Radijatori Seminarski Rad

8/16/2019 Radijatori Seminarski Rad

1/33

―ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА„НОВИ БЕОГРАД―

Семинарски рад

-Радијатори-

Студент: Никола Тешић Професор: Александар Раковић

бр.индекса: 74c/2015

Januar, 2016


2/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 1

SADRŢAJ UVOD..............................................................................................................................................21.RADIJATOR................................................................................................................................32.MONTAŢA RADIJATORA......................................................................................................11

2.1.Kako se izvodi montaţa radijatora........................................................................................163.PRORAČUN TOPLOTNOG UČINKA RADIJATORA...........................................................194.KONVEKTORI..........................................................................................................................235.ZAVRŠNE NAPOMENE...........................................................................................................26

5.1.Arhitektonski zahtevi............................................................................................................26

5.2.Sanitarno-higijenski zahtevi..................................................................................................265.3.Termo- tehnički zahtevi.........................................................................................................265.4.Montaţno – graĎevinski zahtevi...........................................................................................265.5.Ekonomski zahtevi................................................................................................................27

6.USLOVI ZA UGRADNJU RADIJATORA...............................................................................27ZAKLJUČAK ................................................................................................................................28LITERATURA..............................................................................................................................29


3/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 2

UVODDanas ima u upotrebi nekoliko vrsta grejnih tela za centralno grejanje. Na prvom mestu su

radijatori, zatim grejna tela sastavljena od cevi (glatkih i rebrastih) i najzad paneli. Ne trebaizgubiti iz vida da i sami kotlovi za centralno grejanje igraju ulogu grejnih tela za prostorije ukojima se nalaze, što se često koristi u malim instalacijama.

Najvi še su u upotrebi radijatori. Oni nose svoje ime prema tome jer su konstruisani daodaju top lotu zračenjem. U stvari oni veći deo toplote odaju konvekcijom, a samo jedan deozračenjem.Zbog toga ih često susrećemo i pod imenom konvektori (slika 1).

Slika1 . Radijator ili konvektor

Sem odva janja toplote konvekcijom i zračenjem gde radijatori zagrevaju ploče i predmete,a da se vazduh kroz koji se prenosi toplota ne zagreva, postoji i treći, kombinovani na čin;konvekcija- zračenje.


4/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 3

1.RADIJATOR

U razmenjivače toplote ubraja mo sve aparate u kojima se pomoću jednog fluida zagreva ilihladi drugi. Prenošenje toplotne energije i z kotla vrši se cevnim vodovodima, a toplota sedeponuje u razmenj ivače toplote (radijatori) odakle se prenosi na prostoriju koju treba zagrejati.Grejna tela su dakle završni dio postrojenja za centralno grejanje. Bez obzira na vrstu grejnih telanačin de jstva je ovaj: fluid (para ili voda) koji je zagrejan u kotlu dolazi u grejno telo i prolazikroz njega, zagreva ga, pri čemu se sam rashlaĎuje. Grejno telo čija je površina toplija odokoline u kojoj se nalazi, odaje usled toga svoju toplotu okolini. Grejna tela treba da su takvogizgleda i tako postavljena da se postigne optimalni efekat u prenosu toplote na prostorije koje sezagrevaju. Ovaj uslov je veoma vaţan isto tako kao što je vaţno da se radijatori (grejna tela)redovno i dobro čiste. Treba imati u vidu da duţ zidova radijatora struji vazduh velikom brzinomi da taj vazduh uzvitlava i z ahvata prašinu sa radij atora zajedno sa isparenjima nečistoće (tzv.suva destilacija prašine počinje kod temperature oko 90 °C) i raznosi ih po prostoriji. Na slici 2dat je primer konvekcionog rada radijatora.

Slika 2. Primer konvekcionog rada radijatora

Koji prouzrokuje odreĎeno kruţenje vazduha u sobi. Od toga i potiče onaj poznati osećaj ugrlu, koji se pogrešno pripisuje suvom vazduhu. Ako se radijatori i vruće cevi čiste onda nematoga osećaja. Zato t reba voditi računa o čitoći grejnih tela.

