Rade Mihaljcic - Lazar Hrebljanovic Istorija Kult Predanje

Р. Михаљчић нам је демонстрирао успешан модел о комплексном историјском истраживању. Појава ове монографије треба да нас подсети да и средњовековна бугарска историја, и то баш у време османског освајања, има не мали број личности, истовремено историјских и легендарних које је нужно комплексно изучити.

Др Христо Матанов, Балканолошки институт,

Софија

Овај својеврстан триптих излази из оквира историо-графског писања у ужем смислу и прераста у култу-ролошку студију интердис-циплинарног профила.

Излагање о култу и предању, са полазиштем у историјским чињеницама о животу кнеза Лазара, с во јо м це л о в и т о ш ћ у представља пионирски подухват у нашој исто-риографији. Др Љубомир Максимовић,

професор Филозофског факултета у Београду

Раде Михаљчић

Сабрана дела 1-У1

ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ

Историја, култ, предање

Књига II

Рецензенти РАДЕ МИХАЉЧИЋ

Љубомир Максимовић Сима Ћирковић


ИСТОРИЈА, КУЛТ, ПРЕДАЊЕ

СРПСКА ШКОЛСКА -КЊИГА

и

Уредник БЕОГРАД

ВидакПерић 2001

Уввверзитетска бнблвотека

„НИКОЛА ТЕСЛА"-НИШ

Соруп§ћ1 © Српска школска књига (извршни издавач)

и аутор проф. др Раде Михаљчић

Београд2001.

Ова публикација у целини или деловима не сме се умножавати, прештампавати или преносити у било којој форми или било којим средством без дозволе аутора или издавача нити може бити на било који други начин

или било којим другим средством дистрибуирана или умножавана без одобрења издавача. Сва права за објављивање ове књиге задржавају аутор и издавач

по одредбама Закона о ауторским правима


Историја, култ, предање

Родитељима

УВОД

Ова књига није замишљена као исцрпна студија о кнезу Лаза-ру и преткосовској Србији, већ као синтетички приказ историј-ске, култне и легендарне личности Лазара Хребељановића, при-каз у којем се, пре свега, водило рачуна о владарској и црквеној идеологији, канонизацији и култу косовског мученика, о развит-ку и идеологији косовског предања. Уколико би се излагало све оно што се пронађе и све што се зна, а то везивало само за исто-ријску личност кнеза Лазара, претила би опасност од прецењи-вања његове улоге у преткосовској Србији, што је досад, нерет-ко, био случај, али би се истовремено занемарила улога култа и косовског предања у познијој, односно ближој прошлости. Јер, косовском мученику је рано установљен култ, а развитком ко-совске легенде кнез је с временом ушао у предање. Пошто се ко-совска легенда не само брзо ширила већ је постала неодвојиви део, управо основа народне историјске свести, пре Илариона Ру-варца и Љубомира Ковачевића слепо се веровало готово свакој њеној појединости. Победом критичке мисли у српској историо-графији није се само двојила истина од легенде већ су готово сви млађи списи и усмено предање одбачени као историјски извори. С временом је дошло до раздвајања ове теме међу истраживачи-ма више научних дисциплина. Занемарујући низ проскрибова-них извора, Руварчеви следбеници једино су показивали интере-совање за историјску личност кнеза Лазара, док је истраживање култа и предања било препуштено теолозима, историчарима уметности и књижевности. Током времена, а нарочито послед-њих деценија, објављени су многобројни радови у оквиру разли-читих научних дисциплина о истој личности. Ова чињеница

10 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ УВОД 11

сама по себи је наметала другачији приступ, упоредно истражи-

вање и спајање досадашњих истраживачких резултата на једном

месту.

У тежњи да се да што тачнија слика о кнезу Лазару, кога су

култ и предање уздигли и прославили много више него историјска

стварност, нисмо везивали прошлост и збивања за личност кнеза,

већ смо је посматрали у догађајима и времену. Имајући у виду

снагу култа и предања, обратан начин водио би на странпутицу.

Стога се кнез Лазар неравномерно јавља у појединим временским

раздобљима, јер ни његово политичко деловање није, на пример,

истоветно пре и после 1373. године. Кнежево присуство није рав-

номерно у поглављима о предању, где је косовски јунак наткри-

лио косовског мученика. У ствари, кнез и његово опредељење за

царство небеско једино је у средишту пажње црквених, култних

списа. Традиција се тешко и споро ослобађала овог становишта и

стега култних проповеди. Истински војсковођа, у складу са цр-

квеном идеологијом, приказиван је у култним списима као косов-

ски мученик а не јунак. Врло рано заштићен наносима култа, кнез

је добијао све скромније место у предању. Он је остајао у сенци

двају главних ликова косовског предања - косовског јунака, чије

су дело савременици потврдили а име нису, и Вука Бранковића,

чије је порекло и политичко деловање добро познато, а чин издаје

на бојном пољу није.

Развојем критичке мисли многе заблуде су отклоњене, али снага

предања делује и данас не само у патријархалним срединама где се

традиција још чува већ и у урбаним срединама где се она изучава.

Иако је још Иларион Руварац показао да се Лазар увек називао

кнезом, њему се и данас приписује царска титула. Легендарни лик

Лазара не огледа се само у царској титули која се неосновано везује

за његово име. У кнезу су многи истраживачи видели јединог на-

следника баштине Немањића и обновитеља Српске државе, иако се

он дуго налазио у сенци обласних господара. Додуше, пре Косов-

ске битке кнез се уздигао изнад уских интереса властољубивих ве-

ликаша, али није успео да обнови државу Немањића. Штавише,

сведоци смо трајних последица разорног деловања обласних го-

сподара. Подела области жупана Николе Алтомановића, на при-

мер, у којој је учествовао кнез Лазар, у извесној мери подудара се

са савременом поделом, односно са границама Србије које су се до

данас одржале. Сигурно је, међутим, да је припрему за касније

спајање области Лазаревића, Бранковића и Балшића извршио кнез

Лазар. С друге стране, у настојању да се прикаже као једини носи-

лац владарске идеологије Немањића, није довољно уочена кнеже-

ва улога у учвршћењу српске власти у северним крајевима и улога

у успешном отпору освајачима пре Видовдана 1389. године. Заи-

ста, на врхунцу моћи, кнез Лазар је настојао да следи Немањиће.

Његово државотворно деловање око измирења Српске и грчке цр-

кве превазилази уске интересе обласног господара. Кнез је од Не-

мањића преузимао знаке владарског достојанства, сматрао се за

самодршца свих Срба, али је у суштини напустио владарску идео-

логију најмоћнијих представника светородне династије. Довољно

је само да се подсетимо интитулације Стефана Душана и упореди-

мо је са интитулацијом кнеза Лазара. Знатно скромнији политички

програм био је, уосталом, у складу са кнежевом снагом и оновре-

меним политичким условима.

Веома су разнородни извори које смо користили. Добро је по-

зната оскудна грађа о историјској личности кнеза Лазара и о ко-

совском сукобу. Занимљиво је, међутим, да се доскора, до појаве

књиге Ђорђа Трифуновића - Српски средњовековни списи о кнезу

Лазару и косовском боју, најмање знало о култним списима који

су настали од краја XIV века до 1419/20. године. Њих, на пример,

Максимилијан Браун није уврстио у изворе о косовском сукобу!

Стога смо изворној вредности култних списа посветили посебно

поглавље. Остале, млађе списе и усмено предање Руварац и њего-

ви следбеници с правом су одбацили као изворе о Косовској бици

и кнезу Лазару, али управо преко тих извора сазнајемо о развитку

косовске традиције у којој се огледала народна историјска свест,

етничка посебност и ослободилачке тежње поробљених. Она је

била и остала неодвојиви део не само прошлости већ и садашњо-

сти. Засновано на историјском језгру, косовско предање је уз ле-

гендарне појединости попримало и одлике стварности; оно се по-

степено историзовало. Стога је недопустиво да се изучава само

естетска страна поетизоване косовске легенде. Ако се с правом

12 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ

одбацује као извор о видовданском сукобу и кнезу Лазару, косов-

ској легенди се не може оспорити историјски значај и изворна

вредност за доба када настаје и делује. Потпуним одрицањем из-

ИСТОРИЈА

Ново Брдо, остаци утврђења

ворне вредности косовског предања, посумњало би се у етичке

назоре и поруке патријархалног друштва - опредељење за частан

живот, јуначки отпор и крај и осуду издаје. Не можемо се, на при-

мер, одрећи општеприхваћене крилатице

Ни по бабу ни по стричевима

само зато што је приписана мајци која је родила краљевића.

Природно, ова порука, на коју смо били и морамо бити поно-

сни, није извор о добу Мрњавчевића, већ је извор о схватањима и

моралним назорима друштва познијег времена које је осуђивало

похлепну властелу и поделу државе.

ПОРЕКЛО И ДВОРСКА СЛУЖБА

Ма како то чуцно звучало, више од четири деценије живота Лазара

Хребељановића обавијено је тамом. Пре 1371, када је кнез Лазар

имао око 42 године, о њему се једва шта сазнаје из савремених, поу-

зданих извора. Не изненађује што се и око његовог порекла постепе-

но плела легенда. Већ је писце култних списа о кнезу Лазару мучило

сазнање да су пре канонизације косовског мученика од световних ли-

ца једино Немањићи уврштавани у ред светитеља.1 Стога њихове ве-

сти о пореклу Лазара Хребељановића морамо посматрати и у том

светлу. Аутор Житија и начелства кнеза Лазара, свакако савременик

косовског сукоба, сведочи да кнез Лазар није потомак прежде рече-

них царева, док му је жена била од саме царске крви. Међутим, рође-

њем и васпитањем би не од припростих већ од родитеља велможа

који су као први уживали углед на царском двору.2

После изумирања династије Немањића питање продужетка др-

жавног живота постало је за средњовековне списатеље неодвојиво

од продужетка лозе светородне династије. Прекидање корена ове

лозе значило би губитак божје благодети. Зато се допушта крвоме-

сије, односно мешање царске крви са достојним усвојеником.3 Раз-

вијајући идеју о континуитету Српске државе, односно светород-

не лозе, патријарх Данило поистовећује кнежевог оца са Стефаном

Душаном (видети даље). У тешким временима после Косовске

битке излаз се није назирао у личности живог, способног државни-

ка којег, уосталом, тада није било, већ се спас тражио у идеалном

Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 245. Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 86. Л>. Стојановић, Родослови и летописи, 86; Ф. Кемпфер, Прилог интерпретаци- ји „Пећкоглетописа", 74-75.

16 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ПОРЕКЛО И ДВОРСКА СЛУЖБА 17

лику усвојеника последњих Немањића, од којег би ницали нови

изданци светородне лозе.

Природно, пореклом кнеза Лазара највише су се бавили саста-

вљачи родослова, мада су први родослови настали у славу босан-

ског бана Твртка. Родослови који повезују Лазаревиће и Бранкови-

ће са Немањићима прерађени су током прве половине XV века.

Они се проширују потомцима Немањиног сина Вукана. Од Вука-

на, према родословима, потиче Милица, жена кнеза Лазара. Мара,

најстарија кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице, била је, као

што је познато, удата за Вука Бранковића. Тако су не само Лазаре-

вићи већ и Бранковићи везани за Немањиће. Истраживачи су по-

датке ових родослова раније готово у целини прихватали. Извесне

резерве у њихову веродостојност изразио је Ђорђе Сп. Радојичић.

Сима Ћирковић је још опрезнији: „Потреба владарских породица

XV века, Лазаревића и Бранковића, да се прикажу као потомци,

макар и далеки, Немањића, билаје исувише велика, а ореол који је

доносила 'светородност' исувише примамљив да бисмо смели ге-

неалошку везу коју сугерирају родослови и похвале примити као

зајемчену чињеницу. Напротив, веза је толико исконструисана, а

поступак тако провидан да све то не треба одвајати од таквих гене-

алошких конструкција као што је повезивање Немање са Констан-

тином Великим."5 Са своје стране додајемо да се лоза Вуканових

псггомака другим изворима не може проверити, мада је њихов број,

од Вукана до Милице, жене кнеза Лазара, логичан. Сигурно је, ме-

ђутим, да су ови родослови прерађени, односно знатно проширени

после Косовске битке, те су јачали положај Лазаревића и Бранко-

вића, а не кнеза Лазара, како се доскора узимало.6 Један млађи ро-

дослов успоставља непосреднију везу између Лазаревића и Бран-

ковића и светородне династије. Састављач овог родослова прогла-

сио је кнеза Лазара за ванбрачног сина Стефана Душана. Цар је,

наводно, имао два сина - Уроша Стефана и ееликог Лазара али

Лазар не беше од законите царице рођен, већ га с неком кнегињом

блудомроди цар Стефан? Чињеница да овај родослов садржи ле-

Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 247.

С. Ђирковић, Сугуби венац, 347, нап. 25.

генду о убиству последњег Немањића од стране браће Мрњавче-

вића, довољно говори о његовој изворној вредности.

Маштовиту причу налазимо у Троношком родослову, по којем је

кнез Лазар непосредни потомак не само Немањића већ и византиј-

ске династије Палеолога. Отац кнеза Лазара, Прибац Гребљаноеић,

оженио се, наводно, ћерком краља Милутина и византијске принце-

зе Симониде.8 Зна се, међутим, да у том браку краљ Милутин није

имао деце. Што су извори млађи, то је више маште. У ствари, сачу-

вано је само неколико поузданих података о пореклу и дворској слу-

жби Лазара Хребељановића.

Рођен је око 1329. године у Прилепцу, близу познатог рударског

средишта Новог Брда.9 Ту се свакако налазила баштина властеоске

породице Хребељановића. Бистп же отачаство јего град Приле-

пац, отац жејего Прибац, бележе летописи.10

Заједно са Призрен-

цем, утврђени Прилепац штитио је руднике и насеља у околини

Новог Брда.11

И Прилепац и Призренац су ишчезли. Једва примет-

ни остаци Прилепца налазе се у сливу Прилепнице, притоке Би-

начке Мораве.12

Родоначелник властеоске породице Хребељановића није по-

знат. Састављачи родослова га из одређених разлога свесно изо-

стављају, а биографски податак по правилу занемарују и списате-

„За јачање Лазаревих позиција у раскомаданој феудалној српској држави било

је важно стално указивати на тај генеалошки податак (да Милица води порекло

од Вукана, односно од Немање - прим. аутора), па било да је он тачан или само

с успехом оглашен као такав", пише Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима,

247. Ако су родослови који истичу везу Лазаревића и Бранковића са Немањићи-

ма настали после Косовске битке, онда су они имали практичан значај за нове

владарске родове а не за њиховог претходника. Несумњиво је, међутим, да су

ови списи допринели устаљењу и ширењу култа кнеза Лазара. Л>. Стојановић,

Родослови и летописи, 54. Ј. Шафарик, Родословие сербское, Гласник ДСС 5 (1853) 59-60, 78; Н. Радој-о

чић, О троношком родослову, Београд 1931, 76. И. Руварац, О кнезу Лазару, 8. Л>.

Стојановић, Родослови и летописи, 210-213, 288. К. Јиречек, Историја Срба II, 94; М. Динић, Ново Брдо, Старинар 5-6

(1954-1955)247. И. Здравковић, Средњовековни градови и дворци на Косову, Београд 1975,

76-82.

Унвверзитетска Оиблиотека

„НИКОЛЛ ТЕСЛА"-НИШ

10

12


љи похвала о кнезу Лазару. У ствари, ни презиме ове властеоске

породице не налазимо у савременим па и нешто млађим изворима.

Презиме код нас имају стари, угледни властеоски родови. Међу-

тим, искључи ли се владарска породица Немањића, властеоски ро-

дови са устаљеним презименом јављају се касно, тек крајем XIV

века. Жупан Никола, савременик и противник кнеза Лазара, није

Војиновић по познатијем деди војводи Војину, већ Алтомановић

по мање угледном оцу Алтоману. Синови Бранка Младеновића

нису Младеновићи по војводи Младену, већ Бранковићи по сева-

стократору Бранку, оцу Вука Бранковића. За разлику од Бранкови-

ћа, род Вуковог таста, кнеза Лазара, нема устаљено презиме. Кне-

жеви наследници су Лазаревићи а не Хребељановићи. По свој при-

лици, презиме Хребељановић настало је у новије доба. Можда је

чак конструкција млађих писаца. Савремени извори знају само за

име српског кнеза. Стога је Иларион Руварац предлагао да га јед-

ноставно зовемо кнезом Лазаром. Ипак се у научној литератури

усталило презиме Хребељановић или Хребљановић, као што је,

уосталом, презиме Мрњавчевић прихваћено за краља Вукашина и

деспота Јована Угљешу. Ово презиме нису „наследили" њихови

потомци. Као да се и овим начином Марко Краљевић супротста-

вља омраженим Мрњавчевићима. Уосталом, презиме најпопулар-

нијег јунака епске поезије код Јужних Словена има историјску

подлогу. Његов отац Вукашин крунисан је 1365. за краља, а Марко

је пре Маричке битке носио титулу младог краља. Са истим прези-

меном забележен је у једној исправи Марков млађи брат. Дмитру

Краљевићу Дубровчани су крајем XIV века исплатили очев по-

клад. Презимена познатих српских обласних господара краља

Вукашина, деспота Угљеше и кнеза Лазара раширила су се и до-

спела до нас преко Краљевства Словена, познатог дела Дубровча-

нина Мавра Орбина. Кнез Лазар - пише Орбин - биоје син Приб-

ца Хребељановића властелина и великаша у време цара Стефа-

на. Не зна се одакле је Орбин преузео ове податке. Неколико са-

времених извора једино бележе име и титулу Лазаревог оца.

Баштина Хребељановића налазила се код Новог Брда али њен

обим није утврђен. Мало је вероватно да су Прибац и његов син

Лазар од Стефана Душана добили неку покрајину у „државу", од-

носно на управу, јер их је служба везивала за двор. Сужена је, да-

кле, могућност да се нешто непосредно сазна о положају Хребеља-

новића пре успона кнеза Лазара. Ипак, на основу редоследа звања

у хијерархијској феудалној лествици, стиче се увид у тренутни

друштвени положај њихових носилаца.

Новац краља Вукашина (цртежД. Тодоровића)

На Душановом двору Прибац Хребељановић обављао је повер-

љиве послове логотета а затим слуге или пехарника. Логотет је за-

узимао скромно место и на српском и на византијском двору. Само

изузетно, у посебним приликама, логотет је скоковито напредовао.

Свог логотета, који је добио име Јоаникије, Стефан Душан је

1338. године поставио за архиепископа, а уочи свог крунисања за

цара уздигао га за патријарха.15

Колико се постављење логотета

за поглавара Српске цркве косило са црквеним правилима, толико

ЗборникКЛ, 383-385; М. Пуцић, Споменици српски II, 28.

М. Орбин, Краљевство Словена, 93. М. Пурковић, Српски патријарси, 17-18.


је одлука моћног Немањића разумљива. Логотет је према 25. чла-

ну Душановог законика једини достојанственик који је уз цара и

патријарха имао право да управља црквом. Световно име архие-

пископа и патријарха Јоаникија није познато, али се не може пои-

стоветити са Лазаревим оцем који је још 1340. године био лого-

тет. Фебруара исте године у дубровачкој канцеларији на латин-

ски је преведена једна повеља краља Душана коју је писао РпВег

1о§о/е(о.16

Прибац Хребељановић ипак је напредовао. Сему же прежде

реченому кнезу Лазару бист родитељ велики слуга царев Прибац,

читамо у похвали кнеза Лазара која је настала не много после Ко-

совске битке. Аутор похвале пише да су цар и његов велики слуга

изгледом и по нарави слични, каоједна душау два тела.11 Примет-

на је намера да се владар и његов поданик поистовете, јер се на тај

начин везују две владарске династије. Али сви подаци у уводном

делу похвале не подлежу сумњи. Из других извора јасно је да При-

бац није завршио каријеру као логотет. Помало необично звање ве-

ликог слуге сачувано је у поузданијем извору. Из натписа у мана-

стиру Леснову, задужбини Јована Оливера, сазнајемо о поступном

успону овог великаша. Пре него што је добио титулу деспота, Јо-

ван Оливер био је велики челник, велики слуга, велики војвода и

велики (!) севастократор.18

Раширено је, ако не и општеприхваће-

но, мишљење да велики слуга одговара византијском великом до-

местику.19

Утврђивање ранга ових титула једини је начин да се, по

цену нежељеног удаљавања од теме, нешто више сазна о друштве-

ном положају, породици па и пореклу кнеза Лазара.

Према ватиканском рукопису Псеудо-Кодина, звање великог до-

местика налазило се на седмом месту, знатно иза највиших цар-

М. Пуцић, Споменици српски II, 47. И. Руварац, Повесна слова, 110. Ђ. Бошковић, Неколико натписа са зидова средњовековних цркава, Споменик СКА 87 (1938) 10; Б. Ферјанчић, Деспоти, 160 сл. С. Новаковић, Византијски чинови и титуле, 248; К. Јиречек, Историја Срба II, 23; Т. Тарановски, Историја српског правау немањићкој држави I, Београд 1931, 199; Ђ. Сп. Радојичић, Слоуга и ставилац, III међународни конгрес сла- висга, Допуне 3 (1939) 77-78.

ских титула - деспота, севастократора и кесара. Углед великог до-

местика у Византији подигао је Јован Кантакузин. Сходно томе,

узимало се да је велики доместик још увек врховни заповедник

војске. Али положај Кантакузина, касније византијског цара, није

се „заснивао толико на његовој службеној титули колико на њего-

вом доминантном личном утицају. Стари називи губе своју нека-

дашњу садржину".20

У оно време они су више означавали ранг не-

го стварну службу. Занимљиво је да је византијски властелин

Алексије Раул носио назив великог доместика Србије. И овде је

реч о почасној титули без стварне садржине, поготово ако се има у

виду чињеница да се у Српској држави велики војвода налазио ис-

пред великог слуге.

Велики слуга Прибац Хребељановић и велики доместик Србије

Алексије Раул су савременици али не зна се да ли су истовремено

носили поменута звања. Остаје нејасно да ли је реч о истоветним

или различитим титулама. У сваком случају, није доказано да је ве-

лики слуга дослован превод византијског звања. Прибац се у све-

тогорском манастиру Лаври помињао као пинкерн или пехарник,

односно слуга. Слуга је идентичан пехарнику, јер начелствује ви-

ном. Управо такво објашњење налазимо у једном српском рукопи-

су из XIV или XV века.21

Без обзира да ли титула великог слуге ви-

ше одговара рангу великог доместика или пехарника, јасно је да

њен носилац, посебно после проглашења царства, није имао ис-

такнуто место у феудалној хијерархијској лествици. Увођењем нај-

виших византијских звања, титула великог слуге, односно пехар-

ника, уосталом као и ставиоца (видети даље), померена је наниже.

Прибац Хребељановић завршио је каријеру са звањем којим, тако-

рећи, започиње успон моћног Јована Оливера.

Лазарев отац несумњиво је припадао делу дотад непознате власте-

ле коју је Стефан Душан уздигао. Мада је као законити наследник

носио титулу младог краља, Душан је превратом дошао на власт.

Преврат је узроковао измене у феудалној струкгури. Неки великаши

Г. Острогорски, Алексије Раул, велики доместик Србије, Сабрана дела IV, 240. Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, Глас СКА 56 (1922) 17; Ђ. Сп.

Радојичић, Слоуга и стаеилац, 78.

20

21


били су потиснути, али измена се више огледала у уздизању ситног

племства, непознатих властеоских родова којима су припадали и

Хребељановићи. Прибац Хребељановић, видели смо, у хијерархиј-

ској лествици није заузимао високо место али је за верну службу дво-

струко награђен. И његов син доспео је на владарски двор.

Лазар Хребељановић почео је и завршио дворску каријеру као

ставилац. Са овим звањем у савременој дипломатичкој грађи јавља

се само једанпут, јула 1363. Тада се цар Урош сагласио са заменом

поседа између кнеза Војислава и челника Мусе. Као милосници

који су гарантовали извршење уговора, у повељи су забележени

кнез Војислав (!) и ставилац Лазар. Изгледа да је Лазар дуго оба-

вљао ову дворску службу. Мавро Орбин нас обавештава да је Ла-

зар служио цара Стефана, али писцу Краљевства Словена није по-

знато достојанство младог властелина. Похвални спис настао у

славу косовског мученика говори о томе како је цар Душан вели-

ким ставилачким чином украсио Лазара и дао му присну сродницу

за жену. Писац похвалног списа очигледно уздиже звање са којим

је Лазар Хребељановић започео и завршио каријеру дворанина,

али нема разлога да се ови подаци у потпуности одбаце. И посло-

вично опрезни Иларион Руварац сматра да је Лазар био ставилац

још на Душановом двору. Због недостатка извора, оправдано је пи-

тање да ли је Лазар ову службу обављао сам или заједно са Воји-

славом Војиновићем, који је као ставилац забележен 1350, дакле

пред крај Душанове владе. Мало је наговештаја да су ову дворску

титулу носила истовремено два властелина. Никада се у савреме-

ним документима не помињу истовремено два феудалца са титу-

лом ставиоца, што није случај са свим звањима. Недостатак поу-

зданих података о најранијој делатности Лазара Хребељановића

приморава нас да се темељније позабавимо титулом коју је овај

властелин носио на Урошевом, а свакако и на Душановом двору.22

Није спорно порекло овог звања. Поређењем дворских титула на

српском и византијском двору, лако је уочљиво да ставилац највише

одговара византијским дворским титулама доместика столника и

столника (6 боји.еот1ко$ ттр трсоте^гр и 6 ел! тгр трсхле^тр). Међу- Опширније видети у расправи Р. Михаљчића, Ставилац, ИЧ 23 (1976) 5-23.

тим, ставилац и византијски столник нису синоними. Ова звања су

слична, али не и истоветна. После модерног издања Псеудо-Кодина,

приређеног на основу богате рукописне традиције, имамо нешто ја-

снији и потпунији увид у ове византијске дворске титуле.

Испред доместика столника и столника, према ватиканском ру-

копису Псеудо-Кодина, налази се равно двадесет достојанстава.23

И поред развијеног, скоро непогрешивог осећања за рангирање и

исправан хијерархијски редослед код Византинаца, могућа су по-

мерања титула, али измена редоследа није знатније утицала на по-

мерање доместика столника и столника. Њихова дужност сводила

се на церемонијал око царске трпезе. Њима се приближује по ран-

гу знатно виши пехарник а у свечаним тренуцима у церемонијалу

учествовао је и велики доместик.24

Дворска служба доместика

столника и столника исцрпљивала се на свечаним обредима. Неја-

сна је и свакако незнатна њихова улога у политичком животу. Али

царева близина и поверљива служба омогућавали су напредовање.

Међутим, испред столника испречило се више титула до неког зва-

ња са изразитијом политичком функцијом.

Доместик столник и столник су узор српској дворској титули,

али ставилац и столник, нагласили смо, нису истоветни појмови.

Више личности на дворовима јужнословенских владара није

истовремено - додуше извори су оскудни — носило ову титулу.

Ставилац је, према томе, шири појам од столника, јер је при цере-

монијалу обављао службу и столника и доместика столника. Ста-

вилац је на двору Немањића и Котроманића обављао и оне послове

који немају никакву везу са дворским обредом. Краљ Твртко I је, на

пример, поверио подизање светодмитарског дохотка ставиоцу

Твртку Влађевићу. Ни статус ових титула није био исти на срп-

ском и византијском двору. Политичка каријера доместика стол-

23 То су деспот, севастократор и кесар као царске титуле ('А^,1шџаха тог) Р

ХЕОХ), затим паниперсеваст, протовестијар, велики дукс, велики доместик, про-

тостратор, велики логотет, велики стратопедарх, велики примикирије, велики

конетабл, протосеваст, пинкерн, паракимомен великог печата, паракимомен со-

бе, велики бајул, куропалат и протовестијарит. - Ј. Уегреих, РиеисЈо-КосНпоз,

ТгаШ аеа ојрсеа, Раш 1966, 137-138. Ј. Уегреих, РзеиЉ-КоЛпоз, 130, 217-218,

237. 24

22


ника и столника није извесна, а ставиоци су остваривали значаЈне

положаје, брже напредовали. Ставилац, према томе, није верна

копија византијског столника, као што знатно скромнији српски

владарски двор није био верна копија вековима изграђиваног ви-

зантијског двора.

Иларион Руварац покушао је да одреди ранг ставиоца. Увидео је -

а тада је имао на располагању свега три документа - да је ставилац

међу дворским титулама на последњем месту. Данас располажемо ве-

ћим бројем извора који само потврђују Руварчев закључак. Ипак, по-

ложај ставиоца на двору јужнословенских владара у суштини је знат-

но вшни од положаја столника на византијском двору. Једноставно

речено, у малобројном дворском кругу ставилац је ближи владару,

иако је на последњем месту. На двору Котроманића и на двору Нема-

њића пре прогаашења царства ставилац, иако најнижа дворска титу-

ла, спада у узак круг најугпеднијих достојанстава. Угаед ставиоца

опада на царском двору. Пошто се прогаасио за цара, Стефан Душан

уводи царска достојанства деспота, севастократора и кесара, а посто-

јале су и друге високе титуле које носи српска и византијска властела

на територији Српског царства. Према томе, ранг ставиоца у време

царства осетно је нижи него пре 1346, нижи него на двору Котрома-

нића, или пак на двору обласног господара Јована Александра.

О рангу ове титуле посебно нам говоре и властеоски родови из

којих су се регрутовали ставиоци. Преовладало је мишљење да се

ова служба поверавала младим члановима угледних властеоских

породица. Уколико је тачно да су неки властеоски родови из којих је

бирана властела за службу ставиоца били у сродству са владарем,

ипак је приметно да то нису били најкрупнији властеоски родови у

средњовековној Србији и Босни. Међу њима најпознатији био је род

Војиновића, који је, пре средине XIV века, док су Милош и Воји-

слав били ставиоци, дао једног војводу и једног жупана, али моћ

овог рода изразитија је у другој половини XIV века у доба обласних

господара кнеза Војислава и жупана Николе Алтомановића. По

угпеду на Византију, високе титуле, још једанпут наглашавамо, биле

су резервисане за блиске владареве сроднике и властелу из магнат-

ских породица. Ипак, ма како скромна, ова дворска служба омогућа-

вала је ставиоцима да буду ако не увек у средишту збивања а оно

бар на изворима догађаја.

У овом светлу неопходно је да вреднујемо положај Војислава

Војиновића 1350. или Лазара Хребељановића 1363. године. Оба вла-

стелина обављала су ову службу у време када је, прогаашењем цар-

ства и увођењем нових високих достојанстава, ранг ставиоца осет-

но померен наниже, а сходно томе падао је и углед овог звања. На

први поглед изненађује статус касније силних обласних господара.

Војислав Војиновић је први и најмоћнији српски обласни господар,

а Лазара Хребељановића Српска црква је држала за наследника Не-

мањића. Вековима стварана легенда о косовском мученику била је

једна од препрека у разјашњењу овог појма, у разјашњењу ове двор-

ске службе која према новијим схватањима није у складу са касније

створеним угледом њеног носиоца. Да ли је стварни положај Воји-

слава Војиновића 1350. и Лазара Хребељановића 1363. године у

складу са рангом ставиоца у Царству? Извори, додуше малобројни,

не дају никакав наговештај о изузетном положају ове властеле у по-

менутим годинама. Михаило Динић пише да се Војислав „за време

цара Душана није нарочито истакао, јер је у новембру 1350. године

био само ставилац".25

Будући да је Војислав Војиновић још 1333.

као посланик краља Душана примио од Дубровачке општине 2 000

перпера на име светодмитарског дохотка, сасвим је сигурно да сре-

дином XIV века није био млад. Пре би се рекло да је ову службу

обављао ако не у поодмаклим, а оно сигурно у зрелим годинама.

Успон Војислава Војиновића почиње за време цара Уроша. Тада се

његов положај из основе мења.

Као дворанину цара Уроша, Дубровчани су 1362, за време

преговора о миру, поклонили Лазару три свите тканине. Том

приликом кесар Гргур Голубић и логотет Дејан добили су по 100

дуката, али они су - то морамо да нагласимо - директно уче-

ствовали у преговорима. Одређен углед Лазара потврђује његов

помен у функцији милосника. Податак је недоречен, чак помало

противречан. Хумски кнез Војислав Војиновић и челник Муса,

Лазарев зет, договорили су се да замене поседе. За жупу и град

25 М. Динић, О Николи Алгпамановићу, 5.


Део лозе Немањића из манастира Дечана (цртежД. Тодоровића)

Звечан челник Муса је добио жупу и град Брвеник. На овај на-

чин Војислав Војиновић, тада најмоћнији обласни господар (ви-

дети следеће поглавље), заокружио је своју област, а замена, то

се у документу изричито, скоро тенденциозно истиче, извршена

је уз пристанак челника Мусе, а близу је памети коме је више

одговарала. Цар Урош је повељом од 1363. године потврдио за-

мену и за милоснике именовао кнеза Војислава (!) и Лазара ста-

виоца. Милосници су гарантовали извршење правног чина. Ка-

ква је улога Лазара? Да ли је на основу функције милосника мо-

гуће судити о Лазаревом положају и рангу титуле коју је носио?

Пре свега, изненађује да је кнез Војислав Војиновић милосник у

уговору у којем је истовремено заинтересована страна. Напро-

тив, животно заинтересован челник Муса то није већ његов ро-

ђак, ставилац Лазар, са титулом која се у феудалној хијерархиј-

ској лествици налази иза челника. Замена је, нема никакве

сумње, више одговарала кнезу Војиславу него челнику Муси и његовом шураку Лазару.

Довољно је да поменемо стратешки значај Звечана у доба на-

глих и неочекиваних промена. Ма како значајан, чин замене оба-

вљен је само у кругу заинтересованих. Видно је, међутим, да су

уговорне странке у неравноправном положају. Не само зато што

се први јавља као милосник а други не. Неравноправан положај

лако је приметан у самом тексту уговора. Набрајају се само но-

ви поседи челника Мусе, али не и поседи које је у замену добио

Војислав Војиновић. То је садржина повеље челника Мусе. Не-

достаје повеља хумског кнеза. Уколико је постојала, и ова пове-

ља била би интересантна за анализу односа између Војислава

Војиновића, Лазара Хребељановића и челника Мусе. Да ли би

се у повељи издатој кнезу Војиславу набрајали поседи жупе Зве-

чан коју је у замену добио хумски кнез? Мало је вероватна таква

претпоставка, јер у том случају за исти правни чин била би на-

писана два акта ипак различите садржине: један са поседима

жупе Брвеник, а други са поседима жупе Звечан. Вероватнија је

претпоставка да хумском кнезу повеља уопште није издата, јер у

таквој исправи Војислав Војиновић био би сам себи милосник.

