-

: :

: .

: 0113/09

, 2011

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

......................................................................................... 2 ............................................................ 3 ......................... 6 ................ 7 .............................................. 8 ..................................................................... 9

......................................................................... 10 ..................................................................... 11

2

1.

Privredni razvoj je sloen ekonomski (i drutveni) proces, kojim se jedna zemlja postepeno oslobaa ekonomske nerazvijenosti i siromatva, dostiui sve vie razvojne nivoe. ine ga dve osnovne komponente: privredni rast i promene u strukturi privrede. Privredni rast oznaava poveanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To poveanje se moe izraavati ukupno za celu zemlju ili po glavi stanovnika (per capita). Poto se broj stanovnika takoe poveava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje. (Ako se, na primer, proizvodnja u tekuoj u odnosu na prethodnu godinu, poveala za 4%, a broj stanovnika za 1%, onda poveanje proizvodnje po stanovniku iznosi 3%.) Nekada se nije pravila otra razlika izmeu privrednog rasta i privrednog razvoja. Danas se shvata da je privredni rast ui pojam od privrednog razvoja, jer obuhvata samo promene u obimu nacionalne proizvodnje. Tokom privrednog razvoja dolazi i do raznosvrsnih promena u strukturi privrede. One se najupeatljivije izraavaju kroz promene u proizvodnoj strukturi, odnosno ueu pojedinih delatnosti (kao to su poljoprivreda i industrija) u ukupnoj proizvodnji. Njima se prikljuuju i promene u raspodeli proizvodnih inilaca po tim delatnostima, strukturi uvoza i izvoza, teritorijalnom razmetaju ekonomske aktivnosti itd.

3

Privredni rast i strukturne promene u privredi definiu ekonomsku sadrinu privrednog razvoja. U novije vreme sve vei znaaj dobijaju njegovi socijalni i ekoloki aspekti. Za savremeni pristup razvoju je karakteristino da se ovek stavlja u centar panje. Privredni razvoj ima smisla samo ako omoguava bolji ivot veini stanovnitva. Taj cilj se ne moe postii automatski. Proizvodnja u jednoj zemlji moe da raste uz raznovrsne promene u strukturi privrede, a da koristi od toga razvoja imaju samo bogatiji slojevi stanovnitva. Isto tako, privredni razvoj moe da dovede do iscrpljivanja nekih prirodnih resursa i zagaivanja ivotne sredine, to ne doprinosi dobrobiti ljudi. Takva vrsta razvoja nije poeljna i ne moe se pozitivno vrednovati.

2. Savremeni koncepti ljudskog i odrivog razvoja

4

Teorija privrednog razvoja, kada je re o predmetu njenog istraivanja, spada u isto vreme meu najstarije i najmlade grane ekonomske nauke. Poevi od A. Smith-a i njegovog dela "Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda", klasini ekonomisti su nastojali da otkriju izvore ekonomskog napredovanja i da u dugoronoj perspektivi analiziraju proces ekonomskih promena. Kako je s pravom primetio nobelovac A. Lewis, ono to je svojevremeno A. Smith nazvao "prirodnim uveavanjem bogatstva" nije nita drugo do ono to se danas oznaava terminom "teorija privrednog razvoja" ili "razvojna ekonomija" Vraanje rastu i razvoju kao velikoj temi ekonomske nauke (za koju su interes prvobitno iskazali klasini ekonomisti), usledilo je tek posle Drugog svetskog rata. etrdesetih i pedesete godine predstavljaju, u tom smislu, pionirsko razdobIje "nove" razvojne ekonomije, koja je zaokupljena problemima ekonomskog napredovanja azijskih, afrikih i latinoamerikih zemalja. Teorija razvojaje nastala iz praktinih razloga, iz preke potreba da se prui pomo tzv. zemljama u razvoju, koje su se tek oslobodile kolonijalne uprave, da lake izau iz hroninog siromatva. Mnogi pioniri razvojne ekonomije direktno su i uestvovali u kreiranju strategije i politike razvoja u tom delu sveta. Nove nacionalne jedinice nastale posle razbijanja kolonijalnih imperija, bile su pod velikim pritiskom da ostvare privredni razvoj. Ekonomska ekspanzijaje za njih predstavljala put ka suzbijanju siromatva, ali i sredstvo za uvrivanje politikog identiteta. Poput industrijalizovanog sveta, iji je razvoj u prolosti bio usredsreen na poveanje ekonomskog autputa i zemlje u razvoju su prihvatile ekonomski rast kao glavno merilo razvoja.