Najjednostavnija, a u z to i najbolja grejna tela su čelične gole zice, postavljene kao zmijasa odgovarajućim padom prema izlazu, i li u obliku tzv. registra tj.više uporednih meĎusobno


5/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 4

zavarenih cevi. Kod zmija grejni fluid prolazi kroz celo grejno telo u jedno j struji ne deleći se ak od registra fluida se deli u više paralelnih stru ja. Nedostatak im je njihova duţina i izgled. Raditoga su pogod ne za industrijske i druge pomoćne prostorije, koje su vel ike a nije im vaţan izgled,kao sto su sk ladišta, zav odi, radionice ili sporedne smeštajne prostorije (kuhinja, kupatilo itd).Susrećemo ih i po školama, dvoranama i sl. Cevna grejna tela su jeftinija od radijatora, a semtoga se kroje i sastavljaju (varenjem) na licu mesta.

Slika 3. Konve kciono zračenje radijatora

Da bi se povećala greja površina po duţnom metro izraĎuju se i cevi sa rebrima (slika 4 satabelom). One mogu biti ili izlive ne zajedno sa cevima ili se na čelicne cevi navlače rebra odlima. Higijenski su nepovoljne jer se tako čiste (česće se ne briše) pa nataloţena prašina prilikomgrejanja isparava. Zbog toga se rebraste cevi mogu upotrebljavati u takvim prostorijama kojemogu podneti njihove nedostatke, a ujedn o koriste njihove prednosti (sušionice).

U termičkom p ogledu imaju grejnu površinu i do 7 puta veću od glatkih cevi, a samoodavan je toplote je u istoj upotrebi četir i puta veće. IzraĎuju se u veličinama od 12,7-76,2 mm(1/2- 3) (zavarene ili bešavne).


6/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 5

Slika 4 . Cevi sa rebrima

d (mm)12,7

(1/2‖)19,05(3/4‖)

25,4(1‖)

31,7(1 1/ 4‖)

38,1(1 2/2 ‖)

50,8(2‖)

63,5(2 1/2 ‖)

76,2(3‖)

D (mm) 60 66 84 102 108 130 156 178

Broj navoja na 1mduţine

100 100 85 85 77 70 65 65

Ogrevne ili rashladne površine (m2)

0,69 0,79 1,07 1,53 1,71 1,93 2,45 3,14

Msa (kg) na 1m duţine 4,05 4,88 7,72 9,58 10 13 16,6 21,2

Tabela 1 . Veličine cevi sa rebrima

U stambeni m prostorijama se gotovo isključivo upo trebljavaju člankasti radijatori, koji susastavljeni od jednakih članaka (slika 5). Ova konstrukcija je usvojena zbog toga da bi se mogle

postići razne veličine grejnih povrsina- prema potrebi prostorija.


7/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 6

Slika 5 . Člankasti radijatori

Članci se spajaju gore i dolje pomoću nazuvica. Spajanjem većeg ili manjeg broja članakadobija se veći ili manji radijator. Svaki članak je jedno šuplje telo (slika 6) i gradi se sa jednomili više šupljina po visini. Radijatori se razlikuju po broju stubova (rebara), broju članaka,ogrevnoj povrsini, širini i visini. Glavne mere rebrastih radijatora su standardizovane. Na tabelisu da tebe mere za celične i livene radijatore.


8/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 7

Slika 6 . Spajanje članaka

Krajnji članci radijatora mogu se graditi sa ―nogama ‖ (slika 7) da bi radijator stojao na podu prostorije. Nosače radijatora stavljati tako da se gornji delovi (1) umetnu u prorez naradijatoru. Donji delovi nosača (2) prićvrste se za gornje zavrtnjem (3).


9/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 8

Slika 7 . Radijatori sa ―nogama‖

Udaljenost izmeĎu uglavljenjah = 1 mm Visina h = 2 mm Dubina C (mm)

900 980 70 160 220 500 580 110 160 220 350 430 160 220 200 280 250

Tabela 2. Radijatori od livenog gvozĎa-duţina 60 mm

Na instalacio nim crteţima se radijatori označavaju grupom brojeva:


10/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 9

Što označava: radijator sa 24 članka od 6 rebara visine 604 mm, širine 194 mm saogrevnom površinom 6,24 m 2.

