst, Salvador Dali, Alberto Đakometi, Man Rej su među najreprezentativnijim. Pikaso je takođe bio zainteresovan za nadrealizam, ali se nije zvanično uključio u pokret.

Zahvaljujući ovoj dominaciji Francuske, ovaj pravac je smatran francuski, ali je u suštini bio svetski umetnički pokret. Oglas nadrealizma je bio jako snažan ali je dolazkom fašizma oslabljen i pravac je napušten od velikog broja poznatih umetnika. U popularnoj kulturi naročito u SAD nadrealizam dolazi preko dela Salvadora Dalija, koji je bio aktivan nadrealista od 1929. do 1936. i dao to što je sam nazvao "Paranoičko- Kritička metoda".

Oko 1960. godine je počeo nadrealizam da se širi i u krajevima u kojim do tada nisu delovali nadrealisti (npr. u Pakistanu).

3

RENE MAGRIT

ISTRAŽIVAČI SVESTI

Nadrealisti do krajnjih granica dovode vizuelnu imaginaciju i irealan smisao slika. Tražeći inspiraciju u vlastitoj podsvesti, kombinuju nespojive figure, kao što su to nekoliko godina ranije radili slikari metafizičke škole i dadaisti. Bizarno, neuobičajeno i uznemiravajuće predstavljaju osobine karakteristične za radove nadrealista, koji otvoreno izjavljuju da “žive sa monstrumima” svesti.

PREFINJENA TEHNIKA

U slikarstvu nadrealisti koriste preciznu tehniku kako bi učinili gotovo opipljivim vizije proizašle iz njihove svesti, a ne one proizašle iz realnosti. Na njihovim platnima predmeti su izmenjeni, ili smešteni u potpuno drugaćiji kontekst od uobičajenog.

Lažno ogledalo, početak XX veka

4

RENE MAGRIT

BIOGRAFIJA

Rene Magrit je rođen 1898. godine u Lesinu, Belgija. Magritova porodica se preselila u Brisel i osim toga što je par godina živeo u Parizu, ceo život je proveo u Briselu. Studirao je kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Briselu. Njegova prva samostalna izložba je bila u Briselu 1927. godine. U to vreme Magrit je već počeo da kreira svoj stil, veoma sličan nadrealizmu, koji je bio predominantan na njegovu celu karijeru. Vešto baratajući tehnikama, poznat je po radovima koji sadrže neobične pozicije običnih objekata ili neobičnog konteksta koji daju novo značenje poznatim stvarima. Te pozicije su često nazivane magičnim realizmom kog je Magrit bio prvi eksponent. U dodatku fantastičnim elementima on je projektovao morbidnu duhovnost, stvarajući nadrealne verzije poznatih slika, kao što je slika Madame Recamier de David u kojoj je kovčegom zamenio ženu iz poznatog portreta Žaka Luisa Davida. Bio je aktivan u Evropskom nadrealističkom pokretu za vreme Prvog svetskog rata. Nadrealizam je izraz koji se odnosi na viši smisao realnosti. Nadrealisti ne gledaju na fantastično kao izležavanje izvan realnosti, to je nešto što nam se otkriva kroz umetnost. Magrit je verovao da posmatrač može biti oslobođen realnosti posmatrajući realnost u izmešanom kontekstu.

Magrit je slikao u realističnom stilu; predmeti se pojavljuju u prepoznatljivom stanju ali je njihova kompozicija drugačija - nadrealna. Pošto bi mu se ideja javila u mislima, onda je težio da izloži predmete u tom neočekivanom aražmentu. Njegove slike su ekspresivne zbog njihove pozicije objekata, tog čudnog reda, кoji treba da izazove prisutnost posmatrača u ponuđenoj realnosti koja je izpremeštana da otkrije fantastičnu komponentu.

Magrit je veoma sumnjičav na simboličnu interpretaciju umetnosti. Magrit je kritikovao ljude zbog toga što su tražili značenje u njegovim slikama. Kritičar treba da zasnuje svoje mišljenje na igri između ralnosti i misterije kao trenutna pozicija u samoj umetnosti. Veza između znaka i referenta je problematična i kritičar ne treba da bazira kritiku na činjenici postojanja nečega izvan samog rada.