5

Podrku za takav pristup su imale u teoriji privrednog razvoja, koja je tokom pionirskog razdoblja bila opsednuta rastom proizvodnje. Mada je ekonomski rast visoko vrednovan od strane kreatora razvojne ekonomije, on se ipak nije smatrao ciljem privrednog razvoja, ve pre glavnim pokazateljem razvojnih performansi. Poveanje blagostanja stanovnitva je bilo krajnja preokupacija razvoja, ali se pretpostavljalo da privredni rast automatski obezbeuje realizaciju toga cilja, zbog ega se i naao u centru paznje. Tradicionalni pristup privrednom razvoju, koji je obeleen

dominacijom ekonomskog rasta, kao najreprezentativnijeg (ako ne jedinog) pokazatelja razvojnih dostignua, nije dao oekivane rezultate. Cinjenica je da su mnoge zemlje u razvoju, tokom pedesetih i ezdesetih godina, uspele da zabelee relativno brzo poveanje ukupnog, kao i per capita drutvenog proizvoda. Dinamian privredni rast, medutim, nije doprineo reavanju problema masovnog siromatva na tom podruju. / pored impresivnih rezultata koji su postignuti u poveanju proizvodnje, ivotni nivo veine stanovnitva pomenutim zemljama ostao je, uglavnom, nepromenjen ili se, ak, pogorao. Propust ekonomskog rasta da donese opipljiva poboljanja u blagostanju irokih slojeva stanovnitva u veini zemalja u razvoju, uticao je na to da se poetkom sedamdesetih godina menja sama percepcija privrednog razvoja. Razvoj se vie ne vezuje iskljuivo za rast privrede. Dok rast nastavlja da meri poveanje proizvodnje materijalnih dobara i usluga (ukupno ili po stanovniku) razvoj se obogauje novim aspektima. Sa privrednog rasta panja teoretiara razvoja se "sei" na probleme zaposIenosti, siromatva i raspodee dohotka. Razvoj koji za

6

rezultat ima ekspanziju ukupne proizvodnje i dohotka, ali ne dotie sve slojeve stanovnitva, kvalifikuje se sada kao karikatura ideje razvoja. Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina raste interesovanje i za probleme prirodnog okruenja, to daje novu dimenziju raspravama o razvoju. Na to je, u prvom redu, uticalo nepovoljno stanje ivotne sredine izazvano privrednim rastom, ali i strahovanje od oskudice osnovnih prirodnih resursa na kojima poiva moderna proizvodnja. Godine 1972. u Stokholmu je odrana Konferencija UN o ovekovoj okolini pod parolom "samo jedna Zemlja", to simbolino izraava meduzavisnost ivotnih procesa, odnosno zajednitvo sudbine na ovoj planeti. Iste godine je publikovana i studija "Granice rasta", posle koje zapoinje iva debata u naunom svetu o mogunosti i poeljnosti kontinuelne ekspanzije proizvodnje. Jedni se zalau za zaustavljanje rasta, dok drugi trae da se povede vie rauna o ekolokim aspektima poveanja proizvodnje. Preovladava uverenje da privredni rast, sam po sebi, nije problem. Naprotiv, pravilno shvaen, on predstavlja reenje.