Близу памети је да моћном, управо тада најмоћнијем обласном

господару није била потребна гаранција. У таквим односима

остаје отворено питање да ли се улога Лазара Хребељановића

своди на функцију милосника или обичног сведока, и да ли је

углед Лазара био већи од скромне титуле коју је носио? Почетна

дворска титула за време царства иначе померена наниже, распа-

дом државе Немањића још више је губила значај, као што је,

уосталом, био случај и са другим титулама.26

С обзиром на по-

мерање ранга титула у царству, нарочито у време опадања цен-

тралне власти, понекад би требало да двојимо титулу од лично-

сти. Многи великаши са скромним титулама постају самостални

обласни господари. Међутим, да ли је баш неопходно да двоји-

мо титулу ставиоца од личности Војислава Војиновића и Лазара

Део овог поглавља објављен је раније. Стога се не позивамо на изворе и старију литературу. - Р. Михаљчић, Стпавилац, ИЧ 23 (1976) 5-23.


Хребељановића? Пре него што су постали моћни, обласни го -

сподари Војислав Војиновић и Лазар Хребељановић престали

су да обављају ову дворску службу. Био би то истовремено од-

говор на питање да ли су ова два властелина подигла углед ти-

туле ставиоца, као што је, на пример, Јован Кантакузин подигао

углед великог доместика у Византији.

Пре закључења мира у Оногошту 1362. године Дубровачка оп-

штина је рачунала са Лазаревим утицајем на неспособног цара

Уроша. То је неспорно. Али Лазарев углед и стварну снагу не би

требало да прецењујемо. Нема никаквог основа за поређење са већ

осамостаљеним обласним господарима. Речит доказ је повеља у

којој су Војислав Војиновић и Лазар Хребељановић забележени

као милосници. Први је на врхунцу снаге, а Лазарев успон тек по-

чиње. Баш у то време умро је енохијар цара Уроша Дабижив, ина-

че непозната личност. Енохијар или пехарник по рангу је испред

ставиоца. На крају, у оно време обласни господари стварају своје

сопствене дворове. Александар, свакако син деспота Јована Ком-

нина Асена, господар Канине и Валоне, уредио је двор по узору на

Немањиће. Не изоставља ни титулу ставиоца којом је Лазар дуго и

верно служио оба српска цара. Уколико стварна улога Лазара у по-

литичком животу није била у складу са дворском титулом коју је

дуго носио, остаје нејасно зашто цар Урош није наградио свог вер-

ног дворанина. А 1363, када се помиње као ставилац, Лазар није

био тако млад. Имао је око 34 године.

Сама титула ставиоца и када је реч о Војиславу Војиновићу ни-

је обезбеђивала брз успон. И Војислав Војиновић и Лазар Хребе-

љановић постали су обласни господари захваљујући времену и

приликама у којима су живели. Њихов успон резултат је посебног

стања насталог расулом државе Немањића. За време јаке централ-

не власти успон је текао постепено, као што показује пример де-

спота Јована Оливера. Властела са ставилачким чином у мирним

приликама спорије је напредовала.

У СЕНЦИ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА

Хребељановићи су, видели смо, за време царства носили

скромне дворске титуле. Оне су одраз стварног стања у доба ста-

билне власти. Додуше, наступила су немирна времена када се по-

степено напуштало начело легитимитета и нарушавао окоштали

хијерархијски поредак не само звања него и држава. Имајући у

виду славу, углед па и стварни положај који је касније стекао,

дворска служба и ставилачки чин за представнике романтичарске

школе у српској историографији не звучи довољно отмено и убе-

дљиво. Зато се Лазару Хребељановићу приписивала достојнија

служба главног надзорника над државним грађевинама.1 Исто та-

ко, о положају Лазара Хребељановића између 1362. и 1373. годи-

не судило се на основу кнежеве снаге уочи Косовске битке. У ме-

ђувремену је дошло до суштинских унутрашњих промена у Срп-

ској држави и судбоносних сукоба у источном делу Балканског

полуострва.

На двору цара Уроша Лазар Хребељановић остао је до 1363.

или до 1365. године, када је, са одобрењем цара Уроша, за краља и

савладара крунисан Вукашин Мрњавчевић, противник рашке вла-

стеле. И нова титула кнеза посредно указује на то да је Лазар Хре-

бељановић напустио дворску службу. Не зна се тачно од када је но-

сио ово звање. Са њим се први пут јавља тек шест година након ус-

постављања савладарства између цара Уроша и краља Вукашина.2

Личност кнеза Лазара лако је препознати у которском привилегију,

где је забележен као сопге ^агаго, али овај документ није поуздан.3

Р. Михаљчић, Ставшац, 6. К. Јиречек, Историја Срба I, 250, нап. 77. 3 Р. КабИ,

РгИогг га гМгки хгЂвШ I ВозатИћ 1Шта, Кж1 ЈА21Ј 1 (1867) 146-148.

30 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ У СЕНЦИ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА 31

За разлику од дворских звања која се у хијерархијској лествици

ретко померају за време стабилне власти, титула кнеза у средњове-

ковној Србији није довољно одређен ни устаљен појам па, према

томе, није имала ни устаљен ранг. Разнолико је њено значење. Но-

сили су је Страцимир и Мирослав, браћа великог жупана Стефана

Немање. Међутим, у доба развијеног феудализма титула кнеза би-

ла је нижа од кефалије, војводе, понекад и севаста. Звање кнеза

жупског налазимо у једној повељи краља Милутина.4 Тек у време

опадања централне власти враћа се углед овом звању. Узимају га

Новац краља Вукашина, Народни музеј у Београду

обласни господари у старим српским земљама. Са њим је завршио

политичку каријеру Лазарев савременик, моћни Војислав Војино-

вић, господар простране области између Рудника, Косова и при-

морских жупа од Котора до Дубровника и Стона. Међутим, на

основу титуле кнеза тешко је стећи одређенији увид у положај Ла-

зара Хребељановића између 1363. и априла 1371. када је први пут

забележен као кнез. То је најтамнији период његове политичке де-

латности. Али од тада свакако почиње његов лагани успон.

Многи великаши су знатно пре Лазара искористили слабљење

централне власти. Већ 1359, четврте године Урошеве владавине,

осетно се изменила политичка карта Српске државе, али више

спољним нападима него унутрашњим нередима. Пошто је кесар

Прељуб, српски намесник у Тесалији, умро непосредно после Ду-

шана, деспот Нићифор II Орсини освојио је Тесалију и Епир. Поје-

дини намесници из Душановог времена почели су да отказују по-

слушност његовом наследнику и да иступају самостално. Душанов

полубрат Симеон Немањић Палеолог прогласио се за цара и при-

морао младог Уроша да очевину од стрица брани.5 Али властела је

на сабору у Скопљу 1357. године стала на страну Душановог сина.

Сузбијен код Скадра, Симеон је неко време држао само Костур и

околину, а од 1359, после погибије деспота Нићифора II Орсинија,

управљао је Епиром и Тесалијом. Од тада су ове две покрајине,

освојене пред крај Душанове владавине, коначно издвојене из Срп-

ске државе, иако су се налазиле под влашћу Урошевог сродника.

Међутим, два Немањића, Урош и Симеон, нису управљали као са-

владари, што би, будући да су обојица носили највише царско до-

стојанство, према византијским државно-правним схватањима би-

ло могуће, већ као противници.

На државу цара Симеона Немањића наслањала се област наме-

сника из Душановог доба, Радослава Хлапена, који је управљао Бе-

ром и Воденом а коме је цар Симеон, не зна се под којим условима,

препустио и Костур. Радослав Хлапен одржавао је добре односе и

са легитимним српским царем Урошем, тако да није јасно где пре-

стаје утицај једног а где почиње утицај другог Немањића. Боље ре-

чено, њихову немоћ користио је овај великаш да на ничијој земљи

постепено образује самосталну феудалну област.

За разлику од Радослава Хлапена, који је стрпљиво чекао прили-

ку и који је прошао дуг пут од намесника до самосталног обласног

господара, деспот Јован Комнин Асен, брат Душанове жене Јелене,

ни за време Стефана Душана није се мирио са улогом послушног

Ст. Новаковић, Законски споменици, 616. 1оапт$ СапШсигет ех\трега1оп$ НШопагит III, Вогшае 1833, 314.


намесника Канине и Валоне. У време борбе за наследство држао је

страну Душановом полубрату, а не сину, али ни цара Симеона овај

великаш није признао за врховног господара. Он се, у ствари, при-

клонио Млетачкој републици. За Млечане је некадашњи Душанов

намесник био дестгот Авлоне или деспот Романије, док су Жарка,

који је знаке самовоље показивао у Зети и кога су примили за гра-

ђанина Републике св. Марка, ипак и даље сматрали за поданикара-

гиког краља.6

На другом крају Српске државе, у Кучеву и Браничеву, гложила

су се два, по имену непозната властелина. Слабији од њих, пошто

није бшо наде за посредовање и подршку од цара Уроша, обратио

се угарском краљу Лудвигу I. Уз помоћ страних чета, он је поти-

снуо моћнијег противника.7 Победник је припадао роду Растисла-

лића. Пошто су изневерили српског владара, Растислалићи су при-

знали врховну власт Лудвига I, очекујући погодну прилику да и

њему откажу послушност и да на граници двеју држава самостал-

но управљају.

Иако су до 1359. године погранични крајеви изгубљени - неки

чак трајно - још није дошло до потпуног расула Српске државе, ка-

ко се то често неоправдано истицало. Па ни Душанов наследник до

тада не делује потпуно беспомоћно. Делимично га је штитио култ

светородне династије којој је припадао. За тако кратко време,

уосталом, нису могле да дођу до изражаја скромне државничке

способности Душановог наследника. Знатно касније, када су по-

следице расула Српске државе постале очигледне, летописци су

увидели да је наочити Немањић млад смислом. На крају, преко но-

ћи нису уништени црквена организација и државни сабор, повезу-

јуће снаге у Српској држави. Државни сабор у Скопљу, априла

1357, пружио је подршку младом Урошу а на сабору су се решава-

ла и питања појединих баштина; потврђени су и ранији уговори са

Дубровником и Венецијом. Ни сви спољни напади нису успели.

Истина, угарски краљ добио је нове поданике у Кучеву и Браниче-

ву, али продор угарских трупа дубље у унутрашњост Српске држа-

ве завршио се неуспехом. Угарска војска се после неочекиваног

отпора повукла на леву обалу Дунава. На почетку Урошеве влада-

вине српски стрелци су у Серској области сузбили турске најамни-

ке које је предводио Матија Кантакузин, син и савладар цара Јова-

на Кантакузина. Урош је одржавао добре односе са мајком, цари-

цом Јеленом, која је управљала Серском облашћу. Врховна права

младог цара у овој области првих година нису оспоравана. За раз-

лику од извештаја Јована Кантакузина, који говори о макијавели-

стичком ставу мајке према сину, у поузданијој документарној гра-

ђи Урош и Јелена јављају се заједно, а млади цар се бележи на пр-

вом месту.8

Урош није реаговао на догађаје у Епиру и Тесалији на југу и

Кучеву и Браничеву на северу; међутим, акције које је предузи-

мао у Серској области и Зети показују да се није увек препуштао

судбини и збивањима. Али недавно удвостручена Српска држава

била је дретешко бреме за Душановог наследника. За обједиње-

ње етнички, верски и управно разнородних крајева била је неоп-

ходна не само чвршћа рука већ и време. Овом осетљивом и сло-

женом послу Урош свакако није био дорастао. У ствари, личност

владара млада смислом заклањала се иза моћног великаша Воји-

слава Војиновића, првог и најјачег обласног господара у старим

српским земљама.

Војислав Војиновић потомак је старе и угледне властеоске по-

родице. Војин, родоначелник Војиновића, био је војвода за време

краља Стефана Дечанског. Војинови синови - Милош, Алтоман и

Војислав, уживали су поверење Стефана Душана, мада нису сте-

кли високе положаје за његове владавине. Најпре је Милошу а за-

тим Војиславу Душан поверио службу ставиоца на двору. Ову нај-

нижу дворску титулу, која је ипак омогућавала увид у државне по-

слове, Војислав је носио пред крај Душанове владавине када се

многи српски великаши јављају са највишим византијским досто-

јанствима кесара, севастократора и деспота.

После прогаашења царства највише византијске титуле додељене

су, пре свега, намесницима у новоосвојеним крајевима, док властела у

6 АсШ АЊатае II, 28, № 97; 33, № 126. 7 Ј*1ига1опш, Кегит ИаПсагшп зспр1огез XIV, Ме<1к>1ат 1729, 9, сар. 22, 32. Г. Острогорски, Серска област, 4; Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 28-29.


старим српским земљама задржава стара, скромнија звања. Исто та-

ко, у старим српским земљама властела није добијала на управу про-

стране области као, на пример, деспот Симеон и деспот Јован Ком-

нин Асен који су за кратко време, већ на почетку Урошеве владавине,

образовали нове државне творевине. У старим српским земљама, где

је уређење почивало на здравијим основама и где се централна власт

Новац Николе Алтомановића, Историјски музеју Београду

дуже осећала, спорије су се, па и нешто другачије, образовале само-

сталне феудалне области. Великаши су потискивали слабију властелу

и потчињавали кефалије, владареве чиновнике у градовима. На тај

начин се прекидала иначе танка непосредна веза између централне и

локалне власти и сужавала територија под непосредном владаревом

контролом. Иако су самосталне феудалне области спорије настајале у

старим српским земљама, цар Урош је већ 1360, укидајући новоуве-

дене царине, писао Дубровачкој општини да њихови пословни људи

могу слободно да долазе у Зету Балшића, ши у државу кнеза Воји-

слава иуземљу царствами? Уз цареву земљу, дакле, постојале су са-

мосталне области, односно државе. Није у појединостима познато ка-

ко је настала држава Војислава Војиновића. После смрти великог

челника Димитрија Војислав Војиновић је својој области припојио

жупе Дабар, Дрину, Гацко и Рудине.10

Средином 1363. године од чел-

ника Мусе добио је град и жупу Звечан за град и жупу Брвеник. Заме-

на је знатно више одговарала Војиславу Војиновићу, пошто је Звечан

стратешки неупоредиво значајније утврђење. У свом највећем обиму

држава Војислава Војиновића обухватала је крајеве од Рудника,

Дрине и Косова до мора, укључујући приморске жупе између Боке

Которске, Дубровника и Стона. Као хумски кнез Војислав Војиновић

полагао је право на Стон и Пељешац, које је својевремено Стефан

Душан уступио Дубровнику. Због Стона и Пељешца Војислав је и ца-

ра Уроша увукао у рат са градом под Св. Срђем. Додуше, повод за

непријатељства могао се лако наћи и на другој страни. После Задар-

ског мира 1358. године Дубровник је, уместо Венеције, за врховног

господара признао угарског краља, чије су чете, видели смо, током

1359. продрле у унутрашњост Србије, управо до области Војислава

Војиновића. Сукоб са Дубровником могао би се посматрати као на-

ставак непријатељства са Угарском, али овај сукоб је почео из лич-

них интереса. Ускоро се показало да је и наставак сукоба, који је еко-

номски исцрпљивао обе стране, једино одговарао амбицијама срп-

ског обласног господара. Међутим, после првих окршаја било је ја-

сно да овај обострано штетан рат није имао изгледа да доведе до те-

риторијалних промена и проширења државе Војислава Војиновића

на Стон и Пељешац, јер је, поред осталог, дошло до неочекиваних и

неповољних промена у Српској држави.

Од моћног Војислава Војиновића зазирали су Балшићи који су

постали дубровачки грађани и савезници. Иако овај савез током ра-

та није имао практичних последица, он је указао на слабости Срп-

ске државе. Обласни господари нашли су се на различитим страна-

ма, а рат је поделио и приморске градове у Српској држави.

Војислав се, нема сумње, наметнуо неодлучном и несамостал-

ном Урошу, којем је овај обласни господар, можда, био таст.11

Рат

је започео уз наклоност Урошеву, а када је постало очигледно да

10 Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 41, № 113; МопитепШ Ка%изта II, 280. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 78-79.


се због прекида трговине смањује рударска производња, а тиме и

регални приходи, Војислав је ипак својевољно настављао непри-

јатељства, користећи немоћ централне власти. Дубровчани су

стога настојали да дипломатским путем покрену највиђеније лич-

ности у Србији. Писали су или слали посланства патријарху, ца-

Печат краља Вукашина, Хисторијски архив у Дубровнику

рици Јелени, Вукашину. Богато су даривали кесара Гргура Голу-

бића и логотета Дејана, српске посланике који су преговарали о

миру, а рачунали су и на помоћ Урошевог дворанина Лазара. Ав-

густа 1362. мир је закључен у Оногошту (Никшићу). Чињеница

да је Општина тражила посебну повељу о миру од Војислава Во-

јиновића сведочи о снази овог обласног господара. Он је писао

Дубровчанима да су њихови поклисари Никола Соркочевић и

Џиве Николин Гундулић завршили све послове с господином ца-

рем и самном кнезом. И закле се господин цар ија и властела го-

сподина цара, да смо пријатељи Дубровнику и да се зла, која су се

досад чинила међу нама, више не помињу.12 За разлику од цара

12 Р. М1к1о5кћ, МопитепШ ЗегШса, 174.

Симеона Немањића Палеолога и деспота Јована Комнина Асена,

кнез Војислав није прекинуо односе са Урошем. Војислав га спо-

миње на првом месту; одаје му, дакле, дужно поштовање. Они за-

једнички иступају и сарађују, али, рекло би се, пре као равно-

правни учесници него као врховни господар и његов поданик.

Кнез себе не убраја у властелу господина цара.

Приметно је да се у повељи о миру Војислав више не назива

хумским кнезом - звањем са којим је од Дубровчана тражио

Стон и Пељешац - већ кнезом. Он се, несумњиво, свесно одриче

титуле која га је ограничавала на једну област и која је раније, по

сопственој изјави, припадала њему а свакако и његовим прет-

ходницима из породице Војиновића. Изгледа да се Војислав Во-

јиновић ни овом титулом није задовољио. Његов печат није са-

чуван али је на надгробном натпису из манастира Бање код При-

боја забележен као Стефан а зовом велики кнез Воислав све срп-

ске, грчке и поморске земље.п Војислав је први обласни госпо-

дар који је од Немањића присвојио владарски придевак Стефан.

Владарска титула одговарала је снази овог обласног господара.

Велики кнез Стефан Војислав контролисао је највећи део старих

српских земаља. Његов нагли успон прекину-ла је изненадна

смрт септембра 1363.

После смрти великог кнеза Стефана Војислава, до 1363. нај-

моћнијег обласног господара у Српској држави, превласт преузи-

мају браћа Вукашин и Угљеша, у традицији па и историографији

познати као браћа Мрњавчевићи. Делатност и успон Вукашина и

Угљеше везана је за јужне крајеве, пре свега за Македонију. Мавро

Орбин пише да су Мрњавчевићи синови сиромашног властелина и

да их је Стефан Душан много уздигао.н Међутим, за време првог

српског цара браћа заузимају скромне положаје. Средином XIV ве-

ка када, на пример, и у македонским крајевима владареви срод-

ници Дејан и Јован Оливер добијају највиша звања севастокра-

тора, односно деспота. Вукашин је са титулом жупана управљао

В. Петковић, Натписи и записи у старим српским споменицима, Старинар 2 (1923)28. М. Орбин, Краљевство Словена, 49.


околином Прилепа.15

Нешто раније, око 1346, његов млађи брат

Угљеша био је кратко намесник у Требињу и Конавлима.1

Пре него што је 1365. од царице Јелене преузео власт у Серској

држави, Угљеша се несумњиво наметнуо као способан ратник. Он

је, пише Мавро Орбин, водио рат с градом Солуном и дотерао га

дотле да мује морао плаћати данак; и да га није смрт омела, њи-

ме би потпуно загосподарио. Биоје затим у непрекиднам рату с

Турцима који су били на граници његове области, и сваки пут кад

се потпукао с њима, увекје остао победник. Турци су стпога били из-

губили сву снагу и одважносш коју су раније показивали у ратпу.

Услед недостатка поузданих извора нисмо у стању у појединости-

ма да проверимо извештај аутора Краљевстпва Словена, али је са-

свим извесно да је у време опадања централне власти источна гра-

ница била најсигурнија. У томе је свакако одређену улогу имао

Угљеша велики војвода, како се 1358. у једној грчкој повељи ћири-

лицом потписао, врло вероватно, нико други него Вукашинов

брат.18

Женидбом са Јеленом-Јефимијом, ћерком кесара Војихне,

намесника Драме и околине, стекао је подршку угледне личности у

Серској области. Таст и зет загосподарили су читпавим крајем на

граници Романије}9 Подсећамо да је напад турских најамника које

је предводио Матија Кантакузин неславно завршио по сина цара

Јована Кантакузина. Као господар Серске области, Угљеша је нео-

чекивано проширио границу према истоку. Ова чињеница уверава

нас да је он са успехом сузбијао турске пљачкашке упаде.

Најкасније септембра 1365. године Угљеша је од царице Јелене

преузео власт у Серу. Од тада се јавља са титулом деспота, крју му

је, несумњиво, доделио цар Урош. Искусни војсковођа испољио је

државничке способности. Са успехом је водио управне послове, те

је Серска област убрзо организована у чврсту феудалну државу.

Нико од српских великаша пре Маричке битке није остаарио тако

изразиту личну власт као деспот Јован Угљеша. За краткотрајне

Р. Михаљчић, Крај Српског царсшва, 102. ЗборнжКЛ, 360, нап. 51. М. Орбин, Краљевство Словена, 50. Р. 1^етег1е - А. 8о1стеу, Тгои сћаПез, 142-143; Г. Осгрогорски, Серска обпаст, 14. М. Орбин, Краљевство Словена, 44.

владавине (1365-1371) није вршио управне реформе нити мењао

затечене византијске установе, али је на кључне положаје доводио

своје људе, док је ранијим носиоцима власти остављао висока, али

махом почасна звања.20

Мешао се и у црквене послове. Сам је, на

пример, председавао Суду Серске митрополије, који је, по вољи

деспота, повремено решавао и питања световног карактера. То ни-

је сметало енергичном серском господару да сарађује са охрид-

ским архиепископом и да стекне ослонац код светогорских мана-

стира, монашког средишта православља.

Старији Мрњавчевић је дуго, све до поодмаклих година, био у

другом плану. Као да се налазио далеко од кључних догађаја када

је почело опадање централне власти. Међутим, за време српско-ду-

бровачког рата већ је био утицајан моћник, али не и једина одлучу-

јућа особа на српском двору, како се раније тврдило.21

Дубровачки

документи речито говоре о његовој снази, али се из прикупљених

података не види да је одиграо одлучујућу улогу приликом закљу-

чења мира у Оногошту 1362. године. Тек после смрти Војислава

Војиновића Вукашинов положај се из основа мењао. Све је од тада

ишло у прилог породици Мрњавчевић. Највећу феудалну област

није наследила само кнежева удовица Гоислава са малолетним си-

новима већ и кнежев малолетни синовац Никола Алтомановић. Из-

гледа да су некадашњу државу Војислава Војиновића окрњили и

Балшићи приликом освајања Горње Зете. С друге стране, са поли-

тичке сцене нестајали су великаши баш у крајевима где су заснива-

ли своју област. На самом почетку Урошеве владе умро је познати

војсковођа Прељуб. Не зна се тачно када су и како су завршили де-

спот Јован Оливер и севастократор, односно деспот Дејан. О моћи

ових великаша више сведоче задужбине које су подигли у околини

Кратова (манастир Лесново) и Прешева (Архиљевица) него знаци

највиших византијских звања које су носили после проглашења

царства. Њихови наследници нису се снашли у вртлогу неочекива-

них збивања и наглих промена. Мрњавчевићима није било тешко

Г. Острогорски, Серска област, 101. ЗборникКЛ, 360-366; Г. Острогорски, Серска област, 9; Р. Михаљчић, Крај

Српског царства, 77.

20

21

15

1«

19


Град Ужице (цртеж Ф. Каница)

да потисну великог војводу Николу Стањевића који је своју заду-

жбину, манастир Конче, завештао Хиландару а сам обукао мона-

шку ризу.

Истовремено, Мрњавчевићи су брачним везама, опробаним и,

по правилу, успешним начином у средњем веку, стизали до жеље-

ног циља. Они су се ородили са кесаром Војихном, Радославом

Хлапеном, Балшићима, а можда и Влатком Паскачићем, те су и на

тај начин остварили одређен утицај на широком простору од Дра-

ме на истоку, Костура на југу до Зете на западу.22

Браћа су, исто та-

ко, стекла наклоност царице Јелене. Сачувани су примерци зајед-

ничког новца старе царице и Вукашина. Није без значаја чињеница

да се овај новац израђивао у ковници цара Уроша. Напомињемо да

су и Дубровчани истовремено писали старој царици и Вукашину.

Угљеша је с пристанком царице Јелене преузео власт у Серу. У јед-

ној повељи византијског цара Јована V Палеолога, од септембра

1365, он је забележен као вољени нећак преузеишене деспине Срби-

је ... пресрећни деспот Србије, кирЈован Угљеша.23

Свакако, у исто време када је Угљеша добио деспотску титулу и

преузео власт у Серу, његов старији брат Вукашин крунисан је за

српског краља и савладара цара Уроша. Успостављање савладар-

ства између цара Уроша и краља Вукашина мање је изненадило

оновременике него савременике оптерећене неповољном традици-

јом о Мрњавчевићима. Иако је Вукашинов син Марко најпопулар-

нији јунак епског песништва код Јужних Словена, остале Мрњав-

чевиће предање је оцрнило. Они су оптужени за узурпацију, уби-

ство последњег Немањића, расуло Српске државе. Мрњавчевиће

је, према предању, сустигла казна божја у сукобу са Турцима на

Марици, 26. септембра 1371. године. Тамо им се и траг замео. Ни

остаци њихови нису погребени.

Током друге половине XIX века водила се дуга и упорна полеми-

ка између представника критичке и романтичарске школе у српској

Ћерка Радослава Хлапена била је удата за најстаријег Вукашиновог сина Мар-

ка, док је Ђурађ Балшић био ожењен Вукашиновом ћерком Оливером. Свакако да је још раније склопљен брак између Угљеше и Јелене, ћерке кесара Војихне.

Ас1е$ (је СИИапЉг, № 149; Г. Острогорски, Серска област, 7 сл.

23


историографији око смрти цара Уроша. Уроша су, према легенди,

убили Мрњавчевићи. Даљу полемику учинио је беспредметном Чех

Константин Јиречек пошто је утврдио да је последњи Немањић над-

живео краља Вукашина и деспота Јована Угљешу. Међутим, чак и

Јиречек, који је допринео победи критичке мисли у српској истори-

ографији, веровао је да су Мрњавчевићи узурпатори. Тек је Георгије

Острогорски показао неоснованост ове заблуде која се, захваљујући

снази предања, одржала до наших дана.24

Немамо намеру да се по-

ново детаљније враћамо овом питању у тексту где би требало да је

личност кнеза Лазара у средишту пажње. Сходно византијским др-

жавно-правним обичајима, у царству се могла узурпирати само

највиша, царска титула. Остала звања једино је могао да додели

цар. Према томе, узурпатор је био цар Симеон Немањић Палеолог

а Вукашин је са одобрењем Уроша крунисан за краља и уздигнут

за савладара по узору на савладарство између цара Душана и кра-

ља Уроша.25

Мада малобројни, сачувани извори изричито потврђују овај ви-

зантијски државно-правни обичај, од којег се није одступало ни у

средњовековној Србији. Цар и крал, заједнички шаљу посланство у

Дубровник, кују заједнички новац, а у манастиру Псачи осликани

су управо као савладари, Урош са десне, а Вукашин са леве стране,

са знацима царског, односно краљевског достојанства.

Вукашин је стекао сва права савладара на територији целе Срп-

ске државе. Он се потписивао као краљ Срба и Грка.26 Али иза ове

звучне титуле крила се другачија стварност. Слабљење па и одуми-

рање повезујућих државних установа доста је одмакло. У време

успостављања савладарства више, на пример, није било плаћенич-

ке војске. Уосталом, да је централна власт остала неокрњена, цар

свакако не би тражио ослонац у кући Мрњавчевића, боље речено,

ова феудална породица не би успела да се у тој мери наметне по-

следњем Немањићу. Осамостаљени великаши, с друге стране, нису

24 Зборник КЈ\, 341-385; Г. Острогорски, Серска област, 3-19; Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 81-125. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 81-125. Ст. Новаковић, Законски споменици, 509.

олако препуштали оно што су последњих година приграбили. Сам

Вукашин није се много разликовао од осталих обласних господа-

ра. Једина је разлика у томе што се 1365, када је успостављено са-

владарство, легитимним путем борио за оно што је „покривала"

краљевска титула. Укратко, за права савладара требало се избори-

ти. Али браћа Мрњавчевићи имали су још доста необављеног по-

сла у македонским крајевима. Опасност од Турака усредсређивала

је пажњу деспота Јована Угљеше на источну границу где су упра-

во његове војничке и државничке способности дошле до изражаја.

Он је између 1366. и 1369. године освојио источни део византиј-

ског Волерона и проширио Серску област до језера Пору. Тек као

српски краљ, Вукашин је заокружио своју област у Македонији, а

онда јој је придружио и крајеве северно и западно од Шар-плани-

не. Поред Прилепа, под њиховом влашћу нашли су се Скопље и

Призрен, али је као престолни град узео Приштину и држао сву

околну земљу. Изгледа да је запосео и Ново Брдо.27

Чак да ова вест

Мавра Орбина и није тачна, Мрњавчевићи су, избијањем на Косо-

во, угрозили властелу у северним деловима Српске државе.

Али у међувремену ојачала је и рашка властела, пре свих жупан

Никола Алтомановић, потомак познатих феудалних породица Во-

јиновића и Младеновића, односно Бранковића. Према тадашњим

обичајима, Никола је презиме добио по оцу, великом жупану Алто-

ману, који је средином XIV века управљао неким подручјима у око-

лини Дубровника. Успон младог жупана Николе био је муњевит.

Он је циљу хитао пречицом упуштајући се лако, скоро неразумно,

у окршаје. Додуше, Никола Алтомановић се у односу на неке друге

обласне господаре налазио у повољнијем положају, јер му је посао

олакшао његов претходник Војислав Војиновић. Требало је само

обновити његову државу. Већ 1367. године жупан Никола је упра-

вљао Рудником и околином, док је делатност кнегиње Гоиславе,

удовице Војислава Војиновића, у то време више везана за јужне

приморске крајеве. Дубровчани су кнегињи редовно исплаћивали

кумерк солски, а у два наврата, свакако по одобрењу цара Уроша, и

светодмитарски доходак. Политиком попуштања и уступака, М. Орбин, Краљевство Словена, 44, 54.

27


кнегиња Гоислава се одржала пет година (1363-1368), али се мора-

ла повући пред оружјем смелог и амбициозног синовца. Овај поро-

дични сукоб још једанпут је показао немоћ централне власти. Кне-

гиња је уживала наклоност, али не и заштиту српског двора.

Крајем 1368. године жупан Никола Алтомановић управљао је

највећим делом некадашње државе Војислава Војиновића. Избија-

њем на море запретио је Дубровчанима. Као и његов стриц Воји-

слав, Никола Алтомановић је намеравао да освоји Стон и Пеље-

шац. Жупану је пришао и босански властелин Санко Милтеновић,

господар Трусине, Поповог поља и Дабра. Осећајући опасност од

Николе Алтомановића, Дубровчани су Санка упорно одвраћали од

српског обласног господара предочавајући одметнику бана Твртка

да је тријумф тога Николе само привремен и нипошто неће дуго

трајати, докје Босански Банат заиста вечан. Исто тако, Дубров-

чани су почетком 1369. са одређеном намером истицали да два ве-

ликаша нису равноправни савезници, већ да је Санко под влашћу

окупана Николе.2* Упутства посланицима не могу се прихватити

дословно, те су и ове изјаве свакако преувеличане, али и оне не-

сумњиво потврђују нагли успон жупана Николе Алтомановића.

Неупоредиво мање се зна о осталој рашкој властели, посебно о

Лазару Хребељановићу. Пре 1371. године његово име само два пу-

та бележи поуздана дипломатичка грађа — уочи мира у Оногошту

1362. и следеће године, приликом замене поседа између кнеза Во-

јислава Војиновића и челника Мусе. После тога за више година гу-

би му се траг у изворима. Када је успостављено савладарство, ста-

вилац Лазар очигледно није више имао места на српском двору.

Могуће је да се после дугогодишње дворске службе осећао запо-

стављеним. Иако је до последњег тренутка остао веран цару Уро-

шу, Лазар је дворску службу завршио са најнижом титулом. А

1365. године, када је Угљеша добио знаке деспотског достојанства,

а Вукашин крунисан за српског краља, Лазар је имао 36 година.

Истина, остао је у старим српским земљама где се звучне византиј-

ске титуле нису ни додељивале. Наступила су, међутим, времена

када се изненађујућом брзином мењао систем вредности и упорно

нарушавала ранија хијерархијска лествица, тако да носиоци најви-

ших византијских, некада царских звања, губе поседе и ранији

утицај, а с друге стране, неки моћни обласни господари задржавају

стара, скромна звања. За време успостављања савладарства Лазар

не спада ни у прве ни у друге. Он је, по свој прилици, тек тада кре-

нуо путем обласних господара. По цену уступака, одани дворанин

није раније улазио у политичке вртлоге, о чему, поред осталог,

сведочи неповољна замена поседа између Војислава Војиновића и

челникаМусе. Амилосник овој замени, подсећамо, био је ставилац

Лазар, шурак челника Мусе. Иако га је ставилачка служба водила

у средиште збивања, прве велике промене посматрао је са стране.

Зато је касније у сложену политичку игру улазио са искуством. За

разлику од оних обласних господара који су нагло испливали на

површину, али и тако нагло, скоро напрасно, нестајали у политич-

ком вртлогу, Лазарев успон текао је поступно и опрезно. Умере-

ност и искуство помогли су му да се у немирно и варљиво доба ду-

го одржи на политичкој сцени.