Magrit je u svojim beleškama zapisanim u Gledsto hotelu, u Njujorku 1965. godine, ovako definisao nadrealizam: "Reč nadrealizam izaziva razne sumnje, a termin realizam nije pogodan za direktno shvatanje realnosti. Magrit veruje da posmatrač može biti oslobodjen od banalnog shvatanja realnosti. Magrit je slikao realističnim stilom sa izražajnim linijama i oštrim ivicama. Prikazuje predmete iz svakodnevnog života, ali njihovi položaji narušavaju realni poredak. Magrit je pokazao intersovanje za proces mišljenja i njegove slike nastoje

5

RENE MAGRIT

da uzdignu nesvesnost posmatrača na njima prikazani način razmišljanja. One nude rekonstruisanu realnost koja otkriva sopstvenu fantastičnu komponentu.

HRONOLOGIJA MAGRITOVOG ŽIVOTA

1898. - Rene Fransoa - Gislein Magrit rođen u Lesinu u Belgiji1913. - Magritova majka se udavila u reci Sambre1916. - 1918. - Studira na akademiji lepih umetnosti u Briselu1922. - Venčava se sa Žoržetom. Video je de Kirikovu sliku "pesma o ljubavi", i dovodi ga do suza njena genijalnost. Ona menja njegovo mišljenje o slikama1927. - Njegova prva samostalna izložba, nije dobro primljena. Seli se u Pariz na tri godine1930. - Vraća se u Brisel1930. - 1940. - Prikazan kao deo međunarodne nadrealističke izložbe1940. - 1945. - Uzima učešće u otporu Hitleru1953. - Zadužen da izmisli teme za murale za kazino u Knokke - Le Zoute1960. - Prva retrospektiva u SAD1967. - Magrit umire

PROBLEM SA SHVATANJEM MAGRITOVIH DELA

Rene Magrit bi bio razočaran znajući da, osim malog kruga njemu srodnih duša, svetu je trebalo više od četvrtine veka da otkrije filozofski i poetski sadržaj u njegovim delima koji korespondira sa socijalnim i intelektualnim trendovima. Magritovom radu nije bilo lako prići sa polazne tačke. On je teško razumljiv slikar, a njegova jednostavnost pogrešno navodi. Svet nikad više uzbuđen i nestabilan - u teškom radu, trgovini, industriji kao i u intelektualnim i univerzitetskim krugovima-to je svet u kome je razum postao neophodan. Ipak iracionalno više ne dozvoljava sebi da bude sa strane i danas se bori da osvoji priznanje. Kao rezultat, sad je veća mogućnost, posebno među mladima, da bolje i dublje razumeju Magritov rad. Njegov rad nas stalno tera da odbacimo, barem privremeno, naše uobičajeno očekivanje od umetnosti. Magrit nikad ne odgovara na naše zahteve i očekivanja. U zamenu nam nudi nešto drugo. Njegov prijatelj Pol Nug je objasnio ovaj problem bolje nego iko drugi;

6

RENE MAGRIT

ono što je rekao 1944. još uvek stoji: "Pre nego što oslušnemo slike mi ih ispitujemo redom. I zapanjeni smo kad odgovor koji smo očekivali nije onaj najavljeni.

Magritov rad dozvoljava nam da se uključimo u stanje koje je postalo retko i dragoceno - u kome je moguće osmatrati u tišini. Čitanje i odsjaj traže ćutanje i ništa drugo. Tišina može biti korišćena za čekanje nejasnu viziju stvari, i to je vizija u koju nas uvodi Magrit.

Fascinantne i izazovne slike u Magritovom radu potiču iz otkrivenja misterije vidljivog sveta. Za njega ovaj svet nije ništa nego adekvatni izvor jasnih otkrivenja, tako da nije morao da slika snove, halucinacije, okultne pojave i kabalu. Ipak stanje slabe svesti - tj. stanje pre i u toku buđenja - uvek je igralo važnu ulogu u njegovom radu.

U proučavanju Magrita počinje da se shvata pokušaj rešavanja slagalice za koju on lično daje tragove koji govore o njegovom i mentalnom putu na kom je stil zasnovan. Nеki ovaj proces nazivaju virtualno razmišljanje.

Pogrešno shvatanje vrlo često počinje nazivanjem Magrita "inteligentnim" - koje se previše koristilo, uprkos velikom broju literaturnim, filozofskim i filološkim afinitetima koji se nalaze u Magritovom radu. Takođe izraz "literaturnim" može pogrešno da se shvati iako je veoma logično zbog literalnog porekla kod vodećih ličnosti u nadrealizmu.

