Povratak objektivnosti u umetnosti

PAGE 3

Povratak objektivnosti u umetnostRaul Hausman (Dadasoph), prilog za Dada-Almanach, u izdanju Riharda Hilzenbeka (Berlin, 1920)Umetnost je pitanje nacionalnosti. A nacionalnost je razlika izmeu palente, bujabeza (riblje orbe), pekmeza od ljiva, goveeg peenja, piroga (ruska pita) i supe s knedlama. Zato je vano da umetnost poprimi nacionalni karakter, da bi se te gastronomske finese mogle iskoristiti, ne bismo li konano doli do neke umetnosti bolje nego to je ekspresionizam, posmatrano, recimo, s internacionalnog stanovita. Objektivno, nemogue je jesti manistru (minestra; minetra) ili bujabez i zabrazditi u misticizam; ili, opet, pobrkati pirog s jasnoom sve to je pitanje gastronomske klime i, prema tome, mozga, koji u Italiji radi drugaije nego u Rusiji. Rizine su samo neodreene meavine, kao to je supa s knedlama; ali, uz malo discipline, moda bi se moglo postii da se knedle jedu nasuvo, to bi bilo vrlo poeljno za precizno izvoenje matovitih zamisli. Kanalisanje apetita, odnosno, nacionalnog ukusa, daje duhu oblik isto tako pouzdano kao to se misli mukih pripadnika neke nacije, dok etaju ulicom, mogu naslutiti prema obliku enskih nogu. U krajnjoj liniji, neka rasa razvija svoj ukus za objektivnost kroz hranu; suva ishrana podstie prijatan enski karakter i oputeniju seksualnost, to, pod uticajem digestivnog trakta, vodi u poricanje svega to je enigmatino, mistino. Ostaje samo jedna enigma: metafizika dijetarne evolucije i karakteristinih obeleja nacija. Kod ljudske vrste, naciju odreuje nain na koji se zadovoljavaju apetiti. Svaka nacija sa suvom i prostom ishranom odbacie sve to je besmisleno, samim tim i ono to se u nekoj piktoralnoj predstavi ne moe opisati pomoi neke druge stvari ili uporediti s njom. To je razlog zato se u Italiji, kao prelazni umetniki oblik, razvila posebna vrsta realizma, futurizam, dok se u Francuskoj, zbog sastojaka njenih supa, pojavio kubizam. Nemaka, kao srednjoevropska zemlja, izloena uticajima i s leva i s desna, od zapadnjakog formalizma do istonjake bezoblinosti, konano je porodila ekspresionizam, u kojem sve ono to je u nemakom duhu mutno i nerazumljivo, pluta mirno i blaeno ba kao knedle u supi. ovek, po pravilu, ne eli da sebe vidi kao ono to zaista jeste ljigava, zahuktala, smrdljiva mainerija njegove utrobe, ispod fasade epiderma i trbunog sala. Analogna toj njegovoj kratkovidosti u odnosu na samog sebe, jeste sklonost ljudskih bia da beskonano dodeljuju smisao svemu i svaemu, a da nijednog trenutka ne smognu hrabrosti da prepoznaju kao besmislicu ono to samo naizgled ima smisla: sud o stvarima na osnovu njihove korisnosti. Nastavak ivljenja je zaista onaj opti smisao koji stoji iza ishrane, ali on nam ne govori nita o samom ivotu. I kao to se oigledna budalatina u Italiji pretae u hranu prenu na ulju, u ekoj u unku, u Engleskoj u govei odrezak, u Francuskoj u atobrijan, u Rusiji u i (orba od kupusa), u Nemakoj u govee peenje s povrem, tako se i stavovi o vrednosti objektivnosti u oblasti zvanoj umetnost razlikuju od nacije do nacije, kao to im i njihova pia osnauju oseaj za realizam ili misticizam. Crno vino je stvar preciznosti, pivo goji i ini ljude tromim, ali od kvasa prosto morate da podivljate i izgubite oblik. Nacija kao to je italijanska, sa svojom teletinom, palentom i crnim vinom, mora uvek da tei jasnoi u svetovnim stvarima, dok su, s druge strane, Nemci, sa svojim supama, hlebom i puterom