1

RADNO PRAVO

IZVORI RADNOG PRAVA

- Mogu se podeliti na kogentne – koje stvara država i autonomne – koji se stvaraju izvan državnog aparata u raznim strukovnim organizacijama i kod samih poslodavaca

1. Ustav kao izvor radnog prava- Odredbe Ustava kao akta najviše pravne snage od velikog su značaja u radnom pravu jer

propisuju osnovne principe za ostvarivanje i zaštitu prava iz ro- On jemči pravo na rad i u korpusu ovog osnovnog prava su : pravo na slobodan izbor rada,

dostupnost radnih mesta svakom pod jednakim uslovima, poštovanje dostojanstva ličnosti radnika, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravo na naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj prestanka ro

- Navedena prava su neotuđiva i ustav naglašava da se njih niko ne može odreći

2. Zakon kao izvor radnog prava- ZOR ima položaj tzv matičnog zakona i on se u celini primenjuje kod poslodavca koji su pod

njegovom jurisdikcijom – integralnost i u celini je posvećen problematici radnih odnosa- Odredbe ZOR primenjuju se i na zaposlene u drž organima, org ter autonomije i lok

samouprave i javnim službama, ali samo u onim pitanjima koja nisu regulisana posebnim zakonima kojima uspostavljen poseban radni režim za navedene kategorije zaposlenihlica, kao i na one koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane domaćeg poslodavca

3. Podzakonski akti kao izvori radnog prava- Pitanja radnih odnosa regulisana su brojnim podzakonskim aktima koje donose Vlada i resorno

ministarstvo u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike i s obzirom na snagu – dopunski izv- To su : pravilnici, uredbe, odluke, upustv, naredbe i sl

4. Kolektivni ugovori- Najznačajniji autonomni izvor radnog prava, ugovori sui generis, specifična vrsta ugovora koji

ima primenu isključivo u regulisanju ro

5. Opšti akti- Uređuju pravne odnose na opšti način, pravnim normama koje se odnose na neodređeni br

subjekata, a za ro karakteristični su pravilnici – njima se na opšti način uređuju pitanja vezana za rad i ro i pravilnikom o radu u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz ro : ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslov reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju, ako nijedan učesnik ku ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja ku, ako učesnici ku ne postignu saglasnost za njegovo zaključenje u roku od 60 dana od započinjanja pregovora i ako sindikat u roku od 15 dana od dostavljanja poziva ne prihvati inicijativu poslodavca

- Pravilnik donosi nadležni organ poslodavca utvrđen zakonom odn osnivačkim il dr opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – ovlašćeno lice

6. Međunarodni izvori radnog prava- Akti međ organizacija, akti reg organizacija i međudržavni sporazumi, potvrđeni međ ugovori i

opšteprihvaćena pravila međ prava deo su pravnog poretka RS i ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, a zakoni i dr opšti akti ne smeju biti u suprotnosti sa njima

7. Međusobni odnos kolektivnih ugovora i dr propisa u oblasti radnog prava- Posebnim ku ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovu rada zaposlenom od prava i

obaveza utvrđenih opštim ku, koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban ku

2

- Ku ne mogu se predvideti manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenim opštim odn posebnim ku, koji obavezuje tog poslodavca

- Ku i ugovor o radu, kao i akti niže pravne snage ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od onih koji su utvrđeni zakonom

- Ništave su pojedine odredbe ugovora o radu kojim su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenim zakonom i ku – delimična ništavost u pogledu tih odredbi i ništavost se utvrđuje pred nadležnim sudom i pravo da se zahteva ne zastareva, što je kompatibilno opštem pravilu da ništave ugovorne odredbe ne mogu konvalidirati

OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE RADNIKA I POSLODAVCA

1. Prava zaposlenih- Za svakog zaposlenog ZOR propisuje pravo na odg zaradu, bezbednost i zdravlje na radu,

zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i dr prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radnje sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na dr oblike zaštite

- Pravo na posebnu zaštitu ZOR propisuje : zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i porođaja, zaposlenom radi nege deteta i radniku mlađem od 18 god i zaposlenom invalidu

- ZOR konsituiše pravo svih zaposlenih, neposredno ili preko svojih predstavnika, na udružeivanje, učešće u pregovorima za zaključivanje ku, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada i zbog aktivnosti koje proističu iz navedenih prava zaposleni ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom

- Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može se utvrditi učešće zaposlenog u dobiti

2. Obaveze zaposlenih- Zaposleni je dužan : da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da poštuje

organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i dr obaveza iz ro, da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle uticati na obavljanje poslova i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti po život, zdravlje i nastanak materijalne štete

3. Obaveze poslodavca- Poslodavac je dužan da : zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, zaposlenom obezbedi

uslove rada i organizuje rad sa punom bezbednošću i zaštitom na radu, zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilim poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i dr obaveza iz ro, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti na radu i da zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom

ZABRABA DISKRIMINACIJE

- Diskriminacija je zabranjena kako za lica koja traže posao, tako i za lica tokom trajanja ro- Zabranjena je i neposredna i posedna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s

obzirom na : pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, invalidnost, nac pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, sexualno opredeljenje, političko ili dr uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko dr slično svojstvo

3

- Svako postupanje suprotno nekom od ovih osnova, kojim se lice koje traži zaposlenje ili zaposleni stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na dr lica u istoj ili sl situaciji, predstavlja neposrednu diskriminaciju u smislu ZOR

- Diskriminacija je zabranjena u odnosu na : uslove za zapošljavanje i izbor kandidata, uslove rada i sva prava iz ro, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, napredovanje na poslu, otkaz ugovoro o radu

- Lice koje traži zaposlenje i zaposleni u propisanim slučajevima mogu pred nad sudom da pokrenu postupak za naknadu štete

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

- Trostruk društveno-ekonomski interes1) Društvena zajednica zasnivanjem ro obezbeđuje ukupan društveno potreban volumen rada2) Poslodavci obezbeđuju potrebnu radnu snagu3) Zasnivanje ro radnici obezbeđuju sebi i članovima porodičnog domaćinstva ekonomsku

socijalnu sigurnost

1. Zapošljavanje, postupak, obaveze poslodavca i organizacije za zapošljavanje- Poslove posredovanja u zapošljavanju obavlja NSZ, a osim nje i Agencija za zapošljavanje- Poslovi zapošljavanja jesu : obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje,

posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, profesionalna orijentacija i saveovanje o planiranju karijere, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva

- Nezaposlenim licem smatra se lice koje traži zaposlenje i zaposleno lice koje traži promenu zaposlenja, lice od 15 do 65 god, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo ro ili na dr način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zap

- Licem koje traži zaposlenje smatra se nezaposleni, zaposleni koji traži promenu zaposlenja i dr lice koje traži zaposlenje

- NSZ dužna je da u roku od 24 h od dobijanja informacije o potrebi za zaposljavanjem od poslodavca tu informaciju učini dostupnim licima koje traže zaposlenje, objavljivanjem na oglasnoj tabli, internet adresi i u narednom periodičnom izdanju oglasa NSZ

- Poslodavac ima obavezu da : obezbedi jednak tretman licima koja su se javil radi razgovora, dostavi obaveštenje o obavljenom razgovoru na zahtev NSZ ili tog lica, podnese prijave NSZ i ispunjava dr obaveze u skladu sa zakonom

- U pogledu zapošljavanja primenjuju se 6 osnovnih načela: zabrana diskriminacije, nepristrasnost pri obavljanju poslova zapošljavanja, rodna ravnopravnost, afirmativna akcija usmerena ka nezaposlenim licima, sloboda u izboru zanimanja i radnog mesta i besplatnost obavljanja poslova zapošljavanja prema nezaposlenom licu

- Posredovanjem u zapošljavanju smatraju se poslovi povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcem radi zasnivanja ro ili dr radnog angažovanja i obuvata : povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, preliminarnu selekciju lica koja traže zaposlenje, savetovanje na izbor odg poslova i tehnike aktivnog traženja posla, utvrđivaje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim, upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje ro ili dr radnog angažovanja

- Poslodavac samostalno odlučuje o izboru lica za zasnivanje ro- Aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka

povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti- Mere aktivne politike zapošljavanja su aktivnosti usmerene ka unapređenju zaposlenosti i to :

posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, profesionalna orijentacija, subvencije za zapošljavanje, podrška samozapošljavanju, dodatno obrazovanje i obuka, podsticaji za korisnike novčane naknade, javni radovi i dr mere

- O pravi nezaposlenog u prvom stepenu odlučuje nadkežno organ NSZ, drugostepeni je direktor, a protiv konačnog rešennja može pokrenuti upravni spor pred nad sudom

4

2. Prava i obaveze nezaposlenih lica- Nezaposleno lice koje traži zaposlenje ima sledeća prava :a) Da slobodno bira zanimanje i zaposlenjeb) Da se informiše kod NSZ i Agencije o mogućnostima i uslovima za zapošljavanjec) Da besplatno koristi njihove usluged) Da sa NSZ utvrdi individualni plan zapošljavanjae) Da učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanjaf) Da ostvari novčanu naknadu za vreme nezaposlenostig) Da ostvari dr prava u skladu sa Zakonom

- Nezaposleno lice ima sledeće obaveze:1) Da aktivno traži zaposlenje i da se neposredno obraća poslodavcu radi zaposlenja2) Da NSZ utvrdi individualni plan zapošljavanja3) Da učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja4) Da ne odbije ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odg obrazovanje i obuku5) Da se javlja poslodavcima radi razgovora o zaposlenju po uputu NSZ ili na sopstvenu inicijativu6) Da se lično javlja NSZ radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja i

posredovanja u zapošljavanju, a najmanje jednom u 3 mes, kao i na svaki poziv NSZ7) Da obavetsi NSZ o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava, najkasnije 5 dana 8) Da ispunjava dr obaveze po zakonu, opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja

- Nezaposleni se briše sa evidencije NSZ ako bez opravdanih razloga ne izvršava prema njoj obaveze, u sledećim slučajevima :

i. Ako se ne javi NSZ u propisanim rokovimaii. Ako na zahtev NSZ ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenjaiii. Ako odbije ponuđeno odgovarajuće zaposlenjeiv. Ako se ne javi poslodavcu kome ga uputi NSZ, a radi se o upućivanju u vezi sa posredovanjemv. Ako odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja ili se ne pridržava njegovih odredabavi. Ako odbije ili svojom krivicom napusti učešće u meri aktivne politike zapošljavanjavii. Ako se ne odazove na poziv NSZviii. Ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora na osnovu kojeg ostvaruje pravo na

rad van radnog odnosa

3. Uslovi za zasnivanje radnog odnosaA. Opšti uslovi - Regulišu se kogentnim propisima i prvi se tiče uzrasta – najmanje 15 god života, dok u

državnim organima – samo punoletno lice, drugi uslov – opšta zdravstvena sposobnost- Ro sa licem mlađim od 18 god može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, ako

takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje odn ako nije zabranjen zakonom- To lice može da zasnuje ro samo na osnovu nalaza nad zdravstvenog organa kojim se utvrđuje

da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva ro i da oni nisu štetni za njegovo zdravlje- Ako maloletnik zaključi ugovor o radu bez saglasnosti zakonskog zastupnika, taj ugovor je

rušljiv i može se konvalidirati naknadnim odobrenjem roditelja, ali ako zaključi ugovor uz saglasnost, a u pitanju su poslovi koji su štetni po njegovo zdravlje, takav ugovor je ništav

B. Posebni uslovi - Primarno su stvar autonomne regulative, ali oni se tiču zakona, ZOR propisuje da ro može da

se zasnuje sa licem koje ispunjava posebne uslove za rad na određenim poslovima utvrđene zakonom odn pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i tim pravilnikom utvrđuju se

5

organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme odn obrazovanja i dr posebni uslovi za rad na tim poslovima,a može da se utvrdi i br izv

- Za takav rad mogu da se utvrde najviše 2 uzastopna stepena stručne spreme odn obrazovanja- Pravilnik donosi nad organ kod poslodavca odn lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslod- Poslodavac koji ima 10 ili manje zaposlenih nije u obavezi da donese navedeni pravilnik- U praksi posebni uslovi u pravilniku odnose se na: vrstu i stepen stručne spreme, radno

iskustvo, položen stručni ispit, posebnu zdravstvenu sposobnost, znanje stranog jezika i sl- Da bi zasnovao ro u državnom organu, lice treba da bude domaći državljanin, da ima opštu

zdravstvenu sposobnost i da nije osuđivano za kd na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 mes ili za kažnjivo delo koje ga čine nepodobnim za obavljanje poslova u drž organu

- Poslodavac ne može da zahteva podatke o prodičnom odn bračnom statusu i planiranju porodice odn dostavljanje isprava i dr dokaza koji nisu od neposrednog značaja za posao

- Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje ro testom trudnpoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nad organa

- Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje ro prethodnim davanjem izjave o otkazu C. Strani državljanin - Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje ro kod domaćeg poslodavca pod

uslovima koje utvđuju ZOR i Zakon o uslovima za zasnivanje ro sa stranim državljanima i to ako ispuni 2 osnovna uslova : ako ima odobrenje za stalno nastanjenje odn privremeni boravak i ako dobije odobrenje za zasnivanje ro koje daje rep organizacija za poslove zapošljavanja

- Strani državljanin može kod domaćeg poslodavca zasnovati ro bez propisanog odobrenja ako ro zasniva za obavljanje stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji, o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, o prenosu tehnologije i o stranim ulaganjima

4. Zasnivanje radnog odnosa ugovorom o radu i na dr način- U režim ro na koje se primenjuje ZOR radni odnos se zasniva ugovorom, a u dr radnim

srednimana, akt zasnivanja ro je rešenje koje donosi zakonom ovlašćeno liceA. Ugovor o radu – osim funkcije zasnivanja ro, predstavlja stvaralački akt kojim se na određeni

način uređuju uslovi rada, prava, obaveze i odgovornosti iz roB. Rešenje o zasnivanju ro – donosi ovlašćeno lice kod poslodavca, javni konkurs sprovodi

komisija koju imenuje rukovodilac, rok ne mpže biti kraći od 15 dana od objavljivana oglasa u glasniku, kandidate sa najboljim rezultatom komisija uvršćuje na listu za izbor i ako je izabran kandidat koji nije državni službenik, rukovodilac donosi rešenje o njegovom prijemu u ro, a ako jeste državni službenik, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju

5. Ugovor o raduA. Osnovne karakteristike - Imenovani, dvostrano obavezujući, dvostrano teretan, formalan, sa trajnim prestacijama ako je

na neodređeno vreme, pojedinačni radnopravni akt, ima normativno dejstvo, adhezioni jer je radnik slabija ugovorna strana,

- Poslodavac i zaposleni mogu da ugovore već obim prava i povoljnije uslove rada od onih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom

- Smatra se zaključenim kad ga poptpišu zaposleni i poslodavac, u najmanje 3 primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a 2 zadržava poslodavac

- Ugovor u ime i za račun poslodavca zaključuje nad organ kod poslodavca odn lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste

B. Trajanje - Na određeno ili neodređeno vreme, a ako nije utvrđeno vreme, smatra se da je na neodređeno- Na neodređeno prestaje otkazom, a na određeno istekom vremena na koje je zaključenC. Forma - Zaključuje se pre stupanja na rad u pismenoj formi, strogo ad solemnitatem forma – ako nije

zaključen u pismenoj formi ne proizvodi dejstvo, a ako se ne zaključi pre stupanja na rad, smatra se da je zasnovao ro na neodređeno vreme danom stupana na rad

D. Sadržina

6

- Sadrži : naziv i sedište poslodavca, lično ime zaposlenog, mesto prebivališta odn boravišta, vrstu i stepen stručne spreme odn obrazovanja zaposlenog, naziv i opis poslova koje treba da obavlja, mesto rada, vrstu radnog odnosa, trajanje ugovora na određeno vreme i osnov za zasnivanje ro na određeno, dan početka rada, radno vreme, novčani iznos osnone zarade na dan zaključenja ugovora, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i dr primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i dr primanja na koja zaposleni ima pravo, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena

- Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ovim ugovorom primenjuje se odredbe zakona i opšteg a

6. Radni odnos i ugovor o delu- Sto se tiče razlikovanja ugovora o radu i delu, treba ukazati na 6 tačaka razlikovanja:1) Radnik kod ugovora o radu angažuje svoj rad na opšti i trajan nčin, dok je kod ugovora o delu

obaveza poslenika da izvrši tačno određeni posao2) Obaveza radnika iz ugovora o radu su lične i neprenosive, dok kod ugovora o delu nije dužan

da posao obavi lično, ali u slučaju prenosa, on odgovara naručiocu za izvršenje posla3) Poslodavac kod ugovora o radu naknadu isplaćuje periodično prema utvrđenim merilima, a

naručilac posleniku ugovorenu naknadu isplaćuje odsekom – jednokratno4) Ugovorom o delu se zasniva čist obligacionopravni odnos, dok su poslodavac i radnik, osim na

ugovor o radu, upućeni na zakon i niz dr propisa koji uređuju ro5) Kod ugovora o radu radnik je u odnosu zavisnosti prema poslodavcu,dok kod dela nema subord6) Kod ugovora o radu rizik posla snosi poslodavac, a kod dela pada na teret poslenika

7. Stupanje na rad- Zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze danom stupanja na rad, ako ne stupi na rad danom

utvrđenim ugovorom, smatra se da nije zasnovao ro, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni dr dogovore

- Ugovor o radi je osnov za zasnivanje ro ali njegovim zaključenjem ne počinje ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog, već se njihovo ostvarivanje vezuje za faktičku radnju – stupanje na rad i to danom stupanja

8. Probni rad- Dolazi do zasnivanja ro sa raskidnim uslovom, a ako radnik ne zadovolji, prestaje mu ro- Odluka o pozitivnom rezultatu nema konstitutivno dejstvo zasnivanja ro- Za vreme trajanja radnik ima sva prava obaveze i odgovornosti iz ro i kada zadovolji na

probnom radu bezuslovno ostaje u ro, a obrnuto, dejstvuje raskidni uslov i radniku prestaje ro istekom probnog rada, njegovo ugovaranje je slobodno – fakultativni institut

- Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih odn srodnih poslova, ZOR ne propisuje vreme trajanja, ranije najduže 6 meseci

- Pre isteka vremena za koje je ugovoren, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana i poslodavac je dužan da ga obrazloži

- Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odg stručne i radne sposobnosti prestaje ro danom isteka roka određenog ugovorom o radu

- Poslodavac samostalno odlučuje o načinu praćenja i ocenjivanja radnika na probnom radu- Probni rad je obaveza za sve koji prvi put zasnivaju ro u drž organu, a nisu pripravnici, niti rade

u kabinetu, za ro na neodređeo, traje 6 meseci

9. Radni odnos na određeno vreme- Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje ro čije je trajanje unapred

određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba

- Poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se ro sa istim zaposlenim za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca, a pod prekidom ne smatra se prekid kraći od 30 dana

7

- Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi :1) Ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka2) Za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta3) Sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad, do isteka roka na koju je izdata4) Za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nad organa u

momentu zaključenja ugovora nije stariji od 1 god, na vreme koje nije duže od 36 meseci5) Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu

penziju nedostaje do 5 god, najduže do ispunjenja uslova- Ako je ugovor o radu na određeo vreme zaključen suprotno odredbama ZOR ili ako zaposleni

osrane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku roka, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme

- Radnik ima sva prava i obaveza kao da radi na neodređeno, prekid rada kraći od 30 d nema zn

10. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom- Samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima i samo na osnovu pprethodno

utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nad zdravstvenog organa- Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u

radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, on je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada i taj akt se zasniva na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog

- Rizik predstavlja verovatoću od nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti, a radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome i pored potpuno ili delimično primenjenih zaštitnih mera, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog

11. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom- Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, dr primanja i dr prava iz

ro srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno

- ZOR ne propisuje slučajeve u kojima se može zasnovati, već prepušta poslodavcu da ih uredi - ZOR ne propisuje najkraće trajanje nepunog radnog vremena i poslodavac ima slobodu u određ- U praksi se meša sa skraćenim, 2 različita instituta, dok je rad sa nepunim fakultativan i u

domenu potrebe poslodavca,rad sa skraćenim ulazi u domen kogentnog prava i zaštitnog je kar- Poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i

nepunim radnim vremenom, na način i u rokovima utvrđenim opštim aktom- Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak

na puno, kao i obrnuto

12. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca- Ovakav ro obuhvata : rad na daljinu i rad kod kuće- Ugovor o radu koji se zaljučuje u tom smislu, pored uobičajenih obuhvata i sledeće odredbe :

trajanje radnog vremena prema normativima rada, način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, sredstva za rad za obavljanje poslova koja je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate, naknadu dr troškova rada i način njihovog utvrđivanja i dr prava i obaveze

- Osnovna zarada može biti utvrđena u manjem iznos od osnovne zarade na istim poslovima u prostorijama poslodavca, a ako nije dr odredeđeno, na ove zaposlene primenuju se odredbe ZOR o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima

- Količina i rokovi za izvršenje poslova ne mogu se odrediti na način koji zaposlenom onemogućava da koristi pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor

8

13. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem- Ovakvim ugovorom može da se ugovori isplata dela zarade u naturi, obezbeđivanjem

stanovanja i ishrane ili jednog od toga, vrednost davanja u naturi mora da se izrazi u novcu- Najmanji procenat zarade koji se obavezno isplaćuje u novcu utvrđuje se ugovorom i ne može

biti niži od 50 % od zarade zaposlenog, a ako je zarada ugovorena delom u novcu, delom u naturi, za vreme odsustvovanja uz naknadu, poslodavac je dužan da naknadu isplaćuje u novcu

14. Pripravnici i volonteria) Pripravnici – svrha je osposobljavanje za samostalan rad u struci, poslodavac može da zasnuje

ro sa licem koje prvi put zasniva ro u tom svojstvu za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to uslov za rad na određenim poslovima i to se odnosi na lice koje je radilo kraće od radnog vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu strućne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima, traje najduže 1 god ako nije dr određeno, i za to vreme ima pravo na zaradu i sva dr prava iz ro, zarada u visini od 80 % osnovne

- ZDS predviđa da pripravnik zasniva ro na određeno vreme posle sprovedenog javnog konkursa, pripravnički staž na rad mestima sa fakultetskim–1 god, sa višim–9 mes, sa srednjim – 6 mes

b) Volonteri – poslodavac je ovlašćen da zakljući ugovor o volonterskom radu i to je lice koje poslodavac prima na stručno osposobljavanje bez zasnivanja ro, ali on ipak ima određena prava obaveze i odgovornosti, ali su obaveze znatno veće od prava, podvrgava se režimu koji važi za radnike, mora da poštuje radno vreme i disciplinu,ako rpičini štetu namerno ili krajnjom nepažnjom, dužan je da je nadoknadi prema pravilima sub odgovornosti koja važi za radnike

15. Faktički radni odnos- Nije predmet zakonske regulative, životno faktičko stanje koje zakon ne dotiče- Odnos rada ili zaposlenja u kome se nalazi radnik, čiji je pravni osnov zasnivanja i trajanja

nezakonit ili uopšte ne postoji ili je prestao da važi i to je odnos u kome radnik stvarno i redovno ispunjava radne obaveze, bez uzurpacie odn bez samovlasnog vršenja rada

UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

- Direktor može da zasnuje ro na određeno ili neodređeno vreme, zasniva ga ugovorom o radu, na određeno do isteka roka na koje je izabran odn do razrešenja

- Međusobna prava, obaveza i odgovornosti direktora koji nije zasnova ro uređuju se ugovorom i to lice ima pravo na naknadu i dr prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom

- U ime poslodavca zaključuje ga organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca

RASPOREĐIVANJE ZAPOSLENIH

- Važeći ZOR smestio ga je u poglavlje koje reguliše izmene ugovora o radu, sa nižim pravno-tehničkim jedinicama koje obrađuju : izmene ugovorenih uslova rada, premeštaj u dr mesto rada i upućivanje na rad kod dr poslodavca

OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

- Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje,stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rad

- Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad- Troškovi se obezbeđuju iz sredstava poslodavca i dr izvora, a u slučaju da prekine, dužan je da

poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga- Ovu obavezu poslodavac ima u 2 situacije : kada to zahteva potreba procesa rada i pri

uvođenju novog načina i orgnaizacije rada

9

RADNO VREME

1. Pojam- Vremenski period u kome je zaposleni dužan odn raspoloživ da obavlja poslove prema

nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, a oni se mogu sporazumeti da jedan period vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni obavlja delatnost od kuće

- Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se za to ukaže potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju i to se uređuje zakonom, opštim aktom ili ugovorom o r

2. Puno radno vreme- 40 h nedeljno, ako zakonom nije dr određeno, opštim aktom može da se utvrdi kraće pod 40 h,

ali ne kraće od 36 h i zaposleni koji obavlja rad kraće od 40 h ima sva prava iz ro kao sa punim- U RS 40 h radna sedmica svedena je na 8 h radni dan i u tom sistemu subota je neradan dan,

što radniku omogućuje 2 dana sedmičnog odmora, i poslodavac i radnik dužni su da se pridržavaju punog radnog vremena i ono se može organizovati u kontinuitetu ili dvokratno