3. Koncept ljudskog razvoja (human development)

7

"Osnovne potrebe" su utrle put ideji "ljudskog razvoja", koja je obeleila devedesete godine XX veka. Ljudski razvoj stavlja oveka u centar panje. Ljudi su istinsko bogatstvo svake zemlje, a osnovni cilj ekonomskog razvoja treba da bude stvaranje takvog ambijenta za ljude koji e im omoguiti dug, zdrav i kreativan ivot. Ovaj zahtev deluje jednostavno i logino, ali se na njega esto zaboravlja u neposrednoj brizi da se akumuliraju materijalna dobra i stvori finansijsko bogatstvo. Ljudski razvoj nije novi "pronalazak". Ta ideja je opsedala i rane lidere politikog, filozofskog i ekonomskog miljenja. Shvatanje da se drutveni aranmani moraju vrednovati prema tome u kojoj meri doprinose dobrobiti ljudi datirajo od Aristotela. Ovaj autorje dokazivao da materijalno bogatstvo nije ono emu u krajnjoj liniji teimo, jer se stvara radi neeg drugog. On je razlikovao dobar politiki aranman od loeg prema tome u kojoj meri omoguava ljudima da vode pun i sadrajan ivot. I Kant je sledio tradiciju tretiranja ljudskih bia kao prave svrhe svih aktivnosti kada se zalagao da treba delovati tako da briga za oveka uvek bude cilj, nikada samo sredstvo. Na slian nain je razmiljao i A. Smith, kome se prikljuuju i drugi osnivai modernog ekonomskog miljenja, ukljuujui R. Malthusa, K. Marxa, J. S. Milla. Posle Drugog svetskog rata preterana zaokupljenost rastom

proizvodnje i raunanjem nacionalnog dohotka zamraila je ovu monu, ljudsku perspektivu razvoja. Bilo je vano samo ono to se moglo meriti i to je imalo cenu. Ljudi, kao akteri promena i korisnici razvoja esto su zaboravljani i gurani u stranu. Pojavili su se brojni radovi o tome kako poveati proizvodnju, ali je malo pisano na teJnu unapreivanja ljudskog ivota. Na delu je bilo razdvajanje ciljeva i sredstava, pri emu je

8

ekonomska nauka daleko veu panju posveivala sredstvima. Bavljenje ljudskim razvojem, kao krajnjim ciljem ekonomske aktivnosti, intenzivirano je u devedesetim godinama, kadaje ovaj koncept detaljnije razraen. Ljudski razvoj se definie kao irenje mogunosti izbora, odnosnopoveanje broja opcija se nalaze pred ljudima. Srea se ne moe "isporuivati" nikome, ali prilike za izbor mogu. Dohodak je samo jedna od raspoloivih opcija (dodue, vrlo vana), koju bi ljudi voleli da imaju. Zdravlje, obrazovanje, nezagaena ivotn&sredina, politike slobode, kulturni identitet, predstavljaju tek neke od drugih znaajnih opcija, koje se takoe smatraju poeljnim. U principu, mogunosti izbora koje stoje na raspolaganju ljudima, mogu da budu vrlo brojne i da se menjaju tokom vremena. Ali, na svim nivoima razvijenosti tri opcije zasluuju posebnu painju. Re je o ogunosti da se void dug i zdrav ivot, da se stie znanje i da se raspolae resursima dovoljnim za pristojan iivotni standard. ove kljune opcije nisu raspoloiive mnoge druge prilike ostaju nedostupne. Tretman oveka u konceptu ljudskog razvoja razlikuje se od onog koji je karakteristian za neke druge, tradicionalne pristupe. Teorije razvoja ljudskih resursa i ulaganja u ljudski kapital, svode oveka na puki faktor proizvodnje, sredstvo, ali ne i cilj ekonomske aktivnosti. One se bave samo stranom ponude -ljudskim biima kao instrumentima za unapredivanje proizvodnje roba. Dodue ljudi se tretiraju kao aktivni uesnici toga procesa, to ih razlikuje od kapitalnih dobara. Ali, oni su i krajnji cilj proizvodnje i korisnici njenih rezultata, a to se u ovim razvojnim konceptima jednostavno previa. Na drugoj strani, pristupi koji u centru panje imaju blagostanje ljudi posmatraju ljudska bia kao korisnike razvoja, ali ne i uesnike u tom procesu. Za njih je primarna raspodela dohotka, a ne proizvodnja i njena struktura.9