Нажалост, ништа одређеније не може се рећи о настанку његове

области. Једино је извесно, и то на основу познијих вести, да се не-

кадашњи Душанов и Урошев дворанин почео да осамостаљује из-

међу области краља Вукашина, области Растислалића, господара

Кучева и Браничева и државе Војислава Војиновића, односно Ни-

коле Алтомановића. Сигурно је, међутим, да се област Лазара Хре-

бељановића није развијала око баштине, али не због тога што је,

судећи према угледу Лазаревих предака, вероватно била мањег

обима, већ због тога што су је рано угрозили Мрњавчевићи. Ако је

веровати Мавру Орбину да је краљ Вукашин освојио Приштину и

Ново Брдо, а нема разлога да се ови подаци одбаце, онда се и Лаза-

рева баштина у близини Новог Брда нашла под непосредном вла-

шћу српског краља.29

У јеку опадања централне власти и ширења

самосталних феудалних држава Косово је постало спорна област

између феудалних моћника. На помолу је био сукоб рашке власте-

ле и Мрњавчевића.

МопитепШ Карлзта IV, 98; М. Динић, О Николи Алтомановићу, прилог I.

29 После Маричке битке кнез Лазар је повратио своју баштину јер је заузео Ново Брдо и Приштину. — М. Орбин, Краљевство Сповена, 54.


Личне успехе Вукашина и Угљеше нису могли да трпе кнез Лазар

и жупан Никола Алтомановић, после њих први великаши у Рашкој.

Зато одлучише међу собом да их понизе и подрежу крила њиховој

охолости. С тим циљем приђоше цару Урошу подстичући га на све

могуће начине против поменуте браће. Ина крају гаубедише дауђе

с њгша у савез против речене браће, обећавајући да ће све што гш

одузму припасти цару Урошу, за кога ће се они заложити да поново

добије очинско краљевство.

Припремивши, дакле, моћну војску, пођоше да нападну краља Ву-

кашина и Угљешу. Ови распоредише своју војску и сусретоше се с

непријатељем на Косову пољу. Кад се ту заметнула битка, кнез Ла-

зар се повуче са својим четама и побеже. Никола Алтомановић,

пак, који се хтео борити, беше поражен, његови људи поубијани, те

се и самједвауспео спасити. Цар Урош бешеухваћен жив с неколи-

цином властеле свога двора док су други били поубијани. Међу њима

беше Никола Бућа, протовестијар цара Стефана Душана, који

славно паде бранећи свога господара.30 Мавро Орбин, аутор ових

вести, на другом месту наводи и годину сукоба. Такав је био крај

краља Вукашина, који се за читавог живота показивао пријатељ

Дубровчана, с тим што се 1369. године расрдио на њих због цара

Уроша, верујући да су га они подстакли да дигне оружје против ње-

га. Стога припремијаку војску да пође против Дубровчана. Мада су

Дубровчани покушали све путеве и начине да га одобровоље, он се

иггак није оканио овога подухвата све док није дошао к њему Влахо

Вука Бобаљевића.гх

Већ смо раније опширно анализирали Орбинов извештај о суда-

ру српских феудалних моћника на Косову, али ни у овој студији,

посвећеној кнезу Лазару, не може се заобићи. И овом приликом

обавезни смо да, бар укратко, укажемо на чињенице које су за и

против Орбинових вести. Оне су у историографији, доскора, уна-

пред, а чини се и олако одбациване. Михаилу Динићу, на пример,

који је подацима дипломатичке грађе сам потврдио више вести

Мавра Орбина, овај текст није уливао ни најмање поверења: „Ису-

више легендарно звучи ова прича о Лазаревом издајству на Косову

и његовом савезу са крвним непријатељем Алтомановићем, да би-

смо јој могли, без ослонца у другим изворима, поклонити и најма-

ње вере."32

Пре Михаила Динића у вести о сукобу српских велика-

ша на Косову посумњали су Иларион Руварац и Константин Јире-

чек. Пошто се уверио да податак о Николи Бући није тачан, Јире-

чек је Орбиново казивање сместио у приче без историјске подлоге.

Орбиново казивање одбацивало се и стога што се сумњало у добре

односе цара Уроша и жупана Николе. Нажалост, проверу овог ка-

Новац кнеза Лазара (цртеж Д. Тодоровића)

зивања отежава околност што су за период од 1368/69. до 1378. из-

губљени записници већа, основне серије Дубровачког архива.

Никола Бућа, протовестијар на српском двору, умро је пре цара

Душана те, према томе, није могао да служи Душановог наследни-

ка. Али, службу на српском двору продужио је други члан которске

породице Бућа. Цар Урош је Трипуну Миховиловом Бући и Басету

30

31 М. Орбин, Краљевство Словена, 50.

Исто, 53.

32 33 М. Динић, О Николи Алтомановићу, 21. И. Руварац, О кнезу Лазару, 89-90; ЗборникКЛ, 375.


.34,

Баринчелу Биволичићу априла 1357. поклонио острво Мљет. Мо-

гуће је да се „вест о погибији једног Буће у царској служби везала

за Николу Бућу који је умро много раније. То не би био једини та-

кав случај код Орбина", пише Сима Ћирковић који је први указао

„на озбиљне моменте због којих се Орбиново казивање не може

олако одбити".35

Орбин је, исто тако, управо у вези са извештајем

о косовском сукобу заменио Мишу са Влахом Бобаљевићем.36

Према упутству Добровачке општине поклисару Павлу Ђорђе-

вићу, сазнајемо да су Мрњавчевићи и њихови пријатељи Балшићи

јуна 1371. године спремали под Скадром поход на жупана Николу

Алтомановића.37

Нажалост, услед недостатка извора, није сигурно

да ли је ово наставак непријатељства из 1369. године, о којем нас

једино обавештава Орбин. Ипак, савремени подаци углавном по-

тврђују поделу снага у Српској држави о којој говори аутор Кра-

љевства Словена.

Пре свега, неоправдане су сумње у добре односе цара Уроша и

жупана Николе. Млади жупан није раскинуо са врховним господа-

рем. Зато није ни било потребе, јер му немоћни цар очигледно није

сметао. Зна се да су и један и други настојали да помогну Котору

који су угрожавали Балшићи, рођаци Мрњавчевића. Жупан Никола

подигао је мајци споменику дане цара Уроша.г% Из ових података,

искључујући Орбиново казивање о сукобу на Косову, могло би се

закључити да жупан одаје дужно поштовање цару, а када им се ин-

тереси поклапају, као у случају угроженог Котора, јединствено

иступају. Ипак, неке савремене вести на први поглед доводе у не-

доумицу став жупана према цару Урошу. Дубровчани су, наиме,

априла 1371. године истицали да им је Никола Алтомановић тра-

жио 6 000 дуката на име светодмитарског дохотка. Уколико је тач-

на, ова чињеница сведочила би да је жупан окренуо леђа цару Уро-

Р. МШозгсћ, МопитепШ 8егМса, 155-156.

С. Ћирковић, Коментари и изеори, 313. Међу поклисарима које је Дубровачка општина упутила краљу Вукашину нала- зио се Мише, а не Влахо Бобаљевић. - Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1,116,

№ 122. Ј. Тадић, Писма иупутства, 231-232, № 221. Л>. Стојановић, Записи и натписи I, 45, № 136.

шу, јер је у питању био владарски трибут. Међутим, Општина је

жупаново потраживање од 6 000 дуката из разумљивих разлога

приказивала као потраживање светодмитарског дохотка, како би

код савременика створила утисак да овај обласни господар, са ко-

јим су ратовали, посеже и за овим владарским правом. Ми смо по-

казали да је Никола Алтомановић ратовао против Дубровчана због

Хумске земље а не због 2 000 перпера годишње.39

Уосталом, све-

тодмитарски доходак, свакако са Урошевим одобрењем, примали

су повремено и жупанови претходници кнез Војислав Војиновић и

кнегиња Гоислава. Према томе, није вероватно да је трибут који су

Дубровчани још од 1268. године плаћали српским владарима до-

вео до спора између цара Уроша и жупана Николе.

И односи између жупана Николе и кнеза Лазара осветљавају

Орбиново казивање о сукобу српских великаша 1369. године. Не-

спорна је чињеница да су кнез Лазар и жупан Никола међусобно

ратовали, те се оправдано поставља питање да ли су крвни непри-

јатељи могли да иступају заједнички као савезници. Али, исто та-

ко, поставља се питање када почиње њихов сукоб. До 1369. годи-

не самоуверени и једва пунолетни жупан није стигао да се завади

са кнезом Лазаром. Уосталом, тренутно су имали заједничког

противника који их је обојицу угрожавао на Косову, а Лазар је из-

губио чак и баштину. Није искључена могућност да њихово не-

пријатељство датира управо од 1369, тачније од сукоба на Косову.

Следеће године Рудник, најзначајније рударско средиште Николе

Алтомановића, нашао се под влашћу кнеза Лазара. Није ли то би-

ла последица жупановог пораза на Косову? Од тада непријатељ-

ства двојице обласних господара не престају све до ослепљења

Николе Алтомановића.

Сачувани, али недовољни и непотпуни подаци дипломатичке

грађе у складу су са местом и временом сукоба српских обласних

господара о којем нас обавештава Орбин. Код Прилепца, близу

Новог Брда, налазила се баштина Хребељановића а у Дреници ба-

штина Бранковића. Још 1363. године Војислав Војиновић, стриц

Николе Алтомановића, добио је, заменом, Звечан. Када је краљ Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 153, 237-238.

3

4

35 36

37

38

39


Вукашин заузео Приштину и Ново Брдо, Косово је постало прете-

сно за српске великаше.

Уколико се прихвати Орбиново казивање, до сукоба на Косову

дошло је пре априла 1370. године, када је краљ Вукашин, незави-

сно од цара Уроша, издао Дубровчанима повељу о повластацама.

Терминус апге циет могуће је померити до децембра 1369, када је

Општина упутила поклисаре краљу. Веома мало је вероватно да се

сукоб одиграо пре краја 1368. године, пошто је жупан Никола тек

октобра исте године потиснуо кнегињу Гоиславу.

Вукашиново самостално потврђивање повластица Дубровчани-

ма, поред живог цара Уроша, иде у прилог веродостојности Орбино-

ве вести о савезу рашке властеле и цара Уроша против Мрњавчеви-

ћа. Савладари су се разишли бар неколико година раније. Јуна 1367,

дакле око две године након успостављања савладарства, краљ се сам

обраћа Дубровчанима. Сама чињеница не разјашњава односе савла-

дара, али већ следеће године цар Урош је писао у Венецију да се од

њега одметнуо Ђурађ Балшић, који је, подсећамо, био ожењен Оли-

вером, ћерком краља Вукашина.40

Да није дошло до разлаза савлада-

ра, тешко би било објаснити зашто се Дубровчани за потврду трго-

вачких повластица обраћају само краљу Вукашину који је у помену-

тој повељи забележен као господар земљи српској и Грком и запад-

тш странама.*1 Нису ли се Дубровчани тада обраћали победнику

над савезом рашке властеле и Уроша?

Услед недостатка извора, Орбиново казивање о догађајима из

1369. године не може се у свим појединостима ни пратити а ка-

моли са сигурношћу потврдити. Међутим, у целини узето, оно

очигледно није легенда без историјске подлоге, а још мање плод

пишчеве маште. Текст о сукобу српских моћника на Косову није

измишљен. Да је реч о Орбиновој конструкцији, писац би жупа-

на Николу приказао у неповољном светлу. Дубровчани су га по

злу памтили. По шиховој оцени жупан је био најгори међу ра-

шким баронима, који су иначе сви лажни и заеидљиви (ЈаШ е/

2 Сам Орбин на другом месту пише да је Никола Алтома-

новић отимач Рашког Краљевства, дрзак, непостојан, вероло-

ман.43 Једино му признаје спретност на оружју и храброст у бор-

би. Насупрот Николи Алтомановићу, кнеза Лазара Дубровчани

су сачували у лепој успомени (1а бопа тетоНа <Ле11о 111ш1го

ргтсгре, та§тј1со Уоз(го расЈге), и то су предочавали његовом

сину деспоту Стефану Лазаревићу три деценије после кнежеве

погибије.44

Исто тако, и Орбин више пута у Краљевству Слове-

на уздиже кнеза Лазара.

На крају, са Орбиновим текстом о сукобу на Косову у складу су

подаци који сведоче о тренутној снази најмоћнијих великаша. Без

двоумљења, краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша су испред свих.

Моћ Николе Алтомановића заснива се на држави коју је створио

кнез Војислав Војиновић а у којој је, истина, после смрти кнеза Во-

јислава било трзавица, али не сме се губити из вида чињеница да је

млади жупан, чинећи уступке католичкој цркви на делу своје тери-

торије, имао снажну подршку у Угарској. Овом подршком дели-

мично се објашњава и његов муњевит успон. Крајем седме децени-

је XIV века Лазар се очигледно није могао мерити са наведеним об-

ласним господарима. О томе посредно сведочи непостојање њего-

вог имена у изворима. У ствари, од 1362. до 1371. године Лазар се

уопште не помиње у дубровачким документима. Додуше, између

1368. и 1378. године изгубљене су књиге записника већа, основне

серије Дубровачког архива. Али књиге других серија - пре свега

серија насталих из пословних односа - „покривају" критичну де-

ценију, а у њима се, од 1371, додуше не тако често, бележило име

српског обласног господара. Исто тако, Лазар Хребељановић се ду-

го не јавља ни у домаћим савременим изворима. Штавише, овде је

празнина упечатљивија а временски размак осетнији (видети табе-

лу бр. I). Свакако, то није случајно. Запаженија политичка делат-

ност оставила би трага у документима. Прва сачувана повеља кне-

за Лазара настала је 1375/76. године. Готово деценију и по раније, у

* §. ЦШ6, ЊНпе IV, 93-94, 95-96; ЗборникКЛ, 371, нап. 87. Р. МЦс1о51сћ, МопитепШ бегМса, 180.

42

43 44

МопитепШ Ка^шта IV, 107-109, 115; М. Динић, О Николи Алтомановићу, 31.

М. Орбин, Краљевство Словена, 57, 58. ЗборникКЛ, 364, нап. 62.


време док је Лазар служио цара Уроша као ставилац, Војислав Во-

јиновић је имао своју канцеларију и издавао исправе. Августа

1362. године у два наврата писао је Дубровчанима, а повељу о ми-

ру обећао је да ће накнадно оверити јер му печат није био при руци

— да знате отиде ми печат напред.45 Војислава Војиновића следи-

ли су и други обласни господари.

Будући да је уредио двор по узору на Немањиће, не изненађује

онда што је Александар, господар Канине и Валоне, држао канце-

лара. Септембра 1368. године писао је логотет Ђурица по речгша

господина Александра, док је логотет Дејан служио жупана Нико-

лу Алтомановића.46

Сви ови показатељи упућују на закључак да се

Лазар Хребељановић више година налазио у сенци обласних го-

сподара.

БОРБА ЗА БАШТИНУ НЕМАЊИЋА

Главна грана владарског рода Немањића изумрла је у години

Маричке битке. Ова два догађаја помињемо заједно јер се само

временски подударају. Њихове последице не могу да се пореде.

Док је марички слом 26. септембра 1371. године с правом оцењен

као најсудбоноснији догађај балканске прошлости пре пада Цари-

града 1453, смрт цара Уроша савременици нису доживели као по-

литички догађај. То се осећа у запису старца Исаије, потресном

тексту о последицама Маричке битке: Уто време и српске господе

седми, мислим, род крај прими.' Талентовани српски књижевник

чак и не спомиње Урошево име. Далеко је значајнија чињеница да

је то био крај двовековног владарског рода. Урошева смрт, уоста-

лом, није довела ни до какве промене. Последњих година своје

владавине цар неограничених права али скромних могућности

остао је без власти и части. Не много времена након успостављања

савладарства (1365), цар Урош и краљ Вукашин кренули су разли-

читим путевима. Тиме је Урош изгубио подршку браће Мрњавче-

вића, најмоћнијих великаша на територији Царства и по свој при-

лици нашао прибежиште код рашке властеле. Последње две пове-

ље цар је 1366. године издао манастиру Хиландару, а априла 1370,

видели смо, краљ Вукашин сам потврђује повластице Дубровчани-

ма. Штавише, Мрњавчевићи су се наметнули као нова владарска

династија, јер је пре Маричке битке најстарији Вукашинов син

Марко проглашен за младог краља. Будући да је Урош био безде-

тан, Српска држава, која, додуше, као јединствена целина није по-

стојала, први пут после два столећа добила је престолонаследника

45

46 Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1, 102-103, № 11; 643-634, № 618. Исто, 114-115, № 119; 115, № 120; 116, № 121. Ђ. Сп. Радојичић, Развојнилук, 163.

54 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ БОРБА ЗА БАШТИНУ НЕМАЊИЋА 55

ЦарДушан (цртеж А. Дерока)

из новог владарског рода Мрњавчевића. Према томе, Урошева

смрт остала је без практичних последица, али је образоване савре-

менике узнемиравало сазнање да је нестанком последњег Немањи-

ћа изумрла светородна династија. Завладао је страх да је то после-

дица казне божје, да је то крај харизме који је наговештавао и крај

Српске државе. У доста оштром виду поставило се питање наслеђа

баштине Немањића, али и продужења светородне лозе. Стварно

наслеђе баштине Немањића и продужење светородне лозе су два

слична али не истоветна појма. О наслеђе баштине Немањића гра-

били су се обласни господари, а о продужењу светородне лозе

старали се црква и образовани савременици. Тражила се личност

посебних врлина достојна божје благодети коју су завредили први

Немањићи. Састављачи култних списа, летописа и родослова ви-

дели су је у кнезу Лазару, односно косовском мученику. Патријарх

Данило пише да је Лазар као младић доспео на двор Стефана Ду-

шана који га је држао за сина, дао му сродницу за жену и прорекао

да ће владати српским земљама. Кнез Лазар се иза великих и благо-

частивих краљева и царева српских назва господар и владалац над

свим Србима.2 Аутор житија кнеза Лазара сведочи да је Лазар по-

стао самодржац Срба пошто је благословен од архијерејевих ру-

ку, свештенства и сабора српског.3 После свих ових начелство је

примио благочастиви кнез Лазар. Он није потомак Немањића -

признаје по имену непознати аутор Житија и начелства кнеза Ла-

зара, али и његова жена од племена поменутих царева.4 Житије и

начелство кнеза Лазара, заједно са овим вестима, унето је у групу

старијих летописа од којих се Пећки и Студенички летопис завр-

шавају преносом Лазаревих моштију из Приштине у Раваницу.5

Природно, и многи млађи летописци бележе да кнез Лазар прими

начелство српско или скиптар српски или једноставно бист го-

сподин Србљем.6 Састављачи родослова пак упињу се да продуже

светородну лозу истичући да кнежева жена Милица води порекло

од Немањиног сина Вукана.

Ст. Новаковић, Косоески мученик, 391; В. Ћоровић, Силуан иДанило II, 86. 1 Ст. Новаковић, Нешто о кнезуЛазару, Гласник СУД 21 (1867) 159-160.

Љ. Стојановић, Родослови илетописи, 85-87. Из ове, старије групе летописа Цетињски летопис се продужује, док се Копо- рињски летопис завршава Маричком битком. - Љ. Стојановић, Родослови и ле- тописи, 84, 98-99, 100-101. 6 Љ.

Стојановић, Родослови и летописи, 209.


Прихватајући ове податке, већина истраживача једино је у Ла-

зару видела наследника Немањића. Чак и Иларион Руварац, осни-

вач критичке мисли у српској историографији, пише да је Лазар

после смрти цара Уроша примио „начелство српско".7 Пре готово

сто година, када је писао монографију О кнезу Лазару, Руварац је

располагао са мало података а, с друге стране, једва се шта знало о

осталим обласним господарима. Недавно је о кнезу Лазару као на-

следнику Немањића са некритичким заносом писао Владимир Мо-

шин, заобилазећи новије истраживачке резултате, пре свега радове

Константина Јиречека, Михаила Динића, Георгија Острогорског и

Симе Ћирковића.8

Тешко се може бранити становиште да је кнез Лазар једини на-

следник Немањића, још теже да је начелство српско примио непо-

средно после смрти цара Уроша. Пођимо, пре свега, од циљева и на-

мене наведених списа. Иако родослови настају управо због наслеђа

баштине Немањића, Лазарев брак са Милицом у родословима Лаза-

ревића и Бранковића само је спона која повезује нове владарске ро-

дове са светородном династијом. С друге стране, ауторе култних

списа о кнезу Лазару - то су угпавном црквена лица - више интере-

сује косовски мученик и образложење његове канонизације него

кнежева државничка делатност. Ови аутори су све подредили обја-

шњењу канонизације, која је, с обзиром на кнежево порекло, дело-

вала као изузетак. Наиме, до тада су из редова мирјана у светитеље

уврштавани само Немањићи. Лазар је стога морао бити њихов до-

стојан усвојеник, имати исте врлине као најистакнутији представни-

ци светородне династије, па и више од тога. Није случајно што се у

култним, похвалним списима највише пажње посвећује кнежевом

мученичком крају, кључном моменту који је довео до његове кано-

низације. Подсећамо да је од Немањића једино Стефану Дечанском

установљен култ великомученика и то само у једном од два житија

која су му посвећена. Дакле, Лазар је тек као мученик, после поги-

И. Руварац, О кнезу Лсвару, 26. В. Мошин, Кнез Лазар самодржац, Багдала 13 (јун-јул 1971) 5-13; Самодр-жавни Стефан кнез Лазар и традиција немањићког суверенитета од Марице до Косова, О кнезу Лазару, 13-43.

бије на Косову, изједначен са Немањићима и проглашен за светите-

ља. Није ли тек тада завредио харизму коју су стекли Немањићи?

Сходно томе, његово начелство српско требало би пре свега схва-

тити као жељу да се продужи сеетородна лоза а не као устоличење

на српском престолу децембра 1371. На то делимично упућује и чи-

њеница да су сви наведени списи настали после Косовске битке, би-

ло у славу косовског мученика било због политичких потреба кне-

жевих наследника. Вести о кнезу као једином стварном наследнику

Немањића доводе се, дакле, у питање због сазнања о намени и ци-

љевима култних списа и родослова. У сваком случају, ове вести ни-

су у складу са савременим подацима, па ни са сачуваним исправама

које је издавао кнез Лазар. Док су средњовековни списатељи, сведо-

ци тешких времена која су наговештавала коначан крај остатака

Српске државе, настојали да увере и себе и савременике како све-

тородна лоза није искорењена, због наслеђа баштине Немањића

међусобно су се и даље крвили српски великаши.

Формално-правно Српска држава није остала без владара. Имала

га је у личности Марка, најпознатијег јунака епске поезије код Ју-

жних Словена. Марков отац Вукашин био је законити српски краљ

и савладар цару Урошу, а Марко је пре Маричке битке проглашен за

младог краља. Од времена Стефана Драгутина титулу младог краља

носили су престолонаследници у Српској држави. Пошто цар Урош

није имао порода, престолонаследник је постао најстарији син Уро-

шевог савладара Вукашина. Сходно томе, Марко је после Маричке

битке наследио оца те, према томе, преузео његову улогу савладара,

док је после смрти цара Уроша, 2. или 4. децембра 1371, остао једи-

ни законити српски владар. Присталице легитимитета у томе не би

могли ништа оспорити. Међутим, одавно се из темеља пољуљао си-

стем законитости. Ништа није вредело што се Вукашинов син у ме-

ђувремену крунисао за краља.9 Краљевска круна у поседу великаша

који није припадао светородној династији ништа није представља-

ла у очима Маркових савременика. Без подршке моћног оца и стри-

ца, круна му је једино служила као украс. Није чак вероватно да се

Марко од 26. септембра до почетка децембра 1371, када је формал-

В. Ђурић, Три догађаја, 87-97.


но-правно преузео улогу савладара, уопште састао а камоли исту-

пао са царем Урошем. Штавише, краља Марка који је, не зна се тач-

но када, признао турску власт, потисли су други обласни господари

и са великог дела територије којом је уистину владао његов отац. У

источној Македонији образовали су област браћа Драгаши, за При-

зрен су се отимали Балшићи и жупан Никола Алтомановић, Ново

Брдо повратио је кнез Лазар, Скопље је 1377. заузео Вук Бранковић,

а у Охриду се осамосталио жупан Андрија Гропа. Са браћом и мај-

ком краљ Марко је управљао узаном територијом у западној Маке-

донији где је постепено са политичке сцене силазио владарски род

Мрњавчевића.

Према средњовековним мерилима, на наслеђе баштине Немањи-

ћа имала је право и бочна линија светородне династије. Били су то

Немањићи Палеолози - цар Симеон Урош Палеолог и његов син

цар Јован Урош, уз Душановог сина Уроша једини мушки потомци

двовековног владарског рода. Својевремено је Стефан Душан свог

полубрата Симеона, природно, после сина Уроша означио као могу-

ћег наследника.10

Симеон се, видели смо, прогласио за цара, истакао

своје претензије на српски престо, али се државни сабор у Скопљу

определио за Душановог сина Уроша. Поразом код Скадра Симео-

ново политичко деловање било је усмерено на јужне крајеве Српске

државе. Некадашњи Душанов намесник имао је среће, јер је августа

1359. деспот Нићифор II Орсини у бици код Ахелоја изгубио власт

и живот. Мора се, међутим, признати да је Симеон знао да се прила-

годи повлашћеном слоју у Епиру и Тесалији. Слоју повлашћених

после бурних времена било је доста промена, а за промене Симеон

није имао ни жеље ни способности. Он је несумњиво уживао подр-

шку локалне цркве. За царевање благочастивог нашег цара госпо-

дина Сгшеона Палеолога и самодршца Ромеја, Србије и Романије

Уроша, живописан је метеорски манастир Сретења.11

По оцу Нема-

њић, по мајци Палеолог, Симеон је своју власт заснивао на двостру-

кој основи, природно, задржавајући затечене византијске установе.

10 Р. М1к1о51сћ, МопитепШ ЗегИса, 116, № 99. М. 1,а5капб, Оеих сЋаПез Је Јеап ГЈгоз, Јегтег ШтапШе (по\етЂгеИ72, тсНс- НопХЈ), ВугапИоп 25-27 (1955-1957) 283.

Краљ Марко (цртпеж А. Дерока)

Од Немањића је преузео име Урош, које је као и придевак Стефан с

временом стекло владарско обележје чланова светпородне династи-

је, али у хеленизованим крајевима у којима је владао Симеон је


Плоча са припрате кнеза Лазара у Хиландару.

Утиткомрељефу израђенје двоглави орао који припада

владарском роду Немањића


увек истицао да је Палеолог. Иако се потписивао као самодржац

Ромеја и Срба и целе Албаније Урош Палеолог}1 његова стварна

власт се сужавала. Умро је можда исте године када и његов синовац

и љути противник цар Урош. Симеона је са царском титулом насле-

дио син и савладар Јован Урош Палеолог (око 1371-1373) који се

ускоро повукао у манастир и не помишљајући да се укључи у борбу

за наслеђе баштине Немањића. Уосталом, у старим српским земља-

ма нико озбиљно није рачунао на бочну грану династије Немањића.

Она је готово била заборављена. Српски летописци су Немањиће

Палеологе ожалили као изгнанике.

Очигледно без икаквих политичких амбиција, цар Јован Урош

Палеолог рано је обукао монашку ризу. Последњи Немањић из боч-

не линије светородне династије завршио је као монах Јоасаф

1422/23, или на Атосу у грчком манастиру Ватопеду или у метеор-

ским манастирима које је штедро даривао. Насупрот Јовану Урошу,

који је бежао од стварности, монашка риза није сметала Душановој

Парапетне плоче са припрате кнеза Лазара у Хиландару

сестри Теодори-Евдокији да се назива царицом српском. Заповешћу

господара превисоке царице српске кира Евдокије и господина Ко-

стадина, манастир Хиландар добио је архиљевачко властелин- А. Соловјев - В. Мошин, Грчке повеље, 102-103.

61

12


ство.13

Будући да је била жена деспота, Теодора-Евдокија имала је

право на најзвучније звање. Изгледа да се на почасном звању нису

завршавале амбиције Душанове сестре. Она се после смрти цара

Уроша и Урошеве мајке царице Јелене-Јелисавете осећала као

српска владарка.14

Кућа Драгаша имала је још једног деспота у

личности Теодориног и Дејановог сина Јована. Знаке деспотског

достојанства Јован је добио од цара Уроша. Међутим, Јованов

Део северне фасаде спољне припрате цркве у Хиландару

млађи брат Константин остао је без икакве титуле, али то није сме-

тало Византинцима да га називају господарем Србије.15 Заиста, по-

сле смрти цара Уроша и замонашења Јована Уроша Палеолога, све-

тородној династији остала је најближа кућа Драгаша. С те стране

Ст. Новаковић, Законски споменици, 448. 14

Ђ. Сп. Радојичић, Архивист 2 (1952) 72. Удајом своје ћерке Јелене за Манојла II Палеолога, господин Константин Дра-

гаш стекао је углед у Византији. У повељи од октобра 1395. ћерка и зет га спо-

мињу као славног господара Србије, а као господар Србије Константин Драгаш

ословљава се и у византијским црквеним споменицима. - Р. Михаљчић, Крај

Српског царства, 226.

гледано, ова феудална породица иступала је у границама устаљених

норми и обичаја у време када су многи феудални господари безоб-

зирно нарушавали легитимитет. Међутим, изван источне Македо-

није, где су после Маричке битке образовали област, Драгаше нико

није признавао. Штавише, ова феудална породица била је примора-

на да ггризна врховну власт султана, а 17. маја 1395. године Кон-

стантин Драгаш погинуо је на Ровинама као турски вазал.

На наслеђе баштине Немањића полагао је право босански бан

Твртко, али пред њим се испречила тешко премостива препрека -

жупан Никола Алтомановић. Необично храбар и амбициозан, жу-

пан Никола је угрожавао околне области а често младалачким, не-

промишљеним потезима на свим странама стицао непријатеље.

Стога босанском владару није било тешко да против Николе Алто-

мановића пронађе савезнике. Пре свих као савезник нудио му се

кнез Лазар, и сам угрожен од младог жупана.

Сломом браће Мрњавчевића на Марици жупан Никола Алто-

мановић постао је најсилнији господар на територији подељене

Српске државе. Краткотрајну кризу у коју је упао две године ра-

није Никола Алтомановић је без тешкоћа пребродио ослањајући

се на Угарску. Међутим, тек после погибије краља Вукашина и

деспота Јована Угљеше жупан је од челника Милоша Повића по-

вратио Звечан, а од кнеза Лазара Рудник.16

Мавро Орбин пише да

је жупан од Вукашинових синова заузео читаву област која се

граничила са његовим земљама, али ова вест аутора Краљевства

Словена не може се контролисати савременим подацима.17

Изгле-

да да су жупана предухитрили Балшићи који су својим рођацима

Мрњавчевићима отели Призрен, док им је кнез Лазар узео При-

штину и Ново Брдо као и многа друга места.п Међутим, ни нај-

новија „деоба" није битно пореметила односе снага у старим срп-

ским земљама. Већ и тиме што је објединио државу кнеза Воји-

слава Војиновића, жупан Никола се после Маричке битке уздигао

16 М. Динић, О Николи Алтомановићу, 23.

М. Орбин, Краљевство Словена, 54. Исто,

54. 18


изнад осталих српских великаша.19

Као најмоћнији обласни го-

сподар приморао је Дубровачку општину да му исплаћује светод-

митарски доходак.

Од својих претходника жупан Никола Алтомановић наследио је

право на приход од продаје соли, тзв. кумерк солски. Додуше, и

кнезу Војиславу Војиновићу и кнегињи Гоислави цар Урош је по-

времено уступао светодмитарски доходак, али су се после смрти

последњег Немањића два владарска трибута стекла у рукама јед-

ног обласног господара који је управљао највећим делом старих

српских земаља. Изнуђена или не, исплата владарских трибута жу-

пану Николи Алтомановићу слика је стварних односа снага у по-

дељеној Српској држави. Али жупан Никола се ни тиме није задо-

вољио. Он је настојао да поврати онај део Хума који се више деце-

нија налазио у оквиру Дубровачке општине и Босанског баната.

Дубровчани су за свој део Хума - Стон и Пељешац - још од почет-

ка владавине Стефана Душана редовно исплаћивали стонски три-

бут од по 500 перпера српским и босанским владарима. Због хум-

ских земаља Никола Алтомановић је непромишљено ступио у са-

вез са Млетачком републиком и доскорашњим противницима Бал-

шићима. Савезници су се спремали да нападну Дубровник и Ко-

тор. Уколико би напад успео, Венеција је Балшићима обећала Ко-

тор и Драч, а Николи Алтомановићу Стон и Пељешац. Сазнавши

то Дубровчсши, одмах су обавестили угарског краља Лудовика.

Овај поручи Балшићима и Николи да ће он лично доћи са својом

војском да их нападне у њиховој кући ако буду нападали његове

градоее. Ове Лудовикове претње деловаше тако да су речена го-

спода одустала од тога подухвата и да је свако ковање завере

Млечана постало узалудно.20 Сачувана су два писма од маја 1373. у

којима су уплашени Дубровчани обавештавали угарског краља

Лудвига о намерама савезника.21

Будући да су угрожени примор-

ски градови признавали врховну власт угарског краља, млади жу-

19 Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 233. М. Орбин, Краљевстео Словена, 82. Ј. Тадић, Писма и упутства, 273, 274, № 260, 261; Р. Михаљчић, Крај Српског царстеа, 242, нап. 33, 34 (са старијом литературом).

БОРБА ЗА БАШТИНУ НЕМАЊИЋА 65

пан се тешко огрешио о правила политичке игре. Изгубио је подр-

шку моћног заштитника са севера. Оног тренутка када је пришао

Млечанима, противницима Угарске, краљ Лудвиг је даљу судбину

жупана Николе препустио бану Твртку и кнезу Лазару и, како из-

гледа, послао им помоћ.

После 1369. године два рашка обласна господара - ако је веро-

вати Орбину - и бивша савезника, неповратно су кренули различи-

тим правцима и постали непомирљиви непријатељи. Од пораже-

ног Николе Алтомановића Лазар Хребељановић освојио је Рудник.