3. Nepuno radno vreme- Radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena4. Skraćeno radno vreme- Nacionalna zakonodavstva, uključujući i naše, utvrđuju skraćivanje radnog vremena na

pojedinim radnim mestima koja su izložena štetnim dejstvima i povećanim radnim rizicima, srazmerno njihovom štetnom uticaju na zdravlje i psihofizički integritet radnika

- Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu, a najviše 10 h nedeljno

- Skraćeno rv utvrđuje se na osnovu stručne analize i zaposleni koji radi sa skraćenim rv ima sva prava iz ro kao da radi sa punim rv

5. Prekovremeni rad- Rad u dužem trajanju od punog rv, uvodi se restriktivno, u opravdanim i vanrednim radnim

situacijama, uz strogo poštovanje zakonskih i podzakonskih normi- Njega treba shvatiti kao nužno zlo i izbegavati ga u situacijama kada se poslovi za koje se on

uvodi mogu obaviti racionalnom oranizacijom, preraspodelom rv ili zapošljavanjem novih radnik- Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog rv uslučaju više sile,

iznenadnog povećanja obima posla i u dr slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran i ne može da traje duže od 8 h nedeljno

- Za neke kategorije radnika ZOR bezuslovno zabranjuje prekovremeni rad : radniku mlađem od 18 god i ženi za vreme poslednjih 8 nedelja trudnoće

6. Raspored radnog vremena- Radna nedelja po pravilu traje 5 radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje

utvrđuje poslodavac, a radni dan po pravilu traje 8 h- Radno vreme je period u toku koga radnik stavlja svoju radnu snagu na raspolaganje

poslodavcu, odmor u toku radnog dana se uračunava u radno vreme- Putem rasporeda rv poslodavac vrši ravnomerno svođenje ukupnog godišnjeg fonda rv na

radne sedmice i radne dane, pri čemu se mora držati zakonskog limita – 40 h radne sedmice i pri tome vodi računa prvenstveno o prirodi delatnosti, organizaciji rada i potrebi racionalnog korišćenja sredstava rada

- Odluku o rasporedu, početku i završetku radnog dana donosi poslodavac, ali u određenim delatnostima i na određenim poslovima ovakvu odluku donosi državni org odn org lokal samou

10

- Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla to zahteva, radnu nedelju i raspored rv može da organizuje na dr način

- Ako priroda posla i org rada dozvoljavaju, ppočetak i završetak rv može se utvrditi odn ugovoriti u određenom vremenskom intervalu – klizno radno vreme

- Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda najmanje 5 dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada, a izuzetno može da ih obavesti i u kraćem roku od 5 dana, ali ne kraćem od 48 h unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti

- Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno rv na mesečnom nivou i u ovom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 h dnevno odn 48 h nedeljno, uključujući i prekovremeni rad

7. Preraspodela radnog vremena- Primenom ovog instituta poslodavac može utvrditi da rv u određenom periodu godine traje

duže, a u preostalom vremenu kraće od 40 h u radnoj sedmici, s tim da u određenom zakonskom periodu radno vreme u proseku ne bude duže od 40 h sedmično

- Najčešće se koristi u poljoprivredi,turizmu,ugostisteljstvu i dr delat gde su izraženi sez poslovim- Poslodavac može da je vrši kada to zahteva priroda delatnosti , organizacija rada, bolje

korišćena sredstva rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog poslu u utvrđenim rokovima, vrši se tako da ukupno radno vreme u periodu 6 mes u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog rv zaposlenog

- Ku može da se utvrdi da se preraspodela ne vezuje za kalendarsku godinu odn da može trajati duže od 6 mes, a najduže 9 mes

- Zaposleni koji se saglasio da u preraspodeli radi u proseku duže od prosečnog rv obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad,u slučaju preraspodele rv ne može da traje duže od 60 h ne

- Preraspodela ne smatra se prekovremenim radom i oni se međusobno isključuju, a delimični izuzetak se odnosi na časove koji se obračunavaju i isplaćuju kao prekovremeni rad

- Ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme- Zaposleni kome je ro prestap pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela rv ima pravo da

mu se časovi rada duži od ugovorenog rv ostvareni u preraspodeli preračunaju u njegovo rv i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog soc osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada

8. Noćni i smenski rad

A. Noćni rad - Rad koji se obavlja u vremenu od 22 h do 6 h narednog dana smatra se radom noću- Zaposlenom koji radi najmanje 3 h svakog radnog dana ili trećinu punog rv u toku jedne radne

nedelje, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u roku dana, ako bi po mišljenju nad zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja

- Obaveza poslodavca da noćnog radnika kome takav rad izazove zdravszvene probleme rasporedi na odgovarajući rad danju, kad god je to moguće

- Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavlja noću

B. Smenski rad - Organiazacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju

prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja

11

- Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca obavlja posaou različitim smenama najmanje trećinu rv

- Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od 1 radne nedelje noću, a može da radi duže od jedne radne nedelje noću samo ako se pismeno saglasi

ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada- Zaposleni koji radi najmanje 6 h dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od

najmanje 30 min, koji radi duže od 4 h a kraće od 6 h – 15 min- Zaposleni koji radi duže od 10 h dnevno – najamanje 45 min- Vreme ovog odmora uračunava se u radno vreme i može se koristiti na početku i na kraju rv- Organizuje se na način koji obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava

da se rad prekida, kao i ako se radi sa strankama i odluku o rasporedu donosi poslodavac

2. Dnevni odmor- Pravo na odmor u trajanju od 12 h neprekidno u okviru 24 h, ako ZOR ne određuje drugačije- Zaposleni koji radi u preraspodeli rv ima pravo na odmor u okviru 24 h u neprekidnom trajanju

od najmanje 11 h i on treba da se iskoristi na najbolji način sa ciljem reprodukovanja radne snage i sposobnosti, računajući i vreme optimalnog sna

3. Nedeljni odmor- Pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 h, a izuzetno ako zaposleni koji zbog

obavljanja posla u smenama ili u preraspodeli rv ne može da koristi dnevni odmor , ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 h neprekidno

- Po pravilu se koristi nedeljom, poslodavac može da odredi i dr dan, ako priroda posla i organizacija rada ti zahtevaju, a ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 h neprekidno u toku naredne nedelje

4. Godišnji odmor

a) Sticanje prava na godišnji odmor - Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmor u kalendarskoj godini posle mesed dana

neprekidnog rada od zasnivanja ro i to je uvedeno 2014 i pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu, zaposleni ne može da se odrekne, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameni novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka ro i to je uvedeno 2014.

b) Dužina godišnjeg odmora - U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenim opštim

aktom i ugovorom o raud, a najmanje 20 radnih dana i dužina se utvrđuje tako što se zakonski min od 20 rd uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i dr kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu

c) Srazmerni deo godišnjeg odmora

12

- Zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao ro ili u kojoj mu prestaje ro

- Treba razlikovati ovakav odmor radnika koji ne ispunjavaju uslov neprekidnog rada za puni godišnji odmor od onih koji rade sa nepunim rv, jer oni kao i dr imaju sva prava, pa i god odmor

d) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima - Jednokratno, ili u 2 ili više delova, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 2 rn neprekidno u toku

kal god, a ostatak do 30.juna naredne god, ima pravo da ga koristi u 2 osim ako se poslodavcem dogovori da ga koristi u više delova,zaposleni koji nice u celini ili delimično iskoristio god odmor u kal godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, zbog nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30.juna naredne

e) Raspored korišćenja godišnjeg odmora - Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja gd uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i rešenje

se mora dostaviti zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početal korišćenja- Izuzetno, ako se koristi na zahtev zaposlenog, rešenje se može dostaviti i neposredno pre

korišćenja gd, a poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje gd ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 5 rd pre dana određenog za početak korišćenja

- U slučaju korišćenja kolektivnog gd kod poslodavca ili u orhganizacionom delu, poslodavac može da donese rešenje u kome navodi zaposlene i organizacione delove u koima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima, Rešenje može dostaviti u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog, dužan je da ga dostavi u pismenoj formi

f) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor - U slučaju prestanka ro, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio gd u celini ili

delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja gd, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 mes, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora i ima karakter naknade štete

5. Plaćeno odsustvo- Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju od 5 rd u toku

kal god u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u dr slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, pored navedenih osnova ima pravo na plaćeno odsustvo jo 5 rd zbog smrti člana uže porodice i 2 uzastopna dana zbog dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja i pri tom se članovi uže porodice smatraju : bračn drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj

- Korišćenje njegovo se vezuje za kal godinu i ne može se prenositi u narednu, osim ako je njegovo korišćenje zbog nastupelog životnog događaja započelo na samom kraju kal god pa se može završiti u narednoj, a ako se desi u toko korišćenja gd, odmor se prekida i nastavlja se po isteku odsustva, pismenu odluku o korišćenju treba doneti pre korišćenja, izuzetno u smrtnom slučaju ili iznenadne bolesti, odluka se može doneti kasnije

6. Neplaćeno odsustvo- Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade i za to vreme mu miruju

sva prava i obaveze iz ro, ako nije drugačije određeno, ovaj institut je u potpunoj autonomiji poslodavca po pitanjima razloga za odobrenje itd

7. Mirovanje radnog odnosa- Zaposelnom miruju sva prava i obaveze iz ro ako odsustvuje sa rada zbog : odlaska na

odsluženje vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru

13

saradnje, privremenog upućivanja na rad kod dr poslodavca, izbora odn imenovanja na funkciju u državnom organu, dindikatu, pol org ili dr javnu funkciju koja to zahteva, izdržavanja kazne u trajanju do 6 mes, jedino pravo koje ne miruje – da se u roku do 15 dana od prestanka osnova vrati na rad i ovaj rok je prekluzivne prirode, njegovim istekom gubi pravo da se vrati na rad

ZAŠTITA NA RADU

- Tradicionalno se deli na opštu koja se odnosi na sve radnike i posebnu koja se odnosi na zakonom izdvojenje kategorije radnika

- Podrazumeva obezbeđivanje odgovarajućih mera i sredstava od strane poslodavca, u cilju stvaranja uslova za bezbedan rad zaposlenih i okviru nje zaposleni imaju brojna prava, ali i obaveze da se pridržavaju propisanih mera i sredstava zaštite

1. Opšta zaštita na radu- Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na rad, on je dužan da poštuje

propise, kako ne bi ugrozio svoju beubednost i zdravlje, kao i ostalih lica i zaposlenih i dužan je da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bez i zdr

- Obezbeđenje bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu ima višestruki značaj : radnopravni, ekonomski, socijalni i humanitarni

- Zaposleni ne može da radi prekovremeno, ako bi po nalazu nad zdrav ograna, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, zaposleni sa zdravstvenim smetanjama utvrđenim od strane nad zdravstvenog organa, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu

- Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili dr oboljenja, može da radi samo zaposleni koji ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života

2. Zaštita ličnih podataka- Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod

poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka,

- Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakponom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz ro ili u vezi sa radom, lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora

3. Posebna zaštita omladine- Zaposleni mlađi od 18 god ne može da radi na poslovima :a) Na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visinib) Koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogrena ili koja

prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracijec) Koji bi na osnovu nalaza nad zdrav organamogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na

zdravlje i život maloletnog lica, s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti- Navedeni poslovi su bezuslovno zabranjeni omladini, a što se tiče mlađih punoletnih lica – od

18 do 21 god, ZOR propisuje mogućnost njihovog rada na tim poslovima, ali samo na osnovu nalaza nad zdrav organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njihovo zdravlje

- Puno rv za zaposlenog mlađeg od 18 god ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 h ned, niti duže od 8 h dnevno, za njih su zabranjeni prekovremeni rad i preraspodela rv

- On ne može da radi noću osim :1) Ako obavlja poslove iz oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti2) Kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje

određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju dovoljno punoletnih radnika i u tom slučaju poslodavac je dužan da obezbedi nadzor na zaposlenim mlađim od 18 god od strane punoletnog radnika

14

4. Zaštita materinstva- Žene na radu i u vezi sa radom uživaju posebnu zaštitu s obzirom na 3 dimenzije njihovog

radnopravnog bića : psihofizičke osobine, trudnoću i materinsku funkciju- Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima kji su,

po nalazu nad zdrav organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama

- Poslodavac je dužan da zaposlenoj za vreme trudnoće i zaposlenoj koja doji dete obezbedi obavljanje dr odg poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo

- Zaposlena za vreme prve 32 ned trudnoće ne može da radi prekovremeno, niti noću, ako bi takav njen rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nad zdrav organa

- Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdrav pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca

- Jedan od roditelja sa detetom do 3 god može da radi prekovremeno odn noću samo uz svoju pismenu saglasnost i isto je propisano za samohranog roditelja deteta do 7 god ili koje je invalid

- Poslodavac može da izvrši preraspodelu rv zaposelnoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od 3 god ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti samo uz pismenu saglasnost zaposlenog