Ljudski razvoj, naprotiv, objedinjuje proizvodnju i raspodelu dobara, kao i ekspanziju i korienje ljudskih sposobnosti. Osim toga on stavija naglasak na mogunost izbora, na ono to bi ljudi trebalo da imaju, da budu i da ine kako bi mogli da osiguraju svoju egzistenciju. Ponekad se istie da je dohodak dobar zastupnik svih raspoloivih opcija, koje stoje pred ljudima, jer pristup dohotku doputa da se eksploatiu i sve druge mogunosti. Nema sumnje daje rast dohotka bitan za ljudski razvoj, ali dohodakje sredstvo, a ne cilj. Blagostanje drutva zavisi od toga kako se dohodak koristi, a ne samo od njegovog nivoa. Upotreba dohotka je isto tako vana, kao i njegovo generisanje.

4. Stepen privrednog razvojaDostignuti nivo razvoja nacionalne privrede je teko precizno izraziti. On predstavlja ukupan rezultat razvojnih napora koji su ostvareni u ranijim periodima. Na osnovu stepena privredne razvijenosti moe se suditi o tome dokle je jedna zemlja stigla u procesu razvoja, ali i kakvi su njeni izgledi za dalje ekonomsko napredovanje. Kada elimo da predstavimo nivo razvijenosti nacionalne privrede sluimo se razliitim, u prvom redu, ekonomskim pokazateljima. Meu njima primat pripada drutvenom proizvodu (Gross Domestic Product GDP ili Gross National Income - GNI) po stanovniku. To je najoptiji ekonomski indikator stepena privrednog razvojajedne zemlje, koji je pogodan i za meunarodna poredenja.

10

Svetska banka svake godine objavljuje podatke o veliini drutvenog proizvoda (GNI) po stanovniku za gotovo sve zemlje sveta, koje se svrstavaju u tri grupe: zemlje sa niskim dohotkom, zemlje sa srednjim dohotkom (u okviru kojih se pravi razlika izmeu onih koje imaju nii srednji nivo dohotka i vii srednji nivo dohotka) i zemlje sa visokim dohotkom. Prema Izvetaju Svetske banke za 2005. godinu (koji sadri podatke za 2003.) granica koja odvaja nizak i srednji nivo dohotka iznosi oko 800 amerikih dolara, a srednji i visok nivo oko 9.400 amerikih dolara. to se tie zemalja sa srednjim dohotkom, linija podele izmeu nieg i vieg srednjeg dohotka, povuena je na nivou od oko 3.000 amerikih dolara. Najvii nivo GNI po stanovniku u 2003. godini imao je Luksemburg (43.940 $), a zatim slede: Norveka (43.350 $), vajcarska (39.880 $) i SAD (37.610 $). Na dnu liste su nali mesto: Etiopija (90 $), Burundi (100 $) i DR Kongo (100 $). Prosek za zemlje sa visokim dohotkom (razvijene), u kojima ivi oko 85 % svetskog stanovnitva, iznosio je gotovo 29.000 $, a za zemlje sa niskim i srednjim nivoom dohotka (zemlje u razvoju) blizu 1.300 $. Veliina drutvenog proizvoda (GNI) po stanovniku moe se izraavati u amerikim dolarima, polazei od zvaninog deviznog kursa (kao to je napred bio sluaj), ili u tzv. meunarodnim dolarima, tj. prema kupovnoj snazi nacionalne valute (Purchasing Power Parity, ili, skraeno, PPP). Podaci Svetske banke pokazuju da su vrednosti GNI, izraene u SAD dolarima, potcenjene u manje razvijenim zemljama. Tako je, na primer, 2003. godine drutveni proizvod po stanovniku u Etiopiji, iskazan u meunarodnim dolarima, bio skoro 8 puta vei od onog koji je meren u amerikim dolarima, a u BiH vie od 4 puta. U Norvekoj je, nasuprot tome, drutveni proizvod po stanovniku u meunarodnim dolarima bio za jednu sedminu manji nego u amerikim dolarima, a u Svajcarskoj zajednu petinu.11