Браћа Мусићи (цртеж А. Дерока)

Жупан је после Маричке битке повратио ово рударско средиште

користећи, по свој прилици, одсуство кнеза Лазара, можда баш у

тренутку када је овај запоседао Приштину и Ново Брдо. У Краљев-

ству Словена налазимо појединости, понекад зачињене легендом,

о сукобима два рашка великаша. Жупан је, према Орбину, припре-

мао подмукло убиство кнеза Лазара. Један од његових људи ранио

је кнеза приликом преговора. Рана није била смртоносна пошто се


врх употребљеног оружја сударио са златним крстом којије кнезу

Лазару висио о врату. Из припремљене клопке кнез се срећно из-

вукао. Да би се осветио подмуклом жупану, обратио се за помоћ

угарском краљу коме је обећао да ће бити веран вазал, а истовре-

мено преговарао је са баном Твртком.

Угарски краљ мује одмах послао хиљаду копљаника под запо-

ведништвом Николе Горњанског, који је тада био бан Срема, а

бан Твртко је лично дошао са својом војском. Здружени тако, сви

заједно уђоше с кнезом Лазаром у Николину земљу и ставише све

под огањ и мач. Видећи Никола да им се неће моћи одупрети ни су-

проставити, поче се повлачити према Приморју. Мадаје дошао

најпре под тврди град Клобук, којије био предао на чување некој

властели званој Зорке, и поред многих доброчинстава којаје био

учинио тој властели, није био примљен у утврђење. Поштоје ви-

део даје издан, продужи према Требињу и Конавлима, али ни ша-

мо није биорадо примљен. Поставши свестан положајау којем се

налазио, замисли се мало куда би се кренуо да потражи спаса. У

Дубровник није хтео да оде, јер се није поуздавао у тај град због

немшосрдног рата којије с њим водио, мадаје тада владао мир

међу њима, већ се поврати натраг иуђеу свој град Ужице. Кадје

о томе био обавештен кнез Лазар, сместа похита тамо са својом

војском и опседне га. Поштоје на разне начине јуришао на град, а

нарочито ватром, његови се браниоци, кад више нису могли одоле-

еати, предадоше.

И тако пакосни Никола би заробљен са свом својом имовином.

Као заробљеник биоје предан на чување некој властели, смртним

својим непријатељима. Њихов поглавица је био Стефан Мусић,

који мује, по тајном одобрењу кнеза Лазара, дао ископати очи.

Тако слеп, боравиоје неко време у једном манасширу; касније, иду-

ћи од места до места, на крају се повуче у Зету код Балшићевих

синоеа да би код њих некако животарио. Тује завршио своје дане

1374. године. На тај начин Никола Алтомановић, који никада није

хтео живети у миру и пријатељству било с ким, беше кажњен за

своја зла дела. Од земаља и крајева које је он држао сваки саве-

зникузе оно штоје било на његовим границама, сем Требиња, Ко-

навала и Драчевице, које заузеше Балшини синови, мада не узеше

учешћау овомерату.22

Динар краља Стефана Твртка

Ако се одбаце наноси легенде у уводном делу и погрешна годи-

на смрти жупана Николе, остали део извештаја о коначном обрачу-

ну кнеза и жупана делује логично и прихватљиво. Истраживачи не

сумњају у веродостојност већине ових вести, јер су у складу са по-

дацима савремене дипломатичке грађе. Пре свега, није спорна

вест о непријатељским односима између кнеза Лазара и жупана

Николе. О томе сведочи и чињеница да је Рудник за кратко време

више пута мењао господара. Тачна су имена мање познатих вла-

стеоских породица. Зорке и Мусићи су савременици, а свакако и

учесници тих догађаја. Први су поданици жупана Николе а други

кнеза Лазара, управо како нас обавештава Орбин. Једна угарска

повеља с почетка XV века сведочи о томе да је кнез Лазар признао

краља Лудвига за врховног господара, док наши летописи бележе

22 М. Орбин, Краљевство Словена, 60-61.


да је жупан заиста трагично завршио: расипа свети кнез Лазар

жупана Николу и ослепи јего.23 Тачна је и вест о приморским жу-

пама.24

Жупанов слом 1373. године искористили су Балшићи и

привремено заузели Драчевицу, Конавле и Требиње, а победници

еу поделили Николине земље у унутрашњости. Кнез Лазар и ње-

гови сестрићи Мусићи и зет Вук Бранковић запосели су крајеве од

Рудника до Косова, док је горњи слив Дрине укључен у Босански

банат. Твртко је 1377. године од Балшића освојио приморске жупе

потврде „легитимитет" босанског владара на круну Немањића на-

стали су пре Твртковог крунисања за краља Срба и Босне. У њима

се Твртко још увек помиње као бан.

Родбинска веза између Котроманића и Немањића очигледно је

танка, поготову ако се има у виду сродство бана Твртка и цара

Уроша. Први води порекло од Драгутинове, а други од Милутино-

Потпис краља Стефана Твртка

Требиње, Конавле и Драчевицу. Ако се има у виду да је од свог

претходника Стјепана II Котроманића наследио део Хума којим су

раније владали Немањићи, не изненађује онда што се Твртко исте

(1377) године прогласио за краља Срба, Босне, Поморја и запад-

них страна.26

У ствари, расапом Николе Алтомановића створени су услови да

и Твртко истакне своје право на наслеђе баштине Немањића. На-

станак првих родослова управо се објашњава тежњом босанског

бана да оправда претензије на српску краљевску круну. Истицање

родбинских веза Котроманића и Немањића за босанског бана по-

стало је актуелно од тренутка поделе области Николе Алтоманови-

ћа. Родослов састављен у славу Твртка, као господара дела Српске

државе, подсећао је савременике на брак између Јелисавете, ћерке

српског краља Драгутина, и Стјепана I Котромана, односно на крв-

ну везу Котроманића и Немањића. Родослови писани с циљем да

Л>. Стојановић, Родослови илетописи, 71. М. Динић, О Николи Алтомтовићу, 26-28; С. Ћирковић, Коментари и пзвори, 317,320.

Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 233-249. Р. М1к1о51сћ, МопитепШ ЗегМса, 187, № 181.

Златник краља Стефана Твртка

ве гране. Узимајући у обзир право првородства, Твртко потиче од

главне а Урош од бочне лозе Немањића. Међутим, Српска црква је

одавно установила култ Милутина, родоначелника бочне гране

Немањића. Према житију које му је посвећено, краљ Драгутин се

са страшном клетвом одрекао црквеног култа, док је краљ Милу-

тин проглашен за светитеља. Живописи лозе Немањића у Грачани-

ци, Пећкој патријаршији и у Дечанима уздижу и славе светородну

династију у целини, али пре свега установљују култ краља Милу-

тина утврђујући бочну грану династије - светог краља и његове

наследнике. Да би оновременици што боље прихватили босанског 26


бана у српским земљама, за састављаче родослова блиске Твртку

било је најцелисходније да се не враћају овом питању. Свесни да се

грана светог краља усталила и да је млађи брат далеко познати-ји,

родословци почињу Твртков родослов наглашавајући да је Сте-фан

Драгутин брат краља Милутина (видети прилог бр. 2). Сам

Твртко у повељи од 10. априла 1378, коју је издао Дубровчанима,

није именовао ниједног члана светородне династије. Било је нај-

мање умесно да се позива на далеког сродника Уроша. Он једно-

ставно указује на своје прародитеље из династије Немањића.

Твртко је испрва управљао у богом-дарованој нам земљи Босни, а

затим га је господ удостојио престола прародитеља господе срп-

ске. Пошто су се ови на небесно царство преселили - видимја зе-

мљу прародитеља мојих после њих остављену и не гшајући својега

пастира. И одох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити пре-

сто родитеља мојих. И тамо отишавпш еенчан бих богом даро-

ваним венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Хри-

сту Исусу благоверни и богом постављени Стефан, краљ Србима и

Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с богом

краљевати и управљати престолом Српске земље, желећи све

штоје пало скупа подигнути и штоје разорено укрепити?1

За краља Срба и Босне Твртко се крунисао сугубим - двоструким

венцем. Према томе, он је настављао владарску, идеологију Котро-

манића и Немањића. Природно, нови краљ је настојао да увери сво-

је савременике у српским земљама како у свему следи пут својих

прародитеља, господе српске. Од Немањића преузима име Стефан,

које је с временом стекло државно-симболичко значење, а по узору

на Немањиће организује двор и уводи нова звања.28

Али он пре све-га

иступа као обновитељ Српске државе. Његов цил> је да укрепи

разорено, скупи расуто, оживи рад државних установа и успостави

власт, укратко, да обнови земљу која је остала без свога пастира.

Тврткова политика према источним крајевима суштински се разли-

кује од политике његовог претходника Стјепана II Котроманића.

Док је Стјепан П Котроманић, користећи борбу синова краља Милу-

27 Т.ММо^МопитепШбегМсс , 176-190,№ 181;В. Зр .Кааој1б1с ,АШо1о&ја , 107. 28 Ошпирније у погаављу Владарска идеологија и стварност.


тина и Драгутина, придружио Босанском банату део Хума, његов

синовац, користећи, опет, расуло Српске државе, није се задовољио

простом улогом освајача. Тврткове амбиције неупоредиво су веће, о

чему сведочи политички програм изложен у аренги краљеве повеље

Дубровчанима. Владарска идеологија краља Срба, Босне, Поморја

и западнш страна, указује на далекосежне политичке планове сла-

вољубивог Котроманића. Али о томе касније (видети поглавље Вла-

дарска идеологија и стварност). Политичке претензије су једно а

стварност друго. Иако је иза себе имао снажну државу, Твртко није

успео да обнови државу прародитеља господе српске. Али није

остао само на изјавама већ је преузео и права која су припадала срп-

ским владарима.29

Непосредно после крунисања покушао је да про-

шири не само сферу утицаја већ и границе стварне власти. Изгледа

да се упустио у даља освајања територије Балшића, јединих обла-

сних господара који су му пружали отпор.30

Касније је Твртко у жу-

пи Драчевици подигао град Нови а онда је постао господар и Кото-

ра, за који каже да је град предака наших (сгуказ ргесксезбогат по-

б1тошт СаШагеп51б).31

Пошто се крунисао сугубим венцем, краљ

Срба и Босне истовремено је преузео обавезу Босанског баната и

Српске државе. Потврдио је уговоре које су Дубровчани склопили

са његовим претходницима Котроманићима а исто тако потврдио је

уговоре, законе и повеље којеје имао град Дубровник с господом

српском и рашком.32 Као краљу Срба и Босне, Твртку је по закону

припао доходак српски који је раније о Митровдану Општина ис-

плаћивала господи српској. Некадашњи владарски трибут Немањи-

ћа Дубровчани су наставили да исплаћују и Твртковим наследници-

ма све до пропасти краљевине Срба и Босне.33

Околне земље признале су Твртка као краља Срба и Босне. Тврт-

ково уздизање није сметало врховном господару, угарском краљу

29 30

32 Р. М1к1о51сћ, Мопитепга 5еШса, 187-188. Након смрти поспедњег Немањића овај трибут примао је жупан Никола Алто-мановић, а после жупановограсоиа Балшићи који су привремено заузели Тре-

71

С. Ћирковић, Сугуби венац, 348. М. Динић, О крунисању Твртка1за краља, Глас СКА 147 (1932) 145.

биње, Конавле и Драчевицу.


Лудвигу I, иако су, својевремено, Лудвигови претходници реагова-

ли када је велики жупан Стефан Немањић крунисан за краља. Непо-

средно после Твртковог крунисања, Дубровачка општина писала је

Лудвигу I да посредује код свог рођака, краља Рашке како би овај

забранио довоз намирница у Котор где би могли да се укотве Мле-

чани, угарски противници.34

Тешко да би Општина у званичном пи-

сму свом врховном господару ословљавала босанског владара са

краљевском титулом да је Лудвиг I оспоравао Твртково крунисање.

Дубровчанима се у званичној преписци нису дешавале омашке хи-

јерархијске природе, односно омашке у погледу хијерархијских од-

носа. Они су прихватали гледишта својих господара. Када су сао-

браћали са Угарском, увек су, на пример, Стефана Душана назива-

ли краљем, иако су га чак и у својим интерним, канцеларијским

списима бележили са највишом, царском титулом. Природно, у пи-

смима која су после 1346. упућивали у Србију, и Душана и Уроша

ословљавали су као цара. Следио би закључак да је угарски краљ

био сагласан са Твртковим крунисањем за краља Срба и Босне.

Уосталом, Лудвиг је у личности новога краља добио лојалног ваза-

ла тамо где је доскора наилазио на одлучан отпор Стефана Душана

па чак и Душановог сина Уроша. Млетачка република је, исто тако,

признала Твртку краљевску титулу. Занимљиво је, међутим, да се у

службеним списима Републике познати Котроманић чешће бележи

као краљ Рспике (гех Каззге) него као краљ Рашке и Босне (гех Каз-

не е/ Возпе)?5 Према нашој табели бр. V, која обухвата период од

1377. до 1387, упадљиво је да се Твртко у записницима већа, интер-

ним документима Дубровачке општине, ретко јавља само као краљ

Босне. Канцелари га, дакле, и у овим случајевима чешће бележе као

краља Рашке или као краља Рашке и Босне.

Дубровчани су имали најмање разлога да било шта оспоравају

Твртку. Поред признања краљевске титуле, Општина је, видели

смо, новом краљу почела редовно да исплаћује српски трибут.

Питање Тврткове краљевске титуле у очима савременика далеко

је јасније кадаје реч о околним државама него о српским феудал-

С. Ћирковић, Сугуби венац, 357, нап. 73. Исто, 356, нап. 69.

ним господарима. Балшићи, са којима је Твртко и пре и после окго-

бра 1377. ратовао, природно, нису одобравали чин крунисања. За

краља Марка и његове присталице Твртково уздизање могло је да

буде само узурпаторски, незаконити чин. Међутим, Марко као тур-

ски вазал није имао никакав утицај изван своје области. У истом,

према султану вазалном положају, налазила се и област Драгаша.

Изгледа да су једино кнез Лазар и Вук Бранковић прећутно призна-

ли краљевску круну моћном савезнику Котроманићу. Интереси кне-

за Лазара и Твртка Котроманића били су готово истоветни. Њихово

политичко иступање се подударало. Заједнички су разорили и поде-

лили земље жупана Николе Алтомановића. Лазару је била неопход-

на стабилна западна граница у време кад је потчињавао Радича

Бранковића. Не разликује се однос кнеза Лазара и Твртка према

Угарској. Оба су вазали Лудвига I, а после Лудвигове смрти оба

„помажу хрватске великаше, противнике угарских краљица и Жиг-

мунда Луксембуршког".36

Уочено је да су Балшићи знатно пре кне-

за Лазара и Вука Бранковића склопили трговачке уговоре са Ду-

бровником.37

Ипак, тешко је из ових чињеница извући поуздан за-

кључак. Јиречек је одлучно заступао мишљење да су кнез Лазар и

Вук Бранковић одобравали крунисање Твртка за краља Срба и Бо-

сне?% Ако су кнез Лазар и његов зет Вук прећутно признали чин

крунисања, то не значи да су Твртка признали за врховног господа-

ра. Изгледа нам једино прихватљиво становиште да је краљ Срба и

Босне, поред Босанског баната, једино управљао крајевима које је

освојио од жупана Николе, односно Балшића, а овим крајевима је

1385. придружио и Котор. Све остало што је подразумевала интиту-

лација, односно краљевска круна спадало је у оквире неостварених

жеља и владарске идеологије.39

Твртко је као краљ Срба и Босне

стекао признање околних држава, добио је и српски владарски три-

бут, али није могао да рачуна на подршку Српске цркве, једине по-

С. Ћирковић, Сугуби венац, 349. Балшићи су повластице о трговини потврдили Дубровнику 1379,1385. и 1386,

а кнез Лазар и Вук Бранковић јануара 1387. - Р. МЈИозкћ, МопитепШ Зегћгса, 193, 202-209. К. Јиречек, Историја Срба I, 320. С. Ћирковић, Сугуби венац, 349.

36 37

3

4

35


везујуће снаге раније јединствене Српске државе. Због налога за ис-

плату стонског трибута који су Дубровчани плаћали српском мана-

стиру у Јерусалиму, јерусалимски митрополит Михаило обраћа се

кнезу Лазару, господину Вуку и Ђурђу Страцимировићу Балшићу а

не Твртку.40

Иако се крунисао по православном обреду у једном од

познатих црквених средишта у Србији, српски црквени кругови

Двоглави орао из Лазарице (цртеж В. Тителбаха)

свесно заобилазе краља Срба и Босне. „Не треба ни подвлачити ко-

лико је то слабило Тврткове позиције у Србији и колико је то било

пресудно за судбину обновљеног српског краљевства."41

С друге

стране, Твртко је са закашњењем ушао у борбу за баштину Нема-

њића. Истина, Српска држава одавно је била подељена, али феудал-

40 Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1, 123, № 128; 139-140, № 141; 111, № 115;

ЗборникКЛ, 451; С. Ћирковић, Сугуби венац, 349-350. С. Ћирковић, Сугуби

венац, 350.

не области у време крунисања представљале су довољно чврсту и

заокружену целину. Без подршке Српске цркве, амбициозни циље-

ви првог краља Срба и Босне свели су се на борбу против Балшића,

који су на крају потражили ослонац код Турака. Неспорно, било ко

из круга српских обласних господара био је ближи и, као могући

обновитељ баштине Немањића, прихватљивији врховима Српске

цркве од краља Срба и Босне. Коме је требало пружити подршку, за

Српску цркву у то доба није било дилеме. Избор је пао на кнеза Ла-

зара Хребељановића.

После расапа и поделе земље жупана Николе Алтомановића,

кнез Лазар је постао најмоћнији обласни господар на територији

бившег Царства. Држао је, поред осталог, Ново Брдо и Рудник, два

најбогатија рударска средишта средњовековне Србије. Иако још

није била заокружена, његова област била је доста пространа. Кнез

Лазар је, сем тога, стекао одређен углед успостављањем сроднич-

ких веза. Његов зет Вук Бранковић управљао је Косовом, а други

зет, челник Муса, ожењен Лазаревом сестром Драганом, управљао

је крајем око Копаоника. Нису то једине чињенице које су после

1373. издвајале кнеза из круга српских обласних господара. Срп-

ска црква имала је и друге, посебне разлоге због којих је у Лазару

Хребељановићу видела најпогоднију личност која би могла да об-

једини баштину Немањића и обнови њихову државу. Пре свега, у

кнежевој области уточиште су налазили монаси који су се повла-

чили испред турских провала. О Лазару Хребељановићу се прочу-

ло и на Светој гори. Није случајно светогорски монах старац Исаи-

ја, иначе познати српски књижевник и преводилац, управо овог

обласног господара подстакао да се заложи око измирења Српске

цркве и Цариградске патријаршије.

До раскола између две цркве дошло је 1350. године када је цар

Јован Кантакузин заузео македонске градове Бер и Воден. Пружа-

јући подршку византијском продору, цариградски патријарх Ка-

лист изопштио је, односно извршио одлучење врхова Српске цр-

кве и цара Душана од васељенске цркве. Разлоге изопштења по-

дробно описује Данилов настављач. Пошто се венчао на царство,

Стефан Душан постави себи насиљем патријарха Јоаникија. За-

тим са советом овога одагна цариградске митрополите који су по 41


градовима његове области, и настаде не мала беда. Уследило је

изотптење, али тек четири или пет година касније. Ова чињеница

открива политичку позадину чина одлучења. Данилов настављач

пише да је Душан затражио разрешење али га није добио због до-

стојанства и градова. Показало се, међутим, да је угрожено Ви-

зантијско царство више погодио губитак територија и градова не-

го незаконско уздизање српског архиепископа за патријарха и

проглашење царства. Припремајући се за одлучан сукоб са Турци-

ма, деспот Угљеша се пре Маричке битке измирио са Цариград-

ском патријаршијом, али измирење је постигао на уштрб права

српског патријарха. Занимљиво је да је деспотов сарадник и свака-

ко саветник био охридски архиепископ Григорије, што сведочи о

томе да су поједини црквени великодостојници следили интересе

обласних господара, а не Пећке патријаршије. Додуше, раскол је

теже пао српским црквеним средиштима у Романији, у новоосво-

јеним територијама него у старим српским земљама. Посебно су

били погођени српски монаси на Светој гори, где је Угљеша добио

благослов пре него што је кренуо на изгнаније Турака. Неколико

година после маричког слома преговори о измирењу настављени

су заслугом светогорског монаха старца Исаије и кнеза Лазара.

Патријарх Сава је, изгледа, тешка срца дао пристанак да се на-

ставе преговори о измирењу.43

О његовом ставу донекле сведочи и

чињеница да у делегацији која је кренула у Цариград није било

епископа. Делегацију су, у ствари, сачињавали атоски монаси а

предводио их је угледни старац Исаија и прот Свете горе Теофан.

Измирење је, како изгпеда, брзо постигнуто али ни до данас није

потпуно јасно под којим условима. Српски и византијски извори о

овом догађају нису сагласни. Близу памети је да се у неповољнијем

положају налазила она страна која је молила измирење, али и суже-

но Византијско царство после Маричке битке било је притиснуто

недаћама. Услове измирења постављао је, ипак, Цариград. Сигурно

је повучена казна изошптења. Опроштено је царевима Стефану Ду-

шану и Урошу, патријарсима Јоаникију и Сави а сви архијереји и

јереји примљени су у заједницу и саспужење. Данилов настављач

наглашава да је заслугом старца Исаије Српској цркви признат ранг

патријаршије а једино ако се Србиукрепе, и опет заузму грчке кра-

јеве, да не измене митрополите и њихово спомињање, т.ј. патри-

јархово, као што заповедају и саборна правила.44 Синђелија о изми-

рењу свакако је обнародована српским архијерејима за време све-

чаног богослужења у Призрену, где су, поред осталих, присуство-

вали монаси Матеј и Мојсеј, посланици цариградског патријарха

Филотеја.45

Византинци су и даље осуђивали неканонско уздизање

архиепископа Јоаникија за патријарха, а у званичним документима

оспоравали ово звање поглаварима Српске цркве. Међутим, нема

разлога да одбацимо вести Даниловог настављача који и сам осуђу-

је Душанов поступак. Данилов настављач, у ствари, препричава са-

држину изгубљене синђелије патријарха Филотеја. Из противречних

извора излази да се поглавару Српске цркве признавао ранг патри-

јарха, али право које се могло користити „искључиво на територији

Србије, односно на подручју своје јурисдикције".46

Остављајући по страни сложено питање признања Српске па-

тријаршије, измирење је постигнуто под условима на које своје-

времено није могао и није пристао цар Душан. Али без обзира под

којим условима и како је постигнуто, измирење је ишло у прилог

кнезу Лазару. Био је то његов први државнички потез који превази-

лази оквире једне феудалне области.

42

43 Архиепископ Данило, Животи краљева, 289.

ИСНП, 13.

44

45 46

Архиепископ Данило, Животи краљева, 291. Исто, 290-291. Ф. Баришић, О измирењу српске и византијске цркве 1375, ЗРВИ 21 (1982) 178.

ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГИЈА И СТВАРНОСТ 79

ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГИЈА И

СТВАРНОСТ

Тема крја је изазвала највише противречних судова и закључака

свакако је владарска идеологија кнеза Лазара. Раније резултате Кон-

стантина Јиречека, Михаила Динића и њихових следбеника настоје

да оспоре Владимир Мошин, Фрањо Баришић и Димитрије Богда-

новић. Први су више пажње посвећивали стварности а други вла-

дарској идеологији. Погаеди и мишљења друге групе истраживача

добили су предност у најновијем синтетичком делу о нашој про-

шлости - Историји српског народа} Стога, по цену удаљавања од

теме, налазимо да је неопходан кратак осврт на владарску идеологи-

ју Немањића и Котроманића како би се, једноставним поређењем,

схватили суштина, циљ и домет владарске идеологије кнеза Лазара.

Имајући у виду сразмерно дуг период вазалне зависности срп-

ских владара према Византији, не изненађују скромни владарски

захтеви Стефана Немање, његово мирење са скромним положајем

у замишљеном хијерархијском поретку, држави. Мада је утемељио

независну Српску државу и на рачун Византије знатно проширио

територију којом је управљао, Стефан Немања прихвата византиј-

ску владарску идеологију. Он истиче првенство византијског цара.

Као и његови претходници, Немања је носио титулу великог жупа-

на. Царска титула била је предодређена за Грке а краљевска за

Угре. То Немања изјављује у оснивачкој повељи манастиру Хилан-

дару: Због тога, браћо, бог премилостиви утврди Грке царевима,

а Угре краљевима, и сваки народ оделивши и закон давши, и обича-

јеустанови и владаре над њима по обичају и закону...

ИСН 11,7-20.

Због тога по многој његовој и неизмерној милости и човеко-

љубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима овладати

овом земљом српском.2 Рекло би се да нема изразитијег примера

оданости византијској идеологији. Међутим, текст Немањине по-

веље истовремено је полемичан према византијском универзали-

зму. Он садржи нескривену опречност византијским схватањима.

Бог није дао власт само цару Ромеја коме су други владари подре-

ђени. Према овој повељи, цар се не јавља у улози посредника из-

међу бога и осталих владара, јер и суверени других држава вла-

дају по милости божјој, тако да „сваки народ треба да има од бога

своје владаре, своје законе и своје обичаје".3 С божјим благосло-

вом Немања је успео да обнови своју „погибшу дедину". Према

томе, приврженост византијским схватањима сводила се на при-

знавање идеалне супрематије цара Ромеја, супрематије која се ни-

је косила са стварношћу, са независним положајем Српске држа-

ве. Напомињемо да се ово учење појавило тек пошто се из

темеља изменио однос између Византијског царства и Српцке др-

жаве. Браком између Немањиног сина Стефана и византијске

принцезе Евдокије, ћерке Алексија III Анђела, ородила се српска

и византијска династија. Стефан Немања, ранији вазал Манојла I,

постао је „вољени пријатељ" цара Алексија III Анђела.4 Царев зет

добио је титулу севастократора, чиме је Српска држава добила

одређено признање и са вишим рангом укључена у замишљени

светски поредак држава. Висока титула севастократора која је

спадала у царска достојанства фсипХиссс а^кацаха) стављала је

Стефана Немањића, бар у идеалном смислу, у подређен положај.

Дар је недвосмислено подразумевао одређене обавезе. Јер на вр-

ху хијерархијске лествице налазио се цар, од којег је Стефан Не-

мањић добио високо достојанство. Као царев зет и носилац цар-

ског достојанства, Стефан Немањић, природно, усваја учење о

хијерархијском поретку држава и владара. Он дословно понавља

В. 8р. Кас1оЈ1б1С, Амо1о%уа, 26. А. Соловјев, Хиландарска повеља великог жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200-1202, Прилози КЈИФ (1925) 67, 87. Г. Острогорски, Србија и византијска хијерархија држава, 130.

80 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГША И СТВАРНОСТ 81

очеве речи из Хиландарске повеље. Међутим, падом Цариграда

1204. године он се више није задовољио титулом севастократора,

још мање титулом великог жупана коју су носили његови прет-

ходници. Слично зетском владару Михаилу који је од Византије

добио титулу протоспатара а касније од папе Гргура VII титулу

краља, Стефан Немањић примио је 1217. године краљевску кру-

ну из Рима. Пошто се овим чином Српска држава изједначила са

Угарском, реаговао је угарски краљ Андрија II, који је у своју ин-

титулацију укључивао и Србију.5 „Византијски царски двор није

био тиме непосредно погођен; помирио се, изгледа, и с тиме што

је севастократор Стефан примио краљевску круну из Рима. Визан-

тијски цареви редовно називају Немањиће краљевима, дајући им

титулу рг\%, доцније кракгр, а томе додају и почасни епитет преу-

звишени (■трТЈА.бтсстск), подвлачећи уз то и своје стварно или 'ду-

ховно' — сродство са српским владаоцем."

Први Немањићи никада нису одрицали идеалну надређеност

византијског цара. Међутим, они нису слепо и некритички прихва-

тали византијска веровања и схватања. Признавање првенства ви-

зантијског цара није угрожавало независност Српске државе.

Оснивачи Српске државе установили су и начела сопствене вла-

дарске идеологије. Сваки народ има право на свог владара. Божји

благослов није привилегија византијског цара коме се не спори ме-

сто на врху хијерархијске лествице.

Политички заокрет Стефана Немањића није одговарао одређе-

ним црквеним круговима, посебно оним на Светој гори. Извештај

хиландарског монаха Доментијана о Стефановом крунисању „већ је

сасвим обојен".7 Доментијан пише да је Стефан Немањић из Рима

добио благослов и круну којом га је Сава, наводно већ архиепископ,

крунисао у Жичи. Монах Теодосије који је прерадио Доментијаново

дело уопште не помиње папу и Рим.8 Међутим, пола века после кру-

М. Динић, Душанова царска титула у очима савременика, Зборник у част ше- сте стогодишњице Законика цараДушана, Београд 1951, 90-91. Г. Острогорски, Србија и византијска хијерархија држава, 131. К. Јиречек, Историја Срба 1,169. Напомињемо да је Доментијан писао пре а Теодосије после обнове Византиј- ског царства.

нисања Стефана Немањића за краља, прихваћена је још једна вла-

дарска титула са Запада, овога пута преко Угарске. Реч је о титули

младог краља - гех штог. Први ју је носио Драгутин Немањић, по-

што је постао зет угарског краља. Титула младог краља усталила се

у Српској држави. Одржала се и после проглашења царства. Носили

су је престолонаследници. Раније се погрешно мислило да је она

означавала савладарски однос, да су је добијали савладари.9

Јаче везивање за Византију поново почиње тек за време краља

Милутина. И српски и византијски извори истичу сродство Милу-

тина са византијском царском породицом. За византијске цареве,

Милутинове савременике, српски владар је 6 ■шргјХотатсх краХгр

2еррЧ'ок. У замишљеном хијерархијском поретку Српска држава за-

узимала је висок ранг, али српском краљу у идејном погпеду надре-

ђен је византијски цар. Стварност је била сасвим другачија. Српска

држава се управо за Милутина знатно проширила на рачун Визан-

тијског царства.10

Српски владари су са византијском титулом авто-

кратор нагпашавали самосталност и независност према Цариграду.

Реч автократор у Србији се јавља у дословном преводу - самодр-

жац, али нема истоветно значење као у Византији. Док у Византији

титула автократор иде уз царско достојанство, у Србији су је носили

владари знатно пре проглашења царства. У смислу савладарства ти-

тула самодршца никада се није употребљавала, иако је установа са-

владарства практично била уведена за време крунисања првог срп-

ског цара. Први владар у средњовековној Србији носио је царску, а

његов савладар краљевску титулу. И даље се одржала тшула младог

краља, као и раније, предвиђена за престолонаследника.11

Титулу

самодршца најчешће срећемо у документима које су потписивали

п М. 1У1СОУ1С, Шапоуа „тШо% кгаЦа" и хгеЈпјоуекоупој бгбуј, ИГ 3-4 (1957) 59-80.

Цариград је удајом Симониде за Милутина званично признао губитак терито-

ј Први савладари у Српској држави били су цар Душан и његов син краљ Урош. Урош је пре крунисања за краља носио титулу гех ттог. Савладарски однос

поново је успостављен 1365, између цара Уроша и краља Вукашина, а најста-рији Вукашинов син Марко добио је титулу младог краља. - Р. Михаљчић, Крај

Српског царства, 80-125.

82 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГИЈА И СТВАРНОСТ 83

ово наглашавање је постало излишно."12

Према томе, титула само-

дршца у средњовековној Србији имала је специфично значење. Са

њом се, још једанпут наглашавамо, истицала независност српских

владара према Византији.

Прогаашењем царства, постављањем патријарха и крунисањем

Стефана Душана за цара, држава Немањића достигаа је највиши ранг

у замишљеној хијерархијској лествици хришћанских држава. У ствари,

тиме се још једанпут пореметила она идеална, нестварна подређеност

према Византији, једином", универзалном царству. Византинци су се и

у доба нагаог опадања њихове државе грчевито држали старе, окошта-

ле идеологије о једином законитом цару, господару хришћанске васе-

љене. Сви остали хришћански владари, по византијској државно-прав-

ној идеологији, укључени у танано изграђени хијерархијски систем,

заузимали су тачно одређен, али нижи ранг. Природно, схватања о ва-

сељенској мисији цариградског василевса о једном универзалном цар-

ству изван граница Византије не само да су пољуљана него и наруше-

на знатно пре Стефана Душана. На Западу је за цара крунисан Карло

Велшси, а његовим путем кренуо је касније Симеон, бугарски владар.

С временом се продубљивао јаз између старе идеологије и стварности.

Али Цариград је, разумљиво, мада са закашњењем, реаговао на нову

узурпацију. Цариградски патријарх Калист одлучио је цара Стефана

Душана, патријарха Јоаникија и његове архијереје. Раскол између Срп-

ске и византијске цркве трајао је до измирења 1375. године.

И поред одлучења, Византинци нису били тако категорични. У

актима светогорских манастира Стефан Душан се бележи са цар-

ском титулом и у време када Атос није био под српском влашћу.

Уосталом, представници светогорских манастира присуствовали

су Душановом крунисању. Чак је и византијски цар Јован Палео-

лог у званичном акту од јула 1351. године моћног Немањића

ословио са царским достојанством (преузвишени цар Србије). 13

12 Титула самодржац јавља се од времена Стефана Немањића, мада Доментијан и Теодосије, да би нагласили независност оснивача Српске државе, и Немањи приписују ову титулу. - Г. Острогорски, Автократор и самодржац, 141-160; Г.

Острогорски, Сабрана дела IV, 321-338. Ст. Новаковић, Законски споменици, 425; М. Динић, Душанова царска титула, 95-99.

Краљ Милутин, Богородица Љевишка у Призрену

13


ословио са царским достојанством (преузвишени цар Србије).13

Ова титула, према схватањима Византинаца, није имала универ-

зални карактер. Она се ограничавала само на Србе. Према томе,

Византинци су као и раније у случају Карла Великог и Симеона

нашли компромисно решење које се, свакако, мање косило са ста-

ром идеологијом.

Нема вести како је чин крунисања, обављен на државном сабо-

ру, примљен у Српској држави за живота најмоћнијег Немањића.

