VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

Seminarski rad iz predmeta:FORMA I STIL

Ime rada:ANALIZA DELA

Ime umetnika:Remedios VaroMentor: Student, br. indeksa:Sibila Petenji Arbutina Andrej Julher, GD 6/14

Novi Sad,oktobar,2014.O Remedios Varo, njenom ivotu i stvaralatvu

Remedios Varo, ije puno ime je bilo Mara de los Remedios Alicia Rodriga Varo y Uranga, je bila pansko-meksika umetnica, najvie vezivana za nadrealno i simbolistiko slikanje. ivot zapoinje u paniji, 1908, u gradu Engles, u provinciji irona, radi u Francuskoj, a slavu stie u Meksiku, u kome i umire od sranog udara, u Meksiko Sitiju, 1963. godine.Od malena je pokazala veliki talenat i interesovanje za umetnost. Njeni roditejli, a posebno njen otac je bio od velikog uticaja na njen razvoj kao umetnice, i same osobe, i oduvek ju je podravao u njenom stvaralatvu. Od malena ga je sluala dok je priao o moralnim naelima i mehanici ivota. Tu su koreni njenih kasnijih interesovanja i tematike njenih radova.Varo je poznavala mnotvo svetova, poevi od svojih putovanja u vrlo ranim godinama, sa porodicom, po Severnoj Africi. U 1917. njena porodica je odluila da se preseli u Madrid, u kome Varo, ohrabljena od strane oca, sa svega 15 godina, poinje da studira na San Fernandovoj Akademiji Umetnosti, jednoj od najprestinijih umetnikih kola irom sveta. Tu je radila rame uz rame sa ostalim velikim panskim slikarima, poput Salvadora Dalija.Prvi put se seli u Pariz sa svojim prvim muem, Gerardom Lizrragaom, sa kojim se bavila komercijalnim i reklamnim radom, a kada se par rastao, Varo je odluila da mesto prebivalita premesti u Barselonu, gde je prvi put dola u dodir sa avangardnim umetnicima i sticajem okolnosti upoznala Andra Bretona i njegovu grupu nadrealista i potpuno uronila u njihov svet. Odluivi da podri republikansku stranu poetkom graanskog rata, upoznaje svoga drugog, mua, francuskog pesnika Benjamina Preta, sa kojim se ponovo seli u Pariz, 1937., u kome su oboje iveli i disali nadrealizam. Dolaskom faistikog okupatora u Francusku, 1941. godine, par se seli u Meksiko, koji je Varo smatrala samo privremenim smetajem, ali uprkos tome, tu provodi priblino sve preostale godine ivota. Kada se razvela i od svog drugog mua 1947., koji se nakon toga vraa u osloboenu Francusku, Varo se seli u Venecuelu, gde ostaje i radi kao reklamni umetnik do 1949, a potom se opet vraa u Meksiko gde upoznaje i svog treeg mua, austrijskog politiara Waltera Gruena, sa kojim ostaje u Meksiku do kraja svog ivota. On ju je ohrabrio da ostavi komercionalno slikarstvo i u fokus stavi svoje lino stvaralatvo, te se zbog toga u delima posle 1949. ogleda njen karakteristian, zreo stil.

U Meksiku je upoznala velike slikare, poput Fride Kalo i Dijega Rivera, i izlagala u okviru zajednike izlobe, 1955. u Diana galeriji. Malo pre svoje smrti, tokom 1956. godine, Remedios Varo je imala samostalnu izlobu u Meksiku. Umrla je 1963., na vrhuncu svog umetnikog stvaralatva

Tiforal, 1947.Rad ove umetnice je neverovatno oscilovao i varirao u stilovima i pristupima, meutim, do 1949. je potpuno pronala svoj rukopis i izgradila svoj unikatan stil kojim se vodila u svojim daljim stvaranjima sve do kraja svog ivota. Najee je radila u tehnici ulja na masonitnim ploama, koje je pravila sama. Njena tehnika etkicom se oslikavala u repetativnim pokretima nanoenja solidne koliine boje sa vrlo malim razmacima.