Da bi se dobila detaljnija slika o dostignutom nivou razvijenosti neke zemlje treba uzeti u obzir i druge ekonomske pokazatelje, kao to su: struktura izvora drutvenog proizvoda (uee pojedinih delatnosti u njegovom formiranju), ekonomski sastav stanovnitva (odnos poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovnitva), obim i struktura robne razmene s inostranstvom, veliina osnovnih proizvodnih fondova po stanovniku, stepen zaposlenosti (procenat zaposlenih u odnosu na ukupno stanovnitvo) itd. Privredni razvoj ima za cilj to potpunije zadovoljavanje potreba ljudi, odnosno poveanje njihovog ivotnog standarda. Zato se i dostignuti nivo razvijenosti jedne privrede, u krajnjoj liniji, potvrduje kroz rezultate koji se postiu na tom planu. Drutveni proizvod per capita (uz druge ekonomske pokazatelje koji ga prate) signalizira kakve su materijalne mogunosti za podmirivanje potreba stanovnika jedne zemlje. Stvarna slika stanja se, meutim, dobija tek na osnovu socijalnih pokazatelja. Meu socijalne indikatore stepena razvijenosti privrede svrstavaju se: oekivano trajanje ivota, stopa pismenosti (procenat pismenog stanovnitva starijeg od 15godina), broj lekara na 1.000 stanovnika, stopa smrtnosti odojadi (broj umrle dece u prvoj godini ivota na 1.000 ivoroene), potronja kalorija po stanovniku itd.

5. Bruto domai proizvod (GDP) i bruto nacionani dohodak (GNI)

12

Rezultati ekonomske aktivnosti u jednoj zemlji izraavaju se zbirno preko odgovarajuih makroekonomskih agregata Njih ine dobra i usluge, koji su proizvedeni u odreenom vremenskom intervalu (obinojednoj godini). Naa statistika se tokom celog perioda socijalistikog razvoja posle Drugog svetskog rata oslanjala na ue shvatanje proizvodnje (tzv. koncepciju materijalne proizvodnje). Makroekonomski agregati su definisani tako da obuhvataju samo materijalna dobra i proizvodne usluge, koje su direktno vezane za proizvodnju tih dobara (kao to su usluge saobraaja i trgovine). Ostale usluge (kolstva, zdravstva, dravne administracije, bankarskih i osiguravajuih organizacija itd.) nisu ulazile u obraun ukupne proizvodnje, ve su smatrane neproizvodnim. Zbog ovakvog pristupa, makroekonomski agregati u naoj (kao i u drugim socijalistikim zemljama) nisu bili uporedivi sa onima u trinim privredama. Za trine ekonomijeje karakteristino da se proizvodnja ire shvata, tako da ukljuuje i "neproizvodne" usluge. Poto je naa zemlja (poput drugih bivih socijalistikih zemalja) krenula putem triinih reformi, dolazi i do promena u nainu obrauna njenih makroekonomskih agregata. Postepeno se prihvata metodologija Ujedinjenih nacija (UN), koju primenjuju trine privrede sa dugom tradicijom. Dok se taj proces potpuno ne zavri, na snazi je i stari nain obrauna makroekonomskih agregata, tako da oba pristupa zasluuju panju. U naoj statistikoj praksi se ve dugo godina primenjuju tri agregata materijalne proizvodnje, koji zbirno izraavaju rezultate ekonomske aktivnosti na nivou zemlje. To su: drutveni bruto proizvod (DBP), drutveni proizvod (DP) i nacionaIni dohodak (ND).