Ko god bude hteo da pokaže poštovanje za Magritovu borbu protiv lažnih i pogrešnih interpretacija i objašnjenja shvata da mora da ignoriše Magritovu sopstvenu samokritiku. Čak je i Magrit pokušao da objasni zašto ne želi nikakva objašnjenja.

Odbacivao je ideje da postoje simboli u njegovom radu, njegovu neizmernu mržnju prema psihoanalizi u celini i zato je njegova nepoverljivost prema bilo kojoj interpretaciji imala razloga. Ovakvim stavovima je branio značaj njegovih dela. Zato mi pokušavamo da shvatimo značenje njegovog otpora i Magrit nam to nikad nije zabranio, taj zaobilazni put do razumevanja njegovog rada.

"Videti to je važno" rekao je Magrit "viđenjem se mora zadovoljavati." Koja vrsta viđenja i na koji način treba gledati? Forma razumevanja je moguća ali je izvan svakog verbalnog objašnjenja koje, ako ima ikakve vrednosti, mora biti formirano načinom viđenja. Nažalost za veliki deo publike viđenje nije dovoljno. Ljudi obično nemarno gledaju slike i ne razmišljaju o njima podrobno; zato što su odgajani u tradiciji u kojoj reči predstavljaju ideje i imaju dominantnu funkciju. Ova funkcija napušta smisao otkrivanja i reči kod Magrita nemaju nikakvu funkciju. Magrit je bio neobičan umetnik. Svesnot reči je primetljiva i u pisanju i u slikanju. Opasna igra sa rečima. On je to rešio upoznajući elemenat "reč" sa "slikom". Svako ko je ozbiljno zainteresovan za

7

RENE MAGRIT

Magritov rad ne može izbeći ozbiljno shvatanje Magritovog odnosa prema rečima u njegovom radu i vrednost koju im je pripisivao.

Jednostavnost u njеgovom radu je sumnjiva jednostavnost. U pisanju, što uključuje nekoliko literalnih komada i specijalne članke o specijalnim temama, Magrit je bio metodičan kao i u slikama. Međutim to se ne ogleda u Magritu kao što se ogleda u njegovoj publici. Ona je spremna za njegovu tehniku mišljenja i slikanja. To nije bezobrazno sa njegove strane već je to prirodna reakcija na stereotipni fenomen svakodnevnog života suprotnog očekivanja; to je potreba za ispravljanjem. Šta više, u Magritovom radu ovo je postao način osećanja, mišljenja i ponašanja koji je on otkrio i razvio za samog sebe. Njegov metod, drugi to smatraju disciplinom, je ispravan kao i njegovi radovi sami za sebe.

Magrit je pokušao da postigne kontrolisanu rezonancu u svom radu. Kad bi završio neku sliku ona bi uspostavila rezonancu unutar njega u koju je umešao najbliže prijatelje. Ova rezonanca u samom umetniku bila je neobavezno različita od one u nama, pomsmatračima njegovih slika.

Veoma često Magrit je birao obične stvari i njima konstruisao svoj rad- drveće, stolice, stolove, vrata, prozore, cipele, police, pejzaže i ljude. Ali je želeo da bude shvaćen iznad ovih običnih stvari. Oni koji ga vide kao čudaka ne treba da zaborave da je okrenuo leđa fantastičnom i svetu snova. On nije tražio da bude čudan. Sa druge strane koristio je terapiju šoka iznenađenja da oslobodi naš konvencionalni vidik od njegove čudnosti.

Najbolje onda da zadržimo koliko god možemo Magritovu sopstvenu rezonancu njegov metod. Iako je njegov kompleksan i čudan svet u kome često gubimo pojam jednostavnosti, mi pronalazimo tu jednostavnost ponovo u njegovim radovima kao takvim, i činjenica je da to povećava naše divljenje.

U pismu koje je napisao Horniku 8. maja 1959. Magrit objašnjava umetnički proces u stvaranju ove slike: Dragi gospodine, izvinjavam se zbog kašnjenja odgovora na vaše pismo od 25. aprila ali to nije bila moja krivica, a morao sam da čekam da se ono što ste napisali prevede na engleski. Na pitanje koje ste mi postavili u vezi sa koncepcijom slike La duree poignardee može se dati tačan odgovor u onom smislu kako sam razmišljao. Ako pitate zašto sam stavio sliku lokomotive, to ne mogu da vam kažem. Čak i najgenijalnija psihološka objašnjenja imala bi neku vrednost samo kad bi se znalo šta sam mislio tad i kako izgleda sad to mišljenje.

