Reforma Saobraćaja
1
Reforma saobraćaja Železnički saobraćaj treba da nam je osnova za dalju izgradnju saobraćaja, pošto mi nismo zemlja koja u prirodi ima gomilu nafte, već naftu uvozimo, a železnički saobraćaj može biti i električnog tipa. Da pojasnim: Nosivost voza je oko 2500t, ali je izračunato da je povoljnije da se to opterećenje prepolovi na 1250t, jer se na taj način najmanje habaju pruge, mašine, vučna i vozila i teretni vagoni. Jedan voz sa opterećenjem od 1250t potroši na 100 km oko 150 litara najgore nafte, koja je najjeftinija. Tako bi za prenos 2500t robe na razdaljinu od 100km bilo potrošeno samo oko 300 litara. Železnica je mnogo brža, bezbednija i udobnija od drumskog saobraćaja. Sa druge strane imate prevoz kamionima kojima je dozvoljeno da nose max 25t, za šta oni na 100 kilometara utroše oko 30 litara kvalitetnije nafte i to u najboljem slučaju. Za prenos 2500t robe na razdaljinu od 100 km treba 100 kamiona. Potrođšnja tih 100 kamiona je oko 3000 litara nafte. Kamioni su nezgodni i za vozače i za ostale učesnike u saobraćaju i vrlo često su uzročnici katastrofalnih saobraćajnih nesreća. Ako kada sagledate te računice iz ekološkog, finansijskog, sociološkog i svih svih drugih uglova, jasno vam je šta je dobro, a šta loše i ka čemu bi mi trebali da težimo. O ovome bih mogao pisati danima da pojasnim i još mnogo drugih prednosti ovog vida transporta, no nemam vremena za to na žalost. Što se tiče naše auto industrije, pravac kretanja je takođe jasan. Nemamo naftu, struju imamo. Naša auto industrija bi trebala da pravi ekološka vozila koja ne zagađuju i koja ne troše gorivo kojeg mi niti nemamo. Trebalo bi razviti vozila na električni, vodeni, hladna fusija i sl. pogone, koji su pristupačni, lako obnovljivi, i potpuno ekološki. Takva vozila bi doživela veliku popularnost i van naših granica što bi jako uticalo na naš standard. Sramota je da ne proizvodimo niti bicikle niti ostala sitna prevozna sredstva.
description
kratak predlog reforme
Transcript of Reforma Saobraćaja
Reforma saobraaja
elezniki saobraaj treba da nam je osnova za dalju izgradnju saobraaja, poto mi nismo zemlja koja u prirodi ima gomilu nafte, ve naftu uvozimo, a elezniki saobraaj moe biti i elektrinog tipa.Da pojasnim:Nosivost voza je oko 2500t, ali je izraunato da je povoljnije da se to optereenje prepolovi na 1250t, jer se na taj nain najmanje habaju pruge, maine, vuna i vozila i teretni vagoni. Jedan voz sa optereenjem od 1250t potroi na 100 km oko 150 litara najgore nafte, koja je najjeftinija. Tako bi za prenos 2500t robe na razdaljinu od 100km bilo potroeno samo oko 300 litara. eleznica je mnogo bra, bezbednija i udobnija od drumskog saobraaja.Sa druge strane imate prevoz kamionima kojima je dozvoljeno da nose max 25t, za ta oni na 100 kilometara utroe oko 30 litara kvalitetnije nafte i to u najboljem sluaju. Za prenos 2500t robe na razdaljinu od 100 km treba 100 kamiona. Potronja tih 100 kamiona je oko 3000 litara nafte. Kamioni su nezgodni i za vozae i za ostale uesnike u saobraaju i vrlo esto su uzronici katastrofalnih saobraajnih nesrea.Ako kada sagledate te raunice iz ekolokog, finansijskog, sociolokog i svih svih drugih uglova, jasno vam je ta je dobro, a ta loe i ka emu bi mi trebali da teimo.O ovome bih mogao pisati danima da pojasnim i jo mnogo drugih prednosti ovog vida transporta, no nemam vremena za to na alost.to se tie nae auto industrije, pravac kretanja je takoe jasan. Nemamo naftu, struju imamo.Naa auto industrija bi trebala da pravi ekoloka vozila koja ne zagauju i koja ne troe gorivo kojeg mi niti nemamo. Trebalo bi razviti vozila na elektrini, vodeni, hladna fusija i sl. pogone, koji su pristupani, lako obnovljivi, i potpuno ekoloki. Takva vozila bi doivela veliku popularnost i van naih granica to bi jako uticalo na na standard.Sramota je da ne proizvodimo niti bicikle niti ostala sitna prevozna sredstva.