Тешко је рећи да је одлучење преломно за веома раширену осуду

крунисања. И сам Душан покушао је да се измири, али је због до-

стојанства и градова ~ пише Данилов настављач - оставио ову

злобу непогребену14 Можда је раскол поколебао део српског све-

штенства још за живота моћног Немањића, али се одлучење пока-

зало ефикасно тек после Душанове смрти. За време опадања цен-

тралне власти и расула државе Немањића српски патријарх се на-

лазио у незавидном положају. Обласни господари преузимали су

прерогативе поглавара Српске цркве. У таквим околностима поја-

чана је сумња у ваљаност чина проглашења царства и уздизања ар-

хиепископије на степен патријаршије. Није онда чудно што се у

нашим средњовековним списима хладно, са резервом описује овај

догађај. Летописци се клоне непосредне оцене, избегавају да о ње-

му дају свој суд. Они одреда истичу да се Душан прогласио за цара

у грчкој земљи. Превисоки и благочастиви цар Стефан први биоје

краљ док не покори грчку земљу и тамо у њој прогласи се (поста-

вљајем се) за цара.15 Проглашење царства обављено је далеко, из-

ван старих српских земаља, тамо где је, уосталом, постојала исто-

ријско-правна основа. Ако је овај чин био преступ, грех је лични.

Летописци свесно избегавају да га доведу у везу са српским отача-

ством. Неки савременици се чак неуобичајеном жестином обарају

на поступак моћног Немањића. Својевремено се Стојан Новаковић

чудио како је деспот Угљеша могао да потпише повељу у којој се

Ст. Новаковић, Законски споменици, 425; М. Динић, Душанова царска титула, 95-99. Видети прилог бр. 3. Л>. Стојановић, Родослови и летописи, 83.

са толико гнева и освете окривљује Стефан Душан. Једва да је не-

што блажи Данилов настављач који је очигледно лично тешко до-

живео раскол између Српске и византијске цркве (видети прилог

бр. 3). Данилов настављач несумњиво је школован у духу визан-

тијске црквене идеологије, али тешко би се могло рећи да пише са-

мо са становишта Цариградске патријаршије. Додуше, он отворе-

но указује на виновнике раскола (цар Душан и патријарх Јоаники-

је), тражи их само на једној страни, види само верске последице а

не и политичку позадину чина одлучења. С друге стране, видна је

ауторова радост због измирења цркава и задовољство што је Цари-

град Српској цркви признао ранг патријаршије.

Према писцу текста који је свакако црквено лице, раскол је претио

да прекине танку нит која је везивала старо и ново, државу Немањића

и краткотрајне, још незаокружене феудалне творевине. Становиште

Даниловог настављача много касније прихватио је Константин Фило-

зоф, писац животописа деспота Стефана Лазаревића. Изузетак је та-

лентовани српски књижевник и преводилац, старац Исаија, који је

учествовао у преговорима око измирења цркава. Он кривце види на

другој страни.16

Неповољан став писаца о чину који је означавао највиши успон

Српске државе уопште тешко је схватити ако се прошлост обја-

шњава данашњим мерилима. Средњовековни писци су живели у

другим околностима. Као поуздани поклоници старе идеологије,

готово априори одбацују сваку нову идеју или било какву промену.

Једном прихваћене идеје у средњем веку постају начела, оне се

овековечују као свете, неприкосновене догме. Устаљену идеологи-

ју чак је и дугогодишња пракса мучно мењала. С друге стране,

српски писци, обично црквена лица, осећали су се као припадници

шире хришћанске (православне) заједнице у којој је доминантну

улогу у духовном животу и даље играло Византијско царство, иако

је византијски цар Јован V Палеолог, после Маричке битке, доспео

у вазални положај према турском султану.

Византијска државно-правна и црквена идеологија у држави Нема-

њића, видели смо, пустила је дубоке корене. Тиме се делимично обја- Гласник СУД 56 (1884) 72, 75; М. Динић, Душанова царска титула, 93.

16


шњава осуда нарушавања ове идеологије не само у време раскола и

због раскола него и после измирења цркава. Ако је у време раскола

осуда Душанове политике била актуелна, осуда давно прошлог дога-

ђаја, догађаја чије су последице практично гобрисане, имала је и друге

мотиве. Константин Филозоф је био поданик деспота Стефана Лазаре-

вића и деспота Ђурђа Бранковића који су високо достојанство добили

од византијских царева. Према томе, српски деспоти XV века не само

што су признали највиши ранг византијском цару него су се на најбо-

љи начин укључили у ону идеалну, замшпљену хијерархију хришћан-

ских држава. Природно, и Константин Филозоф следио је пример сво-

јих господара. Ипак, окривљујући Душана, образованом писцу, чини

се, није био циљ да искаже своју приврженост византијској држав-

но-правној идеологији. Реченица о Душановом преступу и самовољ-

ном проглашењу за цара издваја се из укалупљеног набрајања имена у

кратком родослову Немањића. Она има свој смисао само ако се пове-

же са текстом који следи, у којем се описује раскол и измирење црка-

ва, односно улога кнеза Лазара у измирењу. Овде писац упоређује два

владара, боље речено њихову црквену политику. Самовољним поступ-

цима цара Душана Српска црква је тонула у зло а кнез Лазар, велики

мудрац, обезбедио је црквени мир и устројство (видети прилог бр. 7).

Константин Филозоф свесно упоређује, односно супротставља два

владара, истичући на тај начин врлине и заслуге кнеза Лазара.

Изненадни обрти током XIV века збуњивали су савременике. Само

једна генерација доживела је нагао ширење, управо удвостручење др-

жаве за време Стефана Душана, а затим, за сразмерно кратко време, за

непуне две деценије, губитак пограничних крајева, деобу преосталих

територија, нападе Турака. У доба успона и ширења Српске државе

повлашћени су окренути практичном тренутку садашњости. Тек пред

непосредном опасношћу почело се размишљати о прошлости и бу-

дућности. Крупне промене увиђали су, боље речено доживљавали су

сви оновременици. Суштина питања сводила се на питање прекида и

наставка државног живота, односно прекида и продужења лозе свето-

родне династије. Подељене земље, сем тога, угрожавали су Турци а го-

сподари пограничних феудалних области признали су султанову власт.

Поређење Царства и нових државних творевина рађало је сумњу у

конгануитет Српске државе. Осврт на прошлост и садашњост подгре- Портрет кнеза Лазара у Раваници (графичка копија

Д. Тодоровића)


вао је неизвесност, поготово што феудални господари на уситњеним

државним организацијама нису успевали да пруже заштшу од спољ-

них напада. Изузетак је била војнички и управно добро организована

држава кнеза Лазара, обимом једва нешто већа од осталих феудалних

обласги. Ако је присутна дилема да ли је иједна феудална област мо-

гла да преузме улогу раније, моћне државе, бар за врхове Српске цр-

кве није било колебања којем је феудалном господару ваљало пружи-

ти подршку.

Питање континуитета Српске државе и продужења лозе свето-

родне династије незаобилазна је и трајна тема коју су писци XIV и

XV века, и сами узнемирени неизвесношћу, веома различито тума-

чили. Разумљиво је различито виђење прошлости код оновремени-

ка. Истина, чак и у ранијим, хагиографским делима, житијима срп-

ских владара, очигпедна су опредељења писаца, али у корист овог

или оног члана династије, или гране владарског рода.17

Међутим,

овога пута у средишту интересовања нису појединац или огранак

династије, већ пресудна збивања која су претходила нападима Ту-

рака, укратко - судбина државе.

Више него икада раније размишљало се о недавној прошлости,

а у недавним наглим променама и догађајима тражио се, па и нала-

зио, узрок тренутног положаја, историјске низбрдице.

Прекиде државности средњовековни списатељи видели су и у

сфери црквене политике и духовног живота. Ови прекиди су мо-

жда за савременике били мање видни, али за средњовековне писце

не мање значајни. Својевремено је раскол између Српске и визан-

тијске цркве сметао политичком зближавању између Цариграда и

појединих обласних господара у српским земљама. Раскол и зби-

вања везана за раскол привлачила су посебну пажњу савременика.

Тако се под ударом критичког виђења нашао и чин који је бар фор-

мално обележавао највећи успон српске средњовековне државе -

проглашење царства, уздизање архиепископије на степен патри-

јаршије, крунисање Душаново.

Црквени раскол свакако је гаавни узрок што Стефан Душан није

прогаашен за светитеља. Већ устаљени обичај канонизовања влада-

ра светородне династије, врло уочљиво, прекинут је управо код нај-

моћнијег Немањића. А он се још за живота назива светородним.

Сам је нагпашавао да је огранак светога корена а у исправама које

је потписивао налазимо изразе свети цар, свето царствоми}* Култ

живог владара није, међутим, прерастао у светитељски култ. Одлу-

чење српског цара и патријарха спречило је врхове Српске цркве да

учине пркосан корак. Најмоћнијег Немањића и добротвора Српске

цркве нису уврстили у ред светитеља. Овај прекид установљивања

култа владара био је у складу са тренутним политичким стањем. С

друге стране, у светлости сложених црквено-политичких односа

лични живот Стефана Душана изазивао је посебну пажњу. Но, без

обзира на то да ли су вести о трагичном сукобу између сина и оца,

односно Душана и Стефана Дечанског тачне, нико се није усудио да

анатемисаног цара прогааси за светитеља. Неколико деценија после

измирења цркава, Григорије Цамблак је у посебном житију прика-

зао Стефана Дечанског као великомученика. Без увијања, Цамблак

је окривио сина за насилну смрт оца. Тиме је код оновременика оне-

могућена канонизација Душана, пошто би два светитељска култа

била у опреци, а кључне чињенице њихових житија не би се могпе

ускладити. Не изненађује стога што започето житије Стефана Ду-

шана није настављено а о његовом наследнику цару Урошу, дуго,

преко два и по века, није ни започето.

Приликом измирења Урош је добио опроштење, али ни послед-

њем Немањићу дуго није установљен култ. Склони да неминовни

историјски развитак у одређеном раздобљу везују за личност вла-

дара, а понекад објашњавају само његовим личним уделом, сред-

њовековни списатељи одреда алудирају на незнатне способности

Душановог наследника: Урош, заиста красан и наочигп, али мпад

смислом, превише милостпив и кротпак показа се; совете старијих

је одбијао а совете млађих је прихватао и волео.19 Слагано од

украсних речи, похвалних епитета, сажето обележје владара и вла-

17 То се нарочито осећа када се упореде житија Стефана Дечанског са житијем

краља Милутина. Ст. Новаковић, Законски споменици, 676. Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 82, 83, 84.

90 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГША И СТВАРНОСТ

давине не звучи као похвала. Напротив. Сваки део реченице сми-

шљен је као жаока или скрива жаоку. Вештим поређењем физич-

ког изгледа владара и смисла, летописац појачава свој неповољан

суд о способности последњег Немањића. Превише кротак и мило-

стив - несумњиво су позитивне особине али оне, мада ту летопи-

сац није изричит, не одговарају државнику у одлучним и тешким

тренуцима. Уздржан и умерен тон летописца деловао је убојито.

Посматране у светлу прекида, односно продужења државног жи-

вота, занимљиве су вести о смрти цара Уроша. Једну од најраније за-

бележених налазимо у чувеном запису старца Исаије: У то време и

српске господе седми, мислгш, род крај прими.20 Смрт цара Уроша у

државном животу практично се није осетила, јер централна власт ви-

ше није постојала. Али са Урошем се угасила главна грана двовеков-

ног владарског рода. За савремене писце важно је сазнање о крају ди-

настије, а не вест о смрти Уроша, и пре 1371. године цара без царства,

владара без поданика.

Немањићи из споредне гране двовековног владарског рода, би-

ли су скоро заборављени у старим српским земљама. Симеон и

његов син Урош-Јоасаф су, са највишим царским достојанством,

управљали Тесалијом, која се кратко налазила у саставу јединстве-

не Српске државе. Савремени извори двоје старе српске земље од

грчких земаља или Романије. Иако су делом грчких земаља упра-

вљали Немањићи, наши летописци те земље не сматрају српским

отачаством; као да се одричу територија које су се, додуше кратко,

налазиле у оквиру Српске државе. Летописци указују на злу судби-

ну цара Симеона и његовог сина цара Уроша-Јоасафа - због наших

грехова оземаљствовани (изгнани) бише.21 Уз ово наивно објашње-

ње летописац додаје да је владарски род неплодан. Завладало је

уверење да је светородна династија губила благодет. Последњим

Немањићима дуго нити су се писала житија нити се установљавао

култ. Прекид установљивања култа за последње потомке свето-

родне династије снажно је деловао на образоване савременике.

20 Љ. Стојановић, Записи и натписи III, 43. Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 80, 82; Ф. Кемпфер, Прилог интерпре- тацији „Пећкоглетописа", 72.

Портрет Стефана Мусића из Нове Павлице

Последице овог прекида данас смо у могућности само да наслућу-

јемо. Јер целокупна прошлост српске земље поистовећивала се са


прошлошћу владарског рода. Такав поглед на прошлост носио је

ризик и доводио у недоумицу средњовековне списатеље. Ако је

преко светитељских и владарских врлина Немањића српска земља

стекла харизму, збивања за владе Стефана Душана и Стефана Уро-

ша пољуљала су свест не само о благодети владарског рода него и

о благодети земље.

Стефан Душан, његов син Урош, затим Душанов полубрат Си-

меон и Симеонов наследник Урош-Јоасаф носили су царску титу-

лу, али су, према схватањима оновременика, доживели неславан

крај. Они нису уживали наклоност великог дела средњовековних

списатеља, посебно оних који су доживели раскол цркава. Симеон

и његов син Урош једва да имају место у српским летописима и

родословима. Душаново житије није настављено, а цар Урош се

узгред спомиње у Даниловом Зборнику. Крај овог зборника пре-

васходно је посвећен црквеним питањима, постављању и столова-

њу патријарха Јоаникија и патријарха Саве, избору патријарха Је-

фрема, расколу и измирењу цркава. Кратки описи прва три патри-

јарха, боље речено црквено-политичких збивања између 1338, од-

носно 1346. и 1375, нису списи култног карактера. У ствари, на

житија владара и црквених старешина накалемљена су три исто-

ријска, политички изразито ангажована текста. Чудно, рекло би се

нелогично и неприродно спајање хагиографских и историјских

списа није случајно. Ова чињеница говори сама по себи. Образова-

ни савременици настоје да избегну непријатни узнемирујући пре-

кид државног живота којем је, поред осталог, допринео и раскол.

Иако је светородна династија доживела неславан крај, средњове-

ковни списатељи виде могућност продужења државног живота у

континуитету столовања црквених старешина.

Сажети текстови о столовању прва три патријарха у Даниловом

Зборнику немају своју хронолошку паралелу - животописе влада-

ра. Управо недостају животописи цара Душана и цара Уроша, који-

ма тада није могао да се установи култ. Истина, у тим кратким тек-

стовима Стефан Душан има видно место, али као негативан вла-

дар. Са политичке сцене Данилов настављач брзо скида Мрњавче-

виће. Једина личност која је будила наду за обнову државе била је

кнез Лазар. У сваком случају, његов рад на измирењу Српске и ви-

зантијске цркве излазио је из оквира једне феудалне области. Бу-

дући да је Душан приказан као негативан владар, последњи Нема-

њићи су већ у том тексту у сенци кнеза Лазара. Не само Данилов

настављач већ и остали наши списатељи свесно стварају простор

за култ нове личности, за нови владарски род у којем виде наста-

вак државног живота.

Владарску идеологију Немањића, бар према сачуваним докумен-

тима, први је почео да следи Твртко I Котроманић. У његову славу,

видели смо, састављен је први родослов који указује на сродство

Котроманића и Немањића. Пошто је од Балшића освојио Требиње,

Конавле и Драчевицу, а већ раније држао је горњи слив Дрине и део

Хума, Твртко је крунисан сугубим - двоструким венцем за краља

Срба, Босне, Паморја и западних страна.

Мада се обично узима да је Твртко крунисан у манастиру Ми-

лешеви, о месту крунисања нема савремених вести. Сигурно је,

међутим, да је крунисање обављено у српским земљама по право-

славном обреду, на Митровдан 26. октобра 1377.22

Није познато како је изгледала краљевска круна Твртка I. Сугу-

би венац не сугерише круну посебног облика, већ се мора схватити

у преносном, симболичном смислу, као јединствен случај вешто

разрађене владарске идеологије која спаја две државе под влашћу

једног крунисаног краља.23

Тешко да је на Митровдан 1377. на гла-

ву босанског бана стављена „стара круна Стефана Првовенчаног",

како се раније претпостављало.24

Краљевску круну Немањића по-

следњи је носио Душанов син Урош од времена успостављања пр-

вог савладарства 1346. до смрти цара Душана 1355. године. Буду-

ћи да је и друго савладарство између Уроша и Вукашина легално

успостављено, Вукашин је као савладар, свакако, добио стару кру-

ну Немањића, коју је најзад наследио Вукашинов син Марко. А

Марко се, познато је, крунисао за краља пре Твртка. С друге стра-

не, уколико се стара круна Немањића чувала у патријаршији, што

22 М. Динић, О крунисању Твртка I, 135-142; Н. Радојчић, Обред крунисања,

80-82; С. Ћирковић, Сугуби венац, 351-352. С. Ћирковић, Сугуби венац, 345—346. 24 К. Јиречек, Историја Срба I, 320; II, 341; С. Ћирковић, Сугуби венац,

362-363.

23


је мање вероватно, тешко да би је врхови Српске цркве олако пре-

пустили владару суседне државе, поготово што се ни Пећ ни Жича

нису налазили у оквиру Босанског баната.

Ако Твртко није успео да добије стару круну Немањића, нико му

није могао забранити да присвоји владарски придевак Стефан који су

носили Немањићи. Твртков узор следили су сви владари из династије

Кагроманића: Стефан Дабиша, Стефан Остоја, Стефан Остојић, Сте-

фан Твртко Твртковић, Стефан Томаш, а занимљиво је да је и послед-

њи босански владар у нешто измењеном, народном облику задржао

владарски придевак Немањића и својих претходника. Господин Сте-

фан Степан Томашевић краљ Срба, Босне, Приморја ...ик тому, но-

вембра 1461. потврдио је Дубровчанима повластице.25

Твртков логотет Владоје вешто је разрадио владарску идеологију

краља Срба, Босне, Поморја и западних страна, налазећи спасоно-

сно и јединствено решење у формули сугубог венца. Међутим, кра-

љевском звању механички је придодао царску интитулацију послед-

њих Немањића. Поморје и западне стране у царској интитулацији

подразумевају крајеве у новоосвојеним грчким земљама на које ам-

бициозни Котроманић вероватно ни теоријски није рачунао. Стога

се уместо Поморја у интитулацијама босанских владара често јавља

Приморје, а Тврткови наследници обнављају банску интитулацију и

спајају је са српском владарском интитулацијом чији нестварни пој-

мови с временом добијају реалнију подлогу. Постепено се устаљује

пуна и скраћена верзија интитулације босанских краљева: краљ Ср-

ба, Босне, Пргшорја, Хумске земље, Доњих крајева, Усоре, Подриња,

Соли, западних страна и к тому, или једноставније краљ Срба, Бо-

сне, Приморја и к тпому.26

Краљева канцеларија настављала је двоструку традицију. Од

1377/78. канцелари Котроманића уносили су елементе и формуле из

повеља Немањића, „а истовремено се почела употребљавати српска

дипломатичка минускула".27

У спајању и поштовању традиције две-

ју канцеларија посебну умешност и смисао за тачност показао је

Твртков логотет Владоје. Он је априла 1378. саставио Тврткову по-

вељу Дубровачкој општини у којој се ,јасно разликују две линије,

босанска и српска; краљ потврђује уговорне исправе својих босан-

ских предака, а затам својих српских прародитеља. У 'српском' на-

лази се карактеристична формула створи милост краљевство ми,

која се у српским повељама јавља од XIII века, док се у 'босанском'

делу краљ заклиње Дубровчанима".28

На двору Котроманића срећу се титуле протовестијара, лого-

тета, ставиоца, које су носили великодостојници на двору Нема-

њића. Природно, највиша византијска звања деспота, севасто -

кратора и кесара, које су после проглашења царства додељивали

Стефан Душан и Урош, нису имали право да додељују краљеви

Срба и Босне.

Пада у очи да полазиште Тврткове владарске идеологије није

Босна, снажна држава која му је омогућила да остварује своје пла-

нове на истоку. Босна је укључена само као део у српску владарску

интитулацију из доба царства, интитулацију која, поред старих

српских земаља, подразумева и новоосвојене грчке земље. Твртко

је на првом месту краљ Срба па онда Босне и од те доктрине нису

одступали ни Тврткови наследници, чак ни у време борбе за опста-

нак. Додуше, у томе је доследнија словенска него латинска канце-

ларија, с напоменом да се у латински писаним исправама уместо

краљ Срба и Босне јавља гех Каззге е1 Возпе.29 Међутим, у време

Твртковог крунисања многе територије некад јединствене Српске

државе нису се више налазиле под влашћу српских обласних го-

сподара, док су, с друге стране, неки обласни господари признава-

ли врховну власт Турске и Угарске. Далеко од стварности, царска

интитулација се већ за Твртка мењала. Уместо грчког Поморја, у

повељама краљева Срба и Босне све чешће се јавља Приморје које

су Котроманићи заиста могли да контролишу. Тешко да су се и нај-

далекосежније тежње новог краља подударале са српском владар-

25

26 27

Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-2, 162-165; С. Ћирковић, Сугуби венац, 354-355. С. Ћирковић, Сугуби венац, 354 (са старијом литературом). Исто, 355.

28

29 Исто, 355. Исто, 354, нап. 58.


лазио је од стварности. Располагао је завидном снагом државе у

успону, а своје политичке планове и акције усмерио је према рас-

цепканим деловима некад моћне државе. Лоза Немањића се угасила

а легитимни српски владар краљ Марко постао је турски вазал.

Ишла му је у прилог срећна околност што је био сродник Немањи-

ћа. Кнез Лазар и Вук Бранковић, Тврткови савезници у сукобу са

Николом Алтомановићем, били су окренути заокружењу својих

области. Али амбициозни план о обнови Српске државе Твртко је

једино остваривао у сукобу са Балшићима. У свом политичком про-

граму краљ Срба и Босне једино је превидео снагу Српске цркве ко-

ја му је ускратила подршку.

Две године после Твртковог крунисања за краља Срба и Босне,

а готово деценију после крунисања Вукашиновог сина Марка,

огласио се кнез Лазар са својим политичким циљевима. Можда је

као искусан државник проценио да раније није требало да изазива

судбину. Иако се после слома жупана Николе Алтомановића на-

метнуо као први обласни господар а ускоро стекао и подршку цр-

кве, Лазар је тек 1379. године потиснуо Радича Бранковића и ко-

начно заокружио своју област. Даље ширење практично је било

заустављено, јер су његову област окруживали сродници и саве-

зници, врховни господар и вазали љутих непријатеља - Турака.

Међутим, то је доба његовог даљег политичког успона и изграђи-

вања владарске идеологије.

Титула Лазара Хребељановића полазна је основа, ако не и су-

штински елемент његове владарске идеологије. Предање које се

доста касно раширило, али које и данас доста снажно делује, Лаза-

ру приписује царску титулу. Готово столеће након појаве чувене

књиге Илариона Руварца О кнезу Лазару у више градова постоје

улице цара Лазара. И данас се производи и продаје вино цар Ла-

зар и царица Милица. И данас, посебно када је реч о титули Лазара

Хребељановића, у свести непосвећених меша се кнежевско и цар-

ско достојанство, истина и легенда. То није ни чудно ако се зна да

су, на пример, истакнути културни посленици XIX века Павле Ша-

фарик, Франц Миклошић и Ђура Даничић, који су имали на увиду

Лазареве повеље, српског кнеза упорно титулисали највишим,

царским звањем, иако се Лазар у повељама увек потписивао као

кнез. Они су отишли чак даље од песме:

Наша круно славни кнез Лазаре ти

царјеси ал се зовеш кнезом.30

Стога се морамо вратити резултатима Илариона Руварца који је,

пре непуног века, показао да је гроф Ђорђе Бранковић у Хроникама

„измислио" Лазарево венчање на царство. За опис чина венчања гроф

Ђорђе Бранковић једино је користио Данилов родослов у којем нема

ни речи о Лазаревој царској титули. Према Хронишма нововенчани

цар Лазар је, наводно, том приликом свог зета Вука Бранковића узди-

гао за деспота.31

Подсећамо да се гроф Ђорђе Бранковић издавао за

потомка Вука Бранковића.

Руварац једино није био у праву тврдећи да је гроф Ђорђе

Бранковић први измислио Лазарево венчање на царство. Пре ње-

гових Хроника Лазар Хребељановић се спомиње са царском титу-

лом у руском летописном своду из времена цара Ивана Грозног.32

Преписивачи и минијатуристи летописног свода као извор за илу-

стровану косовску легенду користили су путопис ђакона Игњати-

ја и житије деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозо-

фа, а пошто се у овим изворима косовски војсковођа спомиње са

титулом кнеза, јасно је да је Лазарева царска титула „дело" мини-

јатуриста и преписивача у служби цара Ивана Грозног.33

Царска

титула Лазара Хребељановића, међутим, ушла је у литературу из

Хроника грофа Ђорђа Бранковића преко Историје разних словен-

ских народа, познатог дела Јована Рајића. Иначе, Мавро Орбин,

који о Лазару доноси више легенди, нигде не спомиње царску ти-

тулу. И за Орбиновог савременика Лукаревића косовски војсково-

Стихотворенш, ЛМС 77-2 (1847) 102; И. Руварац, О кнезуЛазару, 191. И.

Руварац, О кнезу Лазару, 187-192. М. Вгаип, „Козо^о", 33-40; Н. Љубинковић, Косовска легендауруском летопи-сном своду (илустрације са натписом између стр. 16 и 17). У делу НШопа Тига-

са Феликса Петанчића, Милошев господар (да ли је то Лазар?), забележен је као ЗгерНапиа МасеЉпит Казгапогит саезаг. - М. Пантић, Из ктакевне про-

шпости, Београд 1978, 148,150. О мотивима уздизања Лазара Хребељановића за цара у руском летописном сво-ду, другом приликом и на другом месту.

30

31 32


ских народа, познатог дела Јована Рајића. Иначе, Мавро Орбин,

који о Лазару доноси више легенди, нигде не спомиње царску ти-

тулу. И за Орбиновог савременика Лукаревића косовски војско-

вођа је само соп(е 1агаго. Понекад се Лазару приписивала кра-

љевска и деспотска титула.34

Ниједан од аутора култних списа

који славе косовског мученика не зна за Лазареву царску, кра-

л>евску или пак деспотску титулу. Управо непознати аутор Жи-

тија и начелства кнеза Лазара објашњава да Лазар из прекомер-

не кроткости и смерности, особина које су доликовале мученику

који је недавно проглашен за светитеља, није хтео да се узвиси

достојанством вишим од кнеза: И овај што прими пређеречену

државу земље српске бејаше муж благ, кротак, смеран преко

мере као што и ово сведочи о његовој скромности изванредној. И

седећи на државном престолу ранијих царева, нимало се не по-

труди да, узвисивши се, постпави себе царем, или краљем, или де-

спотпом него живљаше у смерностпи својој благоразумној све до

дана смрти своје, носећи назив који раније примио беше од Бога

и од цара. Јер пређеречени самодржац, то јесгп цар Стефан,

оделивши још за живота свогаједан крај царства свога, уручи

му га да буде њим задовољан и да се кнезом краја тога назива. А

он попевши се на чин самодржања царског, не хтеде променитпи

кнежевски назив. Али носећи овај, ничгш се не показа мањгш од

свих претпходних краљева и царева.35 Према натпису са мрамор-

ног стуба на Косову, Лазар је некада био велики самодржац, чу-

до земаљско ирига српски,36 а у Слову о кнезу Лазару непознатог

писца косовски мученик спомиње се и као кнез и као велики

кнез.37

Владимир Мошин пише да је не „мање значајна титула

велики кнез која се овде јавља први пут у српским повељама и ко-

ја је онда прешла у родослове Вукана, сина Немањина и његових

потомака, посебно оца кнегиње Милице, кнеза Вратка". Ова ти-

тула, сматра В. Мошин, подразумевала је врховну Лазареву власт

над свим српским земљама.38

Извори, међутим, не потврђују ово

мишљење.

Када је реч о титули, посебан осврт заслужује Слово о кнезу

Лазару патријарха Данила, најисторичније култно дело о косов-

ском мученику. И у овом спису Лазар се понекад бележи као ве-

лики кнез, чешће као кнез. Међутим, Данило се овим атрибутом

служи готово као поштапалицом, јер је и Душан за њега час ве-

лики цар Стефан, час велики Стефан цар.39 Цар је Лазара укра-

сио великим чином ставиоца. Стојан Новаковић је ово достојан-

ство схватио и превео као чин великога ставиоца и тиме унео

забуну.40

Ставилац се чешће спомиње у средњовековној дипло-

матичкој грађи. За ову титулу знали су и Дубровчани. Велики

ставилац, међутим, није познат. Исто тако, не постоји титула ве-

ликог цара или великог самодршца. Код Данила израз велики че-

сто није саставни део звања, већ епитет који се односи на лич-

ност а не на титулу слављеника. Овакво тумачење потврђује чи-

њеница да патријарх Данило Лазара чешће назива кнезом. При-

мери са изразом велики, које готово неконтролисано употребља-

вају аутори култних списа, најчешће у смислу похвале, уверава-

ју нас да је у тражењу чињеница упутно из ових списа изостави-

ти њихов украсни део. На титули великога кнеза посебно насто-

ји Фрањо Баришић.41

Он пише да „у Слову о кнезу Лазару од па-

тријарха Данила III, Лазар се скоро искључиво титулише са 'ве-

лики кнез\ Међутим, у поменутом спису Лазар се чешће споми-

ње као кнез него као велики кнез".42

Недоследност срећемо и у другим списима, па и у диплома-

тичкој грађи чија је изворна вредност, с обзиром на време на -

станка, свакако мања. Титула великог кнеза у посткосовским из-

ворима није необична - косовском мученику рано се почео да

негује култ - али је ипак ретка. Кнез Стефан Лазаревић дао је

34

35

М. Вгаип, „Козо^о", 12; И. Руварац, О кнезуЛазару, 258-259; А. Регћш, МагН- по5е%опо,92,123. Л>. Стојановић, Родослови илетописи, 80-88; Д. Павловић - Р. Маринковић, Из наше књижевности феудапног доба, Сарајево 1959 , 371. В. 8р. Кас1ој1бн5, АпШо&ја, 137. А. Вукомановић, О кнезу Лазару, 108,109,111,112.

38

39

Ст. Новаковић, Косовски мученик, Хришћански весник 1 (1879) 391.

Ф. Баришић, Владарски чин кнеза Лазара, 60, нап. 56. В. Ћоровић, Силуан иДанило II, 80-109.

В. Мошин, Самодржавни Стефан кнез Лазар, 40-41. В.

Ћоровић, Силуан иДанило II, 83-86, 89, 91, 94-97, 101.


Двоглави орао из Каленића (цртеж

В. Тителбаха из 1881. године)

манастиру Хиландару неколико села и цркву у Ибру у помен

вечни и душевну ползу себи и родитељима мојим, светпопочив-

шему велкоме кнезу Лазару и матпери кнегињи Милици и вазљу-

бљеному ми брапгу Вуку™ Ктиторски натпис у Новој Павлици

слави косовског мученика као сеетпога кнеза Лазара, затим ве-

ликог и самодржавног господина, али не и великог кнеза. За-

нимљиво је да титулу великог кнеза налазимо у канцеларијском

приручнику Цариградске патријаршије из 1386: Кнезу Србије:

Преузвишени велики кнеже све Србије, премудри, премуже-

ствени, у Господу премили и возљубљени господине и сине смер-

ности наше, некаје обиље благодети, мира и милосрђа божјег

господству ти45 То је адресат у којем се Лазар поименично не

Ст. Новаковић, Законски споменици, 459. Љ. Стојановић, Записи и натписи VI, 95, № 10028. Ј. Оаггоигез, ЕШезга пеа, 60; Ф. Баришић, Владарски чин кнеза Лазара, 60.

наводи али се, без сумње, на њега односи. Један рукопис био је

довршенју дане кнеза великог Лазара.46 Са титулом великог кне-

за Лазар се помиње једанпут у интитулацији повеље коју је

1388. издао Обраду Драгосаљићу. Титула у потпису исте пове-

ље није проширена: В Христа бога благоверни Стефан кнез Ла-

зар.47 Овом потпису сличан је садржај легенди на печатима Ла-

зара Хребељановића: По милости божјој Стефан кнез в Хри-

ста бога благоверни кнез Лазар и В Христа бога благоверни

кнез Лазар (печат на полеђини повеље Стефана Лазаревића).48

Српског обласног господара Дубровчани знају као кнеза Лаза-

ра. Канцелари су у записницима већа уз његово име бележили

сотез, понекад само име без икакве титуле. Господар Моравске

Србије потписивао се без изузетка, и на врхунцу моћи, као кнез

Лазар (видети табеле I и II).

Иако је носио скромну титулу кнеза, а по сведочењу непознатог

писца ово звање из монашке смерности није хтео да мења, Лазар се у

интшулацијама својих повеља по правилу јавља као самодржац или

самодржавни господин. Истина, у потоисима нема ових израза, али

тако су га ословљавали његови савременици. Поп Марко је писао у

дане благовернога и христољубшога кнеза Лазара самодршца све

српске земље*9 Природно, исте изразе срећемо и у неким култним

списима, а видели смо да је Лазар као велики самодржавни господин

Срба и Подунавља забележен на натпису у Новој Павлици, задужби-

ни Лазаревих сестрића Мусића. Уз наведени текст житија и начел-

ства кнеза Лазара (видети горе) ове исказе Владимир Мошин узима

као кључне доказе „да је црква сматрала кнеза Лазара законитим на-

следником пређашњих српских краљева и царева; да му је та власт

била предана одлуком државног сабора и санкционисана црквеним

благословом; да је то према државно-правним појмовима онога доба

баш врховна власт, дефинисана титулом самодржац".50 Истовреме-

но, Мошин покушава да докаже да је кнез Лазар узео титулу самодр-

Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 55, № 170. Видети табелу бр. II.

В. Мошин, Самодржавни Стефан кнез Лазар, 27. Исто, 14. Исто, 14.

44

46

47

50


шца као одговор на Твртково проглашење за краља Срба и Босне.