- Poslodavac je dužan d azaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka god od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dbevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 min ili na skraćenje dnevnog rv u trajanju od 90 min, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno rv iznosi 6 ili više h, i ova pauza ili skraćeno rv računaju se u rv, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad

5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada zbog nege deteta- Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja , kao i odsustvo sa

rada zbog nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana, ima pravo da otpočne porodiljsko na osnovu nalaza nad zdrav organa najranije 45 dana, obavezno 28 dana pre dana određenog za porodjaj i traje do navršena 3 mes od dana porođaja, a otac može da koristi porodiljsko u slučaju kada majka napusti dete, umre ili je iz dr opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo i to pravo ima otac i kad majka nije u ro

- Zaposlena žena po isteku porodiljskog ima pravo na odsustvo sa rada zbog nege deteta do isteka roka od dana otpočinjanja porodiljskog i za to vreme ima pravo na naknadu zarade

- Ima ovo pravo za treće i svako naredno dete u ukupnom trajanju od 2 god, kao i ona koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i ona koja je rodila jedno, dvoje ili troje, a u narednom rodi dvoje ili više dece, pravo na odsustvo u trajanju 3 mes od porođaja ima i žena koja rodi mrtvo dete ili ako dete umre pre isteka porodiljskog odsustva

6. Odsustvo sa rada zbog posebne nege deteta ili dr obolelog lica- 4 slučaja :1) Jedan od roditelja deteta kome je potreba neha zbog teškog stepena ppsihofizičke ometenosti

ima pravo da po isteku odsustva, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom rv do navrš 5 god2) Hranitelj odn staratelj detea mlađeg od 5 god ima pravo da odsustvuje 8 mes neprekidno od

dana smeštaja deteta, a najduže do navršenih 5 god deteta3) Roditelj ili staratelj odn lice koje se stara o osobi sa teškim oboljenjem, na osnovu mišljenja nad

zdrav organa može na svoj zahtev da radi sa nepunim rv, ali ne kraće od polovine punog rv4) Jedan od roditelja, usvojitelj, hranitelj odn staratelj ima pravo da odsustvuje dok dete ne navrši

3 god i za to vreme prava i obaveze miruju, ako za pojedina nije određeno drugačije7. Posebna zaštita invalida i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama- Zaposlenom - osobi sa inavliditetom, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje posloba

prema radnoj sposobnosti i poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbija da prihvati posao koji mu je obezbeđen prema radnoj sposobnosti

15

- Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi podg posao, smatra se viškom

ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA1. Zarada- Zaposleni ima pravo na odg zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i

ugovorom o radu i garantuje im se jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti - Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne

spreme, odn obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost, a odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koja nije u skladu sa odredbom kojom se garantuje jednakost zarada, nipštavi su, a u slučaju povrede prava na jednakost, zaposleni ima pravo na naknadu štete

- Zarada se sastoji ppod zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i dr primanja po osnovu ro, a pojam zarade obuhvata poreze i doprinosi koji se iz nje plaćaju

- Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od :1) Osnovna zarada – određuje se na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na

poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu2) Radni učinak – određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa

zaposlenog prema radnim obavezama, opštim aktom se utvrđuju elementi za njihov obračun, a ugovorom o radu može se odrediti veća osnovna zarada od one utvrđene na osnovu elemenata

3) Uvećana zarada – zaposleni ima pravo na nju u visini utvrđenoj optim aktom i ugovorom o radu i to za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110 % od osnovice, za rad noću i za rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26 % od osnovice i po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu god rada kod poslodavca – minuli rad, najmanje 0,4 % od osnovice

- Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u ro kod poslodavca prethodnika i kod povezanih lica sa poslodavcem, a ako su se istovremeno stekli osnovi za ispunjenje više uslova za uvećanu zaradu,procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanj

- Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i dr slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i osnovicu za njen obračun čiu osnovna zarada uvrđena aktima

- ZOR posebno propisuje pripravničku zaradu, on ima pravo na zaradu najmanje u visini 80 % osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i naknadu troškova i dr pr

- Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje 1 mes a najkasnije do kraja tekućeg mes za prethodni, isplaćuje se samo u novcu, ako zak nije dr određ

2. Minimalna zarada- Zaposleni ima pravo na nju za standardni učinak i vreme provedeno na radu, određuje se na

osnovu min cene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju- Opštim aktom odn ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju min

zarade, po isteku roka od 6 mes do donošenja takve odluke, poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate min zarade, zaposleni ima pravo na pri tom na uvećanu zaradu, naknadu troškova i dr primanja, s tim što je osnovica za ovračun min zarada, min cena rada utvrđuje se odlukom Soc-ekon saveta osnovanog za ter RS, a ako ne donese odluku u roku od 15 dana od početka pregovora, odluku donosi Vlada, a ako dođe do promene nekod od el Savet utvrđuje min cenu rada po radnom h za kal god najkasnije do 15 sep tekuće god, a primenjuje se od 1 jan naredne, ne može se utvrditi u nižem iznosu od preth

3. Naknada zarade- Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnim 12 mes za

vreme odsustvovanja sa rada: na dan praznika koji je neradni dan, godišjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državog organa i poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao

- Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to : najmanje u visini 65 % prosečne zarade u prethodnih 12

16

mes pre mes u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od min zarade, ako je bolovanje prouzrokovano bolešću ili povredom van rada i u visini 100 % prosečne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili prof bolešću

- Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60 % mes zarade u prethodnih 12 mes, s tim da ne može biti manja od min zarade, za vreme prekida rada odn obima smanjenja rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 rad dana u kal godini

- Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nad drž organa ili nad org poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i dr lica i u dr slučajevima, a mogu da se utvrde i dr slučajevi

4. Naknada troškova- Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to : za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene

prevopzne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u inostranstvusmeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije obezbedio sneštaj i ishranu bez naknade, za ishranu u toku rada, ako ovo pravo poslodavac nije obezbedio na dr način i za regres za korišćenje god odmor

- Visina troškova može biti izražena u novcu, promena mesta stanovanja zaposlenog posle zaključenja ugovora o radu ne može da utiče na uvećanje troškova, bez saglasnosti poslodavca

5. Druga primanja- Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom: otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini

2 prosečne zarade, naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, naknadu štete zbog povrede na r ili prof ob

- Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 god da obezbedi poklon za Božić i NG u vrednosti neoporezivog iznosa kojim se uređuje porez na dohodak građana

- Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penz osiguranje od posledica nezgoda i kol osiguranje za sl težih bolesti i hirurških intervencija

6. Obračun, evidencija i zaštita zarade i naknade zarade- Poslodavac je dužan da prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun, dužan

je da mu dostavi obračun i za mes za koji nije izvršio isplatu zarade odn naknade zarade, kao i obaveštenje da isplata nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena i dužan je da je dostavi najkasnije do kraja mes za prethodni mes i može da se dostavi elektronskoj formi, a obračun predstavlja izvršnu ispravu, a zaposleni zadržava pravo da osporava zakonitost tog obračuna i sadržaj obračuna propisuje ministar nad za rad

- Poslodavac je dužan da vodi mes evidenciju o zaradi i naknadi zarade koja sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima iz zarade za svakog zaposlenog i potpisuje je lice ovlašćeno za zastupanje ili drugo lice koje on ovlasti

- Poslodavac može potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavom od zarade na osnovu odluke suda i to najviše do 1/3 ako nije dr određeno

POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA

- Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak ima zaposleni kome su potraživanja utvrđena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak i koji ispunjava uslove za ostvarivanje prava

- Pravo kod poslodavca nad kojim je otvoren stečaj ostvaruju se u skladu sa odredbama ZOR ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a ako su delimično isplaćena, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava koja ZOR utvrđuje

- Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja nem preduzetnik, koa ni osnivač, odn član društva i dr privrednog subjekta, osim ako je zasnovao ro, nema ih ni zaposleni ako je doneto rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren stečaj

- Zaposleni ima pravo na isplatu :

17

1) Zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog bolovanja koje je bio dužan da isplati poslodavac, za poslednjih 9 mes pre otvaranja stečaja, kao i pravo na uplatu doprinosa

2) Naknade zarade za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kal god u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja stečaja

3) Otpremnine zbog odlaska u penziju u kal god u kojoj je otvoren stečaj, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečaja

4) Naknade štete na osnovu odluke suda donete u kal godini u kojoj je otvoren stečaj, zbog povrede na radu ili prof oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečaja

- Zarada i naknada zarade zbog olovanja isplaćuje se u visini minimalne zarade, naknada štete za neiskorišćeni god odmor u visini utvrđenoj odlukom stečajnog suda, a najviše u visini min zarade, otpremnina u visini 2 prosečne zarade u RS, prema poslednjem objavljenom podatku rep org nad za poslove statistike, a naknada šete u visini naknade utvrđene odlukom suda

- Postupak za ostvarivanje ovih prava pokreće se na zahtev zaposlenog, on podnosi zahtev Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke kojom mu je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i o zahtevu Fond odlučuje rešenjem protiv kog se može dostaviti žalba u roku od 8 dana od dostavljanja i o njoj odlučuje ministar rada u roku od 30 dana od podnošenja i ono je konačno i može upravni spor

- Fond solidarnosti je dužan da od zaposlenog traži povraćaj sredstava isplaćenih u skladu sa ZOR, uvećanih za zak zateznu kamatu i troškove postupka, ako je zaposleni stekao prava na osnovu netačnih podataka odn ako zaposleni nije obavestio Fond o činjenicama koje utiču na ostvarivanje prava u roku od god dana od saznanja za činjenice koje su osnov za povraćaj i on je dužan da izvrši povraćaj u roku od 30 dana od dostavljanja zahteva Fonda za povraćaj

PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

- Reorganizacija–status promena i promena pr forme,a pod statusnom–spajanje, podela i odvaj- U slučaju statusne promene odn promene poslodavca, poslodavac sledbenik preuzim od

poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu na dan promene poslodavca- Poslodavac prethodnik dužan je da sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i

obavezama iz opšteg akta i ugovora o radu koji se prenose- Prethodnik je dužan da o prenošenju ugovora o radu obavesti pismenim putem zaposleni čiji se

ugovori prenose, ako zaposleni odbije prenos ili se ne izjasni u roku od 5 dana od dostavljanja, prethodnik može da mu otkaže ugovor o radu

- Sledbenik je dužan da primenjuje opšti akt najmanje god dana od promene, osim ako pre isteka tog roka istekne vreme važenja ku ili ako bude zaključen novi ku

- Prethodnik i sledbenik su dužni da najmanje 15 dana pre promene obaveste sindikat o datumu ili predloženom datumu promene, razlozima za promenu i pravnim,ekon i soc posledicama promene na položaj zaposlenih i merama za njihovo ublažavanje, a ako ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da bude neposredno obavešteni

- Prethodnik i sledbenik dužni su da najmanje 15 dana pre promene u saradnji sa sindikatom ppreduzmu mere u cilju ublažavanja posledica i o svim tim merama zaposleni moraju da budu neposredno obavešteni ako nema reprezentativnog sindikata

VIŠAK ZAPOSLENIH

- Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme i to najmanje :

1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u ro više od 20, a najmanje 100 zaposlenih na neodređ2) 10 % zaposlenih kod poslodavca kojima najmanje 100 a najviše 300 zaposlenih na neodređeno3) 30 zaposlenih koji ima preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme- Program je dužan da donese poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom

najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan br zaposlenih

18

- Poslodavac je dužan da pre donošenja programa, u saglasnosti sa reprezentativnim sindikatom i rep org nad za zapošljavanj, preduzme mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih

- Program naročito sadrži :a) Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenihb) Ukupan br zaposlenih kod poslodavcac) Kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenihd) Mere za zapošljavanje : premeštaj na dr poslove, rad kod dr poslodavca, prekvalifikacija ili

dokvalifikacija, nepuno rv, ali ne kraće od polovine punog i dr meree) Sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenihf) Rok u kome će biti otkazan ugovor o radu- Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi reprezentativnom sindikatu i rep nad organu

za poslove zapošljavanja, najkasnije u roku od 8 dana od dana utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja i program u ime poslodavca donosi nad organ odn lice utvrđeno aktima

- Rep sindikat dužan je da dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dostavljanja, a rep org nad za poslove zapošljavanja dužna je da u istom roku dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da spreči ili da na najmanju meru smanji br otkaza ugovora o radu odn obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapošljavanje i dr mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih i poslodavac je dužan da ih razmotri i da ih obavesti o svom stavu u roku od 8 dana

- Kriterijum za utvrđivanje viška ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće porodiljskog odsutsva, nege deteta i posebne nege deteta i ta odredba ima zaštitni karakter

- Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim da ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenig za svaku navršenu god rada u ro kod poslodavca i za njeno utvrđivanje računa se i vreme provedeno u ro kod poslodavca prethodnika u slučaju promene, a promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja pr

- Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili dr poslodavca

- Pod zaradom koja služi kao osnovica za obračun otpremnine smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja 3 mes koja prethode mes u kom se isplaćuje

- Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na pen i inv osiguranje i zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima o zapošljavanju

KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE

- Institut zabrane konkurencije je fakultativne prirode što znači da se može ugovoriti- Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za

svoj račun, kao ni u ime i za račun dr pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u ro i može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni, opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane, u zavisnosti od vrste posla i ako je zaposleni prekrši, poslodavac može od zaposlenog da traži naknadu štete

- Ona ima ogrničen personalni domašaj, ne odnosi se na sve radnike kod poslodavca, već samo na one koji su u poziciji da radom kod poslodavca steknu posebna znanja i širok krug poslovnih partnera ili da dođu do saznjanja važnih poslovnih informacija i tajni

- Uslove zabrane konkurencije mogu da ugovore i po prestanku ro u roku koji ne može da bude duži od 2 god po prestanku ro i takva zabrana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini

DISPCIPLINSKA ODGOVORNOST

19

- Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili za nepoštovanje radne discipline, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povred radne obaveze odn nepoštovanje radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane ro, umesto otkaza ugovora o radu , izrekne jednu od sledećih mera :

1) Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od 1 do 15 radnih dana2) Novčanu kaznu u visini od 20 % osnovne zarade za mese u kome je izrečena, u trajanju od 3

mes, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri3) Opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac otkazati zaposlenom ugovor o

radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od 6 mes učini isto

MATERIJALNA ODGOVORNOST – NAKNADA ŠTETE

1. Odgovornost zaposlenog za štetu- Zaposleni odgovara za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnom nešažnjom

prouzrokovao poslodavcu, dakle ne odgovara za običnu nepažnju- Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki je odgovoran za deo štete koju prouzrokuje- Ako se za više zaposlenih ne može utvrditi udeo svakog od njih u šteti, smatra se da su svi

podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima- Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem–odgovaraju solidarno- Solidarna odgovornost predstavlja vid solidarne pasivne obligacije, u kojoj svaki od solidarnih

dužnika odgovara za celokupnu štetu, poslodavac može zahtevati punu naknadu štete prouzrokovanu umišljajnim krivičnim delom o svakog izvršioca pojedinačno i po pravilu će odabrati onog za kojeg smatra da će mu najizvesnije naknaditi štetu u celini i kad jedan naknadi štetu u celini, gasi se obaveza ostalih prema poslodavcu, a isplatilac ima pravo regresa prema ostalim radnicima koji su solidarni dužnici

- Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje, utvrđuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu

- Ako se naknada štete ne ostvari, o njoj odlučuje nad sud, a postupak naknade štete pred poslodavcem je procesna pretpostavka za ostvarivanje sudske zaštite i ako ona nije ispunjena, sud bi treba da zastane sa postupkom, kako bi omogućio poslodavcu da odluči o mat odg radn

2. Odgovornost za štetu trećem licu- Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovaoštetu

trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da mu naknadi iznos isplaćene štete- Za tu štetu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete,

osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo- Oštećenik ima pravo da zahteva naknadu i neposredno od zaposlenog,ako je prouzrokovao na- Preduzeće koje je oštećeniku nadoknadilo štetu koju je njegov zaposleni prouzrokovao

namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo da od tog zaposlenog zahteva naknadu isplaćenog iznosa – regresno pravo poslodavca i zastareva za 6 mes od dana isplaćene naknade štete

3. Odgovornost poslodavca za štetu radniku- Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu

naknadi štetu i osnov za ovaj oblik odgovornosti nalazi se u odredbi koja propisuje da svako ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi,osim ako dokaže da je nastala bez negove k

UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

- Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada :1) Ako je protiv njega započeto krivično gonjenje2) Ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze koja ugrožava imovinu veće

vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu3) Ako je njihova priroda ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod

poslodovca pre isteka toka

20

- Direktor u ime poslodavca treba da donese rešenje o privremenom udaljenju zaposlenog sa rada u kojem između ostalog treba navesti: razlog za suspenziju, njeno trajanje i visinu naknade zarade za vreme udaljenja radnika sa rada

- Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se od prvog dana pritvora, sve dok pritvor traje- Odluka o fakultitativnoj suspensziji ima konstitutivno dejstvi, dok rešenje o suspenziji u sl

pritvora ima deklarativan karakter, i kada poslodavac ne donose rešenje, suspenzija zbog pritvora postoji i njeno dejstvo je po sili zakona

- Fakultativna suspenzija moće da traje najduže 3 mes, a po isteku tog roka poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne dr meru

- Ako je protiv zaposlenog započeto kriv gonjenje zbog kd učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravnosnažnog okončanja toh postupka

- Za vreme suspenzije, zaposlenom pripada naknada zarade u visini ¼, a ako izdržava porodicu u visni 1/3 osnovne zarade, a u slučaju pritvora, isplaćuje se na teret org koji ga je odredio

- Zaposlenom za vreme suspenzije pripada razlika između naknade zarad i punog iznosa zarade:a) Ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom ili bude

oslobođen optužbe ili ako je optužba odbijena ali ne zbog nenadležnostib) Ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne dis

IZMENA UGOVORA O RADU

1. Izmena ugovorenih uslova rada- Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada :a) Radi premeštaja na dr odg posao, zbog potreba procesa i organizacije radab) Radi premeštaja u dr mesto rada kod istog poslodavcac) Radi upućivanja na rad na odg posao kod dr poslodavcad) Ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava u tom slučajue) Radi promene elemenata za utvrđivanje za osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,

uvećane zarade i dr primanja zaposlenogf) U dr slučajevima utvrđenim zakonom,opštim aktom i ugovorom o radu- Odg poslom smatra se posao za čije se obavljanje zateva ista vrsta i stepen ss kao i ugovorom- Uz aneks ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje

sadrži : razloge za ponuđeni aneks, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, koji ne može biti kraći od 8 radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa

- Ako zaposleni potpiše aneks u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost, zaposleni koji odbije da potpiše aneks u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza, osporava zakonitost aneksa ugovora

- Smatra se da je zaposleni odbio ponudu ako ne potpiše aneks u roku koji ne može biti kraći od 8 radnih dana od prijema obaveštenja

- Posledica odbijanja – otkaz ugovora, sa odbijanjem izjednačava se ćutanje zaposlenog- Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno

premešten na dr odg poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora, naduže 45 radnih dana u period od 12 mes i tad zadržava osnovnu zaradz utvrđenu za posao sa koga se premešta, ako je to povoljnije za njega, to se primenjuje i kad je aneks zaključen na njegovu inic

- Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i dr podataka kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje aneksom, na osnovu odg dokumentacije bez

21

sprovođenja postupka za ponudu aneksa, ugovor o radu sa aneksima može da se zameni prečišćenim tekstom ugovora, koji potpisuju poslodavac i zaposleni

2. Premeštaj u drugo mesto rada- Zaposlen može da bude premešten u dr mesto rada :a) Ako je delatnost poslodavca takve prirode da se obavlja u mestim van sedišta poslodavcab) Ako je udaljenost od mesta u kom se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan

redovan prevoz koji omogućava blagovremen dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju

- Zaposleni može da bude premešten samo uz njegov pristanak

3. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca- Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod dr poslodavca na odg posao ako je

privremeno prestala potreba za njegovim radom, dt u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju ti razlozi, a najduže god dana, zaposleni može uz svoju saglasnost da bude privremeno upućen i na period duži od god dana, dok traju razlozi

- Zaposleni sa poslodavce kod koga je upućen zaključuje ugovor o radu na određeno vreme, njime se ne mogu utvrditi manja prava od onih koje je imao kod poslodavca koji ga je uputio, po isteku roka, zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa- Radni odnos prestaje :a) Istekom roka na koji je zasnovanb) Kad zaposleni navrši 65 god života i najmanje 15 god staža osiguranja, ako se dr ne

sporazumec) Sporazumom između zaposlenog i poslodavcad) Otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog i poslodavcae) Na zahtev roditelja ili staratelja radnika mlađeg od 18 godf) Smrću zaposlenogg) U dr slučajevima u skladu sa zakonom- Zaposlenom prestaje ro nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:1) Ako je utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja

pravnosnažnog rešenja o gubitku radne sposobnosti2) Ako mu je na osnovu pravnosnažne odluke suda ili dr organa zabranjeno da obavlja određene

poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje dr–danom dostavljanja pravnosnažne odluke3) Ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 mes

– danom stupanja na izdržavanje kazne4) Ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od 6 mes i

zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere5) U slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom

2. Sporazumni prestanak radnog odnosa- Ro može prestati na osnovu pismenog sporazuma zaposlenog i poslodavca, pre potpisivanja,

poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o posledicama do koji dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti

3. Otkaz od stane zaposlenog

22

- Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu, otkaz zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 radnih danan pre dana koji je naveo kao dan prestanka ro – otkazni rok, može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana

4. Otkaz od strane poslodavca- Poslodavac može zaposlenomda otkaže ugovor o raud ako za to postoji opravdan razlog koji se

odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to : ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnsoti za obavljanje poslova na kojima radi, ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom, ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja ro odn neplaćenog odsustva

- Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to : ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze,ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja, ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada,ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđenja sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu,ako učini dr povred

- Poslodavac može da ptkaže ugovor zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to :1) Ako neopravdano odbija da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom2) Ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad3) Ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad4) Zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili dr opojnih sredstava odn njihove upotrebe u toku

rada koja ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla5) Ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja kd učinjenog na radu ili u vezi sa radom,

nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za kd6) Ako je dao netačne podatke koji su odlučujući za zasnivanje ro7) Ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za

rad utvrđena posebna radna sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposob8) Ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom psolodavca odn ako je njegovo ponašanje

takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca- Zaposlenom može da prestane ro ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe

poslodavca i to : ako usled tehnoloških, organizacionih ili ekonomskih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, ako odbije zaključenje aneksa ugovora

5. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz- Poslodavac je dužan da pre otkaza zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za

otkaz i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dostavljanja da se izjasni na te navode- Poslodavac je dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji

ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora- Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako mu je prethodno dao pisano

obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, upustvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku

- Uz izjašnjenje zaposleni može da priloži mišljenje sindikata i poslodavac je dužan da ga razmotr

6. Neopravdani razlozi za otkaz- Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se :1) Privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja2) Korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege deteta i posebne nege deteta3) Odsluženje ili dosluženje vojnog roka4) Članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nac pripadnost, soc poreklo, veroispovest,

političko ili dr opredeljenje ili dr slično svojstvo zaposlenog5) Delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih6) Obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nad za zaštitu prava iz ro

7. Postupak u slučaju otkaza

23

- Otkaz poslodavac može dati zaposlenom u roku od 6 mes od daba saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz-subjektivni rok, odn u roku od god dana od njihovog nastupanja – objektivni, otkaz zbog pravnosnažne osude za kd može dati najkasnije do isteka roka zastarelosti za kd

- Ugovor se otkazuje rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, ono mora da se dostavi lično zaposlenom u prostorijama poslodavca odn na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, a ako nije moglo tako da se dostavi, poslodavac je dužan da o tome sačini službenu belešku i rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli i po isteku 8 dana od objavljivanja smatra se dostavljenim

- Zaposlenom prestaje ro dostavljanjem repšenja ako zakonom ili rešenjem nije određen dr rok, narednog dana od dana prijema rešenja, zaposleni je dužan da obavesti poslodavca da želi da spor rešava pred arbitrom

- Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i dr primanja koje je zaposleni ostvario do prestanka ro i to najkasnije u roku od 30 dana od prestanka ro

8. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu- Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege i posebne nege deteta,

poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, a takvom zaposlenom sa kojim je zasnovan ro na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja navedenih prava

- Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan njegovog donošenja poslodavcu bilo poznato postojanje navedenih okolnosti ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka ro obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i tome dostavi potvrdu lekara ili dr org

- Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na dr način da stavi u nepovoljniji položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima

9. Otkazni rok i novčana naknada- Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada odn

nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktima ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od 8 i duži od 30 d

- Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dostavljanja rešenja, zaposleni u sporazumu sa poslodavcem, moće da prestane sa radom pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu

- Zaposleni kome je ro prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka ro, odn opis poslova na kojima je radio, a poslodavac moće dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada

10. Pravne posledice nazkonitog prestanka radnog odnosa- Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao ro bez pravnog osnova, na zahetv

zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati nakanada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno soc osiguranje za period u kome nije radio

- Naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose, u koju ne ulazi naknada za ishrnau u toku rada, regres za korišćenje god odmora, bonusi, nagrade i dr primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca

- Ako sud utvrdi da je zaposlenom prestao ro bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da mu isplati naknadu štete u visini od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u ro kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članpva porodice