Udaljenost izmeĎu uglavljenjah = 1 mm Visina h = 2 mm Dubina C (mm)

900 1000 110 160 220 500 600 110 160 220 350 450 160 220 200 300 250

Tabela 3. Radijatori od celika- duzine 50 mm

MeĎutim, češći je način postavljanja radijatora putem konzola na zid (slika 8 i 9). Ovo jemnogo pogodnije radi mo ntaţe, a i samog pristupa radi čišćenja. Poznato je da se gotovo sveinstalacije (električne, vodovodne) pa i centralnog grejanja postavljaju u zgradu pr e nego što jegotova. Naime, čim je zgrada, grubo dovršena, odmah se počinje sa postavljanjem instalacija.Radijatori se po pravilu postavljaju pre nego što je izveden pod u prostoriji. Ukoliko bi upotrebiliradijatore sa noţicama onda se redovno dešava, kada pod bude završen, da noţice ne odgovaraju.Visina radijatora je već utvrĎena vezama za cevnu mreţu tako da se moţe radijator spuštati ili

podizati. U tom slučaju se moraju noţice skraćivati ili ispod njih nešto podmetati.MeĎutim, kada su radijatori postavljeni na zidu takvi problem ne postoje. Upotrebljavaju

se i liven ii čelicni radijatori. Liveni su veće mase od čeličnih, ali su otporniji prot iv rĎe negočelični. Zato se liveni upotrebljavaju preteţno za parno grejanje gd e su u većoj meri izloţenirĎanju.


11/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 10

Slika 8. Postavljanje radijatora putem konzola na zid

Slika 9 . Postavljanje radijatora putem konzola na zid

Čelicni se primenjuju preteţno kod vodenog grejanja, gde su prilike u tom pogledu pogodnije. Na slici 10 prikazan je presek livenog četvorostubnog članka i presek jednog člankaod čeličnog lima (trostubnog). Liveni radijatori se spajaju nazuvicama, dok se čelični običnoizraĎuju na taj način da se nekoliko članaka spoji zavarivanjem , pa se onda takve grupe spajajunazuvicama.


12/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 11

Slika 10 . Presek livenog četvorostubnog članka i presek jednog članka od čeličnog lima(trostubnog)

U poslednje vreme se više upotrebljavaju aluminijumski radijatori. Oni imaju veliku površinu gre janja uz estecki izgled (aluminijum je jedan od najboljih provodnika toplote) iracionalno koriste energiju obzirom na konstruktivnu izvedbu usmerivača toplog vazduha.Pomenuti radijatori su veoma pogodni za individualne zgrade, jer se mogu montirati u vlastitojreziji. Veoma slični radijatorima su tzv. pločna grejna tela. To su šuplj e ploče, od lima širine oko2,5 cm, visine11- 72 cm, a duţine oko 4 m (slika 11).


13/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 12

Slika 11 . Pločna grejna tela

2.MONTAŢA RADIJATORARazm eštaj radijatora treba da bude pravovremeno odreĎen pre početka gradnje u saradnji

sa arhitektom, gr aditeljem i stručnjakom za grejanje. Tr eba posebno voditi računa o meĎusobnojzavisnosti unutrašnje opreme prostora i učinka radijatora.U principu grejna tela treba da budutako rasporeĎena da grejanje prostorije bude što ravnomernije. Zbog toga radijatore trebsmestiti duţ rashladnih po vršina- ispod prozora. Na slici 12 prikazan je toplo - tehnički pogodansmeštaj radijatora. Najbolja ras podela toplote biće ako se radijator stavi ispod svakog prozora.Ovo rešenje je skuplje i nije uvek izvodljivo. Hladan vazduh koji dolazi od prozora m eša se satoplim vazduhom koji se diţe od radijatora i tako menja svoj smer. Promaja se kod takvograzmeštaja ne oseća a ni strujanje vazduha pod nogama.


14/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 13

Slika 12 . Toplo - tehnički pogodan smeštaj radijatora

Ako na primer neka prostorija im a tri prozora, a potreban broj članaka se moţe smestitiispod jednog ili dva, nece se usvojiti tri radijatora vec samo dva, odnosno jedan. Dakle brojradijatora zavisi i od mogućnosti smestaja. Ako je broj članak a toliki da ne moţe da stane u jedno prostorsku nišu, onda se svakako mora podeliti na dva ili više. Broj članaka u jednomradijatoru je ograničen u uslovima pravilnog struj anja. Ukoliko je radijator suviše dugačak,grejni fluid neće ravnomerno strujati kroz sve članke radijatora, pa ce on imati manji kapacitet od predviĎenog. To je razlog da se u vodenom grejanju ne ide od max 40-50, a kod parnog max25 —30 članaka.