Нема сумње, црква је, бар од времена патријарха Спиридона, у кнезу

Лазару видела наследника Немањића па, према томе, и врховног го-

сподара. Остале тврдње тешко се могу ускладити са расположивим

подацима и са резултатима истраживања. Георгије Острогорски пи-

ше да је титула самодршца „одраз целокупне његове делатности, ве-

ликих политичких успеха ... а посебно измирења српске и грчке цр-

кве и постигнутог признања српске патријаршије. Преузета из Визан-

тије, титула самодршца сачувала је у Србији своју широку идејну са-

држину, и мада је добила своје посебно значење, била је и у том но-

вом значењу првенствено усмерена према Византији, не и према дру-

гам земљама и владарима."51

Веома честа у Лазаревим повељама, титула самодршца ипак

није његово искључиво право. Лазарев савременик и зет Ђурађ

Страцимировић Балшић, јануара 1386. издао је Дубровчанима по-

вељу као благоверни и самодржавни господин Ђурађ све зетске и

поморске земље.52 Много пре Лазара и Ђурђа, ову титулу присво-

јио је деспот Јован Угљеша. Повељу од фебруара 1369. манастиру

Зографу млађи Мрњавчевић је црвеним мастилом потписао као

бголохгр саЈтократшр, а у истој повељи употребљава израз цар-

ство ми фаоСкгСа џт).53 Претпоставка да је то Угљеша „учинио

на молбу зографских монаха ради већег угледа његове хрисовуље

код будућих грчких власти" не делује озбиљно.54

У време прегово-

ра о измирењу цркава, Угљеша је управо према Византији настојао

да истакне независност. Налазимо да су исто тако и врхови Српске

цркве у време наставка преговора о измирењу и после измирења

51 Г. Острогорски, Србија и византијска хијерархија држава, 136; Ф. Баришић, који у основи прихвата Мошинове поставке, али их посматра из другог угла, пише да титула самодржац „сама по себи не мора да означава носиоца врховне власти". - Ф. Баришић, Владарски чин кнеза Лазара, 47; Мишљење Г. Остро- горског о значењу титуле самодржац усваја и Б. Ферјанчић, Владарска идеоло- гијау српској дипломатици после пропасти Царстеа (1371), О кнезу Лазару,

144. Р. М1к1о51сћ, МопитепШ ЗеШса, 203.

А. Соловјев - В. Мошин, Грчке повеље, 269-279, № XXXVI. В. Мошин, Самодржавни Стефан кнез Лазар, 23.

Лазарица, Крушевац

52

53 54


подстицали кнеза Лазара да титулом самодршца изрази своју неза-

висност према Византијском царству.

Кнез Лазар је могао да добије, а свакако је и добио, благослов

од врхова Српске цркве, али нема поузданих података о његовом

крунисању за самодршца Срба на државном сабору 1377. године.55

Заиста, непознати писац Житија кнеза Лазара сведочи да је Лазар

благословљен од архијерејевих руку и свега причта (свештенства)

и сабора српског и тако самодржац постаде Србима.56 Сви сачу-

вани рукописи овог списа не садрже критичну реч сабор. Житије

кнеза Лазара, као извор за саборе, Никола Радојчић није користио,

али док се детаљније не проучи рукописна традиција наведеног

житија, из ове чињенице не могу се извлачити одређени закључ-

ци.57

Нама се чини да би такав чин био преломни моменат у прет-

косовској Србији, те би га свакако забележио још неки аутор култ-

них списа, а пре њих старији летописци. С друге стране, 1377. го-

дине ниједан обласни господар, па ни најистакнутији Лазар - а

тада он, подсећамо, још није заокружио своју област — није могао

сам да сазове државни сабор какав се сазивао у време Немањића, у

време јединствене Српске државе. Већ за време цара Уроша др-

жавни сабори су се сазивали у крњем саставу. Крњег састава био

је и онај сабор на којем је за поглавара Српске цркве устоличен па-

тријарх Јефрем, иако су га сазвала два обласна господара, кнез Ла-

зар и Ђурађ Балшић који тада начелствоваху.5*

Не може се прихватити мишљење да је крунисање Лазара за са-

модршца био одговор, односно реакција на крунисање Твртково за

краља Срба и Босне. Краљева и кнежева територија шириле су се у

различитим смеровима и после слома жупана Николе Алтомано-

вића. Њихов однос према Угарској био је истоветан пре и после

смрти краља Лудвига I. Они су остали савезници све до кнежеве

погибије на Косову.

Тако тврди В. Мошин, Самодржавни Стефан кнез Лазар, 36-39.

Ст. Новаковић, Нешто о кнезуЛазару, 159—160. Ђ. Трифуновић,

Српски средњовековни списи, 94-95. Архиепископ Данило,

Животи краљева, 292.

Међу савезницима, природно, уочљиве су извесне посебности. У

практичном политичком животу Твртко је имао предност. Његова

полазна основа био је Босански банат, који се већ деценијама

налазио у успону, док је Лазарева полазна основа пре 1373. године

била област невеликог обима. Обим српских земаља које је наследио

и освојио оправдао је чин Твртковог крунисања међу савременицима.

Нема доказа да је Лазару у практичној политичкој делатности сметао

сугуби венац Твртка I. Лазар је бар у почетку признао првенство кра-

љу Срба и Босне. Уосталом, Твртко је с разлогом у најпогоднијим

тренуцима истицао своје сродство са Немањићима. Али у тражењу

наследника баштине Немањића и обновитеља Српске државе, срод-

ство са светородном династијом био је снажан али не и одлучујући

чинилац. Врхови Српске цркве поклонили су поверење кнезу Лазару.

Као краљ Срба и Босне, односно гех Каззге еХ Возпе, Твртко је стекао

признање околних држава, а Лазар је, као кнез и самодржац свих Ср-

ба, уживао наклоност Српске цркве. Дубровчани су ипак краљу, а не

кнезу, исплаћивали српски владарски трибут. Ови наизглед спорни

моменти нису помутили добре односе између кнеза Лазара и краља

Твртка.

Иако су били и остали савезници, политички циљеви кнеза Ла-

зара и краља Твртка I нису се увек подударали. Кнежева и краљева

владарска идеологија нису у складу као њихова практична поли-

тичка делатност. Различите титуле кнеза и краља не ремете склад-

но и истоветно политичко иступање. Али од оног тренутка када се

Лазар почео називати самодршцем свих Срба, његови политички

циљеви постали су супротни идеологији краља Срба и Босне.

Оба владара сматрала су се господарима Срба (Србљем). Искљу-

чено је да се ова формулација односи само на Србе у крајевима у ко-

јима су краљ Твртко, односно кнез Лазар заиста управљали, пошто се

кнез потписивао као самодржац свих Срба. Оваква формулација по-

литичког програма искључива је — природно у теорији - према вла-

сти било којег обласног господара, па и према власти краља Срба и

Босне. Оба владара присвојила су владарски придевак Стефан који су

носили Немањићи (видети табелу бр. П). Кнез Лазар је ово име дао

старијем сину, а св. Стефану посветио је цркву у Крушевцу. Твртко

је, с друге стране, по овом имену назвао град Нови који је подигао у

55

56


Драчевици.59

Једино Поморје у интитулацијама кнеза и краља не

стоји у опреци. Милош Благојевић недавно је показао да се кнеже-

во владање у Поморју односи на Романију, а Сима Ћирковић да у по-

вељама босанских краљева Приморје потискује Поморје.60

Истовет-

ни и слични политички циљеви краља и кнеза, иза којих су се

назирале супротности, нису довели до сукоба. Теоријски гледано,

Твртко и Лазар хрлили су истом циљу - проширењу својих терито-

рија, односно обнови баштине Немањића. Али супротности које

произлазе из истоветног или сличног политичког програма у пракси

се нису изродиле. То је изразит пример колико дубок јаз дели вла-

дарску идеологију од њеног остварења. Нити је владарска идеоло-

гија краља обавезивала Лазара, нити је кнежева владарска идеоло-

гија обавезивала Твртка. У том светлу требало би тумачити

владарске инсигније и новац кнеза Лазара.61

Долазимо коначно до кључног питања. Да ли су политичке док-

трине краља Срба и Босне и самодржца свих Срба обавезивале срп-

ске обласне господаре? Да ли се кнез Лазар, од 1373. најмоћнији об-

ласни господар кога је подржавала Српска црква, наметнуо

обласним господарима као врховни српски владар? О томе су ми-

шљења подељена. Владимир Мошин, Фрањо Баришић и Димитрије

Богдановић најизразитији су представници оне струје међу истра-

живачима која у кнезу Лазару види наследника Немањића и врхов-

ног господара српских великаша који су се, користећи слабости

централне власти, осамосталили. Константин Јиречек и Михаило

Динић налазе да је кнез Лазар био само обласни господар. „Међу

српским владаоцима на северу — пише Јиречек - најмоћнији је био

кнез Лазар. У његову област ишло је читаво Поморавље, рудничка

места Ново Брдо и Рудник, град Ужице и покрајине Мачва и Брани-

чево, све до обале Саве и Дунава. Престоница му беше у Крушев-

цу... Али, крај свега тога, Лазар је пристао да Марко и Твртко поне-

Знатно пре Твртка и Лазара владарски придевак Стефан присвојио је Војислав Војиновић. М. Благојевић, „ВладаниЈе" кнеза Лазара у Пргшорју, Зборник ФФ у Београду ХУ-1 (1985) 97-114; С. Ћирковић, Сугуби венац, 353. Г. Бабић, Владарске инсигније кнеза Лазара, О кнезу Лазару, 65-79; С. Дими- тријевић, Новац кнеза Лазара, Крушевац 1971.

су краљевске титуле, а он се задовољио скромном титулом кнеза

(сотез) и господина Срба и Подунавља. Његова област једва да је

обухватала и половину од онога што су Немањићи имали пре Сте-

фана Душана. Лазар није био врховни господин српских кнежева,

него само старешина породичног савеза, чији чланови беху његови

зетови Вук и Ђура." Јиречеков став прихвата Михаило Динић: „Око

Лазареве државе груписале су се и друге српске области, ако не

формално зависне, ипак под неким његовим моралним првенством

и у присној сарадњи. Вук Бранковић и Балшићи иступали су само-

стално према другим земљама, склапали посебне уговоре са Ду-

бровником, давали посебна овлашћења калуђерима српског мана-

стира у Јерусалиму да подигну 'стонски доходак' који им је цар

Душан уступио. Али и они су припадали 'породичном савезу' на

чијем челу се Лазар налазио."62

Управо у повељи, коју је самостално, као и остали обласни го-

сподари, издао Дубровчанима, Вук изјављује да им је потврдио по-

властице пошто је видео писаније великога господина ми цара Сте-

фана и господина ми кнеза.63 На основу ове изјаве, природно,

имајући у виду и владарску идеологију кнеза Лазара, стварао се за-

кључак да је Вук признавао кнежеву врховну власт. Посматрана

одвојено, ова изјава несумњиво има одређену тежину, али нема пре-

вагу над другим чињеницама. Вук Бранковић је кнежев сродник и

дугогодишњи савезник, међутим, он самостално склапа уговоре и

суверено иступа према спољном свету. Вуку кнез Лазар не издаје и

не потврђује повеље као, на пример, Обраду Драгосаљићу, Црепу

Вукославићу и челнику Муси, у ствари, својим поданицима (видети

табелу I). Њихов положај и положај Вука Бранковића према кнезу

Лазару очигледно није могуће изједначити. С друге стране, с разло-

гом се може посумњати у „породични савез" кнеза Лазара, Вука

Бранковића и Ђурђа Страцимировића Балшића. Њихове територије

чиниле су географску, али не и политичку целину. Како протумачи-

ти да један од чланова „породичног савеза" - Ђурађ Страцимиро-

вић Балшић - ратује са Твртком, кнежевим осведоченим савезни-

62 К. Јиречек, ИсториЈаСрба!, 320 -321; 1агаг , ЕЈ 5 (1962)497 (М. 63 Ст. Н ова к о вић, За к он ск и с по м ен и ци, 2 03.

61


ком? Како објаснити да исти обласни господар не долази на Косово

1389. и изневерава „породични савез" у одсудном тренутку?

Судећи према потписима, посебно према интитулацијама, који

су, у крајњој линији, сажети израз политичких циљева, тачније -

најкраће изложен политички програм, Лазар се издвајао од осталих

обласних господара. Као ниједан други обласни господар уживао је

подршку Цркве, већ смо нагласили, једине повезујуће снаге у поде-

љеној Српској држави. Али снагу Српске цркве у то време не би

требало прецењивати. Права пећког патријарха делимично је узур-

пирао још деспот Јован Угљеша. Због црквеног раскола појавиле су

се различите струје. Патријарх Сава, изгпеда, није лако пристао на

наставак преговора о измирењу, које је, подсећамо, постигнуто под

условима на које својевремено цар Душан није пристао. Приликом

избора новог патријарха на сабору у Пећи 1375, обласни господари

су, по свој прилици, иступали са својим кандидатима. Стога на са-

бору неки затражише да разбојнички и са нападањем уграбе свети

престо и апостолско достојанство.64 Устоличен је, изгледа као

компромисна личност или као византијски кандидат, патријарх Је-

фрем.65

Исто тако, обласни господари вршили су пресудан утицај на

локалну цркву на територији којом су управљали. За краља Срба и

Босне крунисао се Твртко I по православном обреду у неком позна-

том црквеном средишту у Србији, свакако без благослова стареши-

не Српске цркве. Имајући ово у виду, ни подршка коју је кнез Лазар

стекао у црквеним круговима не сме се прецењивати. Али управо

зато што је уживао наклоност и подршку Српске цркве, политички

програм кнеза Лазара теоријски је обавезивао остале обласне госпо-

даре да га признају за суверена. Међутим, обласни господари у

стварности су били потпуно самостални. Било је то доба у којем се

врховна власт само мачем остваривала.

Кнез Лазар је одржавао добре односе са патријархом Јефремом,

али тек од устоличења патријарха Спиридона 1379/1380. године

осећа се подударност деловања и заједничко иступање. Подударни

су и потписи кнеза и патријарха (упоредити табеле бр. II и бр. III).

За столовања патријарха Спиридона успостављена је „држав-но-

правна симетрија носилаца божанске и световне власти".66

Ме-

ђутим, упоредне интитулације, односно потписи кнеза Лазара и

патријарха Спиридона значе враћање уназад и Српске државе и

Српске цркве. Одбацује се владарска идеологија из доба царства.

Раскол цркава оставио је дубок траг у свести образованих савре-

меника. Пошто је због раскола осуђен Стефан Душан, осуђен је и

заувек напуштен његов политички програм. Патријарх се враћа

интитулацији из доба аутокефалне архиепископије, а кнез и не по-

мишља да као Стефан Душан или Урош буде владар Срба и Грка.

Зато су њихова државно-правна схватања и политички циљеви би-

ли прихватљиви за Византијско царство.

Кнез Лазар је касно избио у први план. Он је, додуше, још као

младић започео политичку каријеру, али је носио најнижу дворску

титулу ставиоца у време када је Српска држава практично била

подељена. По завршетку дворске службе изгубио се у политичком

вртлогу. Некада сам у сенци обласних господара, Лазар је с време-

ном засенио остале српске великаше. Надмоћ је стекао расапом

жупана Николе Алтомановића. Постао је изабраник Српске цркве

која га је сматрала за водећу политичку личност у раскомаданој

држави Немањића. Кнез је цркву задужио видном улогом око из-

мирења Пећке и Цариградске патријаршије. Сем тога, подигао је

више задужбина. Штедро је даривао и светогорске манастире. Као

ктитор, кнез Лазар се могао мерити са више истакнутих Немањи-

ћа. Неке је чак и превазишао као градитељ светих здања. Ипак,

кнежеву снагу не би требало прецењивати, иако је његово поли-

тичко деловање неретко изнад уских интереса похлепних обла-

сних господара. Подсећамо да је кнез расуо жупана Николу уз по-

моћ Угарске и бана Твртка. Као поданици Лудвига I дуго су се одр-

жали Растислалићи, господари Кучева и Браничева, крајева који су

се налазили између Угарске и области кнеза Лазара. И сам вазал

угарског краља, Лазар се дуго устезао да нападне Растислалиће.

Тек 1379. године кнез Лазар је потиснуо Радича Бранковића Расти-

слалића и избио на обале Дунава. Сем тога, кнезу се супротста-

64

65 Архиепископ Данило, Животи краљева, 292. Д. Богдановић, Измирење српске и византијске цркве, О кнезу Лазару, 90. ИСНЛ, 11 (Д. Богдановић).


вљала мање позната властела, од којих Константин Филозоф

по имену бележи Николу Зојића и Новака Белоцрквића. Кнез је,

ме-ђутим, енергично иступио и угушио побуну.

С друге стране, Лазара су прилике рано приморале да стечено

брани. Само што је потиснуо Радича Бранковића и заокружио сво-

ју област, као непосредна опасност појавили су се Турци. Преоста-

ло је мало времена да би, за једног обласног господара, остварио

замашне циљеве свог политичког програма.

ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГИЈА И СТВАРНОСТ 111

110

ИНТИТУЛАЦИЈЕ И ПОТПИСИ КНЕЗА ЛАЗАРА Табела 11

Ред. Датум Интитулације Потписи Издање

1. 2.

1375/76, индикт XIV

1380, индиктП

3. 1380, 1.август

4. 5.

1379/80,

индикт II

1379/80.

6. 1381,индикт

IV

7. 1381, индикт

IV

8. 1380/81.

9. 1380, 8. август

1

0. 1382, 3. март

1

1. 1387, 9.јануар

1

2. 1387.

Аз в х/рист/а б/ог/а благовер/ни/ к/н/ез Л/а/з/ар/

Аз в христа бога благоверни и самодржавни господин Србљем Стефан кнез Лазар Аз благоверни кнез Лазар, самодржац све српске земље

Аз в христа бога благоверни и самодржавни господин Србљем и Подунавиу, Стефан кнез Лазар В х/рист/а б/ог/а бл/а/говерни и самодрж'ц свем Србљем

хр/и/стољубиви Стефан кнез Лазар

Аз в христа бога благоверни и самодржавни господин

Стефан кнез Лазар

Аз в христа бога благоверни и самодржавни господин

Стефан кнез Лазар

Аз в х/рист/а б/ог/а благоверни кнез Лазар

Аз в х/ри/с/т/а б/ог/а бл/а/говерни и самодржа... ефан кнез Лазар и подружием моим кнегином Милицом ...х и земљеју сербскоју всеју и Подунавием

Самодржавнаго кнеза всем Србљем Лазара Повелением превисокаго самодржца господина кнеза Лазара

Аз в христабога благоверни и самодржавни по милости божиеј Стефан кнез Лазар

Аз в христа бога благоверни и самодржавни господин Србљем и Поморију Стефан велики кнез Лазар ________

В христа бога благоверни Стефан кнез Лазар В христа бога благоверни кнез Лазар В христа бога благоверни Стефан кнез Лазар

В христа бога благоверни Стефан кнез Лазар Србљем и Подунавиу В христа бога благоверни

Стефан кнез Лазар Србљем и Подунавиу В х/рист/а

б/ог/а благоверни господар свем Србљем ми кнез

Лазар ...ни Ст/е/ф/а/н кнез Лазар г/осп/один Србљем

и Подунавиу

Р. 1хтег1е, Ас1е$ с!е 1мчга IV, Рапз 1982,181-183. Ст. Новаковић, Законски споменици, 449-450. р. МШозЈсћ, МопитепШ ЗеМса, 193-194. Ст. Новаковић, Законски споменици, 449—450. Р. Михаљчић, Припог српском дипломатару, ИГ 1—2 (1976) 104. Ст. Новаковић, Законски споменици, 515; Гласник СУД 24(1868)256. Ст. Новаковић, Законски споменици, 516-517; Гласник СУД 24 (1868) 259. В. Петковић, Старине, Београд 1923,55,61.

С. Ћирковић, Две српске повеље за Лавру, Хиландарски зборник

5 (1983) 92-93. Ст. Новаковић, Законски

споменици, 761—764. Ст. Новаковић, Законски

споменици, 200—203. Ст. Новаковић, Законски

споменици, 775—776.___________

о м

КНЕЗ ЛАЗАР У ЗАПИСНИЦИМА ВЕЋА ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

Датум 1. 1382, фебруар

2. 1382, септембар

3. 1383,јуни

4. 1384, фебруар

5. 1384,јуни

6. 1385,јули

7. 1385,јули

8. 1385, август

9. 1385, октобар


11. 1385, новембар








19. 1386,новембар

20. 1386, децембар





Адресат-интитулација

де ппКепдо атћаз1а1ет 1,агаго <Ј. сотМ 1^агаго аА соткет 1,асагат ад соМе 1.а9аго <1. сотШз 1^а?ап

атђазз1а1ат аЛ соткет ^агашт е1 аЈ Уо1сћит Вгапсћоујс т 31ауотат а<Ј соткет 1,а2агит сотШ ^агаго А. сотШз 1,а5ап д. сотМ 1,а9аго е1 Уо1сћо аЛ соткет ^а^агит е1 Уокћит

т 8с1ауошат ас1 Л. соткет ^атагит е1 перо(ет ад д. соткет 1,а2агит <1. сотШз Г^а^ап ас1 соткет 1,а9агит е1 Уо1сит Вгапсоујсћ

атћа551а1опђи5 кипз 1п 5с1ауопјат ад <\. соткет 1,агагшп е4 Уо1сћит атћаз51а4огјћиз кипз аА 4. соткет ^атагат е1 Уокћит агађаз51а1опђи5 ЈШпз аЈ д. сот11ет ^агагит е( Уокћит ад д. соткет ^агагит е1 Уо1сит а& соткет ^агагит ад д. соткет ^агагит Ј. соткет 1,а2агит ад (Ј. сот11ет (1.

Табе.

Издање

Одлуке већа I, 208

Одлуке већа I, 246

Одлуке већа 1,331

Одлуке већа II, 63




Одлуке већаП, 191






Одлуке већа II











Ред.

број

Ред. број

Ред. број

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Датум

1378,август

1378,август

1378, август

1378,август

1378, август

1378, септембар


1378, октобар


1378, октобар 1378, октобар

1378,новембар

1379,фебруар

1379,јуни





1379, новембар

1379,новембар



Адресат-интитулација

4. ге§15 Казз1е 4. ге;>15 Казз1е е1 Воззше 4. ге^е КаззЈе 4. ге§ет Каззје еХ Воззте д. геј>е Воззте е1 КаззЈе 4. геЈр Воззте е1 Каззје 4. ге§1 Воззте е1 Казз1е 4. ге§ет Казз1е д. ге§ет Казз1е е1 Воззте 4. ге§15 КаззЈе гех Казз1е <1. гех Воззте е1 Казз1е (1. ге§ј Воззте е1 Каззје д. геј>ет Воззте е1 Казз1е д. гееет Воззте е1 Каззје

4. ге§1 Ка551е 4. гееет Казз^е (1. ге^ет Каззје д. гецјз Каззје е( Воззше 4. (1. 6. геј»ет Казз1е

Потпис

Табела V

Издање

Мопитеп1а Каеизта IV, 156

МопитеШа Ка§изта IV, 157

МопитепЈа Ка§из1па IV, 160

МопитепШ Ка§изта IV, 160

МопитеШа Ка^изта IV, 162

Мопитеп1а Ка^изта IV, 164

МопитеШа Каеизта IV, 165

МопитепШ Ка§изЈпа IV, 170

Мопитеп1а Каеизта IV, 174

МопитеШа Каеизта IV, 174

МопитеШа Ка§изта IV, 179

Мопитеп1а Ка§из1па IV, 177

Мопитеп1а Ка^ивЈпа IV, 197

Мопитеп1а Ка^изЈпа IV, 257

МопитегПа КаеизЈпа IV, 241

Мопитеп1а Ка§из1па IV, 248

Мопитеп1а Каеизјпа IV, 245

Мопитеп1а Ка^изјпа IV, 247

Мопитеп1а К.аеиз1па IV, 248

МопитеШа Каеиз1па IV, 248

Мопитета Ка§изта IV, 249

МопитеШа Ка§и51па IV, 249

ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГИЈА И СТВАРНОСТ

Ред. број

Датум Адресат-интитулација Иадаље

23. 138О,јули д. гееет Возпе е( Казие ОдлуКе већа I, 51 24. 1380, август (1. ге§ет Воззше Одлукевећа1, 61 25. 1380, август 4. геј»ет Воззше Одлуке већа 1,64

26. 1380, август (1. ге§ет Воззше Одлуке већа 1,67

27. 1380,октобар 6. геј>1 Возпе Одлуке већа 1,76 28. 1380, новембар А. ге§ет Воззше Одлуке већа 1,86

29. 1381,фебруар А. ге§е Возпе Одлукевећа1,118 30. 1381, мај (1. ге§13 ВоззЈпе Одлуке већа I, 137, 138

31. 1381, август <1. ге§1 Возпе е1 Казсје Одлукевећа1,191 32. 1381,септембар д. ге^ј КазсЈе Одлукевећа1,193

33. 1381, новембар д. ге^ет КазсЈе е1 Возпе Одлуке већа I, 176 34. 1381,новембар д. ге§ет Воззјпв Одлукевећа!, 176

35. 1381, новембар &. ге§ет Казсје, Возсјпе (ЗЈС) Одлукевећа1, 177

е( раЛшт тап(1ташт 36. 1381, децембар (1. ге§ет Воззше Одлуке већа I, 181 37. 1381, децембар Ј. гееет Казс1е е1 Возпе Одлукевећа1, 181

38. 1381, децембар <1. ге^ет Казсје Одлуке већа I, 182 39. 1381, децембар Ј. гееет Казие е1 Возпе Одлукевећа1,197

40. 1382,јануар Ј. гех Казае е1 Возпе Одлуке већа 1,202 41. 1382,јануар (1. гееет КазсЈе Одлуке већа 1,204 42. 1382, март А. ге§1 Каззје е( Воззшат Одлукевећа 1,211,214,230

43. 1382, април <1. гееет КазсЈе е1 Возпе Одлукевећа 1,215 44. 1382,април А. ге§ет КазсЈе е1 Возпе Одлукевећа 1,216

45. 1382, април 6. Возпе е( КаззЈе Одлукевећа 1,218 46. 1382, април Ј. ге§ет Казс1е аЦие Возпе Одлуке већа I, 285 47. 1382, децембар 4. ге§1 Каззје е| ВоззЈпе Одлуке већа 1,279 48. 1382, децембар А. гееЈз КаззЈе е1 ВоззЈпв Одлуке већа 1,279

49. 1382, децембар д. ге§ет Возпе е1 КазсЈе Одлукевећа 1,301

50. 1383,јануар А. гееЈз Казз1е е1 Возз1пе Одлуке већа I, 306 51. 1383, фебруар 4. ге§1з Возпе е( Казсје Одлукевећа 1,310 52. 1383, март 4. ге§е Казс1е е1 Возпе Одлукевећа 1,317

53. 1383, март А. ге§е Казсје е( Возпе Одлукевећа 1,318

54. 1383, мај (1. ге§јз КазсЈе Одлуке већа 1,327 55. 1384,јули 4. гв§1 Воззте е( КазсЈе Одлуке већа II, 87 56. 1384, септембар 4. ге§ет Казз1е е( ВоззЈпв Одлуке већа II, 34

57. 1384,септембар еЦие ВоззЈпе аЦие Воззте Одлуке већа II, 35

58. 1385, април (1. ге§1з КаззЈе Одлуке већа II, 167 59. 1386, септембар 4. ге§15 Каззје Одлуке већа II, 287 60. 1386, октобар 4. ге§1 Каззје Одлуке већа II, 242 61. 1386,октобар 4. ге§1 КаззЈе Одлуке већа II, 293

62. 1387, април 4. ге§1 Каззје уе1 Возпе Одлуке већа II, 316


ПОВЕЉЕ ПАТРИЈАРХА СПИРИДОНА Табела III

Очуваност Адресат Датум

1. 1379. Манастиру Горњаку Спиридон, милостију копија, нестала божијеју патријарх Србљем

, и Приморију 2. 1379. Манастиру Хиландару Спиридон, милостију оригинал

божијеју патријарх Србљем

и Подунавију 3. 1388. Обраду Драгосаљићу Спиридон, милостију

божијеју патријарх Србљем и Поморију

4. Црепу Пресуда, односно потврда није сачувана пресуде патријарха Јефрема

КРАЉ ТВРТКО У ЗАПИСНИЦИМА ВЕЋА ДУБРОВАЧКЕ

РЕПУБЛИКЕ

115

СУКОБИ С ТУРЦИМА 117

СУКОБИ С ТУРЦИМА

Због оскудних и протавречних вести још није створена поузда-

на слика о сукобу на Косову 1389. године. Догађај који је потресао

савременике брзо је преточен у легенду. Томе су управо допринела

недоречена и замагљена сведочанства о Косовској бици. После ви-

ше монографија, студија и десетина расправа, ни исход легендар-

ног сукоба није јасан. Најуспелије расправе о том догађају управо

су смањивале број поузданих података, одбацивале митске наслаге

и разбијале наше заблуде. Развојем историографије и гомилањем

расправа о Косовској бици, ма како то чудно изгледало, сужавало

се сазнање о судбоносном догађају.

За одлучан сукоб с Турцима кнез Лазар се дуго припремао. Деце-

нију пре Косовске битке његова област достигла је највећи обим.

Даље ширење било је практично немогуће без нарушавања прија-

тељских, родбинских и вазалних веза. После 1379. године још мање

је било упутно померати границу према југоистоку где су се налази-

ле области турских вазала. Напротив, осећајући опасност са истока,

кнез Лазар је настојао да ојача старе пријатељске везе и стекне нове

пријатеље међу околним обласним господарима и владарима. Ојача-

ли обласни господари покушавали су да сродничким везама проши-

ре свој утицај на околне крајеве, а када им се укаже прилика да им

наметну непосредну власт. Вешто исплетен систем породичних веза

постао је један од кључних елемената политике феудалних господа-

ра. Разгранатим породичним везама својевремено су краљ Вукашин

и деспот Јован Угљеша знатно проширили свој утицај. Чак се нази-

рала обнова Српске државе под новом династијом Мрњавчевића.

Користеђи у пуној мери орођавање, опробано средство феудалног

доба, кнез Лазар је преко породичних веза придобио за себе многе

феудалце у својој области. Врховну власт кнеза Лазара признавали

су челник Муса, господар краја око Копаоника, Цреп Вукославић

који је управљао крајем око Параћина и Лешја и, природно, кефали-

ја Гоислав, намесник Новог Брда. Кнежеви поданици били су чел-

ник Михо, жупан Петар, логотет Ненада, логотет Новак и власте-

лин Витомир, који се истакао у једном сукобу са Турцима али чија

баштина и титула нису познати.1 Непослушну властелу Николу Зо-

јића, господара рудничког краја, и Новака Белоцрквића, господара

Топлице, кнез од почетка покори под ноге своје.2 Још као ставилац

Лазар је сарађивао са својим зетом челником Мусом. Челникови си-

нови Мусићи верно су служили ујака. Црепа Вукославића Лазар на-

зива братом, што се, природно, не сме дословно схватити, јер очи-

гледно није реч о најближем сродству. Један надгробни натпис из

манастира Дечана сведочи да је неки (1)Ваниш Алтоманић, унук де-

спота (1)Ваниша, сродник (анепсеј) кнеза Лазара. Иларион Руварац

претпоставља да је тај једва по имену познати али свакако угледни

властелин, који је сахрањен у манастиру Дечанима, сестрић кнеза

Лазара.3

Родбинским везама кнез Лазар је не само придобио властелу у

својој области већ је учврстио политичке односе са великашима и

владарима околних земаља. Рано се ородио са Вуком Бранковићем

који се оженио најстаријом Лазаревом ћерком Маром.4 Кнежева

друга ћерка Драгана удала се око 1386. за Александра, сина бугар-

ског цара Шишмана.5 Годину или две касније кнез Лазар је стекао

још два угледна зета. За мачванског бана Николу Горјанског Мла-

ђег удала се кнежева ћерка Теодора, а Ђурађ Страцимировић Бал-

шић оженио се кнежевом ћерком Јелом.6 На тај начин успостављен

Ст. Новаковић, Законски споменици, 203; С. Ћирковић, Две српске повеље за Лавру, Хиландарски зборник 5 (1983) 93,97. Ст. Новаковић, Законски споменици, 519; К. Филозоф, Живот деспота Стефа- на Лазаревића, 64. И. Руварац, О кнезу Лазару, 11-12. М. Пурковић, Кћери кнеза Лазара, 19. Исто, 67-69. И. Руварац, О кнезу Лазару, 9, 10, 11; М. Пурковић, Кћери кнеза Лазара, 73, 105.

118 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ СУКОБИ С ТУРЦИМА 119

је „породични савез" од Саве и Дунава до мора, али није било ни

времена ни прилика да тај „породични савез" прерасте у државу.

На његовим темељима, много касније, у последњој деценији вла-

давине деспота Стефана Лазаревића и у почетку владавине деспо-та

Ђурђа Бранковића, створена је државна организација. Српски

кнез је орођавањем једино продубио политичке односе са околним

земљама, али се у одлучним тренуцима углавном морао ослањати

на сопствену област, односно државу која је, уосталом, 1379. годи-

не, с обзиром на расуло не само Српске државе него и источног

дела Балканског полуострва, достигла завидан обим. Простирала

се у сливу три Мораве, тачније од изворишта Јужне Мораве до Ду-

нава, Саве и Дрине. Уз престоницу Крушевац припадали су јој

градови Ниш, Ужице и рударска средишта Ново Брдо и Рудник.

Средишње области некад јединствене Српске државе кнез је обје-

динио са Мачвом, Кучевом и Браничевом, дакле са северним кра-

јевима које Немањићи нису дуго држали и где се њихова власт ни-

је усталила. Чврсто управно организована а у односу на остале фе-

удалне области мање изложена турским провалама, Моравска Ср-

бија је доживела спољну и унутрашњу колонизацију. У њу се

склањало уплашено становништво из јужних и источних крајева

Балканског полуострва, крајева које су систематски узнемиравали и

угрожавали турски одреди. Феудални поданици нису нашли за-

штиту на десетини уситњених државних организација. Ратна пу-

стошења више су погађала ратаре него покретљиве влахе - сточа-

ре. Уз незаштићено становништво, које је услед пљачкашких упа-

да напуштало домове, у Византији и јужнословенским земљама

појавили су се елевтери - свободници, у ствари, бескућници који

су долазили из редова зависних сељака. Подносећи сразмерно нај-

веће намете и работе, с временом су изгубили сва добра, укључу-

јући и основна средства за живот, те су били приморани да безнад-

но лутају све док поновним уписивањем у порески списак неког

властелина нису изгубили обележје свободника, односно бескућ-

ника.7 Феудално расуло, затим унутрашња друштвена превирања

Г. Острогорски, Елевтери. Прилог историји сељаштва у Византији, Зборник

ФФ у Београду (1949) 45-62.

узроковали су не само повећање разлика између потчињених и по-

влашћених већ и потпуно осиромашење дела зависних сељака.