- Ako sud utvrdi da je zaposlenom prestao ro bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak ro nije moguć, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane, sud će odbiti zahtev za vraćanje na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu tj iznos od najviše 36 zarada

24

- Ako sud utvrdi da je postojao osnov za prestanak ro, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakonoma koje propisuju postupak prestanka ro, sud će odbiti zahtev za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudićeiznos od 6 zarada

- Pod zaradom smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je prestao ro

- Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku ro

RAD VAN RADNOG ODNOSA

1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima- Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120

radnih dana u kal godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa : nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno rv do punog i korisnikom starosne penzije

- Ovde se zapravo radi o 2 ugovora : o ugovoru o privremenim poslovima, za posao koji se obavlja jednokratno u kontinuitetu i o ugovoru o povremenim poslovima, za kratkotrajne poslove koji se tokom kal god ponavaljaju više puta, poslodavac za obavljanje ovih poslova može da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske i studentske zadruge

2. Ugovor o delu- Poslodavac može da zaključi ovaj ugovor sa određenim licem za obavljanje poslova koji su van

delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog intelektualnog ili fizičkog posla

- Može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili dr delatnost u oblasti kulture, mora da bude u saglasnosti sa posebnim ku za lica koja samostalni obavljaju tu delatnost, ako ga ima

- Mora da se zaključi u pismenom obliku

3. Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju- Može da se zaključi radi obavljanja pripravničkog staža odn polaganja stručnog ispita, kada je

to uslov za samostalan rad u struci, takođe može da se zaključi i radi obavljanja specijalizacije- Navedenim licima poslodavac može da obezbedi novčanu naknadu i dr prava i nije zarada

4. Ugovor o dopunskom radu- Zaposleni koji radi sa punim rv kod poslodavac može da zaključi ovaj ugovor sa dr

poslodavcem, a najviše do 1/3 punog rv, njime se utvrđuje pravo na naknadu i dr prava- Važeći ZOPR ne zahteva saglasnost poslodavca, dok je ranije to bilo traženo

5. Radna knjižica- Zaposleni ima radnu knjižicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja ro, ona je javna

isprava, izdaje je opštinska uprava, poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu na dan prestanka ro, u nju je zabranjeno unositi negative podatke o zaposlenom, sadržinu, način unošenja podataka i način vođenja registra o izdatim propisuje ministar

- Kao javna isprava egzistiraće do 01.01.2016, one koje su izdate zaključno sa 31.12.2015.nastavljaju da se koriste kao javne isprave, a podaci upisani u njih služe kao dolaz za ostvarivanje prava iz ro i dr prava

ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

1. Savet zaposlenih

25

- Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet, on daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i soc pravima zaposlenih

2. Sindikat zaposlenih- Njime se smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni

dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i dr pojedinačnih i kolektivnih prava

3. Reprezentativnost sindikata- Sindikat se smatra reprezentativnim :1) Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja2) Ako je nezavisan od drž org i poslodavaca3) Ako se finansira pretežno iz članarine i dr sopstvenih izvora4) Ako ima potreban br članova na osnovu pristupnica-najmanje 15% od ukupnog br zaposlenih5) Ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i dr propisom- Sindikat stiče svojstvo pravnog lica danom upisa u registar kod min nad za poslove rada, ima

sledeća prava : pravo na kolektivno pregovaranje i zaključenje ku na odg nivou, pravo na učešće u rešavanju kolektivnih rad sporova, pravo na učepšće u radu tripartitinih i multipartitnih tela na odg nivou i dr prava u skladu sa zakonom

4. Prava sindikalnih predstavnika i njihova zaštita- Ovlašćeni predstavnik isindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne

funkcije, u skladu sa ku ili sporazumom, srazmerno broju članova sindikata- Ovlašćen je za kol pregovaranje odn određen za člana odbora za kol pregovaranje, ima pravo

na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja, isto pravo ima i onaj koji zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred sudom ili arbitrom, za vreme zastupanja

- Sindikalni predstavnik kome je odobremo plaćeno odsustvo ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 mes

- Osnovne aktivnosti predstavnika vezane su za : učešće u pregovorima i dr aktivnosti oko zaključenja ku, učešće u mirnom rešavanju rad sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada

SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET

- Nezavisan organ i ima svojstvo pravnog lica, čine ga predstavnici Vlade, reprezentativnih udruženja poslodavca i reprezetntativnih sindikata

- Razmatra sledeća pitanja : razvpja i unapređivanja kol pregovaranja, uticaja ekon politike i mera za njeno spovođenje na soc razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i dr

- Razmatra nacrte zakona i predloge dr propisa od značaja za ekon i soc položaj zaposlenih i poslodavaca i daje mišljenje o njima, donosi odluku o visini min zarade

KOLEKTIVNI UGOVORI

1. Pojam, pravna priroda, predmet, sadržina i vrste kolektivnih ugovora- Sporazum koji se odnosi na uslove rada i zaposlenja između s jedne strane poslodavca, grupe

poslodavca, odn jedne ili više org poslodavaca i s druge strane, jedne ili više reprezentativnih org radnika ili predstavnika zainteresovanih radnika

- Njime se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz ro, postupak izmena i dopuna ku, međusobni odnosi učesnika ku i dr pitanja od značaja za poslodavca i zaposlenog, zaključuje se pismeno

- S jedne strane sadrži odredbe o uslovima rada, pravima i obavezama iz ro, a sa druge strane odredbe koje se odnose na ugovorne strane tj na sindikalnu org i poslodavca

- Ku može da se zaključi kao opšti, posebni i kod poslodavca

26

2. Učesnici u zaključivanju kolektivnih ugovora- Opšti zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat za ter RS,

poseban za ter RS za javna preduzeća i javne službe čiji je osnivač AP ili jedinica lokalne samouprave može da zaključi Vlada i rep sindikat, ako postoji opravdan interes i u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada, poseban za javna preduzeća i društva kapitala koji je osnivač javno preduzeće zaključuju osnivač jp odn organ koji on ovlasti i rep sindikat, poseban za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture – rep udruženje poslodavca i rep sindikat, ku kod poslodavca – poslodavac i rep sindikat, u ime poslodavca potpisuje kao lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca

3. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora- Ako u zaključenju učestvuje više rep sindikata ili udruženja poslodavaca, obrazuje se odbor za

pregovore, članove određuju oni srazmerno broju članovi- Učesni u zaključenju dužni su da pregovaraju, ako se ne postigne saglasnost u roku od 45 dana

od započinjanja pregovora, mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja

4. Primena kolektivnih ugovora – prošireno dejstvo- Opšti i poseban neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme

zaključenja ku bili članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u zaključivanju, obavezuje i one koji su naknadno postali članovi od dana pristupanja, obavezuje ih i 6 mes po istupanju

- Ku može da prostupi poslodavac odn udruženje koje nije potpisnik ku, odluku o tome donosi nad organ poslodavca odn udruženja, Vlada može da odluči da se ku ili pojeidne odredbe primenjuje i na poslodavce koji nisu članovi udruženja – učesnika ku i donosi je na zahtev jednog od učesnika ku čije se dejstvo proširuje na obrazloženi predlog ministra nad za delatnost za koju je zaključen ku, a po pribavljenom mišljenju Saveta i uz zahtev je dužan da podnese dokaz o ispunjenosti uslova koji se odnosi na zarade i nakande zarade

- Poslodavac odn udruženje može da podnese zahtev za izuzimanje od primene ku ako zbog fin-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene ku i uz taj zahtev podnosi dokaz o razlozima

- Odluku o izuzimanju donosi Vlada na predlog min nad za tu delatnost u kojem je zaključen- Ku kod poslodavca obavezuje i zaposlene koji nisu članovi sindikata potpisnika

5. Rešavanje spornih pitanja i spora- Može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici u roku od 15 dana od nastanka spora, odluka

obavezuje učesnike, sastav i način rada arbitraže uređuje se ku, učesnici mogu pred nad sudom da ostvare zaštitu prava

6. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora- Zaključuje se na period od 3 god, po isteku tog roka prestaje da važi, ako se učesnici dugačije

ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja ku- Važenje ku pre isteka roka može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način

utvrđen ku, u slučaju orkaza, ku se primenjuje najduže 6 mes od podnođenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od podnošenja otkaza

27

INSPEKCIJA RADA

- Nadzor nad primenom ZOR , dr propisa o ro, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, vrši inspekcija rada

Ovlašćenja inspekcije rada- U postupku inspekcijskog nazdora, inspektor rada je ovlašćen da :1) Vrši uvid u opštr i pojedinačne akte, evidencije i dr dokumentaciju radi utvrđivanja činjenica2) Utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca,odg lica,zaposlenih i dr lica koja se tu zatekn3) Vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno soc osiguranje,na osnovu podataka iz registr4) Pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i dr5) Nalaže preduzimanje preventivnih i dr mera za koje je ovlašćen- Poslodavac, odg lice kod poslodavca i zaposleni dužni su da inspektoru rada omoguće vršenje

nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora, ovlašćen je da naloži poslodavacu da sa zaposlenim koji je zasnovao ro zaključi ugovor o radu u pisanom obliku

- Poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja

- Inspektor rada pdoiže zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac odn direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili dr propisa izvršio prekršaj,on će odbiti zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređen

- Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove rada u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja, koji je dužan da odluči u roku od 15 dana od dana prijema

UPRAVNA INSPEKCIJA

- Nadzor nad primenom zakona koji reguliše ro u drž organima vrši upravna inspekcija- Upravni inspektor nadzire :1) Usklađenst pravilnika o sistematizaciji sa zakonom i dr propisima2) Usklađenost popunjavanja rad mesta sa pravilnikom i kadrovskim planom3) Zakonitost sprovođenja internog i javnog konkursa4) Zakonitost raspoređivanja, premeštaja i napredovanja drž službenika5) Blagovremenost i pravilnost dostavljanja podataka u centralnu kadrovsku evidenciju6) Dr pitanja vezana za ro u drž organima- Upravni inspektor dužan je da ostupi po svakoj predstavci iz svoje nadležnosti i da podnosioca

predstavke obavesti o ishodu svog postupanja, ako utvrdi ezakonitost i nepravilnost u sprovođenju zakona, dr propisa i opštih akata, on preduzima mere na koje je ovlašćen zakonom

- Upravni inspektor može žalbenim komisijama predložiti da po osnovu službenog nadzora ponište ili ukinu nezakonita konačna rešenja kojima je odlučeno o nekom pravu ili dužnosti državnog službenika

ŠTRAJK

1. Pojam i regulativa

28

- Način rešavanja kol rad sporova koji se nisu mogli rešiti mirnim putem odn putem pregovora radnika sa poslodavcem

- Prema Zakonu o štrajku,osim štrajka u osnovnom obliku, štrajk se može organizovati kaoštrajk upozorenja – može trajati najduže 1 h i generalni štrajk, odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca donosi nad organ sindikata određen opštim aktom ili većina zaposlenih, a odluku o stupanju u generalni – najviši organ sindikata u RS

- Odlukom se utvrđuju : zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku, ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i vodi štrajk u njihovo ime

- U delatnosti od javnog interesa ili delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk može se ostvariti ako se ispune posebni uslovi koji se odnose na obezbeđenje min procesa rada utim delatnostima, dakle ako se obezbedi min procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada dr pravnih ili fizičkih lica, min procesa rada za jp i javne službe određuje osnivač, a za dr poslodavca direktor, pri čemu se polazi od prirode delatnosti i stepena ugroženosti ljudi i imovine i pri tome osnivač je dužan da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata, štrajkački odbor je dužan da za vreme štrajka sarađuje sa poslodavcem radi obezbeđenja min procesa rada

- Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata odn većine zaposlenih o prestanku štrajka i za svaki novi štrajk, učesnici su dužni da donesu novu odluku

2. Zakonit i nezakonit štrajk- Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na

način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemogućava nanošenje neposredne materijalne štete i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka, oni ne mogu sprečavati poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost i takođe ne smeju sprečavati rad zaposlenih koji ne učestvuju u štrajku

- Organizovanje štrajka odn učešće u štrajku ne predstavlja povredu rad obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odg zaposlenog i ne može imati za posledicu prestanka ro, zaposleni koji učestvuje u zakonitom štrajku ostvaruje osnovna prava iz ro, osim prava na zaradu, a prava iz soc osiguranja u skladu sa propisima

- U toku štrajka poslodavac ne može zapošljavati nova lica koja bi zamenila učesnike u štrajku, osim ako su ugroženi bezbednost ljudi i imovine, oržavanje min procesa rada, kao i izvršavanje međ obaveza, on ne sme da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku, niti da upotrebljava mere prinude radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili dr povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku

3. Bojkot, piketing i lokaut1) Bojkot – apel zaposlenih na posl partnere i klijente poslodavca da ne kupuju nejgove proizvode

do okončanja štrajka i da se tako sa njima solidarišu, kako bi ostvarili ekonomski pritisak na pos2) Piketing – okupljanje grupe radnika za vreme štrajka ispred ulaza u prostorije poslodavca sa

ciljem da se radnici koji nisu u štrajku odvrate od procesa rada, kako bi izvršenjem dodatnog pritiska na poslodavca da bi ga primorali na ustupke, naš zakon zabranjuje piketing

3) Lokaut – privremeno zatvaranje fabrije čime poslodavac želi da primora radnike u štrajki da odustanu od zahteva i da prihvate njegove zahteve, za to vreme radnici ne rade i nemaju platu

SOCIJALNO OSIGURANJE

1. Pojam- Deo sistema društvene zaštite građana i pojedinih kategorija građana u situaciji postojanja rizik- Zasniva se nanačelima obaveznosti i dobrovoljnosti, sveobuhvatnosti, neotuđivosti,

neprenosivosti, solidarnosti i nezastarivosti u slučajevima utvrđenim zakonom2. Cilj

29

- Ekonomski značaj soc osiguranja u najvećoj meri ogleda se u činjenici da se njime obezbeđuje materijalna sigurnost osiguranih lica u slučajevima njihove privremene nesposobnosti za rad, bolesti, profesionalne bolesti, starosti, iznemoglosti i usled dr uzroka koji izazivaju stanje soc po

3. Pravni izvori- Naša pozitivna regulativa o soc osiguranju kreće se od Ustava preko više zakona do brojnih

podzakonskih akata, ustav svakome jemči pravo na zaštitu psihičkog i fizičkog zdravlja, a zakonom se uređuju zdravstveno osiguranje, zaštita i osnivanje zdrav fondova, RS pomaže razvoj svoje zdrav i fiz kulture, deca, trudnice, majke tokom porodiljskog, samohrani roditelji sa decom do 7 god i stari ostvaruju zdrav zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na dr način

- Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja soc i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na soc zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelim soc pravde, humanizma i poštovanja dostojanstva

- U materiji penzijskog osiguranja Ustav ukazuje da se ono uređuje zakonom i da se RS stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera, tradicionalna podela soc osiguranja je na : zdravstveno, penzijsko i invalidsko i za slučaj nezaposlenosti

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

1. Pojam, načela i sadržina- Njime se obezbeđuju zdrav zaštita, materijalno obezbeđenje i dr prava osiguranih lica povodom

bolesti i u dr slučajevima korišćenja mera zdrav zaštite i pod njim prvenstveno podrazumevamo obavezno osiguranje radnika i dr osiguranika, u kom sistemu oni obezbeđuju sebi i članovima svojih porodica pravo na zdrav zaštitu, na odgovarajuće novčane nakande i dr prava

- Obavezno zo je osiguranje kojim se zaposlenima i dr građanima obuhvaćenim njime obezbeđuju pravo na zdrav zaštitu i na novčane naknade utvrđene zakonom

- Dobrovoljno zo je osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdrav zaštite, osiguranje građana koji nisu osigurani odn nisu se uključili u obavezno, kao i osiguranje na veći obim i standard i dr vrste prava iz zo

- Obavezno zo organizuje se po sledećim načelima : načelu obaveznoszi, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, zaštite prava osiguranih lica i javnog interesa, ekonomičnosti i efikasnosti i stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zo

- Sadržinu obaveznog zo čine : osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti

2. Prava osiguranika iz zdravstvenog osiguranjaA. Pravo na zdravstvenu zaštitu - Za slučaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdrav zaštitu:1) U pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti2) U vezi sa planiranjem porodice3) U toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 mes posle porođaja4) U slučaju bolesti i povrede van rada, bez obzira na uzrok, u zavisnosti od stranja osiguranog

lica u skladu sa zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje- Zdrav zaštita pruža se na način koji omogućuje da se sačuva, povrati i unapredi zdrav stanje

osiguranog lica i njegovu zdrav sposobnost koja mu omogućuje da radi i zadovolji svoje potrebe- Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o nastaloj povredi na radu koji je pod

posrednom ili neposrednom kontrolom poslodavca u skladu sa propisima kojima se uređuje pio- Pravo na zdrav zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim soc osiguranjem obuhvata : mere

prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preglede i lečenje žena u toku trudnoće,porođaja i materinstva, preglede i lečenje u slučaju bolesti ili povrede, preglede i lečenje bolesti usta i zuba,med rehabilitaciju u slučaju bolesti ili povrede,lekove i med sredstva,med-tehnička pomag

- Republički zavod za zdrav osiguranje može propisati prethodnu saglasnost prvostepene lekarske komisije za korišćenje prava na zdrav zaštitu, a posebno za određene vrste dijagnostičkih i terapijskih postupaka, stacionarno lečenje ili kućnu negu

30

B. Pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja - Pripada osiguraniku ako je njegovo zdrav stanje odn člana njegove uže porodice tako da postoji

sprečenost za rad, bez obzira na to ko isplaćuje naknadu zarade- Osiguranik ima pravo na naknadu zarade ako je :1) Privremeno je sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada2) Privremeno sprečen za rad usled prof bolesti ili povrede na radu3) Zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće4) Zbog propisane mere obavezne izolacije kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u okolini5) Zbog nege bolesnog člana uže porodice6) Zbog dobrovoljnog organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi7) U slučaju kad je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski

pregled u dr mesto odn dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdrav ustanovi- Dužinu priv sprečenosti za rad ocenuje stručno-medicinski organ zavoda odn matične filijale na

osnovu medicinsko-doktornih standarda za utvrđivanje sprečenosti kpoje utvrđuje Zavod na osnovu predloga rep stručnih komisija za određene vrste bolesti

- Izabrani lekar odn lekarska komisija određuje priv sprečenost za rad datumom početka sprečenosti i datumom njenog završetka, pravo na naknadu može trajati do otklanjanja uzroka sprečenosti u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti odn povrede, traje za sve vreme trajanja sprečenosti za rad, ali samo za vreme trajanja ro u kome bi osiguranik primao zaradu, izuzetno ako je nastala kao posledica povrede na radu ili prof bolesti, naknada mu pripada o posle prestanka ro do prestanka uzroka po oceni izabranog lekara odn lekarske komisije

- Osiguraniku ne pripada pravo na naknadu bez obzira na isplatioca :a) Ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za radb) Ako je prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstancic) Ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odn osposobljavanje za radd) Ako se bez opravdanog razlog ne podvrgne lečenjue) Ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru ili se ne odazove na poziv komisijef) Ako se za vreme sprečenosti bavi privrednom ili dr aktivnošću kojom ostvaruje prihodeg) Ako ne postupa po upustvu za lečenjeh) Ako na dr način zloupotrebi pravo na korišćenje bolovanja

C. Naknada troškova prevoza - U vezi sa korišćenjem zdrav zaštite obezbeđuje se osiguranom licu kao i pratiocu u slučaju

upućivanja u zdrav ustanovu van područja mat filijale, ako je udaljena najmanje 50 km od mesta stanovanja i to kad je upućen od strane lekara ili komisije radi ostvarivanja zaštite ili ocen spreč

- U visini cene koštanja karte autobusa ili dr razreda voza prema najkraćpoj relaciji, izuzetno i za dr sredstva saobraćaja, ako je neophodan, po nalogu komisije može da koristi sanitetska kola

3. Zdravstvena zaštita ostalih lica i članova porodice osiguranika- Osim radnika, status osiguranika imaju i : lica koja obavljaju privremene ili povremene poslove,

sportisti koji obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost, sveštenici i verski službenici koji verske poslove obavljaju kao samostalnu delatnost, poljoprivrednici stariji od 18 god koji tu delatnost obavljaju kao jedino ili osnovno zanimanje, korisnici penzije i prava na novčane naknade ostvarenih prema propisima o pio, strani drž za vreme školovanja i dr

- Prava iz obaveznog zdrav osiguranja obezbeđuju se i članovima porodice osiguranika kojima se smatraju : članovi uže porodice, šire porodice koje osiguranik izdržava u smislu propisa o porodičnoj zaštiti, kao i propisa o soc zaštiti i obezbeđivanju soc sigurnosti građana

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

1. Pojam, cilj i principi- Njime se obezbeđuje materijalna i socijalna sigurnost osiguranika u slučaju starosti, smanjenja

ili gubitka rad sposobnosti, a članovima porodice u slučaju njegove smrti

31

- Ono se može definisati kao delovi sistema soc osiguranja kojima se obavezno obezbeđuje soc i mat sigurnost osiguranika za slučaj starosti i invalidnosti, a članovima porodice prava za slučaj njegove smrti, po nagelima osiguranjam i ekon doprinosa, uzajamnosti i solidarnosti

- Zakon o PIO u uvodnim odredbama naglašaca da ono obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, a da je obavezno predmet njegove regulative

2. Prava iz penzisjkog i invalidskog osiguranja- Obaveznim penzijskim osiguranjem obezbeđuje se prava za slučajeve : starosti, invalidnosti,

smrti i telesnog oštećenja, dobrovoljno je osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja ili veći obim tih prava od obima koji ZPIO utvrđuje, kao i dr prava iz ovog osiguranja

- Prava iz pio stiču se i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za pio i uz primenu načela solidarnosti i ona se stiču,ostvaruju i koriste pod uslovima i na način koji ZPIO utvrđuje, ona su lična prava i ne mogu se prenositi na dr lica, ne zastarevaju, osim prava na potraživanja dospelih, a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvđenim zakonom

- Pojedine kategorije osiguranika mogu izuzetno i u slučajevima koje ZPIO utvrđuje, sticati i ostvarivati pravo na penziju pod posebnim uslovima i on uređuje kategorije tih osiguranika, bliže kriterijume za ostvarivanje prava i način finansiranja

- Prava iz PIO su: pravo na starosnu penziju, invalidsku,porodičnu i naknadu pogrebnih troškova, i na novčanu naknadu za telesno oštećenje

3. Osiguranici- Osigurana lica su : zaposleni, lica koja obavljaju samostalnu delatnost i poljoprivrednici- Osigurana lica iz kategorije zaposlenih su : lica u radnom odnosu kod poslodavca,civilna lica na

službi u vojsci, izabrana ili postavljena lica, lica koja su zaposlena van prostorija poslodavca, zaposleni koji su upućeni na rad u inostranstvo, ako nisu obavezno osigurani prema propisima dotične zemlje, domaći državljani koji su na ter RS zaposleni kod stranih ili međ organizavcija i ustanova, domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu osigurani kod stranog nosioca osiguranja, strani državljani i lica bez državljanstva koji su na ter RS zaposleni kod stranih pravnih i fizičkih lica, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurana po dr osnovu, lica koja takve poslove obavljaju preko omladinskih zadruga, lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odn u svim dr sl prestanka poslodavca, dok ostvaruju naknadu prema propisima o zapošljavanju

- Osiguranici samostalnih delatnosti jesu : lica koja samostalno obavljaju privrednu ili dr delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja, lica koja su osnivači odn članovi privrednih društava, koji u njima rad, bez obzira da li su u ro u tom društvu, lica koja obavljaju poslove prema ugovoru o delu odn poslove po osnovu autorskog ugovora, kod kojih za izvršeni posao primaju naknadu, a nisu osigurani po dr osnovu, sveštenici i verski službenici koji nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja, lica koja su prestala da obavljaju samostalu delatnost, dok ostvaruju naknadu prema propisima o zapošljavanju

- Osigurani poljoprivrednici jesu lica koja se bave poljoprivredom, ako nisu osiguranici iz katergorije zaposlenih, samostalnih delatnosti, korisnici penzija i na školovanju

- Domaćinstvom se smatra zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda ostvarenih radom njenih članova, obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domaćinstva odn najmanje 1 član domaćinstva, dok se ostali članovi mogu osigurati prema uslovima koje ZPIO propisuje

- Svojstvo osiguranika stiče se danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odn obavljanja ugovorenih poslova

- Izuzetno, svojstvo oshiranika poljoprivrednima može mirovati najduže 5 uzastopnih godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga, kao što su bolest, elementarna nepogoda i dr

- Svojstvo osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 godina života

32

4. Lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću

- To su : lica koja obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge do navršenih 26 god ako su na školovanju, lica koja se nalaze na stručnom ospoosobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje, učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, prof praksi ili praktičnoj nastavi, lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove ili na dr mestu rada i lica koja obavljaju određene poslove na osnovu ugovora o volonterskom radu

5. Penzijski staž- Obuhvata zakonom određeni period na osnovu kojeg se stiču i ostvaruju prava iz pio- Obuhvata : staž osiguranja - obuhvata onaj koji se računa sa efektivnim trajanjem i sa uvećanim

trajanjem odn vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu kojeg je obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za pio i poseban staž – vreme provedeno van rada, a koje se računa u penzijski staž u jednostrukom ili dvostrukom trajanju

A. Staž osiguranja sa efektivnim trajanjem – vreme koje je provedneo na rad odn u obaveznom osiguranju u efektivnom trajanju kao i vreme za koje je primio naknadu za koju je plaćen doprin, vreme koje provede na obavljanju privremenih ili povremenih poslova preko zadruge za koje je plaćen doprinos, a osiguraniku samostalnih delatnosti i vreme za koje je privremeno obustavio delatnosti, ako je za to vreme uplatio doprinos za pio

B. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem – osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim rm i onom koji radi na rm na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju prof delatnost, staž u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem, a stepen uvećanja zavisi od težine,opasnosti i štetnosti rada,a može biti najviše 50 %

- Njema se računa staž sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na određenom rm efektivno proveo ukupno najmanje 10 god odn ukupno najmanje 5 god ako je utvrđena invalidnost, uvećava se samoza vreme koje je efektvno proveo na radu

C. Poseban staž za ženu – uračunava joj se u posebni staž vreme u trajanju od 6 mes ako je rodila 1 dete i god dana ako je rodila dvoje dece, uvedeno 2014 i primenjivaće se od 01.01.2032.