Revelation (The watch), 1955Mnogobrojne stvari su uticale na Remedios Varo. to se tie samog tehnikog slikarskog pristupa realizacije, u njenom radu se moe videti velik uticaj Hieronymus Boscha. Takoe, i uticaji slikara sa drugih podruja, poput Picassa, Francisca Goye, Giorgia de Chiricoa, El Grecoa i Georgesa Braqua, dok joj je Andre Breton bio vodei uticaj u razumevanju nadrealizma. Kada se preselila u Meksiko, Varo je pala i pod uticaj primitivne umetnosti drevne kolumbijske kulture. Pored ovih slikarskih uzora i uticaja, Varo se takoe interesovala za fiziku, matematiku, mainstvo, biologiju, psihoanalizu, a ujedno je istraivala uenja drevnih civilizacija i oblasti metafizike i zapadnog i istonog misticizma. Bila je motivisana ovim uenjim, idejama, kao i alhemijom i svetom geometrijom., to se sve da videti po motivima, atmosferi, temama i perspektivi u njenim radovima.

Plant Architecture, 1962 Premonition, 1953Likovi koje slika su misteriozni i asketistiki otueni, esto okupirani nekim naunim eksperimentalnim radom. Imaju oi bademastog oblika i androgene crte lica. Likovi neobinih stavova se pojavljuju u njenim radovima - pasivni, kontemlativnog stanja, simbolikog poloaja... i svi su deo unikatnog i duboko zagonetnog sveta koji sadri razvijene koncepte mate, magije i spiritualne nauke. Njena dela sadre dosta elemenata koji potiu jo iz njenog detinjstva i raznorazna 'utopijska' vozila koja esto slika, koji su direktan uticaj njenog oca. - to su vozila kosmikog pogona, koja prolaze kroz zemlju, vodu, vazduh, sa opremom koja prima energiju sa najvieg i najistijeg izvora. Remedios Varo, kao umetnik, voli da koristi skrivene elemente u svojim slikama, poput ivotinja (najee su make u pitanju) i njeni radovi obiluju simbolikom.

Premonition, 1953.

Analiza dela

Naziv umetnika: Remedios Varo Naziv dela: Harmonija Tehnika: ulje na masonitnoj ploi Dimenzije: 76x94 cms Godina: 1956.