U posebnim situacijama radijator se smjesta uz unutrašnje zidove. U tom slučaju trebateţ iti da radijatori stoje uporedo sa spoljnjim zidom (slika 13 ). Na taj način vazduh ohlaĎen duţ

prozora pada dolje, struji nad podom prema radijatoru, zatim se zagrejan penje gore i podtavanicom ide prema prozoru. Tu ohladnje opet pada prema podu i nastupa isti put. Time nastaje

brza cirkulacija i vazduh se u prostoriji brzo i dobro zagreva. Nepovoljno je to sto se na nogamaoseća hladna struja, naročito ako su prozori veliki.


15/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 14

Slika 13 . Treba teţiti da radijatori stoje uporedo sa spoljnjim zidom

Treba i zbegavati da se radijator bilo čime zaklanja, jer svako prikrivanje radijatora ometa predaju toplote. Predaja toplote zračenjem se sprečava a konvekcije se ograničava. Posledicamoţe biti smanjenje toplote od 5-30 %. Na slik ama 14 do 19 prikazani su različiti načini

prikrivanja radijatora (uglavnom iz dekorativnih razloga) gdje je smanjenje u cinka 0% na slici14 0,5 %, na slici 195 vise od 5%, na sl 196 10 %, na slici 18 i oko 15 % na slici 19.


16/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 15

Slike 14, 15 i 16 . Različiti načini prikrivanja radijatora (dekorativni razlozi)

Slike 17, 18 i 19 . Različiti načini prikrivanja radijatora (dekorativni razlozi)

Često se iz praktičnih razl oga radijatori postavljaju u nišu i tada je korisno da gornja ivica,radi boljeg kruţenja vazduha, bude zaobljena (slika 20 ). Treba voditi računa o sporednom izlazuvazduha koji mo ţe da deluje neprijatno (slika 21).


17/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 16


18/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 17

Slike 20 i 21 . Gornja ivica radijatora treba da bude zaobljena radi boljeg kruţenja vazduha Prilikom rasporeĎivanje grejnih tela u višespratnim stepeništima, treba imati na umu da

ovako uske a visoke prostorije deluju kao dimnjak i sav topao vazduh vuku gore. Zato radijatoreu takvim prost orijama ne treba rasporediti duţ razhladnih površina srazmerno gubicima, već ihgrupisati dolje a sve manje po gornjim spratovima. Praksa j e pokazala da je kod takvih slučajevakorisno da se u donju trećinu smesti 50% ukupne grejne p ovrsine, u srednju trećinu normalaniznos a u gornju trećinu ostatak.

Vaţno je voditi računa i o mestu r adijatora u stanu. Radijator moţe biti dug i nizak, krataki visok, sto znači, da moţemo njegov oblik slobodno birati a da se pri tome njegova ogrevna površina ne promeni. Na slikama 22, 23, 24 i 25, prikazan je primer zida koji je namenjen zaosta vu, a ipak ga zelimo na neki način iskoristiti. U tom slučaju moţemo bez pro blema radijatorenterierski uključiti u elemente nameštaja, a pri tome prostor iznad njega, moramo ostavitislobodan za strujanje vazduha.

Slike 22 i 23 . Primer zida koji je ostavljen za ostavu

Slike 24 i 25. Primeri zida koji je ostavljen za radijatore


19/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 18

Na slici 26 prikazano je kruţenje toplog vazduha – konvekcijom u zatvorenoj prostoriji odradijatora kao izvora toplote.