Nametalo se jedno pitanje: kako da naslikam ovu sliku, a da ne provociram misteriju? - to je misterija za koju nam je zabranjeno da damo značenje; misteriju koja nema značenje ne treba mešati sa besmislom

8

RENE MAGRIT

koju ludaci koji se toliko trude da budu smešni, nalaze tako zahvalnim. Slika lokomotive jako podseća na to. Misterija nije dostignuta.

Da bi misterija bila provocirana još jedan obični predmet - slika trpezarije sa kaminom - je ukomponovana sa kaminom. Setio sam se da ukomponujem ta dva pojma u trenutku "prisustva misli." Kad to kažem mislim na lucidni momenat koji nijedan metod ne može proizvesti. Samo se moć misli manifestuje samostalno u ovom trenutku. Možemo biti ponosni na ovu moć. Arhimedov poznat uzvik »Eureka!« je primer ovog neočekivanog prisustva misli. Reč ideja nije naјprecizniji opis onoga što sam htеo kad sam ujedinio lokomotivu i kamin. Nisam imao ideju u glavi; imao sam samo sliku u glavi. Moć misli ili "prisustvo misli" manifestuje se na više načina:

- Za slikara misao postaje manifestovana kao slika (za strogog slikara, a ne za slikara koji dobija "ideje" ili koji "iskazuje" njegova "uzvišena" osećanja.

- Za Berksona misao se manifestuje u idejama - Za Prusta manifestuje se u rečimaJa sam veoma strog, i postizajući slikanje ja izbegavam "ideje"

"iskazivanja osećanja". Samo slike mogu zadovoljiti ove zahteve. “La duree poignardee” je samo slika. Zbog toga ona svedoči o moći misli - do određene ekstenzije. Dok gledate ovu sliku mislite na Berksona i Prusta. To mi čini čast i dokazuje da slika ograničena strogo na svoju ličnost i tako slika dokazuje moć misli baš kao Berksonove ideje i Prustove reči. Pošto je slika naslikana možemo da razmišljamo o njenoj relaciji sa idejama ili rečima. Ovo nije nepravilnost, pošto su slike, ideje i reči različite interpretacije jedne iste stvari: misli. Međutim da bi saznali šta je najvažnije za sliku, moramo se koncentrisati na sliku. O tome pokušavam da vam pričam - nespretno i na francuskom za koje se bojim da će biti mnogo manje razumljivo nego da sam pisao na engleskom. U svakom slučaju, nadam se da ovo neće poljuljati moju dobru volju da vam odgovorim kad god to bude moguće.

RENE MAGRIT

P. S.- Naslov "La duree poignardee" je sama slika (rečima) kombinovana slikanom slikom. Reč duree je izabrana zbog svoje poetske istine- istina dobijena iz unije ove reči sa naslikanom slikom - a ne zbog generalnog filozofskog osećaja tj. Berksonovog osećaja.

9

RENE MAGRIT

"La duree poignardee" 1939.

ISEČCI IZ MAGRITOVIH PISAMA

Pitanja kao "šta ova slika znači, šta ona predstavlja?" su moguća samo onda ako je neko nesposoban da vidi sliku u njenom pravom svetlu, samo ako neko shvata da veoma precizna slika ne prikazuje precizno šta znači. To je kao verovanje da je očigledno značenje važnije od otvorenog značenja. Nema očiglednog značenja u mojim slikama, uprkoz zabuni o simboličkom značenju u slikama.

Kako neko može da uživa interpretirajući simbole? To su zamene koje su jedino korisne za um nesposoban da spoznaje stvari onakve kakve jesu. Onaj koji interpretira simbole ne vidi pticu; on samo vidi simbol u ptici. Možda ta tehnika može biti korisna u lečenju mentalnih bolesti, ali ne može koristiti svakodnevnom razmišljanju.

Insert iz Magritovog pisma, A. Čeviju, septembar 30. 1960.

10

RENE MAGRIT

Imam ideju kako da razrešim pitanje "šta ova slika predstavlja?" Moja ideja je da onaj koji pita vidi šta ona predstavlja, ali čudi se šta predstavlja sliku, i suočen sa teškoćom shvatanja van ovog pojma, nalazi mnogo lakše da pita šta slika predstavlja.

Sliku predstavljaju naše ideje i osećanje - ukratko, ko kod gleda u sliku on je predstavlja onako kako je vidi.

Ova ideja nije, neki kažu, pod okriljem znanja i to mi neće pomoći da se odbranim kad bude prilike za to.

