(RE)INDUSTRIJALIZACIJA I KULTURA U TRANZICIONOJ SRBIJIDoc. dr Marija ukanovi Karavidi 1, dipl. politikolog, dipl.ecc. master Milo Stanojevi 2, Mr Dragica Jovan evi , 3 Fakultet za kulturu i medije, Univezitet Megatrend, Beograd Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni tvo, Beograd Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni tvo, Beograd

INDUSTRIJALIZACIJA1963. godine Komitet Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj defini e kao proces ekonomskog razvoja u kojem se najve i deo resursa privrede mobili e u razvoju i primeni: savremene tehnologije, formiranju privredne strukture koju karakteri e dinami ki prera iva ki sektor sa visokom zastupljeno u proizvodnje sredstava za proizvodnju i potro nih dobara, ime se osigurava visoka stopa privrednog rasta u celini i uspe no ostvaruju ciljevi ekonomskog i dru tvenog napretka. Industrijalizacija je najbr i i najefikasniji na in za brzi prelazak iz tradicionalnog u industrijsko dru tvo.

DEINDUSTRIJALIZACIJAPovl enje iz st rih industrij , posebno, industrij z proizvodnju i prer du tekstil i ko e i sirovinski intenzivnih proizvodnji osnovnih met l i hemijskih proizvod , koje se n r zne n ine dislocir ne ili

prepu tene tzv. novo-industrij lizov nim zemlj m .

J

nje uloge propulzivnih del tnosti z proizvodnju sofisticir nih

proizvod visokih tehnologij , posebno u elektro-met lnom odnosno u proizvodnji hemijskih i f rm ceutskih proizvod , k o i poj v tzv. inov tivnih (kre tivnih) industrij i r znih servisnih industrij u slu bi ost le industrije

REINDUSTRIJALIZACIJAU konceptu reindustrijalizacije dr ava bi trebalo da: Smanjuje javnu potro nju Preorijenti e se sa teku ih na kapitalne izdatke Umanji birokratske prepreke i rizike za poslovanje i investiranje Reformi e javni sektor Strukturne reforme i infrastrukturne investicije nu an su faktor reindustrijalizacije

MASOVNA KULTURAKultura shva ena kao maosovna kultura, tj. proizvod i posledica procesa industrijalizacije, dakle posledica promena u ekonomsko politi koj organizaciji i ustrojstvu dru tva. Masovna kultura per se te i samanjivanju socijalnih i kulturnih razlika izme u pojedinih dru tvenih grupa tako to homogenizuje i ujedna ava razli ite kulturne nivoe. Po svom karakteru ona postaje reproduktivna i gubi se nekada nji produktivni karakter kulture.

ISTORIJISKI OSVRTPronalazak parne ma ine 1764. godine od strane D ejmsa Vata predstavlja zna ajnu prekretnicu u prera iva kim delatnostima i industriji. Usledile su zna ajne promene ne samo u procesu rada i proizvodnje ve je do lo i do nastanka modernog gra anskog dru tva i napu tanja nekada njeg feudalnog ure enja. Primena parne ma ine u industriji, kao i nastanak prvih fabrika dovodi do zapo ljavanja sve ve eg broja radnika iji su poslodavciu pripadali gra anskom sloju.

Otkri e elektri ne energije i motora sa unutra njim sagorevanjem i njihova primena u procesu proizvodnje smatra se po etkom druge industrijske revolucije koju nazivaju i industrijskom civilizacijom ili civilizacijom drugog talasa. Po etke tre e industrijske revolucije nalazimo u pronalasku atomske energije, primeni elektronike i informatike u procesu proizvodnje i upravljanju sistemima.

Budu i da jedno od glavnih karakteristika industrijalizacije proizvodnje predstavlja serijska proizvodnja koja je standardizovana i tipizirana uticalo je i na vrednosti kulture, njenu orginalnost i preti da uni ti autonomiji kulture. Danas mo emo govoriti o kulturnoj industriji koja se odnosi na proces transformacije umetni kog dela u kulturni proizvod, koji podle e pravilima tr i ta kao i svaki drugi proizvod.

INDUSTRIJALIZACIJA U SRBIJIPo eci industrijalizacije na ovim prostorima vezani su za osnivanje Senjskog rudnika, prvog rudnika mrkog uglja na prostoru centralne Srbije. Rudnik je osnovan 1853. godine, a krajem 19. Tako je sa rudarima, majstorima, in injerima, geometrima i ostalim prate im osobljem iz evropskih zemalja (Nema ka, e ka) stigao i deo njihove kulture. Senjski rudnik i Ravna reka dobijaju katoli ku crkvu, banket salu i sportske terene.

SFRJNakon zavr etka rata narodna vlast u Jugoslaviji pred sebe postavlja dva cilja. Prvi cilj jeste obnova ratom razorene zemlje a drugi reorganizacija privrednih odnosa. Nakon obnove, sledila je etapa industrijalizacije i elektrifikacije. Velika su sredstva bila ulo ena u te ku industriju, energetiku, rudarstvo i vojnu opremu.