Slika 26 . K ruţenje toplog vazduha – konvekcijom u zatvorenoj prostoriji od radijatora kao izvoratoplote


20/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 19

2.1.Kako se izvodi montaţa radijatora

Montaţa radijatora se izvodi prema projektno zacrt anim upustvima i vezuje priključcimaza glavnu cevnu mreţu. Priključci tanji od 12,7 mm obično se ne uzimaju za vodeno gre janje jer

bi prilikom njihove izrade (savijanja, zavarivanja i dr . ) lako moglo doći do takvog smanjenja preseka da bi to predstavljalo prepreku cirkulacije gornjeg fluida (pare ili vode). Radijatoridolaze na graĎevinu već spojenih članaka u potrebnim veličinama. Svaki radijator dobija svojregulacioni organ (slike 27, 28 i 29 ). Posle montaţe pristupa se ispitivanju radijatora zajedno sakotlovima i cevnom mreţom na pritisak vodom. Za ispitivanje celokupne instalacije kotlovi-mreţa- grejna tela- u slučaju vodenog gre janja pritisak treba da iz nosi o,15MPa više odhidrostatičkog pritisk a pod kojim rade kotlovi. U slučaju parnog gre janja niskog pritiska

postojenje se ispituje na pritisak vodom od 0,4 MPa. Rez ultat ispitivanja smatra se uspešnim, ako pritisak u toku prvih 10 minuta po postizanju p ropisane vrednosti ne padne za više od 2 %.Stavljanj e pod pritisak vrši se pomoću ručne pumpe sa manometrom.


21/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 20

Slike 27 i 28 . Regulacioni organ

Fabrike isporučuju radijatore premazane zaštitnom bojom. Posle ugraĎivanja boje s belim, sivim ili nekim drugim lakom. Zračenje radijatora se neznatno povećava bojenjem površina, te je ono bolje nego za neobojene površine livenog gvozdja. Bojenje se vrši na toplomradijatoru. Kao sredstvo obično se upotrebljava specijalan lak koji je otporan na top lotu, reĎemetalni premaz (bronza, aluminijum i dr). U vreme pomanjkanja energije i sve većeg rasta cenagoriva od velikog je značaja da zadrţimo što više proizvedene toplote, odnosno da njen gubitak bude što manji. Kroz dimnjak nestaje 32 % toplote, daljih 20 % se gubi kroz prozore i vrata, dokgubitak kroz spoljne zidove iznosi 18-24 %, zavisno od konstrukcije.

Slika 29 . Gubitak toplote

Najveći gubici toplo te su neposredno iza grejnog tela, koja su najčesće smeštena is pod prozora. Zbog velike rade u temperature, koja nastaje izmeĎu tela za zagrevanje i spoljneokoline , strujanje toplote je tu najveće. Ako se iza grejnog tela npr radijatora, stavi rec al ploča odmeke poliuretanske pene debljine 1-2 cm, koja n a površini okrenutoj prema radijatoru imakasiranu alumini jsku foliju visokog sjaja postiţe se dvostruki efekat: zahvaljujući izuzetnimtermoizolacionim svojstvima, poliuretanska pena smanjuje prolaz toplote kroz spoljni zidneposredno iza radijatora, a aluminijska folija reflektuje jedan dio toplote natrag u prostoriju kojase zagreva. Time se gubici toplote kroz spoljni zid neposredno iza radijatora smanjuju za 60 – 73% zavisno od izolacije zida. Primenom ploča troskovi zagr evanja se smanjuju za 7,5 %.

Pričvršćivanje ploče na zid se vrši na sledeći način:-ako r adijator jos nije montiran, ploča se moţe zalepiti bilo kojim neoprenskim lepkom, premaupustvima proizvoĎača lepka.-ako je radijator vec montiran lepljenje ne dolazi u obzi r, jer je teško izvodljivo. U tom slučaju

preporučuje se pričvršćivanje ekserima uz lepe nku, odnosno primena odgovarajuće letve kojomse istovremeno poboljšava izgled montirane ploče. Na slici 30. dat je prikaz postavljanja ploče i strujanja vazduha.


22/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 21

Slika 30 . Primer postavljanja ploče i strujanje vazduha

3.PRORAČUN TOPLOTNOG UČINKA RADIJATORAU tabelama su navedene vrednosti normalnog toplotnog u činka radijatora koji vaţe za

normalne uslove rada:

Temperature vode:-ulazna t u, = 90C,-izlazna t i, = 70C,-srednja,


23/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 22

-temperatura vazduha u prostoriji: t = 20 °C.

Ako odstupa srednja temperatura vode (t s) i temperatura vazduha u prostoriji od normalnih

uslova rada, sluţimo se podesnim načinom za proračunavanje učinka na druge pogonske uslove pomoću korekcionih faktora (prema JUS M.E. 6.080).