Analiza slikeNa ovoj slici je prikazan naunik, veoma androgene grae, zanesen pokuajem da napravi konstruk koji e obuhvatati sve postojano u prirodi (ve sam ranije pominjao da se ovakavi motivi i tip kompozicije javljaju u radovima Remedios Varo), u prostoriji u kojoj vidljivo vlada haos. Kao podlogu, organizaciono sredstvo, ili kako bi ve dali ime tom delu konstrukta, naunik koristi muziku, odnosno, ostale elemente - poput matematikih formula ispisanih na papiriima(vidi se ak papir sa nekoliko ispisanih cifara broja Pi), geometrijskih modela, biljnih organizama, ivotinjskih organizama - koje rea u notni sistem, a u tome mu pomae zagonetna humanolika prilika koja izranja i materijalizuje se iz oguljenih tapeta na zidovima. Ona je kljuna u njegovom napredku i uspehu, to se moe protumaiti kao pomo sluajnosti ili boanske, sveznajue sile, koja se ovde direktno manifestuje kroz prikazu iz zida.Cilj kome naunik ovde tei jeste ujedinjavanje to vie prirodnih elemenata u jedan ili u par konstrukta, koji je nauci odavno pozant i uvek aktuelan. Antajn je pokuavao slino sa njegovom Objedinjenom teorijom polja. Danas Teorija svega (moemo time osloviti konstrukt koji naunik sa slike pokuava da sklopi) je vrlo poznat pojam u nauci koji se odnosi na matematiki izraz koji se konstruie da u cilju predstavljanja fundamentalnih sila koje deluju u univerzumu.Remedios Varo je jedan od slikara koji obino izaziva simpatije kod naune i ininjerske publike, iz veoma vidnih razloga. Ona na metaforian nain u njenin slikama predstavlja neke od najrevolucionarnijih i najkompleksnijih naunih teorija veka, poput Antajnove Specijalne teorije relativnosti i Darvinove Teorije evolucije i prirodne selekcije. Takoe, njene slike sadre mnoge ezoterine simbole i teorije, poput, na primer, oslikane premise da su ljudska tela izgraena od zvezdane materije. U Harmoniji, naunik svoj konstrukt gradi na temeljima muzike, zvuka, odnosno, vibracije, to se poklapa sa novijim otkriima fizike, da zapravo ceo svet koji nas okruuje jeste skup raznovrsnih vibracija, razliitog inteziteta i duine, koje utiu na naa ula i time nam grade odreenu sliku koju mi percipiramo. Remedios Varo je videla velike konekcije izmeu umetnika i naunika i bila je oduevljena velikim kreativnim momentima u naunikovom ivotu - kada se naunik usuuje da dovodi u pitanje sve do tada njemu pozanto, da sve svodi na poetak, radikalno gradei potpuno novi obrazac po kome stvari funkcioniu sutinski uzbudljive momente u kojima naunik puta mati na volju i ak doputa iracionalnoj strani da vlada, a to je predstavljala na radovima (dobar primer je Harmonija) i uviala kako je to neto vrlo slino onome to umetnik radi.Na slici, u suprotnosti od onoga to naunik pokuava da postigne, spajajui sve sile kosmikog reda, prikazan je veliki haos u prostoriji u kojoj se nalazi, koji predstavlja kontrateu njegovom radu korov je poeo da odie ploice i odvaljuje ih da bi napravio mesta za dalji rast, tapete na zidovima su oguljene (iz kojih se manifestuju mistina humanolika bia), koveg sa naunikovim stvarima se preliva od krcatosti i ptice su napravile gnezdo u naslonu stolice. Mada, ptija jaja tradicionalno simbolizuju plodnost, obnavljanje, preporod, to moe biti jo jedan ukaz da je naunik na putu neeg znaajnog i velikog, Javlja se pitanje tumaenja te kompozicije i ono moe glasiti da ovaj nered u sobi predstavlja ono kako zapravo izgleda prikaz fizikog sveta u kome, zakljuuji po celoj sceni, vlada pre entropija nego red, dok je naunik svesno bie koji dovodi red u taj nered. Tanije, kada bi ili jo jedan korak nazad, videli bismo da je on taj koji percipira obe strane, i haotinu i urednu, iracionalnu i racionalnu, materiju u bilo kom obliku i on je taj koji ima mo da utie na nju. Da bi osmiljavao red, negde mora postojati manifestovan nered, poto sve to je ispoljeno, mora imati svoj neispoljeni komplement, poto, u naoj dualnoj stvarnosti, da bi se neto ispoljilo mora biti suprotno od neega drugog. Isto tako, humanolika bia bi mogla biti njegova podsvest u kojoj se kriju svi odgovori i reenja koja njemu nedostaju, a ona je ono to je neispoljeno. To govori da je balans opte prisutan u prirodi, i da on ini da sve te stvari postoje, u skladu harmoniji. Meutim, na slici su sve stvari ispoljene, svi nivoi izravnati, kako bi nam doarale ceo koncept, poto se slikarstvo moe baviti samo ispoljavanjem ili zato to sam naunik jeste svestan te harmonije? Otiao bih jo korak dalje i rekao da je ovde naunik, odnosno svesno bie, svest, neka vrsta katalizatora, bez koje ova harmonija ne bi bila proivljena i doivljena, ve bi se samo dogaalasvesno bie je to koje jedino moe da percipira i jednu i drugu stranu, da pristupi drugoj strani, osvesti svoj neosveen deo, i time probije dualnost, vrati sve u jednu ravan iz koje sve potie