Insert iz Magritovog pisma, Polu Kolinetu, 1957.

Ono što sam slikao odnosi se na one koje žive u sadašnjosti. Po mom mišljenju idioti su oni koje ne brinu "živi" ljudi. Čovek koji izgleda "živ" je zagonetna realnost kojoj ne treba pripisati značenje. Vidimo da tokom vremena realnost napušta ono čemu se nadamo i napušta formu i značenje komunikacije. Moje slike stvarno smatram u dodiru sa živima, ali nema razloga da očekujemo da slike nadžive nekoga, kada njihova svrha nema paralelnu ambiciju niti sličnu nameru.

Insert iz Magritovog pisma, Luisu Skutenaru, 1955.

11

RENE MAGRIT

O MAGRITOVIM SLIKAMA

The Menaced assassin (Napastvovani ubica) 1926.

The reckless sleeper (Nesmotreni spavač) 1928.

12

RENE MAGRIT

The voice of space (Glas svemira) 1928.

On the treshold of liberty (Na đubrištu slobode) 1929.

The giantess (Ženski div) 1929-1931.

13

RENE MAGRIT

Interpretation of dreams (Interpretacija snova) 1930.

The Human Condition (Ljudska stanja) 1934.

14

RENE MAGRIT

The red model (Crvene cipele) 1937.

The pebble (Šljunak) 1948.

15

RENE MAGRIT

Perspective: Madame Recamier by David 1949.

Personal values (Lične vrednosti) 1952.

Golconde (Golkonda) 1953.

16

RENE MAGRIT

The empire of lights (Imperija svetlosti) 1954.

Presence of mind (Prisustvo misli) 1960.

17

RENE MAGRIT

Son of men (Čovečiji sin) 1964.

Personal values (Lične vrednosti) 1952. - Magrit je za ovu sliku izabrao obične predmete. Isti objekti pojavljuju se ponovo i ponovo u njegovim slikama kao lajt motivi prateći ga kroz njegovu karijeru. On uzima obične predmete i menja njihove vrednosti. Stavlja ih u neočekivani raspored. Ono što je veliko pravi malim i ono što je malo pravi velikim. Predmeti svakodnevnice odjednom dobijaju veliku važnost.

Interpretation of dreams (Interpretacija snova) 1930. - od 1927. - 1930. Magrit je naslikao seriju "Slika reči". O vezi između slike i reči Magrit je rekao: "Predmet nije toliko pričvršćen na ime da neko ne može da mu nađe bolje ime." Ovde Magrit ističe prirodu jezika. Azbučni simboli nemaju direktnu korelaciju sa predmetima, to je priroda semioze.

Golconde (Golkonda) 1953. - U golkondi Magrit koristi umnožavanje kao način da de - personalizuje. Svaka figura je za nijansu drugačija, okrugliji šeširi i duži kaputi. Magrit se bori protiv kulturne hegemonije, a ipak je sam živeo život kome se ruga u slici. Posle 1950. Magrit se pojavljivao na fotografijama obučen kao lik iz ove slike. Ceo život živeo je u Briselu kao pripadnik srednje klase, ne dvoumeći se da se vrati umetničkom žaru pariza. Dimenzije 31 ½ inch x 39 ½ inch; vlasništvo The Menil collection, Houston, Texas

18

RENE MAGRIT

Magrit kao lik sa slike Golconde

Son of man (Čovečiji sin) 1964. - Magrit je bio fasciniran skrivanjem objekata na njegovoj slici. Obično bi uzeo lice subjekta, blokirajući ga sa objektom, voćkom ili nečim drugim.On skriva barem delimično lice. Sve što vidimo je sakrila neka druga stvar. Ovo može da izazove posebno napeto osećanje, jednu vrstu konflikta, između onog sakrivenog i onog što se vidi. Iskustvo nas je naučilo da se iza jabuke krije lice i to je vrsta igre koju Magrit preuzima.

Human condition (Ljudska stanja) 1934. - Ne samo u igri reči, Magrit ističe semiozu izmešanu sa interpretiranim slikama. Slika nije konačna, iako je lako povezati realistički deo slike i simboličnu verziju realnosti.