6. Starosna penzija- Pravo iz penzijskog osigiranja koje se stiče po osnovu starosti, penzija je novčani izraz

materijalnog obezbeđenja osiguranika koji zbog starosti postane nesposoban za radA. Uslovi - Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju : kad navrši 65 god života i najmanje 15 god staža

osiguranja i kad navrši 45 godina staža osiguranja- Izjednačenje muškarca i žene u potpunoj meri biće ostvareno 2032 god- Izuzetno osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na

starosnu penziju kad navrši:1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;2) u 2016. godini, 61 godinu života;3) u 2017. godini, 61 godinu i šest meseci života;4) u 2018. godini, 62 godine života;5) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;6) u 2020. godini, 63 godine života;7) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;8) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;9) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;10) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;11) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;12) u 2026. godini, 64 godine života;13) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;14) u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;15) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;16) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;17) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života

B. Visina - Određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja

prava, lični bodovi se utvrđuju množenjem lič kojeficijenta osiguranika i njegovog pen staža

33

- Godišnji lič kojeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika odn osnovice osiguranja počev od 01.01.1970 za svaku kal godinu i prosečne god zarade u RS za istu kal godinu i uzimaju se zarade, naknade zarade odn osnovice osiguranja, kao i ugovorene naknade koje su služile za obračunavanje i plaćanje doprinosa za pio, na koje je uplaćen dop i koje su utvrđene

C. Ostvarenje prava - Prava iz pio ostvaruju se kod Fonda za pio i to od dana podnetog zahteva, a najranije 6 mes

pre tog dana, ostvaruju se u postupku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravi postupak, osim u slučajevima u kojima je ZPIO drukčije odredio

- Pen staž i zarade, naknade zarade, ugovorene naknade odn osnovice osiguranja, kao i dr činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava osim nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja, uzimaju se u obzir pri ostvarivanju prava iz pio na osnovu podatka utvrđenih u matičnoj evidenciji i ne može se utvrđivati na osnovu izjava svedoka

- Postupak za ostvarivanje prava iz PIO i za utvrđivanje staža pokreće se na zahtev osiguranika odn člana porodice za porodičnu, i fond je dužan da im pruža stručnu pomoć, korisnik je dužan da mu blagovremeno prijavi promenu koja je od uticaja na pravo odn obim korišćenja prava

7. Prevremena starosna penzija- Osiguranik stiče ovo pravo kad navrši najmanje 40 god staža osiguranja i najmanje 60 god živ- Izuzetno, osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši:- 1) u 2015. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života (muškarac), odnosno

36 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 54 godine i četiri meseca života (žena);- 2) u 2016. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života

(muškarac), odnosno 37 godina staža osiguranja i 55 godina života (žena);- 3) u 2017. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života

(muškarac), odnosno 37 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života (žena);

- 4) u 2018. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina života (muškarac), odnosno 38 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života (žena);

- 5) u 2019. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (muškarac), odnosno 38 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 57 godina života (žena);

- 6) u 2020. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (muškarac), odnosno 39 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (žena);

- 7) u 2021. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života (muškarac), odnosno 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (žena);

- 8) u 2022. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (muškarac), odnosno 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života (žena);

- 9) u 2023. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života (muškarac), odnosno 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (žena).

- Visina prevremene određuje se na isti način kao i visina starosne, s tim što se iznos ako određene penzije, s tim što se iznos trajno smanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navr 65 god

- Izuzetno, osiguraniku ženi se prevremena starosna penzija određuje na način kako se određuje starosna penzija, s tim što se iznos te penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih:1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;2) u 2016. godini, 61 godinu života;3) u 2017. godini, 61 godinu i šest meseci života;4) u 2018. godini, 62 godine života;5) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;6) u 2020. godini, 63 godine života;7) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;8) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;9) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;10) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;11) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;12) u 2026. godini, 64 godine života;13) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;14) u 2028. godini, 64 godine i

34

četiri meseca života;15) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;16) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;17) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

8. Invalidska penzijaA. Invalidnost – postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak rad spos zbog promena u

zdrav stanju proizrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili med rehabilitacijom

B. Povreda na rad – povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla na osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili dr promenama fziološkog stanja organizma, kao i povreda koju osigurnaik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto na služ putu i u dr sl

- Njom se smatra i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koje je osiguran ili u v

- Povreda na radu smatra se i povreda koju osiguranici pretrpe učestvujući : u akcijama spasavanja ili odbrane od el nepogoda ili nesreća, u vojnoj vežbi ili vršenju dr obaveza iz oblasti odbrane zemlje i na dr poslovima i zadacima za koje je utvrđeno da su od opšteg interesa

C. Uslovi – osiguranik stiče ovo pravo : ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili prof bolešću, ako je prouzrokovana povredom na radu ili bolešću, pod uslovom da je gubitak rad sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih 5 god staža osiguranja

D. Visina – određuje se na isti način kao starosna, osiguraniku koji ispunjava uslove i kod koga je invalidnost prouzrokovana delimično povredom na radu ili prof bolešću, a delimično van rada, određuje se jedna penzija koja se sastoji od srazmernih delova, s tim što tako obračunata ne može iznositi više od penzije određenbe za 40 god penzijskog staža

E. Ostavrenje prava – postupak pokreće Fond na zahtev osiguranika na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti i predlog daje izabrani lekar, promene u stanju invalidnosti utvrđuje u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika odn po sd, fond određuje obavezan kontrolni pregled najkasnije u roku od 3 god od dana utvrđivanja invalidnosti, kao dan nastanka uzima se dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku odn neki raniji dan za koji postoji odg med dokumentacija

9. Porodična penzijaA. Nosioci prava - Mogu ostvariti članovi porodice : umrlog osiguranika koji je navršio najmanje 5 god staža ili je

ispunio uslove za starosnu ili invalidsku ili umrlog korisnika starosne ili invalidske- Članovima porodice smatraju se : bračni drug, deca, roditelji, koje je korisnik izdržavao, može je

ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je presudom utvrđeno pravo na izdržavanje- Udova stiče pravo na porodičnu penziju : ako je do smrti bračnog druga navršila 53 god života

ili ako je do smrti bračnog druga ili u roku od 1 god od smrti postala potpuno nesposobna za rad ili ako je posle smrti bračnog druga, ostalo jedno dete ili više dece pravo na penziju, a udova obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci, ona koja nije navršila 53, ali je navršila 45, stiče pravo kada navrši 53 god života

- Udovac stiče pravo na pravo na porodičnu penziju : ako je do smrti bračnog druga navršio 58 god ili ako je do smrti supruge ili 1 god nakon njene smrti ppotpuno nesposoban rad ili ako je posle smrti ostalo 1 ili više dece koja imaju pravo a udovac obavlja rod dužnost prema toj deci, udovac koji u toku trajanja prava navrši 58 god života, trajno zadržava pravo

- Dete stiče ovo pravo do navršenih 15, a posle navršenih 15 ono mu pripada do završetka školovanja, ali najkasnije do navršenih : 20 god ako pohađa srednju, 23 ako pohađa višu ili 26 ako pohađa visokoškolsku ustanovu

- Roditelj koga je korisnik izdržavao sve do svoje smrti, stiče pravo ako je do smrti korisnika navršio 65 –muško, 60-žena ili postao potpuno nesposoban za rad

35

- Članovi uže - bračni drug, deca,članovi šire-roditelji, braća, sestre i dr deca bez roditelja odn deca koja imaju 1 ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni rad, a koje je osiguranik izdržavao i njima pripada pravo ako on nema članove uže porodice, a ako ih ima, kada penija koja pripada članovima uže me dostigne pun iznos osnova od koga se određuje porodična penzija

B. Visina - Porodična se određuje od starosne ili invalidske koja bi korisniku pripadala u času smrti odn od

penzije koja mu je pripadala u času smrti, u procentu koja se utvrđuje prema br članova porodice koji imaju to pravo – 70% za jednog, 80& za 2, 90% za 3, 100% za 4 ili više

- Kao najmanji osnov uzima se starosna penzija korisnika određena za staž od najmanje 20 god i ne može preći najviši iznos starosne odn invalidske

C. Isplata i prestanak porodične penzije - Isplaćuje se kao jedna penzija i kada je određena za više korisnika, ako ne zahtevaju da im se

isplaćuje odvojeno, korisniku koji stekne svojstvo osiguranika obustvalja se isplata, a ako se obustavi ili ako pravo koje pripada pojedinom članu miruje, porodična se ne određuje ponovo

- Prvo prestaje članu porodice koje usled promene više ne ispunjava uslove za sticanje i korišćenje tog prava

10. Ostala pravaA. Pravo na naknadu pogrebnih troškova – u slučaju smrti korisnika, licu koje je snosilo troškove

sahrane pripada naknada pogrebnih troškova, nije potrebno postojanje srodničkog odnosa, već je bitna činjenica pplaćanja troškova i svako lice koje pokaže računom da ih je platilo legitimisano je za ostvarenje ovog prava u visini 1 i po prosečne penzije u odnosu na dan smrti

B. Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje – ppostoji kada kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne invalidnost i osiguranik kod koga ono prouzrokovano povredom na radu ili prof bolešću iznosi najmanje 30 %, stiče pravo na naknadu,

- razvrstavaju se prema težini u 8 stepeni – do 30 %, kad kod korisnika koji je imao ispod 30% dođe do pogoršanja ili nastane nov slučaj oštećenja tako da iznosi 30 ili više stiče naknadu

- naknada pripada korisniku u stalnom mesečnom iznosu i usklađuje se na način predviđen za usklađivanje penzija, postupak se pokreće na zahtev osiguranika na osnovu med dokumentacije, a pokreće se i po sd, na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o invalidnosti

OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

1. Obavezno osiguranje- Njime se obezbeđuju sledeća prava za slučaj zaposlenosti : novčana naknada, zdrav

osiguranje i pio i dr prava, sredstva se obezbeđuju iz doprinosa za obavezno soc osiguranje za slučaj nezaposlenosti i dr sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom

2. Pravo na novčanu naknadu- Ako je bilo osigurano najmanje 12 mes neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 mes,

neprekidnim se smatra i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana- Naknada mu pripada od prvog dana prestanka osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev NSZ

u roku od 30 dana od prestanka ro ili prestanka osiguranja, a ako podnese zahtev posle roka, od dana podnošenja zahteva

- Osnovica za njeno utvrđivanje je prosečna zarda ili naknada zarade koja je nezaposlenom isplaćivana u poslednjih 6 mes koji prethode mes u kome je prestalo osiguranje

- Visina – 50 % od osnovice, ne može biti viša od 160%, niti niža od 80% min zarade utvrđene u skladu sa propisima za mesec u kome se vrši isplata

36

- Isplaćuje se u trajanju : 3 mes ako ima staž od 1 do 5, 6 mes – od 5 do 15, 9 mes – od 15 do 25, 12 mes – duži od 25, Izuzetno pripada mu u trajanju od 24 mes ako mu do pispunjavanja uslova za penziju nedostaje 2 god

- Korisniku prestaje pravo na naknadu : ako se briše sa evidencije nezaposlenih, ako se prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, ako ne obavesti NSZ u roku od 5 dana o promeni koja je uslov ili osnova za sticanje ili prestanak prava na naknadu, ako se od strane nad organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora ili ako podnese zahtev za prestanak prava

3. Pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje- Korisnik nakande ima ova prava za vreme dok ostvaruje naknadu, doprinosi za njih su sadržani

u nakandi i plaćaju se na teret lica koja tu naknadu prima i osnovica za njih je iznos naknade- Članovi porodice korisnika naknade imaju pravo na zdrav osiguranje ako nisu osigurani po dr

osnovu