i pivom, uspeli da dou samo do te odbojne pomrine koja se spustila preko svega, zvane ekspresionizam. Prvi ekspresionista, osoba koja je otkrila unutranju slobodu, bio je prodrljiva saksonska pijandura, Martin Luter. On je, naalost, bio taj koji je Nemce okrenuo ka neobjanjivoj subjektivnosti, laganju, rvanju sa imaginarnim mukama, ponorima due i njenoj moi, kao i najbednijem podanitvu spram diktatorske vlasti. On je otac Kanta, openhauera i dananjeg umetnikog idiotizma, koji samo bulji u svet i misli da ga tako pokorava. Najistiji izraz tog stanja duha je virla, koja je uzgred, nastala samo iz protesta zbog jevrejskog vienja stvarnosti, kao to i sve ostalo to je nemako, a pokazuje neko zrnce jasnoe, nastaje iz pukog protesta, a ne na osnovu bilo kakvog uvida u stvarnost ili ljudsko stanje. Rusija, i Sloveni uopte, neto su sasvim drugo. Gastronomska klima tamo dovodi stvarnost do usijanja, kao prenje u pregrejanom ulju, sasvim suprotno nemakoj trezvenosti i nesposobnosti. I dok romanski narodi imaju dobru probavu, a Sloveni ne mogu da svare nita, Nemci pate od poniavajueg smenjivanja zatvora i proliva, to daje sebi oduka, u, recimo, Kantovoj filozofiji, drugom delu Geteovog Fausta ili tramovom redosledu rei. Nemci prosto moraju da se izraavaju zbrkano, da bi se uopte izrazili; u svakom sluaju, oni iz svega izvlae smisao koji ili daleko zaostaje ili se suvie zalee, ali koji nikada ne odgovara stvarnosti. Geteovi oblaci ponovo se pojavljuju u ekspresionistikoj umetnosti enigme, toj bolesti eluca. Tom apstraktnom timungu moemo se suprotstaviti Kurbeovom (Gustave Courbet) izrekom, Slikati anele? Da, ako ste ih videli, i uivati u perspektivi prirodnosti i umerenosti u jelu i piu, koji tu dolaze do izraaja, iako je Kurbe znao da, tu i tamo, gucne malo piva. Osoba jasno definisane nacionalnosti volee ono to je pojmljivo, ono to je opte, a ne ispade opskurnih besmislica. Ona e teiti da sagleda materijalnost svog okruenja i objektivnost zbivanja, umesto da se zadovoljava pukim fragmentima i klieima ili poslovinom udljivou prirode; samoironini stav takve osobe to nee nikada dopustiti, kao to ni njena svest nikada nee prihvatiti da su stvari razdvojene. Ona nee ni pogledati ljudski portret koji ignorie utrobu, niti uvaiti znaaj neke maine izvan prave perspektive, i bie svesna lepe beskorisnosti geometrijskih struktura naspram neba. Sklonost ka uvaavanju stvarnosti varirae od nacije do nacije, pomerae se izmeu romanskog i moskovskog pola; ali, Nemcima bi bilo pametnije kada bi poeli sa sistematskim razdvajanjem supe s knedlama na supu i knedle inae nikada nee moi da odu dalje od kobasiastih enskih nogu, od planova o dominaciji, od ekspresionizma: drugim reima, dalje od kulture lai i neopisive gluposti.Raul Hausman, 1920.Raoul Hausmann, Rckkehr zur Gegenstndlichkeit in der Kunst, Richard Huelsenbeck, Dada Almanach, Berlin, Erich Reiss Verlag, 1920, str. 147151. Eng., Raoul Hausmann, Return to Objectivity in Art, Dada Almanac, Atlas Press, London, 1993. str. 151156. Preveo Aleksa Golijanin, 2013.

http://anarhija-blok45.net1zen.com

aleksa.golijanin@gmail.comIzbor bukleta: https://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/Bukleti August Stramm (18741915), veoma uticajni i inovativni ekspresionistiki pesnik. Svojim naizmeninim podizanjem i svoenjem jezika, nagovestio je dadaistike eksperimente. (Nap. Malcolm Green, urednik izdanja Richard Huelsenbeck, Dada Almanac, Atlas Press, 1993.)