The Menaced assassin (Napastvovani ubica) 1926. - Dimenzije139 cm x 99 cm

The voice of space (Glas svemira) 1928. - Dimenzije 64,8 cm x 49,5 cm

The reckless sleeper (Nesmotreni spavač) 1928. - Dimenzije 115,6cm x 81,3cm; vlasništvo Tate gallery, London

On the treshold of liberty (Na đubrištu slobode) 1929. - Dimenzije 45 inch x 51 ¾ inch; vlasništvo Museum Boymans van Benningen, Rotterdam

The Giantess (Ženski div) 1929. -1931. - Tehnika: tempera na papiru; Dimenzije 54 cm x 73 cm; vlasništvo Museum Ludvig, Cologne

19

RENE MAGRIT

The red model (Crvene cipele) 1937. - Dimenzije 72 inch x 53 ½ inch; vlasništvo Edward James foundation, Chichester, Sussex

Time transfixed (Paralizovano vreme) 1939- Dimenzije 57 ½ inch x 38 3/8 inch; vlasništvo The art institute of Chicago

The pebble (Šljunak) 1948- Dimenzije 100 cm x 81 cm; vlasništvo Museum Royaux des beaux-arts, Brussels

Perspective: Madame Recamier by David C. 1949. - Dimenzije 25 ½ inch x 31 7/8 inch; vlasništvo Collection Mme J Vanparys- Maryssael, Brussels

The empire of lights (Imperija svetlosti) 1954. - vlasništvo Peggy Guggenheim collection, Houston, Texas

Presence of mind (Prisustvo misli) 1960. - Dimenzije 116 cm x 89,5 cm; vlasništvo Museum Ludwig, Cologne

20

RENE MAGRIT

RENE MAGRIT - DUHOVNI ČOVEK

     Rene Magrit, jedan od najvećih majstora nadrealizma XX veka, kod nas malo poznat, simpatični uglađeni bourgois gentilhomme. Njegov život odvijao se između mondenog ostrva Sent Luis u srcu Pariza i Brisela - večere sa prijateljima, voljena žena glavni model, priznanja za života. Ostaje nejasno kako je ovaj mali ušuškani muškarac stigao do tačke susreta čoveka sa posledicama vlastitih dela. Kako je došao do tako dubokog razumevanja položaja žene u društvu (slike: "Silovanje" - glava koja je telo, usne koje mogu biti i vagina; "Sećanje" - bista ženske glave sa crvenom mrljom na slepoočnici; "Ludost uvećavanja" - gole ženske figure sa sve većim grudima, bedrima...). Kako je razumeo da u ratovima i sukobima samo oružje preživljava ("Le Survivant" - okrvavljena puška ležerno naslonjena na zid).    Kako je osetio posledice iscrpljivanja prirode "Osetljiva veza" (La Corde sensible) ili oblak u kosmičkoj čaši. Ptice koje izrastaju iz biljaka, planine koje su ptice, stabla koja posmatraju ogromnu stolicu od njih načinjenu "Domen oduševljenja" (Le Domaine enchante - mural u Kazinu), panj koji je zarobio sekiru - samo su neka od platna na kojima umetnik ravna račune prirode sa ljudskom nepromišljenošću, pohlepom i bezobzirnošću. Iznad svega, Rene Magrit je duhovit čovek. Pred nekim slikama ljudi se prosto smeju. "Perspektiva Madam Rekamije od Davida". Na mestu ohole, vlastitom nevinošću opsednute Madam Rekamije, na istoimenom kanabeu smestio se mrtvački kovčeg, brizljivo okovan, lakiran. Istu temu Magrit varira sa Maneovim "Balkonom", "Madam Rekamije od Zerara". Podseća nas da su naše fotelje, balkoni, kanapei dugovečniji od nas, da će nas jednog dana posmatrati složene u drvene kutije.

    Čini se da Magrit govori o našem vremenu. Pre pedesetak godina samo izuzetni su osećali kuda vodi staza kojom maršira čovečanstvo.

21

RENE MAGRIT

Literatura

P. Waldberg: Surrealissam

H. V. Dženson: Istorija umetnosti

M. K. Prete, A. De Đorđis: Istorija umetnosti

Opšta enciklopedija “Larousse”

V. Galović, B. Gostović: Likovna kultura za srednje i stručne škole

Internet adrese

www.magritte.comwww.artchive.com/artchive/ftptoc/magritte-ext.htmlwww.ebbs.english.vt.edu/html/etuds/brown/brown.htmlwww.ebbs.english.vt.edu/html/etuds/brown/magritte.htmlwww.ebbs.english.vt.edu/html/etuds/brown/aagallery.htmlwww.scs.csuhayward.edu/~malek/magrit.htmlwww.ocaiw.com

22

RENE MAGRIT

23