Toplotni učinak dobija se iz izraza:

gde su:

Qn - toplotni učinak radijatora prema navedenim tabelama,

F1 - korekcioni faktor je funkcija odnosa:

Δti/Δtu 0,25 0,30 0,35 0,40 0,45 0,50 0,55 0,60 0,65 0,70 0,75 0,80

f 0,825 0,860 0,890 0,915 0,935 0,950 0,960 0,975 0,980 0,985 0,990 0,995

Tabela 4. Korekcioni faktor f 1

f2 - korekcioni fakt or je funkcija srednje aritmetičke temperaturne razlike:

tar °C 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9


24/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 23

3040

5060708090

0,400,58

0,701,001,231,471,71

0,410,60

0,801,021,251,491,74

0,430,62

0,831,041,271,511,76

0,450,64

0,851,071,301,541,79

0,470,66

0,871,091,321,561,82

0,490,68

0,891,111,351,591,84

0,510,70

0,911,131,371,611,87

0,530,72

0,931,161,391,641,89

0,550,74

0,961,181,421,671,92

0,560,76

0,981,201,441,691,95

Tabela 5. Korekcioni faktor f 2

Prilikom ugradnje radijatora u zidne niše ili pri stavljanju gornje pokrivne ploče,umanjeno je odavanje toplote za oko 4 % kod minimalnih mera za ugradnju. Prepreke normalne

cirkulacije vazduha umanjuju odavanje toplote i radi toga, a iz higijenskih razloga trebaizbegavati maske i druge prepreke. Ako se postavljanje maski iz arhitektonskih razloga ne moţeizbeći, tada treba ostaviti dovoljno velike otvore na prednjoj i gornjoj strani. Umanjenje odavanjatoplote kod stavljanja maski i drugih prepreka kreće se najčeće od 10 - 30 %, tako da za ovoumanjenje treba predvideti i odgovarajuće povećanje radijatora.

Metalni pokrovni premazi (metalna bronza) smanjuju odavanje toplote radijatora od 5 -10%. Na slikama 31 i 32 date su standardne oznake dimenzija radijatora prema kojima sunapravljene tabele.


25/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 24

Slike 31 i 32 . Umanjeno odvajanje toplote

Slika 33. Odvajanje toplote radijatora

B r o

j

č l a n

a k a

Duţina (mm)

Zagrevna

površina(m2)

TOPLOTNI UČINAK (W/h) Toplotni učinak kod temp. prostorije (°C)

5° 10° 12° 15° 18° 20° 22° 24°

123456789

1011121314151617

50100150200250300350400450500550600650700750800850

0,180,160,540,720,901,081,261,441,621,801,982,162,342,522,702,883,06

121242363485606727849970

109112131334145515761698181919402062

110221332443554664775886997

11081218132914401551166217721883

106213320427534640747854961

10681174128113881495160217081815

100201302402503604704805906

10071107120813091409151016111711

94189284378473568662757852947

1041113612311325142015151609

9018127236345454463572681798

998108911801271136214521543

86173260347434520607694781868954

104111281215130213881475

83166249332415498581664747830913996

10791162124513281411

Masa članka Sadrţaj vode Zagrevna pov ršina Debljina limaPriključci Max radni pritisakFaktor lokalnogotpora

kglm2

mmdesni

bar

1,800,900,1801,2531,7 ( ⁄ 8

=40


26/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 25

1819202122232425262728293031323334353637383940

900950

100010501100115012001250130013501400145015001550160016501700175018001850190019502000

3,243,423,603,783,964,144,324,504,684,865,045,225,405,585,765,946,126,306,486,666,847,027,20

21832304242625472668278929113032315332753396351736393760388140024124422543664488460947304852

19942105221623262437254826592770288029913102321333243434354536563767387839884099421043214432

19222029213622422349245625632670277628832990309732043310341735243631373838443951405841654272

18121913201421142215231624162517261827182819292030213121322233233423352436253725382639274028

17041799189419882083217822722367246225562746284628412935303031353219331434093503359836933788

16341725181619061997208821792270236024512542263327242814290529963087317832683359345035414632

15621649173618221909199620832170225623432430251726042690277728642951303831243211329833853472

14491577166017431826190919922075215822412324240724902573265627392822290529883071315432373320

Tabela 6 . Standardne oznake dimenzija radijatora

4.KONVEKTORI

Konvektori su grejna tela koja postepeno osvajaju vidno mesto meĎu izmenjivačimatoplote. Oni se sastoje iz dva dela: elemenata grejanja vazduha (rebrastih cevi) i zaklona u oblikukutija ili sahta (slika 34). Moţemo ih sresti i kao pojedinačni grejni element koji slobodno stoji

pored zida.