Све је то осетно слабило снагу отпора и олакшавало посао осваја-

ча. Насупрот унутрашњим превирањима и напуштању насеља у

непосредно угроженим областима, у Моравској Србији, у донедав-

но пустим, некултивисаним пределима ничу нова села и засеоци.8

Међу избеглицама које су налазиле уточиште у држави кнеза

Лазара било је и духовних лица, тако да се оживљавају стара и по-

дижу нова црквена средишта. Сматра се да је у време кнеза Лазара

северне крајеве некадашње државе Немањића захватио нови талас

христијанизације.9 Из старих текстова осећа се да је Моравска Ср-

бија прихватана као земља тренутног спасења, земља наде.10

Има-

јући у виду стратешки значај Поморавља пред очекиваним напа-

дима Турака, није потребно наглашавати углед и политички утицај

који је кнез Лазар стекао уочи Косовске битке.

Пре одсудног сукоба са Турцима кнез Лазар је био приморан да

обезбеди северну границу. Он је још за владавине моћног краља Лу-

двига I потиснуо угарског поданика Радича Бранковића, али није си-

гурно да је тада раскинуо вазалне односе према Угарској. Међутим,

после смрти Лудвига 1,1382. године, умешао се у династичке сукобе

у Угарској можда баш зато што је на угарском двору имао зета. За-

једно са краљем Твртком кнез је иступао против Жигмунда Луксем-

буршког. Кнежеве чете прелазиле су Саву и Дунав, нападале Бео-

град и Голубац, али у тим градовима и даље су остале угарске

посаде. Покушај проширења области према северу, на леву обалу

Саве и Дунава, завршио се без успеха. Очекујући турски напад, кнез

се измирио са угарским краљем и поново прихватио вазалне обаве-

зе. Посредовао је његов зет Никола Горјански Млађи.

Одсудна битка са Турцима дошла је преурањено, пре него што је

створена државна творевина већег обима, али она није изненадила

кнеза Лазара. За њу се кнез готово деценију припремао. У страте-

Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 273. В. Ђурић, Српски државни сабори у Пећи и црквено градитељство, О кнезу Лазару, 107-108.

То се осећа из текстова Константина Филозофа и монахиње Јефимије.


шком опредељењу освајача ништа се није дешавало изненадно и

неочекивано. Одлучном сукобу по правилу су претходили учестали

упади пљачкашких чета. У ствари, Турци су одавно стекли војнич-

ку надмоћ над разједињеним балканским државама. Војска Србије,

Бугарске и Византије - дакле, трију хришћанских држава чији су

владари носили царску титулу - поражена је 1352. године код Ди-

мотике. Додуше, сукоб се одиграо у оквиру грађанског рата у Ви-

зантији, али мора се имати у виду да је пораз код Димотике дошао

пре него што су се Турци укотвили на Балкану. Из ове чињенице

сви балкански државници нису извукли поуку. После заузимања

Галипоља 1354, Турци су, заобилазећи утврђени Цариград, поступ-

но освајали утврђења у долини Марице, пресецајући на тај начин

копнену везу између византијске престонице и Солуна. Из долине

Марице Османлије су претили и Цариграду и јужнословенским зе-

мљама. Стога су краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша одлучили

да изагнају Турке са Балкана. Са знатним снагама стигли су на тур-

ску територију, али су доживели потпун слом 26. септембра 1371.

код Черномена на Марици. По речима старца Исаије, наступила је

нужда и зло љуто... Оста земља од свих добара пуста и људи и

стоке и других плодова.11 Последице овог пораза убрзо су осетиле

суседне, а касније све балканске државе. Иако је деспот Манојло

успео да пре Турака запоседне делове Угљешине Серске области,

Византијско царство се после Маричке битке нашло у незавидном, у

ствари понижавајућем положају вазалне државе са одређеним,

свакако не симболичним харачем, који је, без изузетака, разрезан на

целу земљу. Крајем осме деценије XIV века цар се, поред годишњег

данка, обавезао да ће султану слати помоћне трупе које су чак уче-

ствовале у турским нападима на преостале византијске градове у

Малој Азији.12

Султанови вазали постали су браћа Драгаши и краљ

Марко у западној Македонији.

Обнова византијске власти у Серу и Пиеријском приморју у Ца-

риграду је примљена са одушевљењем, али оно је убрзо спласнуло

11 В. 8р. К.ас1оЈ1С1С, Ап(о1о&ја, 100, 101.

Г. Острогорски, Византија вазална држава Турског Царсшва, Сабрана дела III,

379.

Манасшир Хшандар

јер су последице Маричке битке, у којој су сломљене тада најјаче

хришћанске снаге на источном делу Балканског полуострва, по-

стајале све очигледније. И у Цариграду је марички слом нешто ка-

сније оцењен као заокрет у хришћанско-турским односима, зао-

крет после којег је почела тешка и беспрекидна навала Турака, ка-

ко се касније присећао византијски цар Манојло II. Манастирима


је одузета половина поседа и продата пронијаргша како не би сви

скупа пропали.

Поред Византијског царства, непосредне последице маричког

слома осетило је и Бугарско царство. Оно је не само изгубило са-

мосталност већ је и подељено. Трновска Бугарска доживела је суд-

бину Цариграда и постала вазална држава Османлија, док се двор

у Видину везивао за Угарску. Међутим, моћни угарски крал. Лу-

двиг I, који је расипао снаге на све стране, није показивао интере-

совање за крсташки поход који је проповедао папа. За организова-

ње похода против Турака још мање је било услова после смрти Лу-

двига I. Наступиле су унутрашње размирице на угарском двору та-

ко да су уочи Косовске битке крајеви јужно од Саве и Дунава били

препуштени сами себи.

Још у јесен 1371. године турске чете искрцале су се на Атос и

запретиле светогорским манастирима оружјем које су заплениле

од Вукапшнових и Угљешиних војника. Свету гору овога пута није

одбранила војска из Цариграда, већ Јован Палеолог, господар Хри-

стопоља, уз помоћ три млетачке лађе које су се срећом затекле у

близини полуострва Халкидике. Иако су се турске чете повукле са

Атоса, завладала је општа несигурност. У ствари, већ вест о поги-

бији деспота Угљеше, који је раније успешно штитио Атос, испуни

пометњом и страхом све монахе на Светој Гори а нарочито уса-

мљенике и пустињаке. Зато већина испосника тада избегоше са

СветеГоре.14

Прелазећи несметано преко територија својих вазала, турске чете

су упадале на слободне балканске области и државе. Међутим, у

управно и војнички добро организованој Моравској Србији упади Ту-

рака завршавали су се неуспехом. Један турски одред сузбила је 1381.

Лазарева властела Цреп Вукославић и Витомир на Дубравници код

Параћина. Разби Цреп и Витамир Турке на Дубравнице, кратко је забе-

лежио летописац.15

Сам турски султан Мурат предводио је 1386. годи-

не несумњиво знатно веће снаге, а тада га је дочекао српски кнез код

Плочника у Тогшици. Исходи Мурсап цар на кнеза, и ерати се опет од

Плочнша. Изгледа да су оба владара тада били неспремни за сукоб:

Сие лето побеже Амурат и кнез Лазар од Плочника из Тотице. Ипак,

овај султанов поход није завршен без последица. Неки летописци за-

бележшш су да је Мурат на повратау заузео Ниш.16

Сигурно је, међу-

тим, да између 1371. и 1389. године тактика повремених упада тур-

ских одреда да би се изазвали пометња, страх, расуло становниппва и

привреде, није успела у управно и војно добро организованој Морав-

ској Србији. Више се није очекивао нови Плочник у коме, по свој при-

лици, правог окршаја није ни било. Стога су се обе стране припремале

за одлучну битку.

Војним припремама, разумљиво, претходиле су дипломатске

акције српског кнеза. Он се, видели смо, посредовањем мачван-

ског бана Николе Горјанског Млађег, уочи Косовске битке измирио

са Жигмундом Луксембуршким. Није било тешко окупити угроже-

не рођаке и савезнике. Кнежевим ратницима придружила се војска

Вука Бранковића, на чијој се територији одиграла битка, и војска

краља Твртка, јер су се и на територију Босанске државе залетале

турске чете. Штавише, један већи турски одред је 1388. године

претрпео тежак пораз код Билеће, те је краљ Срба и Босне могао

да очекује нови, организованији напад, напад већих размера.

На основу вести једног италијанског летописа, Фрањо Рачки

сматра да је на Косову учествовао један одред Хрвата.17

Према овом

летопису, султан Мурат је јуна 1389. године погинуо у борби с ге§е

Казсг(ае), ге%е 1/п^апае, сотНе 1,а2аго е( (Јотто Јоћаппе даппо.п

Други савремени извори не сведоче да је гех Кшаае (очигледно

краљ Твртко) лично предводио војску, већ је на Косово послао одред

под војводом Влатком Вуковићем. Још мање је вероватно учешће

13 Г. Острогорски, Серска област, 146. Г. Острогорски, Света Гора после маричке битке, Зборник ФФ у Београду Х1-1 (1970) 278. Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 214, № 589.

16

17

Л>. Стојановић, Родослови и петогшси, 215; Сем података у нашим летописима, нису сачувани други извори о овом догађају. Уп. М. Динић, Жан Фроасар и бој наПлочншу, Прилози КЖФ 18 (1938) 365. Р. КабИ, Вој па Козош, КаЈ ЈА21Ј 97 (1889) 50-51. Мига1оп, 8спр1. гег. Ш. XXII, 196.

124 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЂ СУКОБИ С ТУРЦИМА 125

краља Жигмунда.19

Пре би се очекивала помоћ Лазаревог зета Ни-

коле Горјанског Млађег.20

Напомињемо, сем тога, да су угарске

трупе новембра 1389, дакле такорећи непосредно после Косовске

битке, продрле у државу Лазаревића, иако су се Турци повукли.

Ако вести талијанског летописа о учешћу одреда Хрвата на Косо-

ву подлежу даљој провери сигурно је, међутим, да су поданици

Лазаревог зета Ђурђа Страцимировића Балшића помагали тур-

ском заповеднику Шахину приликом његовог продора у Босну.

Додуше, уочи Косовске битке Ђурађ Балшић се измирио са кра-

љем Твртком, али ова чињеница не сведочи да се Ђурађ на Видов-

дан 15. јуна (по новом календару 28. јуна) 1389. године нашао на

Косову уз раме свога таста. Највероватнија је претпоставка да су

се Турцима супротставили владари, односно обласни господари

само најугроженијих крајева.21

После Плочника, а нарочито после пораза Турака код Билеће, где

је Влатко Вуковкћ до ногу потукао турског војсковођу Шахина, за од-

лучан сукоб припремао се и султан Мурат. Он је сакупио одреде из

азијских и европских делова Османског царства. Уз Али-пашу, Евре-

носа Јахпша, Шахина, старе познате војсковође, султан је повео и си-

нове Бајазита и Јакуба. Султанови вазали из азијских и европских

крајева Османског царства водили су помоћне трупе. Разумљиво, по-

моћне трупе сачињавали су и хришћански ратници.22

То им је, као

султановим вазалима, била основна обавеза. Ако је византијски цар

био приморан да султану шаље помоћне трупе, нема разлога да веру-

јемо да је ова обавеза мимоишла Константина Драгаша и краља Мар-

ка, који су, како је познато, у бици на Ровинама 1395. године заврши-

ли као турски вазали. У сваком случају, преко области Константина

Драгаша одреди султана Мурата избили су на Косово. У жестоком су-

дару и обостраној погабији смрт су нашла и два владара, кнез Лазар

и султан Мурат.23

Сукоб је надалеко одјекнуо и снажно деловао на

савременике. Ипак, о њему је до нас допрло мало оновремених ве-

сти. Можда се у општој пометњи и несигурном времену мало за-

писивало. Преживели сведоци, с друге стране, давали су своју вер-

зију, своје, по правилу, непотпуно виђење догађаја. Најстарији

извор настао је дванаест дана после сукоба. То су вести монаха

Игњатија, једног од руских ходочасника који су се у време сукоба

затекли на турској територији али још нису сазнали вести о месту

битке: Унедељу... приспесмо у град Астравију. Митрополит се за-

држа ту да би сазнао вести о Мурату. Муратје био оттиаоурат

против Лазара, српског кнеза; а кружиоје глас, да су обојица, Му-

рсап и Лазар, бши убијени уједној битци. Застрашен овим немири-

ма, пошто смо се напазилиу држави Турској, митпрополит отпусти

монаха Михаила; епископ Михсшл отпусти мене, Игњатија и Серги-

ја Азакова свога монаха.24 Из кратког извештаја ниједном речју не

наслућује се турска победа. Напротив, стиче се утисак да је султа-

нова смрт изазвала пометњу бар у европском делу Османске др-

жаве.

Твртко I, краљ Срба и Босне, представљао је Косовску битку као

своју победу. О поразу Турака писао је 1. августа Трогиру, а око два

месеца касније Фиренци. У писму Трогиранима Твртио уопште не по-

миње свог осведоченог савезника, кнеза Лазара! Сам Твртко, заузет

освајањем далматинских градова, није дошао на Косово, али је тамо

послао војводу Влатка Вуковића. Босанска војска, како тврди Твртко,

врагала се са незнатним губицима, док су Турци претрпели тежак по-

раз, тако да је мало од њих живе главе шнело.25 Друго Твртково писмо

није сачувано, али се из одговора Фирентинске општине од 20. окго-

20

И. Руварац, О тезуЛазару, 330-335, цитира, али не придаје значај вестима та- лијанског летописа. Доста рано предање везује Угре за хришћанско-турски сукоб 1389, али се очи- гледно ради о спајању мотива из два косовска цикла, првог видовданског суко- ба 1389. и другог косовског сукоба 1448. Историја Црне Горе П-2, 53-54 (С. Ћирковић). К. Јиречек, Историја Срба I, 325-326; Козо^зка ЂНка, ЕЈ 5 (1962) 335-337 (М.

2 Ових неколико завршних страна о самој Косовској бици објављено је у Исто-

рији српског народа II, 43—46. О истој теми, у кратком временском размаку, а

без нових извора и истраживачких радова, није могуће дати другачије виђење

овог догађаја. О Константину Драгашу као турском вазалу видети податак код

Г. Елезовића, Турски споменици I, Београд 1940,1100. Ђ. Сп. Радојичић, Савремене вестпи о косовској бици код руског путпописца ђа-кона Игњатија, Старинар 12 (1927) 52.

25 О. Рејег, СоОех <Ир1от<Мсиз Нип^апае Х-1 (ВиЈае 1834) 566-567.


бра 1389. наслућује његова садржина. Оно се у суштини није разли-

ковало од краљевског писма Трогиранима. Али, пре Твртковог пи-

сма, на Западу је владало уверење да су Турци изгубили битку.

Фирентинска општина је честитала Твртку победу о којој су одавно

стизали гласови и писма многих људи. Овај документ наводи Видов-

дан као дан битке, место сукоба (1осо цш ТигЉгит сЧсИиг) и погибију

Мурата као дело дванаесторице заверених ратника који пробивши не-

пријатељске чете и камиле наоколо везане, мачем отворише себи

Наоружани ратници (цртеж А. Дерока

према сликама из XIV века)

пут, до Муратова шатора допреше. Срећан над осталима и онај, који

вођу толике силе, јурнувши му мач у грло и скут, јуначки умори. Са-

држина Тврткових писама збуњивала је и Илариона Руварца, оснива-

ча критичке школе у српској историографији. Међутим, глас са двора

краља Срба и Босне о победи хришћана на Косову није једини, нити је

први стигао у Фиренцу. Вест о поразу Турака одјекнула је још даље на

Западу. Завршавајући један спис у Паризу, Филип Мезијер је пре окто-

бра 1389. године записао да је Мурат потпуно побеђен у пределима

Албаније. И он и његов син пали су у боју као и најхрабрији из његове

В. Макушев, Пршози к српској историји, Гласник СУД 32 (1871) 173-177.

.27

војске. Увек добро обавештени, Млечани су и сами били збуњени

гласовима о исходу сукоба на Видовдан 1389. године. До краја јула

исте године они су дочули али нејасно, орату којије између веломо-

жнога господара Мурата, оца његовог, и кнеза Лазара, о коме су се

разне ствари говорше којима се ипак веровати не може; али смо

ипак дочули за смрт реченога господина Мурата због које веома жа-

лимо. Дакле, вест о султановој смрти није спорна и зато је у Вене-

цији одлучено да се новом султану изрази саучешће. Тада се у Вене-

цији још није знало ко се налази на челу Османске државе. Стога је

млетачки посланик понео два писма - једно за Бајазита а друго за Ја-

куба - да би се одговарајуће уручило новом султану. Млечани, дакле,

нису ни знали за погибију Јакуба. Садржина вести којима се иггак ве-

ровати не може очигледно није ишла у прилог Османлијама, те је,

природно, из дипломатских разлога изостављена.

Недавно је утврђено да се два писма која је ретор Димитрије

Кидон упутио прогнаном византијском цару Манојлу II Палеологу

односе на Косовску битку: Онај проклетник, веома осион према

богу и његовој баштини а истовремено и веома дрзак према сви-

ма, сада нестаде и погибе од оних о којимаје мислио да ни вест о

сили, која се против њих припремаше, неће издржати, већ да ће

на сам гласу океан поскакати. Али, иакоје он пао, наше стање се

неће побољшати. Ни кад би сви Турци ггомрли, уверен сам да Роме-

ји не би почели паметније дараде.29 Будући да је Манојло II изме-

ђу 1377. и 1389. године био прогнан на Лемнос, није тешко у уоп-

штеном реторском тексту открити име погинулог султана. Одбацу-

јући уобичајена реторска претеривања и преувеличана поређења,

из писма Димитрија Кидона не наслућује се турска победа. Напро-

тив, Кидон жали што Византинци - због унутрашњих међусобица

на царском двору - не користе неочекивану прилику да би проте-

рали Турке. О могућности протеривања варварских одреда позна-

ти ретор директно говори у још једној посланици. И тако твоја

одсутност - обраћа се Кидон Манојлу II - сада нама помрачује

М. Динић, Два савременша, 133-148. 28 3. ЦјиМс, Ште IV, 269.

С. Ћирковић, Дгшитрцје Кидон о косовском боју, ЗРВИ 13 (1971) 215.

26


радост због победе над непријатељгша?0 Примљен са великим

изненађењем, глас о султановој смрти и поразу Турака будио је

наду код угрожених и потиштених Византинаца. „Сви до сада по-

знати извори из саме године боја на Косову, изазвани самим дога-

ђајем, или сасвим отворено славе хришћански триумф, или су при-

лично неодређени: о турској победи не говори ни један" — закљу-

чио је још 1940. године Михаило Динић.31

Овај једва запажен за-

кључак потврђују две посланице Димитрија Кидона које су тек не-

давно препознате као извор за Косовску битку.

Вести из године битке нису у складу са каснијим изворима.

Истина, стиче се утисак да и неки похвални списи посвећени кне-

зу Лазару говоре о победи хришћана. Упозорено је, међутим, да се

у тим списима атрибути победе употребљавају у преносном, ду-

ховном смислу и да немају стварно овоземаљско, војничко обележ-

је. Ратници светле победе, према схватањима хришћанске идеоло-

гије, овенчани су славом мученичког венца. Они се нису приволели

царству земаљском. Списатељи похвала кнезу Лазару не прилазе

књижевном делу као хроничари, него дају уметничко виђење дога-

ђаја.32

Ипак, у тим списима уочен је један без заноса и уобичајених

претеривања писан, рекло би се хроничарски исказ: Пошто су обе

стране изнемогле и бој престао и безбројна множина обојих, то-

јест Срба и непријатеља, побијена, по Косову лежала, вишерече-

ни Мурат добивши од мача рану у срце насилно душу испусти, а

кнез Лазар мачем посечен блажени крај прими?г Управо тако, као

неодлучан сукоб, са великим обостраним губицима, приказују Ко-

совску битку дубровачки анали и један италијански летопис.

Константин Филозоф, писац житија деспота Стефана Лазареви-

ћа, описује Косовску битку као српски пораз, иако су у почетку

кнежеви људи имали успеха: Међу војницима који су се борили

пред (војском), беше неко веома благородан (Милош), кога облага-

гие завидљивци своме господару и осумњичише као неверна. А овај

С. Ћирковић,

Димитрије

Кидон о

косовском

боју, ЗРВИ 13 (1971) 216. М. Динић, Два савременика, 138.

да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време,

устреми се ка самоме великом начелнику као даје пребеглица, и

њему пут отворише. А кадаје био близу изненада појури и зари

мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. А ту и сам

паде од њих. У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали

су. Али већ не беше време за избављање. Стога и син тога цара

ојача опетутој самој бици и победи.34

Према томе, на основу тадашњих, па и нешто каснијих извора,

Турци нису добили битку на Косову. Међутим, није било потребе

да настављају рат. Последице обостраних губитака биле су пораз-

не само за једну, знатно слабију страну. Иако је била привредно

снажна и војнички добро организована држава, Србија и по обиму

и по броју становника није могла да се пореди са Османском држа-

вом. Зато не изненађује што су Лазареви наследници признали но-

вог султана за врховног господара. То је била непосредна последи-

ца Косовске битке. Султанова смрт, којој се придавао огроман, сва-

како претеран значај, поистовећена је у први мах са поразом Тура-

ка, поготово што се нови султан Бајазит повукао са Косова како би

учврстио свој положај у Османској држави. Међутим, збивања по-

сле 1389. године и логика каснијег развитка српско-турских односа

упућивали су савременике да другачије гледају на исход видовдан-

ског сукоба.

Пре 1389. године Турска је већ била светска сила јер се учвр-

стила у Европи. За њу ипак ова битка није епизода, каквих је у

прошлости Османлија било пре и после 1389. године. Султан није

поверио битку једном војсковођи. Дошао је сам са својим синови-

ма, Бајазитом и Јакубом. Смрт султанова и трагедија млађег брата,

која је била резултат чудних али устаљених и неумитних закона

наслеђивања, изазвала је потресе у Турској и оставила снажан ути-

сак на савременике ван Турске. Вест је била неочекивана и изне-

надна. Иако је на Западу примљена са неверицом, изазвала је буру

одушевљења. Савременике је узбуђивао подвиг непознатог јунака,

државници су могли да сањају о крсташком походу против Турака.

34 Старе српске биографије XVи XVII века, Београд 1936, 59-60.

зо 31

Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 365-371.

И. Руварац, Повесна слова, 113.


У великом догађају у средишту пажње била је султанова смрт. Пр-

ви извештаји једва да су спомињали кнеза Лазара.

По општим последицама, видовдански сукоб не може се поре-

дити са Маричком битком. Међутим, на Косову је изгинула цела

једна генерација, рекло би се, сви ратници на које је кнез могао да

Турски коњаник

рачуна. Тактички гледано, можда су хришћани добили битку. Ле-

тописи говоре о неодлучном исходу, а Турци су се после крвавог

окршаја повукли. Међутим, с временом се показало да је то била

победа економски и бројно снажнијег противника, а слом стране

која је све ставила на коцку да би само закратко зауставила, одно-

сно успорила напредовање освајача.

Толико се о судбоносном догађају зна на основу тадашњих изво-

ра. Млађи извори богатији су вестима. Они садрже детаље који се не

могу контролисати. Чувеном догађају додавале су се појединости ко-

је су се са основним, стварним језгром спајале тако да су с временом

превреле до бесмислице. Наши извори, на пример, преувеличавају

број Турака да би објаснили пораз, а турски извори преувеличавају

број хришћана да би оправдали султанову смрт и увеличали славу

победе. Док се некада слепо веровало не само преувеличаним већ и

бесмисленим бројкама - триста и више хиљада - данас се само може

закључити да ниједан, па ни савремени извор Филипа Мезијера, који

сведочи да је на свакој страни било по 20 000 ратника, није довољно

поуздан. О броју учесника може се расправљати, али правог одгово-

ра засад нема.35

Што су извори млађи, све дубље улазе у царство ле-

генди. О њима се расправља у поглављима о предању.

Много шта остало је нејасно. Чак и убиство султана Мурата,

потврђено у више тада савремених извора, обавијено је тамом. Ис-

кази су веома различити када је реч о времену и начину убиства.

Не зна се тачно да ли је султан убијен пре, за време, или после бит-

ке. У томе се никако не слажу турски и хришћански извори. Према

претежном броју турских извора, султан је на превару убијен по-

сле битке. Иначе, слабо обавештени о кнезу Лазару и хришћан-

ским снагама, турски списатељи тврде да су, поред босанских од-

реда и војске Вука Бранковића, кнезу помагали Чеси, Угри, Власи,

Бугари, Арбанаси и Франци.36

Кружиле су различите верзије и о

начину на који је Лазарев ратник доспео до султана.

Непотпуно сазнање о догађају који је потресао савременике бр-

зо је преточено у легенду која се с временом освежавала новим мо-

тивима и даље ширила. Разрађену косовску легенду записао је Ду-

бровчанин Мавро Орбин у делу Краљевстпво Словена, које је обја-

вљено 1601. године на италијанском језику.37

Међутим, и после

Орбина ширио се круг косовских јунака а додаване су и нове поје-

диности. Завршни облик косовског предања налазимо у Причи о

боју косовском, која се током XVIII и XIX века у многим нашим

крајевима преписивала и читала.38

Неспорно, брже се ширило и

М. Динић, Два савременика, 139, 140. Н. Радојчић, Грчки изеори за косовску битку, Гласник СНД 7-8 (1930) 173;

А. Олесницки, Турски извори о косовском боју. У преводу: М. Орбин, Краљевство Словена, Београд 1968, 96-102. Ј. Ређеп, Прича о боју косовском, Зрењанин 1976.

35

36


лакше прихватало усмено предање обликовано у епске песме крат-

ког стиха.

Обогаћена појединостима из предања, Косовска битка снажно

је деловала на касније генерације и допринела стварању народне

историјске свести. Она је у народној свести била и остала кључни,

најсудбоноснији догађај, ако не целокупне српске прошлости, а

оно сигурно односа Срба и Турака. Као кључни догађај, Косовска

битка је у традицији постала основна временска одредница. Појед-

ностављено и магловито сазнање о српској прошлости у народној

свеети делило се на доба пре Косова и после Косова. Сматрало се

да је Косовском битком уништена Српска држава, а за овај сукоб

везује се почетак вековног робовања туђину.

Косовска традиција била је више предмет изучавања историча-

ра кн.ижевности него историчара. Неодољива моћ легенде, у ства-

ри, највише је привлачила дилетанте који су слепо прихватали сва-

ку појединост косовске приче. На основу познатих извора и преда-

ња, могле би да се напишу, па и написане су, обимне студије и

књиге. Али сваки покушај реконструкције догађаја из 1389. године

на основу каснијих вести и предања само је замагљивао истину.

Косовска традиција је одавно, с правом, одбачена као извор за до-

гађај о којем говори, али не би се смела занемарити као извор о до-

бу када је деловала као покретачка снага. Иако недовољно изуче-

на, не може се оспорити њена улога у ослободилачким ратовима.

КУЛТ

ИЗВОРНА ВРЕДНОСТ КУЛТНИХ СПИСА

Сачувано је десет култних списа о кнезу Лазару:

- Пролошко житије кнеза Лазара - непознати писац

- Слово о кнезу Лазару - патријарх Данило

-Житије кнеза Лазара - непознати писац

- Слово о кнезу Лазару — непознати писац

- Похвала кнезу Лазару - Јефимија

—Житије и начелство кнезаЛазара - непознати писац

- Служба кнезу Лазару - непознати писац

- Похвално слово кнезу Лазару — непознати писац

- Натпис на мраморном стубу на Косову — непознати писац

- Слово о светом кнезу Лазару - Андоније Рафаил.1

Настала између 1389. и 1419/20. године, култна дела о кнезу Ла-

зару представљају заокружену целину. Она су веома ретко, са ма-

ње или више опрезности, коришћена као историјски извори. Веома

се разликују оцене о њиховој изворној па и књижевној вредности.

Ауторитети XIX века одбацивали су ове списе, оспоравајући им

пре свега изворност, недостатак смисла за хронолошко, повесни-

чарско излагање и оцену збивања. Најоштрији је учени руски пу-

тописац Александар Гиљфердинг. По њему, стари српски писци

нису нашли ниједну праву реч за пресудан догађај српске прошло-

сти. Под утицајем снажног, уметнички обликованог предања, Гиљ-

фердинг осуђује средњовековне списатеље који су показали недо-

вољно талента и мало смисла за схватање историје и њено при-

Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 451-452; Ђ. Трифуновић, Слово

о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила, Зборник историје књижевности СА-

НУ 10(1976)147-179.

136 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ИЗВОРНА ВРЕДНОСТ КУЛТНИХ СПИСА 137

казивање: Највећи задивљујући и незаборавни догађај у животу

њиховог народа није био у стању да им сугерише разумну, ствар-

нуреч. Под њиховгш перомјезик се расплинуо у некаквој водњика-

вој, апсурдној фразеологији, којој нема ничег сличног чак ни у де-

лима византијских историчара. Такавје стварно карактер чита-

ве старе српске књижевности. У њој нема ни јасне карактери-

стике било које личности или догађаја, ни снажне, истинске речи.

Сва истраживања, тешке и сложене изразе, сва општа места, па

чак и имена лица и назива крајева српски писци обично су избега-

вали настојећи да их по могућности замене неодређеним и оп-

гитим фразама. Они нису никада изражавали своја мишљења ни-

ти су доносили суд... У њима нема ни хронолошких прегледа нити

података о личностима и догађајима прошлости? Писцима жи-

вотописа Гиљфердинг оспорава етичка својства, али за примере

лажи, улагивања, фарисејства не наводи списе о кнезу Лазару. Ру-

ски путописац налази да је једино Јефимија изговорила истинску

реч о великом догађају. Међу истраживачима XIX века Гиљфер-

динг није усамљен. Павле Шафарик оцењује спис Андонија Рафа-

ила као извештачену неукусну похвалу,3 а Ђура Даничић као „не-

дотупавни чланак".4 Изузимајући Јефимијин натпис на покрову

косовског мученика, остале тада познате култне списе о кнезу Ла-

зару Ватрослав Јагић сматра празним.5 Аутора Слова о кнезу Лаза-

ру Љубомир Ковачевић назива „удворним ласкавцем".6 Већина ис-

траживача жали што уместо историјске чињенице налазе реторски

писане похвале. Ни кнез Лазар ни сукоб са Турцима на Косову не-

мају „достојан опис у српској књижевности тога времена".

А. Ф. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србцји, Сараје- во 1972,241. 3 Р. Ј. За&пк, ОезсМсШе Аез зегЊвсћеп 8сћп/1итз, Рга§

1865, 240-241. Ђ. Даничић, Животи краљева и архиепископа српских, написао архиепископ Данило и други, Београд 1866, XIII. V. Ја§1с, НШопја кпјггекпозН пагода Ита1зко&а ј згрзко&а, 2а§геђ 1867, 170. Љ. Ковачевић, Вук Бранковић, 9. 1 А. Н. ПМПИНЂ - В. А. СпасовичЂ, Историл

славлнскихЂ литератург, I, Спб. 1879,179.

Култним списима модерни истраживачи прилазили су са преду-

беђењем и вредновали их новим мерилима, мерилима XIX века.

Зато је стара српска књижевност у целини једнострано оцењивана.

Посебно су косовски списи изневерили надања чувених пера про-

шлога века. Посреди је неспоразум, боље речено, неразумевање

књижевне врсте која се неговала у средњем веку. Неспорно, за до-

гађаје које описују, ови списи нису издашни. Али, морамо се поми-

рити са оним што имамо. Ни историчари ни историчари књижев-

ности ове списе не могу изменити, али их могу, иако свако са свога

становишта, целовитије, свестраније анализирати. Залудно је у

кратким животописима очекивати поуздано писану биографију, а у

песничким делима литургијског карактера опис догађаја, повесни-

чарско излагање, хронолошки податак. Исто тако, залудно је тра-

жити историјско дело у култним списима чији аутори по природи

жанра за који су се определили теже ка апстраховању и свесно за-

немарују податак. Култном спису је стран повесничарски начин

излагања. Њиховим ауторима није циљ историјски детаљ, подро-

бан опис збивања. Бројне чињенице, уосталом, не погодују књи-

жевном развијању текста. Стога је погрешно бројношћу чињеница

оцењивати општу, а понајмање књижевну вредност култних списа

посвећених кнезу Лазару. За потпунију и тачнију оцену неопходно

је да се култни списи упореде са средњовековним остварењима.

Вредновањем оновременим мерилима, овим списима не би се мо-

гло да оспори мање или више успело књижевно обликовање. Ова-

кав прилаз донео је другачије резултате, другачију валоризацију

култних списа. Показало се да Јефимија није усамљена. Међу ње-

ним савременицима било је још даровитих писаца и песника.8 Ве-

ћину их ни по имену не знамо.

Природно, у анализи изворне вредности култних списа полази се

од последњих научних резултата и захтева данашње методологије.

Одмах да нагласимо - култни списи имају двојаку, суштински раз-

личиту изворну вредност: за догађаје које описују, а затим за време

када настају, односно када делују. Није, и не може да буде истоветна

Видети дисертацију Ђ. Трифуновића, Српски средњовековни списи о кнезу Ла-зару и косовском боју, Крушевац 1968.


изворна вредност списа за доба пре и после Косовске битке. Близу

је памети да кратка житија и сродна дела хагиографског жанра нису

подједнако издашни извори за биографију Лазара Хребељановића,

за кнежево политичко деловање, с једне стране, и његов светитељ-

ски култ, с друге стране. У зависности од времена које се истражује

али и од припремљеног упитника, односно приступа истраживача,

култна дела, писана са јасно одређеним циљем, бројем и природом

обавештења која пружају, битно се разликују. Историчари и исто-

ричари књижевности, који су давали најоштрије судове о вредности

култних списа, користили су их само као извор за догађаје које ти

списи описују. Тиме су знатно сузили, ограничили њихову изворну

вредност. Са скромно и једнострано припремљеним упитником не

могу се ни изналазити издашни одговори, као што се, опет, обиљем

и разноврсношћу питања не могу да надокнаде непотпуни описи,

недостатак података, безбројност извора.

Култни списи о кнезу Лазару не наслањају се непосредно на

житија посвећена светородној владарској породици Немањића.

Иако им је култ заједнички циљ, осетна је разлика између ових

списа. Ни мотив, ни тон, па ни облик нису им истоветни. До Гри-

горија Цамблака у животописима Немањића не налазимо описе

мученичке смрти, док писци култних текстова о кнезу Лазару

управо усредсређују пажњу на кнежеву мученичку смрт. То је

основни мотив око којег се обликује и развија књижевно дело.