13

Drutveni bruto proizvod je najiri makroekonomski agregat koji predstavlja vrednost ukupne materijalne proizvodnje u zemlji za odreeni vremenski period (najee, godinu dana). Sastoji se iz prenete i novostvorene vrednosti. Prenetu vrednost ine trokovi sredstava za rad (amortizacija - Am) i predmeta rada (materijalni trokovi - Mt). Novostvorena vrednost je jednaka nacionalnom dohotku. Drutveni bruto proizvod, prema tome, moemo definisati na sledei nain: DBP = Mt + Am + ND Ovaj agregat nije pogodan za izraavanje ostvarene proizvodnje zbog viestrukog uraunavanja vrednosti predmeta rada koji prolaze kroz brojne uzastopne faze prerade. Moe se,medutim, koristiti u analizama meugranskih veza i promena koje nastaju u strukturi materijalne proizvodnje. Drutveni proizvod je manji od drutvenog bruto proizvoda za iznos materijalnih trokova (Mt), tj.: DP = DBP-Mt. On se, dakle, sastoji iz amortizacije i nacionalnog dohotka, odnosno: DP = Am + ND. Ovaj agregat izraava vrednost finalne proizvodnje, koja je osposobljena da zadovolji odredene drutvene potrebe. U njemu je izbegnuto viestruko raunanje vrednosti predmeta rada, paje, kao takav, pogodan za merenje ostvarene proizvodnje. NacionaIni dohodakje drutveni proizvod umanjen za amortizaciju: ND = DP - Am. Toje ista novostvorena vrednost proizvodnje, bez prenetih vrednosti (koje nisu stvorene u datoj godini) i bilo kakvih viestrukih raunanja. Zbog

14

ovih svojstava nacionaIni dohodak bi mogao da bude najadekvatniji izraz ostvarene proizvodnje. Problem je u tome to ovaj agregat predstavlja samo raunsku veliinu. Ne postoji skupina dobara koja, svojom zbirnom vrednou, ini nacionaIni dohodak. Ipak, pomenuti agregat je bitan, jer pokazuje maksimalnu vrednost koju jedna zemlja sme da potroi, a da ne umanji svoje ranije stvoreno bogatstvo. Naravno, nacionaIni dohodak se, po pravilu, ne troi u celini, ve jedan njegov deo (akumulacija) slui za proirenu reprodukciju. U statistici UN ne postoji agregat drutveni bruto proizvod. Naem drutvenom proizvodu je najblii tzv. bruto domai proizvod (Gross Domestic Product - GDP). Ovaj agregat predstavlja vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih tokom nekog vremenskog perioda (obino godinu dana) na teritoriji jedne zemlje. Bruto domai proizvod se kvantitativno razlikuje od drutvenog proizvoda, jer obuhvata i "neproizvodne" usluge.

6.

Pomenimo, kraju, da je u ekonomskoj Hteraturi ve dugo vremena (od poetka sedamdesetih godina) prisutna ideja o potrebi irenja15

nacionalnih rauna, tako da se pokrije i problematika prirodnog okruenja, odnosno ivotne sredine i prirodnih resursa. Rad na "zelenom" nacionalnom raunovodstvu je doveo do razvoja alternativnih makroekonomskih agregata, kao toje, na primer, "zeleni" neto domai proizvod (NDP). On se dobija tako to se, najpre, od konvencionalno definisanog bruto domaeg proizvoda (GDP) oduzima depresijacija proizvedenog kapitala (amortizacija) da bi se dobio konvencionalni neto domai proizvod (NDP). Potom se pristupa izvoenju "prilagoenog" ili "zelenog" NDP i to tako to se odgovarajui konvencionalni agregat, dobijen pri prvom koraku, umanji za procenjeni iznos iscrpljivanja prirodnih resursa (pre svega mineralnih depozita, zemlje i umskog fonda) i degradacije ivotne sredine. Ne ulazei detaljnije u metodoloka objanjena, konstatovaemo samo da je na planu vrednovanja iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije ivotne sredine do sada postignut znaajan napredak, ali da jo uvek postoje mnoga otvorena konceptualna i praktina pitanja.

7.

16

1. : ,

, , , 1999. .2. .: , , , 2000. . 3. : ,

, , 2002. .4. : ,

, 2005. .

17