Ubrzana industrijalizacija u SFRJ pored dezagrarizacije imala je za posedicu i urbanizaciju i ve i priliv stanovni tva u gradove. Tako seosko stanovni tvo napu ta sela i svoje dotada nje osnovno zanimanje (poljoprivredu) koncentri e se oko ve ih industrijskih centara, ve ih gradova. Napu tanje kulturolo kih modela i obrazaca poona anja nije tako lako kao napu tanje doju era njeg osnovnog zanimanja. Nova klasa pored volje za radom donosi u gradske sredine i svoj sistem vrednosti, ukuse, dok gradska sredina postavlja svoje standarde i pravila pona anja. Tako dolazimo do hibridnih oblika kulture nastalih kao proizvod interakcije dva kulturolo ka modela.

KRETANJE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE 1946 -2010

Kretanje industrijske proizvodnje Srbije 1946 2010 prikazano na grafiku br.1 jasno pokazuje kako je tekao razvoj industrije u zemlji, gde u posleratnom periodu dolazi do naglog rasta da bi tokom devedesetih godina pro log veka do lo do pada i taj trend i danas postoji.

TRANZICIONA SRBIJAJedan od glavnih izazova (pored polit ko-socijalnokulturolo kih) koji se postavlja pred tranzicionu Srbiju jeste i problem rekonstrukcije privrede. U postoktobarskoj Srbiji je preterano ubrzanje dovelo do mahnitanja tr i ne konkurencije, koja je zaustavljala ekonomski rast za ra un uve anja kapitala privatnih vlasnika koji se nije investirao u proizvodnju.

Pitanje industrijalizacije jedno od va nijih za razumevanje op teg socijalno kulturnog stanja jednog dru tva. Mitovi iz doba komunizma sru eni su krajem pro log veka na krilima nacionalizma i ratova. Onaj deo industrije koji je pre iveo raspad SFRJ, sankcije koje su zadesile Jugoslaviju tokom devedesetih godina i bombardovanjetranziciju i privatizaciju te ko e pre iveti.

Reindustrijalizacija dakle predstavlja novi mit u koji jo uvek veruje onaj sloj stanovni tva koji ivi u udobnoj pro losti. Upravo taj sloj stanovni tva pod uticajem sedativnih sadr aja koje upija u svom okru enju veruje u mit reindustrujalizacije i revitalizacije srpske privrede uz jednu jedinu ideju o sigurnom radnom mestu. Na alost, iskustva zemalja iz regiona koje su odmakle i prele ale ove de ije bolesti tranzicije govore suprotno.

Posledice raspada SFRJ kao i uni tavanja industrije ostavile su veliki trag i na kulturu stanovni tva Jedina industrija koja danas besprekorno funkcioni e jeste industrija zabave koja svoje ciljeve pasivizacije stanovni tva ostvaruje koriste i se slede im strategijama

Politi ko medijske strategije ( omski)1. strategija zabave 2. strategija stvori problem, pa ponudi re enje, 3. strategija postupnosti nepopularne mere, 4. strategija nepopularnog odlo enog u budu nost, 5. strategija infantilizacije, 6. strategija umesto razmi ljanja priziva se emocija, 7. strategija dr anja javnosti u neznanju i gluposti, 8. strategija ohrabrivanja osrednjosti, 9. strategija zamene ljudskog revolta krivicom, 10. strategija "znamo vas bolje nego to vi sami sebe poznajete".

Filozofija brzog uspeha i lake zarade zahvatila je srpsko dru tvo u tranziciji .Svoj mo da i najstra niji odraz ona daje upravo na polju kulture. U zemlji u kojoj ne radi (gotovo) ni jedna fabrika a broj stranih banaka uveliko prevezilazi broj biblioteka i kulturnih centara po gradovima skromni su izgledi za bilo kakvo pozicioniranje kulturnih vrednosti na tr i tu.

GDE SMO DANASIako Srbija ima jednu od najve ih stopa korupcije u Evropi i za deset tranzicionih godina nije uspela da asvaltira ni deset kilometara auto puta i re i pitanje industrijalizacije i nezaposlenostiali zato ume da napravi spektakularna slavlja povodom svakog sportskog uspeha. I tako dolazimo do oporobanog recepta hleba i igara, gde ogroman procenat stanovni tva posmatra industrijalizovane vesti i arene slike na ekranu irom zatvorenih o iju.

ZAKLJU AKRad ne pretenduje da daje kona ne zakonitosti kazuzalne veze pojmova kultura i industrijalizacija ali svakako da ima za cij da istakne kakve sve implikacije na kulturu odnosne njene pojavne oblike u jednom dtu tvu ima stepen induistrijalizacije. Posebno va an segment rada predstavlja prikaz trenutnog stanja u tranzicionoj Srbiji sa isticanjem izazova koji stoje pred nama kako u smislu razvoja privrede i industriuje tako i posledica aktuelnog stanja po kulturu, stavove i vrednosti.

RANA INDUSTRIJALIZACIJA

INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE

INDUSTRIJA KULTURE

GDE SMO DANAS

Hvala na pa nji