27/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 26

Slika 34 . Primer konvektora

Grejno t elo je u obliku lamelastog grejača. To su c evi sa navučenim lamelama od lima – nesto slično rebrastim cevima - ali znatno gušće. Šaht sluţi zato da pojača brzinu strujanjavazduha. On deluje na principu dimnjaka - hladniji vazduh potiskuje zagrejani koji se penjenaviše. Zbog toga je dobro da šaht im a što veću visinu. Efekat jednog konvektora zavisi odveličine grejne površine, vrste fluida, temperaturne razlike, konstrukcije i visine šahta.

Konvektori se sastoje od čelicnih ili bakarnih cevi u limenom kućištu ili uzid ani u niši samaskom ispred (slika 35). Vazduh ulazi dolje u grejno tijelo (slika 36), zagreva se na grejnim površinama i izlazi gore ili napr ed. Odavanje toplote vrši se samo konvekcijom. Regulisanjegrejnog učinka, osim vent ilima, moguće je takoĎe klapnama na gornjem izlazu za vazduh.

Postavljanje k onvektora kao i radijatora moguće je na spoljašnjim zidovima prostorijaispod prozora, a takoĎe i na unutrašnjim zidovima. U drugom slučaju grejno telo se moţe

postav iti direktno u zidove izmeĎu prostorija, kako bi sluţila za istovremeno grejanje dve ili više prostorija. Na slici 37 prikazan je rad jednog konvektora. Prednosti konvektora u odnosu naradijatore su: male dimenzije i masa, niska cena, malo vreme za grevanja, mnogo mogućnostiugraĎivanja, a nedostaci: do datni troškovi za mase, nema odavanja toplote zračenjem, malemogućnosti čišćenja.

Zbog velike brzine vazduha i zatvorenog grejača u kutiji od lima, p rašina u konvektorimane sagoreva i ne prlja zidove kod radijatora.


28/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 27

Slika 35 . Konvektori se sastoje od čelicnih ili bakarnih cevi u limenom kućištu

Slike 36 i 37 . Primer rada jednog konvektora

Mnoga preimućstva konvektora gube svoju vrednost za primenu u prostorijama gde semora voditi računa o higijenskim uslovima grejnog tela. Na slici 38 prikazani su konvektorirebraste izvedbe kakve susrećemo ugraĎene u poslovnim zgradama.


29/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 28

Slika 38 . Konvektori rebraste izvedbe

Jedan specijalan vid konvektora predstavljaju spiroterni konvektori ko ji su izraĎeni sa dveili više cevi i na kojima s u zavarene spiralne ţice (slika 39).

Slika 39 . Spiralne ţice konvektora


30/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 29

5.ZAVRŠNE NAPOMENEGrejna tela su elementi unutrašnje opreme stambenih zgrada i stanova, pa se njima daje

povećani arhitektonski, sanitarno - higijenski, termotehnički i ekonomski značaj.

5.1.Arhitektonski zahtevi

Arhitektonski zahtevi su grejna tela svojim oblikom, dimenzijama i mestom postavljanjačine harmoničnu celinu unutrašnjeg ur eĎenja prostora.

5.2.Sanitarno - higijenski zahtevi

Sanitarno-higijenski zahtevi su pre glednost i dostupnost svih površina elemenata grejnogtela radi odrţavanja njihove čistoće. Spoljne površine grejnih tela treba da su glatke kako bi sesmanjilo skupljanje nečistoće i njeno sagor evanje.

5.3.Termo - tehnicki zahtevi

Termo- tehnicki zahtevi su da grejno telo odaje maksimalnu količinu toplote po jedinicimase i da je postavljeno tako da se u prostoriji dobije najpovoljnija raspodela temperature.

Najbolji poloţaj grejnih tela je ispod prozora i duţ spoljnih zidova. Na slikama 40 i 41date su dispozicije takve ugradnje u odnosu na temperature u prostoriji. Na prvoj su datetemperature vazduha u slučaju postavljanja radijatora ispod prozora , a na drugoj ako radijator

postavimo uz unutrašnji zid.