Likovi i oblici su vrlo smisleno rasporeeni (to je sluaj sa mnogim slikama Remedios Varo). Moe se rei da se glavni karakter, naunik, nalazi u fokusu slike on se nalazi malo vie na levoj strani, gledajui od centra, i samim tim, koliko god slika imala dobru ravnoteu, ona malo naginje ulevo, poto je tu raspored elemenata gui i sva panja je usmerena na taj deo. Pored njega, levo se takoe nalaze njegov konstrukt i jedno humanoliko bie to izranja iz zida i pomaemu pri dovravanju konstrukta. Desno od njega, u samom centru, u prednjem planu, se nalazi njegov koveg sa raznoraznim komponentama. Svi ovi elementi se nalaze u prvom planu. U prvom planu se takoe nalazi, samo sa desne strane, i stolica i ptice koje su u njoj napravile gnezdo, a u pozadini se nalaze jo jedan konstrukt i jo jedna humanolika figura to izranja iz zida dodavajui predmete na njega. Ovim elementima se postie dosta dobra ravnotea leve i desne strane slike. Na slici je takoe prisutno jo elemenata i detalja poput police sa epruvetama, kovega, stolice, zavesa, merdevina itd. Svi ti elementi su prisutni da bi dali bolju ravnoteu slici, i naravno, bolje opisali scenu i obogatili prizor. Iza kovega, tano u centru kompozicije, ali pozadi, nalazi se komad nametaja koji je ujedno i komoda i krevet, i on deli sliku na dva jednaka dela, simetrino zauzimajui deo na jednoj i drugoj polovini, kao i dva simetrino postavljena prozora iznad njega. Primer dobre ravnotee jeste to sa jedne strane komode/kreveta stoji stolica, al zato, sa druge strane balans vraaju merdevine. U tom komadu namestaja se krije taaka nedogleda, koja je centralizovana, u visini oiju. Iako je prostor na slici potpuno simetrian to govori da posmatra (mi) stoji tano naspram take nedogleda, na sredini sobe (rakurs kadra obuhvata iroki plan/total) - i slika sadri dosta ponovljenih elemenata, ona nije simetrina u celosti.

Na slici je vidan pokret kod svih ivih figura, ali isto tako, ako se bolje zagledamo, cela kompozicija nam deluje vrlo ivo, i ini nam se kao da se i ploice pomeraju pod pritiskom biljaka i udne bele staklaste mase/pare/svetla. Jasno se vidi da je naunik vri radnju slaganja komponenti na konstrukt, i takoe se vidi da su u sred te radnje i zagonetne prilike ljudskog oblika. Takoe, dve ptiice se nalaze u letu.Po pitanju linije prvo to moemo konstatovati jeste da su svi objekti na slici vrlo jasno definisani, mada kada se malo vie udubimo u sliku, primeujemo da postoje objekti koji imaju jasno izraenu konturu, ali veinom su to oblici ija se kontura dobija granienjem susednih povrina njihovom senkom/ razliitim bojama. Tamo gde je ima, kontura je vrlo fina, tanka i delikatna i uvek je primetna razlika izmeu nje i senenja (npr. po rubovima zavesa), poto je senenje povrinsko. Linija je kruta i vrlo ujednaena na svim delovima slike. Pravilna je i otra, i time su oblici koje gradi izuzetno pravilnih geometrijskih formi. Vidno su prisutni geometrijski oblici u svom najjednostavnijem i najminimalnijem prikazu. Nema primesa ekspresionizma, apstraktnih formi, sobodnih pokreta etkicom sve je ujednaeno, jasno definisano, sa matematikom kristalnou. Plan prostora je kljuan u ovom delu, vidno je definisan i na njegovim temeljima su postavljane sve ostale komponente. Primetno je da crte sadri perspektivnu projekciju (i same ploice na podu nisu odmakle daleko od svoje srne skice), a da su elementi precizno geometrijski konstruisani. Uloga linije je isto praktina da odvoji elemente jedne od drugih, mada, i takvom striktnou isto utie na celokupni utisak i oseanje koje budi slika. Svi ovi tehniki aspekti utiu na celokupnu atmosferu slike i stvaraju jaku naunu konotaciju, ali nauno nimalo nije sa striktnim racionalnim prizvukom. Naime, slika nas vraa u vreme, ili ak premeta izvan vremena, u kome se naunik izjednaava sa maioniarem, a njegov rad sa slobodnim igranjem po granicama stvarnosti i guranjem istih jo dalje. Slikom vlada misteriozna atmosfera i ambijent u kome je radnja smetena deluje veoma enigmatino. Stiemo utisak o vremenu velikih otkira, kada nije postojala jedna glavna struja koja je preplavljivala ceo sveti i diktirala pravac njegovog razvoja, ve je on bio vie mistifikovan i upoznavan sa vie razliitih strana, pun ezoterinog znanja, okultnih verovanja, jae spiritualne dimenzije i samog potovanja prema ivotu. Oseanje koje dominira u nama dok posmatramo sliku jeste nekakvo stanje zagonetnosti i radoznalosti - ona budi u nama niz razliitih pitanja i deluje kao da krije puno vie u sebi od onoga to primeujemo na prvi pogled. Boja i svetlo imaju ogromnog, ako ne ak i najveeg uticaja na izuzetan utisak koji slika ostavlja. Izvor svetla je naunikov konstrukt na kome radi, i on stvara veliku koliinu svetla koje ispunjava celu prostoriju i ba taj element je onaj koji nama stvara sliku da je deavanje na slici magijskog ili svetog karaktera, i da prisustvujemo velikoj istorijskoj prektenici, velikom otkriu. to se boje tie, slikom vladaju tamne zemljane boje, dok, s tim u kontrastu, svetlo koje izbija iz konstrukta sija hladno belo (neonsko) svetlo. Svi elementi, koji nisu potpuno izloeni svetlu, imaju boju sa palete koja sadri puno crvenih/bordo/braon nijansi, pa tako u sivim zidovima i utim zavesama mi moemo uoiti pristutnost solidne koliine crvenog pigmenta, dok elementi koji su izloeniji svetlu imaju plaviaste primese koji prikazuju svetliju i hladniju paletu primer: zid iza konstrukta). Slika je bogato ispunjena bojama, preteno toplim, i cela je gusto popunjena, stvarajui utisak zaguenosti svetla i velikih senki. Uoljiv je gust, mada ne debeo/reljefni nanos boje, ali vrlo ujednaen i isto rasporeen na svim povrina. to se tie teksture, sve deluje dosta ujednaeno, no ipak su primetne razilke na odreenim povrinama. Ploice su tvrde kao i drveni elemnti, ali su za nijansu vie glatke i to primeujemo diskretnim presijavanjem na njihovoj povrini. Zidovi su vrlo vrsti, hladni I grubi, dok je suprotno od toga tkanina meke izraena, slobodnijim, ne toliko repetativnim pokretom etkice. Najunikatniju teksturu na celoj slici imaju staklaste figure koje izbijaju iz poda. Najpre su providne i taj efekat je postignut periodinim presijavanjem boje na njihovoj povrini. Njihova tekstura je veoma galtka, ali je mekoa vrlo teko procenjiva i moe biti i subjektivna karakteristika naime, ta materija na moment deluje staklasto i vrsto, ali ve u drugom moe izgledati kao neto mekano i papirasto.

Izvori pojedinih podataka o delu i umetniku: http://www.friedmanconsults.com/yahoo_site_admin/assets/docs/Varo_essay_illustrated.339132801.pdf http://littleblueship.com/cabinet_of_tales/not_a_machine.html http://serandipity.50megs.com/inform.html http://en.wikipedia.org/wiki/Remedios_Varo

13