Slike 40 i 41 . Dispozicije takve ugradnje u odnosu na temperature u prostoriji


31/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 30

5.4.Montaţno – građevinskizahtevi

Montazno- graĎevinski zahtevi: d a veličina grejnog tela ne prelazi gabarita prozora i podprozorske niše, da dubina (širina) grejnih tela bude što manje, čime se povećava ekonomska površina prostorija i mogućnosti ugradnje grejnih tela bez niše. Potrebno je voditi računa da se prikl jučci grejnih tela na usponske vodove izvode bez suvišnih savijanja, da broj spojeva budešto minimalniji u odnosu na 1 m 2 grejne površine što manja a v ek trajanja što duţi.

5.5.Ekonomski zahtevi

Ekonomski zahtevi su da cena jedinice toplote koju odaje grejno tel o bude što niţa, dasvako ugraĎeno telo ima prospekt sa podacima o odavanju toplote za toplovodno grejanje,

dimenzijama grej nog tela, sadrţaju toplote, dozvoljenom maksimalnom radnom pritisku, a i testupotrebljivosti. Sva grejna tela moraju se postaviti tako da budu u horizontalnoj i vertikalnojravni.

6.USLOVI ZA UGRADNJU RADIJATORA

Ugradnja konvektora i radijatora na istu razvodnu i povratnu mreţu nije dozvoljena zbognjihovih različitih toplotnih karakteristika kod kvalitetne regulacije.

Kod ugradnje radijatora treba ispuniti sledeće uslove: -odstojanje od zida do zadnjeg delaradijatora mora uvek iznositi najmanje 5 cm, odstojanje donje po vršine radijatora od poda morada iznosi 7-12 cm zavisno od visine parketa. Ako je radijator ugraĎen u niši ili je iznad radijatora

postavljena daska, onda mini malno odstojanje od gornje površine radijatora do svoda niše,odnosno do donje ivice daske, mora da iznosi 7-12 cm, tj . da bude iste veličine kao prostor od poda do radijat ora. Ukoliko se radijator ugraĎuje putem konzola, one se moraju postaviti tako dase radijator oslanja, a ne da visi na konzoli . Preporučljivo je da se u jednom objektu ugraĎujuradijatori samo jednog proizvoĎača.

Kod ugradnje konvektora , maska mora odgovarati duţini konvektora. Prednja stranamaske mora nalegati na konvektor, a takoĎe i bočne strane maske. Otvori za ulaz i izlaz vazduhamoraju se izvesti u svemu prema p odacima proizvoĎača.

Cevni registri se mogu ugraĎivati samo u pomoćnim prostorijama (kupatilima, degaţmanii predsoblja).


32/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 31

ZAKLJUČAK

Radijatori nose svoje ime prema tome jer su konstruisani da odaju toplotu zračenjem. Ustvari oni veći deo toplote odaju konvekcijom, a samo jedan deo zra čenjem. Zbog toga ih čestosusrećemo i pod imenom konvektori.

Konvektori su grejna tela koja postepeno osvajaju vidno mesto meĎu izmenjivačimatoplote. Oni se sastoje iz dva dela: elemenata grejanja vazduha (rebrastih cevi) i zaklona u oblikukutija ili šahta. Moţemo ih sresti i kao pojedinačni grejni element koji slobodno stoji pored zida.

Grejna t ela su elementi unutrašnje opreme stambenih zgrada i stanova, pa se njima daje povećani arhitektonski, sanitarno - higijenski, termotehnički i ekonomski značaj.

Ugradnja konvektora i radijatora na istu razvodnu i povratnu mreţu nije dozvoljena zbog

njihovih različitih toplotnih karakteristika kod kvalitetne regulacije.


33/33

Radijatori

Uradio:

Nikola Te šić

VTŠ Novi Beograd

Strana 32

LITERATURA

1. F. Bošnjaković: Nauka o toploti, Zagreb, 1950godina. 2. D. Čeljustika: Parno i vodeno centralno grejanje, Sarajevo, 1948 godina 3. M. Popović: Grejanje i provetravanje, Tehnička škola,Beograd, 1963 godina

Radijatori Seminarski Rad

Documents

Transcript of Radijatori Seminarski Rad