Стога култни списи о кнезу Лазару носе печат мартирских житија.

Аутори посткосовских списа слободнији су у избору књижевних

облика, спонтано траже и уносе ново, а у зависности од снаге та-

лента постоје мање или више лична виђења. Ипак, и они су подло-

жни утврђеним калупима. Поштујући стари жанр, прихватају уста-

љена изражајна средства. Зато и у њиховим књижевним делима

налазимо заједничка, општа места.

Култни списи намењени богослужењу, природно, зависе и од

Светог писма. Та хагиографска дела, у ствари, почивају „на идеји

континуитета Библије".9 Средњовековни списатељи и иначе су се

Д. Богдановић, Стара српска библиотека, ЛМС 408, 5 (1971) 408^132; 6 (1971) 588-620.

Кнез Лазар, дрворез, Музеј СПЦ

радо позивали, обилато користили и наводили текстове Светог

писма у својим делима, поготово у делима култног карактера. На

1 Ш Ш Т4Г1


тај начин се култним списима обезбеђивала идејна подобност, они

су се тако сврставали у званичне, канонске списе.

Изворност, односно веродостојност података култних списа за

догађаје које описују проверава се неумитним методским начели-

ма. Међутим, до ових података потребно је допрети, пронаћи их у

тексту који користимо. Пре свега, из култних списа издвајају се

општа места и библијски цитати. Уколико су текстови Светпог пи-

сма дословно, т сопНпио преузети, није их тешко препознати. Ме-

ђутим, библијски текстови уткивали су се по сећању а неретко у

кратким списима и песничким делима позајмљивали су се само

библијски мотиви. Пречишћен, преостали текст - у односу на це-

ловито дело често веома скромног обима - подлеже даљој крити-

ци, другом методском филтеру којим се проверава веродостојност

осталих наративних, односно аутобиографских извора. Утврђује

се аутор, његов однос са личношћу којој је посвећен спис, затим

време и место настанка текста, а ако их има више - као што је слу-

чај са овим косовским списима — и њихова међусобна зависност.

Тиме се не исцрпљују питања која истраживач има у виду прили-

ком критике, односно провере веродостојности наративног извора.

Мало се зна о ауторима списа посвећених кнезу Лазару. Већина

није потписивала своје дело. Нису спорни аутори, занимљиво је,

највише хваљеног и највише оспораваног дела: Похвалу кнезу Лаза-

ру написала је монахиња Јефимија, сродница кнегиње Милице, а

Слово о светам кнезу Лазару Андоније Рафаил. Патријарх Данило

III свакако је писац Слова о кнезу Лазару, а Натпис на мраморном

стубу на Косову приписује се деспоту Стефану Лазаревићу. Остали

писци нису познати. Утврђено је, међутим, да неки по имену непо-

знати аутори култних списа потичу из монашког круга манастира

Раванице, главне задужбине кнеза Лазара. Ово сазнање свакако није

довољно, али је са становишта критике извора веома значајно.

Утврђивање времена настанка, разумљиво, много је значајније

када се култни списи користе као извор за догађаје које описују него

за време када они делују. За изучавање положаја Лазаревића, на

пример, није споредно колико је списа настало за живота Вука

Бранковића, пре или после Ангорске битке. Могло би се рећи да су

готово сви аутори култних списа савременици кнеза Лазара, Косов-

ске битке и преноса кнежевих моштију. Андоније Рафаил написао

је Слово о светом кнезуЛазару 1419/20. године. Остала култна дела

написана су знатно раније, ближе времену српско-турског сукоба

на Косову.

Није било знатнијих резултата при утврђивању времена настан-

ка недатираних култних списа. То је и разумљиво с обзиром на њи-

хову оскудну историјску садржину. Нема довољно поузданог

ослонца за унутрашњу критику. Занимљиво је да се исказ о побе-

ди, односно светлој победи узимао као мерило за одређивање ста-

рости недатираних списа. Списе који истичу победу Срба на Косо-

ву Ђорђе Сп. Радојичић сврстао је у најстарије. Заиста, најранији

извори — настали под утиском невероватне вести, неочекиваног са-

знања о погибији султана Мурата - говоре о поразу Турака. Сход-

но томе, недатиране историјске списе који истичу победу Срба мо-

гли бисмо да сврстамо у најстарије изворе о Косову. Али у култ-

ним списима о кнезу Лазару - како је то убедљиво показао Ђорђе

Трифуновић - победа нема стварно, војничко, већ духовно значе-

ње.1 Кнез Лазар се јавља као победник и у најмлађем од десет по-

знатих култних списа. Крајем друге деценије XV века - тада је ис-

ход битке био познат, а њене су се последице осећале - Андоније

Рафаил пише о победи српског кнеза који грдаго Персоначелника,

Амурата глагољу, самножаствомјазик победи.11

Најстарији култни спис, Пролошко житије кнеза Лазара,12 говори о

светлој победи над злочастивим: изидоше в сретеније злочастивих

оних и светлу победу показаше, злочастивог оног Амира низложише

и победише.13 Међутим, овде није реч о стварној победи, победи у

војничком смислу. Израз светла победа открива суштину исказа, њи-

хово неземаљско, духовно значење.14

Према томе, светла победа не

може се узети као критеријум за утврђивање времена настанка тек-

ста, а још мање као извештај о стварном сукобу 1389. године. Ако се

Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 365-371. Ђ. Трифуновић, Слово о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила, 87. Ђ. Сп. Радојичић назвао га је Похвала кнезуЛазару са стшовима, ИЧ 5 (1955) 241-254. Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 252. Видети поглавље Јунак или мученик.


исказ о светлој победи који налазимо у Пролошком житију кнеза

Лазара одбацује као извор за догађај који описује, тешко се отети

утиску да се управо овом, по имену непознатом писцу, свакако рава-

ничком монаху, понекад отме повесничарски начин причања, за тре-

нутак у њему проговори хроничар. Жанр за који се определио спута-

■. ва га, али он као савременик понекад није у стању да сакрије дожи-

вљено, да одоли збивањима, да занемари чињеницу. Управо у делу

-. списа где говори о нестварној светлој победи налазимо прихватљив

податак о великим губицима и на једној и на другој страни. Тужно

сећање му не дозвољава да подробно опише сукоб. Заједно са кнезом

погинулоје мноштво благородних ратника његових.15

Посебан осврт заслужује Слово о кнезу Лазару од патријарха Да-

нила, најисторичније култно дело о косовском мученику. И оно носи

сва обележја култног списа, али са знатно мање библијских навода и

општих места. У осталим култним списима тешко је пронаћи понеки

поуздан исказ, исцедити историјску чињеницу, а у Даниловом Слову

повесничарски описи су чешћи, и стиче се утисак да стварни, био-

графски део није у сенци изразито култних делова списа. Писац нео-

сетно прошлост уткива у култни текст, стварност у похвалу. Више

описа и података Даниловог дела издржало је строгу критику и на-

шло потврду у савременој дипломатичкој грађи. Ипак, не гоненађује

што су историјске чињенице и код Данила замагљене неизбежним,

пратећим епитетима похвалног списа. Примери са титулом Лазара

Хребељановића {чин велики ставилачки, велики кнез Лазар, кнез Ла-

зар) уверавају нас да је срж повесничарских исказа патријарха Дани-

ла тачна, али у тражењу чињеница, неопходно је да се из култног

списа гооставе епитети.16

С друге стране, аутори култних списа, већ

према жанру за који су се определили, апстрахују податак, занемару-ју

повесничарски начин излагања; они бирају само оне чињенице, бо-ље

речено околности, које се уклапају у циљеве култних списа и све-

титељске идеале. Док летописац у настојању за сажимањем огољује

податак, аутори култних списа потискују и замагљују чињеницу, по-

вијајући је у рухо устаљених атрибута.

Међутим, Слово патријарха Данила садржи кратак али веома

занимљив извештај о неодлучном исходу битке на Косову. Пошто

су обе стране биле исцрпљене, изнемогле, сукоб је престао. И Ср-

би и Турци претрпели су велике губитке (обоим же странам изне-

могшим и брани преставши и безчисленое множство обоих избие-

них, глагољу Србљем же и супостатних). Доста простора посве-

ћује се кнежевој судбини, новом страдаоцу који мачем посечен

блажену кончину прими.17 За ову врсту књижевних текстова кратак

извештај о сукобу на Косову умерено и трезвено делује. Радо га

наводе и они истраживачи који нису уверени у његову веродостој-

ност.

Већина података о феудалним породицама, пре свега подаци о

Лазаревићима које је патријарх Данило добро познавао и којима је

очигледно био близак, узимају се као тачни. Али неки подаци по-

весничарских делова Слова о кнезу Лазару не налазе потврду у

другим изворима. Данило нас извештава да Вук Бранковић, зет

кнеза Лазара, води порекло од великих и славних, од племена Не-

мањиног. Љубомир Ковачевић је анализирао овај извештај. Он још

допушта могућност да је отац Вуков, севастократор Бранко, био

ожењен „каквом одивом Немањића", јер се висока титула визан-

тијског порекла углавном додељивала царевим рођацима, али на-

води „неколико негативних доказа, који сви скупа сведоче да Вук

Бранковић не може бити потомак Вуканов по мушкој линији".

Стога је за Љубомира Ковачевића писац Слова о кнезу Лазару „без

сумње какав удворни ласкавац", који је, „под утицајем династич-

них прилика, намерно довео Лазара и Вука у сродство с Немањи-

ћима".18

Владимир Ћоровић је налазио да је суд Љубомира Коваче-

вића мало прек. Не улазећи у тежину „осуде", задатак је истражи-

вача да овај извештај са образложењем прихвате или одбаце, а ако

је могуће да проникну и објасне мотиве који су навели аутора на

овакав корак у повесничарском делу текста. Уколико се проникне у

ауторове мотиве, истраживач стиче одређенији став према слич-

Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 251. Р. Михаљчић, Ставипац, ИЧ 22 (1976) 5-23.

17

18 В. Ћоровић, Сшуан иДанило II, 94. Љ. КовачевиВ, Вук Бранковић, 9,11,13.


ним исказима које није у могућности да контролише другим изво-

рима.

Мало је вероватно да је писац Слова о кнезу Лазару као најви-

ши црквени великодостојник на овај начин стицао углед и обезбе-

ђивао свој положај на дворовима, тада не баш моћних обласних

господара Лазаревића и Вука Бранковића или Вукових наследника.

Старешина Српске цркве у тешким тренуцима, када су разједиње-

ни остаци некада моћне државе били угрожени и са југа и са севе-

ра, осећа опасан прекид. Српског патријарха, као и његове савре-

менике, мучи проблем континуитета. Његов положај и лично осе-

ћање нагоне га да иступа политички. Један од излаза налази у по-

везивању, односно истицању сродничких веза најугледнијих вла-

стеоских родова са Немањићима. Чињеница да се истичу сроднич-

ке везе у култном спису, не улазећи у веродостојност генеалошких

описа, одаје непосредну политичку ангажованост дела. Стога је

оно издашан, незаменљив извор за изучавање државне, односно

владарске идеологије посткосовског доба. На овом примеру огледа

се двојака и неједнака изворна вредност култног списа - за доба

када делује и за догађаје и личности које описује.

Насупрот Даниловом Слову о кнезу Лазару, у другим култним

списима налазимо неодређене, празне изјаве о пореклу косовског

мученика: благочастивог корена био сијош бољи огранак. Ова-

квим, реторским описом увек се сужава изворност списа. Овде, у

ствари, и не налазимо генеалошки податак. Он је скривен и прето-

чен у празну похвалу. Реторски обликован текст не обавезује писца

који је остао доследан основном циљу дела - култу косовског муче-

ника. Интерес патријарха Данила је шири, а циљеви сложенији.

Аутори култних дела о кнезу Лазару уносе у своје списе кне-

жеву ратничку беседу. Она је сачувана у три списа: Слову кнеза

Лазара од патријарха Данила, затим Житију кнеза Лазара и Сло-

ву о кнезу Лазару, делима непознатих писаца. Овако писане рат-

ничке беседе су новина у нашој средњовековној књижевности.

Нас, пре свега, интересује њихова изворна вредност. Ђ. Сп. Радојичић, Похвапа са стиховима, 251.

Беседе забележене у тим култним списима нису истоветне. Ла-

ко је уочљива разлика између беседе коју је књижевно обликовао

патријарх Данило и беседа забележених у делима непознатих пи-

саца. Најдужу беседу налазимо у Даниловом Слову о кнезу Лазару.

Данило се одлучио на драмску обраду догађаја. На кнежеву бесе-

ду, којој је претходила молитва, јавља се хор ратника, на плач кне-

гиње Милице приликом преноса, односно полагања моштију, пи-

сац позива на сцену мученика, на крају следи кнегињин одговор.

Беседу и хор ратника писац развија по истој замисли - ратници су

изобилно уживали овоземаљске благодети, те не могу бити небла-

годарни. Они прихватају позив на борбу, спремни за подвиг стра-

далачки, за мученичку смрт. Намере, захтеве, па и речи војсковође

препознајемо и у хору ратника, као да кнез наставља беседу. Бесе-

да и хор ратника подударају се идејно и садржински а део текста

хора ратника чак је обликован као беседа.

Материја је распоређена равномерно, према захтевима драм-

ског дела. Истоветан је лагани, поступни драмски успон у оба тек-

ста. Врхунац драмске радње није битка, већ предвечерје сукоба. За

срж целокупног култног текста, његову основну поруку, изабрано

је, дакле, најпогодније, узвишено место, тренутак пред одлуку. На

овом месту аутор се не лишава познатих реторских средстава, он

несумњиво користи друга књижевна дела, али оба текста — и кне-

жева беседа и хор ратника - писана су надахнуто. То су свакако не

само најзначајније него и најуспелије странице Слова о кнезу Ла-

зару. Кључни моменти беседе и хора ратника сажети су у поучне

сентенце, пословичне изреке. Лаконски су писане хероичке пору-

ке. Култно дело није хроника, а патријарх Данило ни као уметник

ни као политичка личност не прихвата ниво хронике. Он не пише

о прошлости због прошлости. Његово Слово о кнезу Лазару, ако се

схвати као политички програм, а оно је имало основа да то буде,

није стварано ни као потреба тренутка. Његов значај је далеко ши-

ри. Поруке које налазимо у кнежевој беседи и хору ратника уздижу

Данилово Слово о кнезу Лазару изнад обичног култног дела. Тиме

се, међутим, не повећава његова изворна вредност за српско-тур-

ски сукоб и догађаје пре 1389. године. Напротив, осетно се смању-

је изворност кнежеве беседе и хора ратника као најуспелијих 19


драмских текстова Слова о кнезу Лазару. Ово дело није историја

Косовске битке, већ њених непосредних последица. Суштински

гледано, оно је истовремено песнички поглед у прошлост и опис

позније оновремене стварности. Данило је, у ствари, историчар и

политичар посткосовског а песник преткосовског доба. Имајући у

виду уметнички приступ догађајима, затим сложеност литургиј-

ско-драмског текста, било би сувише смело тражити аутентичне

кнежеве речи у делу патријарха Данила.

Логично је да се кнез Лазар обратио ратницима. Било је за то и

Манастир Раваница

могућности и времена. Напад Турака није био изненадан. Он се оче-

кивао, а хришћанске снаге су се дуго припремале. Кнез Лазар је до-

вео војску у област свога зета Вука Бранковића. Стигла је помоћ и

од босанског краља Твртка. Нико, дакле, не сумња да је беседа одр-

жана, већ како је војсковођа храбрио ратнике, којим чињеницама је

образлагао неопходност сукоба. Тражи се одговор да ли је садржина

беседе веродостојно пренета, у којој мери је кнежев говор прилаго-

ђен култним делима.

У беседама, посебно оној у Даниловом Слову о кнезу Лазару,

мешају се световни и духовни мотиви, ритерска етика и светитељ-

ски идеали, јунаштво и страдалаштво. Кнез истовремено иступа

као војсковођа и мученик. Благородним ратницима за живота ни-

шта није ускраћено. Спасење им се предочава преко страдалачког

подвига. Не даје им се нимало наде за овоземаљски живот. Да ли

би војсковођа позивом на посеченије храбрио ратнике? Чак и у тек-

сту хора ратници се опредељују за страдалаштво, мученички ве-

нац, за царство небеско. Климу посткосовског расположења и све-

титељске идеале патријарх Данило преноси на критични тренутак

уочи сукоба на Косову.

Реторски писана кнежева беседа у Даниловом Слову разликује

се од беседа забележених у Житију кнеза Лазара и Слову о кнезу

Лазару, списима непознатих писаца. Беседе у списима непознатих

аутора знатно су краће и ближе стварности. Кнез другачије храбри

ратнике, ближим, опипљивијим чињеницама образлаже неопход-

ност сукоба: Браћо и чеда, боље намје даједан гроб све скупа при-

ми нас, него да гледсто како родитеље и сроднике наше у туђу зе-

мљу одводе (Слово о кнезу Лазару, непознатог писца). Уколико себе

дамо на посеченије ... бог ће се умилостивити на наследнике наше

и неће до краја бити истребљен род и земља наша (Житије кнеза

Лазара, непознатог писца).

Писци култних дела о кнезу Лазару познавали су хронике Геор-

гија Хамартола и Константина Манаса, затим Александриду, а ве-

роватно је већ у њихово време била преведена и Историја јудејске

војне Јосифа Флавија.20

Ова популарна дела могла су да послуже

као узор за поједине делове култних списа. Веома су сличне херо-

ичке сентенце у говору Александра Македонског и кнежевој бесе-

ди у Даниловом Слову:

Боље нам је у боју умрети него ли пред Персијацима бежати.

Свакоме велеумноме мужу бољаје поштена смрт, него срамотан

живот (из говора Александра Македонског). Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 343.

20


Бољеје намау подвигу смрт, него ли са стидом живот. Боље

је нама у боју смрт од мача примити, него ли плећа непријатељи-

ма нашим дати (из кнежеве беседе у Даниловом Слову).

Ђорђе Трифуновић је показао да аутор најдуже кнежеве беседе

„није близак само идејама преведених дела, већ и њиховој рето-

ричности... Данилови симетрични ритамски низови у Лазаревој

беседи саграђени од л у ч е ... н е ж е много подсећају на већ наве-

дену сличну конструкцију у Александриди: б о љ е ... н е ж е".21

Сазнање да садржина кнежеве беседе у три списа није истовет-

на, знатно сужава, ако не и искључује, њену изворну вредност о

српско-турском сукобу 1389. године. То се посебно односи на ре-

торско писану беседу у Даниловом Слову која има идејне и стил-

ске узоре у друтим делима. Док су неке чињенице краћих беседа

прихватљиве, кнежева беседа у Даниловом Слову спада у домен

косовске идеологије. Хероичке поруке и незаобилазну, трајну

вредност култних списа садрже све три кнежеве беседе, али нај-

снажнији утисак оставља она у Даниловом Слову. Дакле, и на при-

меру кнежеве беседе огаеда се двојака и неједнака изворност култ-

них списа.

Број веродостојних података за преткосовску епоху и сукоб са

Турцима 1389, видели смо, више је него,скроман. Међутим, култни

списи су издашан извор за изучавање владарске и државне идеоло-

гије и историје културе, па и етничке посебности. Чак ни општа

места и изразито песнички делови култних списа не могу да буду

само предмет изучавања историчара књижевности. Јер хроничар-

ски, историјски обесплоћена песничка дела нису лишена идејне и

политичке оријентације.22

УСТАНОВЉЕЊЕ КУЛТА

Иако је Српска црква признала велики број националних свети-

теља, боље речено светитеља из своје средине, веома мало се зна —

јер се мало и бележило - о начину успостављања култа. Писаних

извора о овоме чину дуго није било. Устаљени обичаји установље-

ња култа касно су преточени у писане одредбе.

Канонизација, односно свечано проглашење светитеља уведена

је у XI веку.1 Канонизацији у католичкој цркви претходи беатифи-

кација, свечано проглашење праведника за блаженог. Према про-

писима католичке цркве, посебан црквени суд утврђује да ли за бе-

атификацију, односно канонизацију постоје елементи светости.

Потребно је да се посведоче најмање два чуда да би праведник мо-

гао да се прогласи за блаженог. То је први степен светости. Завр-

шни чин канонизације - проглашење блаженог за светитеља, врши

се уколико се посведоче још најмање два чуда. Одлуку о канониза-

цији у католичкој цркви од XVII века доноси папа.2

Прописи о канонизацији у источним црквама нису уједначени.

Грчка црква дозвољавала је епископима и митрополитима канониза-

21 Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 345. С. Хафнер, Топика средњовековне српске исгпориографије као епеменатп кул- пгурне и политичке оријентације, Прилози КЈИФ 40, 3-4 (1974) 167—178.

Православнан Богословскал Знциклопедга VIII, Спб. 1907, 253; 3. Голубинскш,

Исторгл канонизацш свлтих** вћ Русскоп церкви, Москва 1903 ; Ч. Митровић,

О праву проглашаваља светаца у старо доба, Источник XXI, 17-18 (1907)

385-390; 19 (1907) 417-422; 20 (1907) 441-446; 21 (1907) 457-461; 22 (1907)

473^477; 23 (1907) 490-494; Н. Милаш, Православно црквено право, Београд

1926, 598; Г. П. Федотов, Свлгтле древнеп Руси, №\у Уогк 1959, 243; Р. Рее1егз,

1а сапотзаИоп Аез 8аШз Аапз ГЕцШе гиззе, Апа1ес1а ВоИапсНапа 33 (1919)

380-420; 8. На&ег, 5(исИеп гиг аШегМзсИеп ЛупазИзсНеп НШопо%гарМе,

Мипсћеп 1964, 29-39; Л. Павловић, Култовилица код Срба иМакедонаца, Сме-

дерево 1965. Л. Мирковић, Уврштење, 166.

150 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ УСТАНОВЉЕЊЕ КУЛТА 151

цију месних, локалних култова. На Светој гори проглашење за све-

титеља било је у надлежности сабора протата или чак братства јед-

ног манастира. Цариградски патријарх и синод канонизовали су

светитеље које је прихватила и празновала грчка црква у целини. У

Руској цркви, поред црквеног поглавара, право канонизације имао

је и цар!3 Српска црква чешће је била у положају да прихвата са-

моникле култове него да их сама установљује и шири међу верни-

цима.

Култ није тако ретка тема у нашој научној литератури, али сам

чин канонизације у средњовековној Србији недовољно је осве-

тљен. Примера ради наводимо да није уочена разлика између зва-

ничног црквеног проглашења праведника или мученика за свети-

теља и култа владара који се неретко устаљивао као црквени култ

мимо канонских прописа. Додуше, малобројни подаци често су

недоречени а понекад и противречни. Нема чак непосредних, из-

ричитих вести о канонизацији кнеза Лазара, иако му је посвећено

сразмерно највише култних списа. Стога нису усаглашена гледи-

шта о установљењу култа косовском мученику. Познати теолог и

историчар цркве Лазар Мирковић сматрао је да се кнез Лазар сво-

јом мученичком смрћу уврстио у ред светитеља, пошто „мученике

није требало проглашавати за светитеље ни испитивати њихово

светитељство, јер су они ео грзо што су претрпели за Христа муче-

н>е до смрти несумњиво постали светим и за такове се прогаасили.

Свакако да је кнез Лазар на основу мучеништва постао одмах или

убрзо после смрти светитељ, а мучеништву се придружила још као

несумњиви доказ светитељства и нетљеност моштију".4 И Ђорђе

Трифуновић верује да је српски кнез постао свети без званичног

канонског сабора.5 Насупрот, Леонтије Павловић тврди да је црква

установила само десети део култова из српске средине, међу њима

и култ кнеза Лазара. Спорно је, дакле, да ли је реч о организованом

или спонтаном установљењу култа косовском мученику. Услед не-

достатка извора, више проблема у вези са култом остало је отворе-

но. Чак и у новије доба учени теолог Лазар Мирковић нашао се

пред осетљивим задатком када је састављао образложење за кано-

низацију кнежевог сина, деспота Стефана Лазаревића. Детаљно

образложених примера из прошлости није било. С друге стране,

поступак око увршћења деспота Стефана Лазаревића у ред свети-

теља, пет векова после његове смрти, није био у складу са право-

славним црквеним правом, чија је одредба о проглашењу светите-

ља недвосмислена: „Канонизација светитеља припада искључиво

архијерејском сабору."6

Покушај канонизације деспота Стефана Лазаревића занимљив

је не само као свежи пример одступања од црквених канона већ и

као посредан доказ трајања култа кнеза Лазара, чувања чистоте

основних мотива и порука везаних за култ косовског мученика.

За разлику од кнеза Лазара, деспот Стефан завршио је природ-

ном смрћу. По наређењу патријарха Никона, Константин Филозоф

написао му је опширно житије током четврте деценије XV века,

дакле не много после деспотове смрти 19. јула 1427. године. Сте-

фанов лик живописан је у Каленићу, Манасији, Љубостињи, Копо-

рину, Добруну и Ораховици.7 С обзиром на порекло од новог све-

тородног корена, број задужбина, знатан број ликова у познатим

манастирима и црквама, затим рано написано житије са примери-

ма чуда после деспотове смрти, постојали су услови за образовање

и ширење култа. Али култ деспота Стефана у сенци је па, у изве-

сној мери, и у супротности са култом косовског мученика. То су

боље осећали деспотови савременици него истраживачи. После

Косовске битке кнежеви синови су заједно са мајком због наших

грехова служили оног који имјеубио оца (и нашихради грехубив-

шому оца их бивајут подручници), читамо у једном култном спису

посвећеном кнезу Лазару. Оно што су савременици доживели и на-

ивно тумачили касније је пало у заборав. Већ у XVI веку спомињу

се свете мошти деспота Стефана. Поред лика Стефана Лазаревића,

у једном новијем живопису из XVIII века налазимо сигнатуру све-

Л. Мирковић, Уврштење, 165. Исто, 166. Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 204.

Н. Милаш, Православно црквено право, 598. В. Петковић, Ликови деспота Стефана Лазаревића, Богословље II—3 (1927) 178.


ти цар* Почетком XX века „помишљало се у Архијерејском сабо-

ру Краљевине Србије на уврштење деспота Стефана у ред светите-

ља".9 Због балканских ратова и Првог светског рата канонизација

Стефан и Вук Лазаревић, фреска из манастира Руденице

није остварена. О канонизацији деспота Стефана расправљало се

на архијерејском синоду у Пећи, августа 1924. године, али одлука

о овом чину није донета. Међутим, патријарх Димитрије, који је у

Ћ. Сп. Радојичић, Стари српски књижевници Х1У-ХУ11 века, Београд 1942,

28—29; В. Петковић, Преглед црквених споменика, 49, 376, нап. 696. Л.

Мирковић, Уврштење, 161.

међувремену написао службу деспоту Стефану, самостално му је

установио култ поводом 500-те годишњице смрти (19. јула 1927).

Четири месеца касније Архијерејски сабор није прихватио одлуку

поглавара Српске цркве. Ипак, деветнаести јул слављен је као пра-

зник новог светитеља, али само за живота патријарха Димитрија.10

Пример о покушају увршћења деспота Стефана Лазаревића у

ред светитеља, природно, не помаже нам у разрешењу канониза-

ције кнеза Лазара. То нам и није био циљ. Такав приступ нашој

прошлости, уосталом, методски је погрешан. Истраживач се увек

мора ослањати на исказе савремених извора или извора најближих

догађају. Покушај канонизације деспота Стефана уверио нас је, по-

ред осталог, да су се одредбе црквеног права и у најновије доба по-

некад заобилазиле. Таквих примера било је и у прошлости. Поста-

вља се питање да ли је канонизација кнеза Лазара обављена у духу

црквеног права. Одговор је недвосмислен. Врхови Српске цркве од

самог почетка настојали су да сачувају култ кнеза Лазара од било

каквих нежељених примеса. У том смислу, у крајњој линији, схва-

тамо напуштање светитељског култа кнежевог сина, деспота Сте-

фана Лазаревића. Извори ипак дозвољавају да се овај спорни мо-

менат приближи задовољавајућем решењу. Спорно је да ли је реч о

организованом или спонтаном установљењу култа кнеза Лазара.

Мора се поћи од самог чина канонизације, о којем нема изричитих

података. Црква у овом култу ништа није препуштала случају. Ако

су подаци о канонизацији кнеза Лазара недоречени, извори изри-

чито говоре о организованом преносу његових моштију.

Аутори култних списа о кнезу Лазару најчешће истичу три еле-

мента светости - усековање, односно мученичку смрт, целе мошти

и точење мира. Дакле, за установљење култа кнеза Лазара били су

испуњени услови које поставља канонско право. Ипак, установље-

ње култа световног лица у средњовековној Србији није било једно-

ставно. Са становишта канонског права, светитељски култ је, при-

родно, црквени чин, али у средњем веку, посебно у срединама где

је спрега државе и цркве јака, култ превазилази верске оквире и

добија шири друштвени, превасходно политички значај. С време- Л. Павловић, Култови лица, 132. ■

10


ном је, уколико није реч о архијерејима, црквени култ био резер-

висан само за Немањиће. Портрети најистакнутијих Немањића

живописани су у многим црквама. Исто тако, живописане су и ге-

неалогије ове владарске породице у познатим манастирима Грача-

ници, Дечанима и Пећи, седишту Српске цркве. Преко истакнутих

Немањића, које је црква уврстила у ред светитеља, харизма се пре-

носила на целу династију. Последњи Немањићи су истицали да су

потомци светородног корена. Поред црквених великодостојника

који су проглашени за светитеље, житија се пишу само за чланове

династије Немањића. Ђорђе Сп. Радојичић уочио је да су црквени

људи у доба стабилне централне власти избегавали да у црквеним

књигама помињу властелу. У Даниловом зборнику, „који у штам-

паној књизи обухвата 386 страна, има свега два световна лица за

која се може мислити да се можда не односе на чланове династије

(велики жупан Драгош, велики војвода Новак Гребострек)". Сла-

вљени су, према томе, само припадници владарског рода. Без об-

зира колико задужили цркву, нико из реда властеле није могао да

добије култ уколико се претходно не замонаши. Поред захтева ка-

нонског права, за канонизацију световних лица изграђена су дру-

штвена мерила на основу устаљених обичаја. У ствари, друштвена

мерила била су одлучујућа приликом канонизације световних ли-

ца. Када су у питању Немањићи, канонске одредбе понекад су зао-

билажене. Политички значај култа сузио је улогу цркве у канони-

зацији у оној мери у којој је централна власт била јака. За време

снажне државе Немањића установљење култа световних лица у

суштини се сводило на црквени обред више политичког него вер-

ског чина.

После два века превласти Немањића кнез Лазар је прва световна

личност изван владарског рода која је проглашена за светитеља. По-

ред осталог и зато аутори култних списа упорно истичу сродничке

везе косовског мученика са светородном династијом Немањића.

Многе околности ишле су у прилог установљењу и учвршћењу

култа кнеза Лазара. Још за живота стекао је велики углед. Погиби-

јом Мрњавчевића и расапом жупана Николе избио је у ред првих

великаша. Неке феудалце је покорио, али највећи део властеле у

Моравској Србији је придобио. Са околним обласним господарима

или владарима успоставио је родбинске везе. Десет година пре Ко-

совске битке постао је најмоћнији обласни господар. Област којом

је управљао била је по обиму највећа и економски најснажнија феу-

дална држава на територији бившег Царства. Није без значаја чиње-

ница да се Моравска Србија великим делом подударала са исходи-

штем државе Немањића. Савременицима је једино област кнеза Ла-

зара, односно област Лазаревића будила наду у повратак на старо,

обнову државе Немањића и наставак државног живота. Једино су

господари Моравске Србије били предодређени да наследе, боље

речено, да продуже и дело и лозу светородне династије Немањића.

Иако некад у сенци обласних господара, пре свега моћних Мр-

њавчевића, уочи Косовске битке сви обласни господари на терито-

рији бившег Царства били су у сенци кнеза Лазара. Кнез Лазар и

браћа Мрњавчевићи доживели су исту судбину, али њихова смрт

имала је различит одјек у делима средњовековних списатеља. Ни

литерарни ехо Маричке и Косовске битке није исти. Данашње са-

знање о хришћанско-турским сукобима 1371. и 1389. године су-

штински се разликује од става средњовековних списатеља према

тим догађајима. Имајући у виду судбину Византијског царства и

других балканских држава, Маричка битка по својим последица-

ма, видели смо, превазилази значај Косовске битке. Међутим, обр-

нут је одјек тих сукоба са Турцима и у старој и у народној књижев-

ности. Додуше, први судар са Османлијама одиграо се далеко од

старих српских земаља, на турској територији, а Косовска битка у

језгру некад јединствене Српске државе. Последице Косовске бит-

ке савременици су осетили, такорећи непосредно по завршетку су-

коба, а далекосежне последице Маричке битке која се одиграла да-

леко, у туђини, бар у старим српским земљама тако брзо нису биле

видне. Једино тиме се, ипак, не може тумачити различит став сред-

њовековних списатеља према тим догађајима. Писци, уосталом, не

упоређују Маричку и Косовску битку. Непосредно се не упоређују

ни истакнути учесници, вође хришћанских снага. Међутим, и у

књижевности и у предању сасвим се различито тумачи њихов крај.

Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 245.


Прве вести о маричком сукобу су кратке: Године 6879 погибе Ву-

кашин и Угљегиа у Македонији у петак дан, или још једноставније:

То легпо убише Турци краља Вукашина и брата му Угљешу}2 Нерет-

ко се од лаконског, неутралног саопштења прелази на оцену, али не

битке него учесника. Сама битка остала је у позадини; о њој мало

сазнајемо из штурих вести савременика. Списатеље више интересу-

ју вође хришћанских снага. У великом броју вести стиче се утисак

да се Маричка битка помиње узгред; у првом плану је судбина срп-

ског краља и серског деспота. Већ у групи старијих летописа

(пећког, студеничког и цетињског) уочено је опште место о ненађе-

ним телима. Вукашин и Угљеша побијени беше од множства Тура-

кау Македонији, тпако да ни тела њшоеа не пронађоше се.13

„Топос

необретимих телеса угпавном се примењује на смрт непријатеља;

он садржи коментар о безвредности ове смрти."14

Знатно су оштрије

касније белешке, посебно оне у којима се Мрњавчевићи огпужују за

смрт цара Уроша. Што су вести позније, то су оптужбе изразитије.

Стога је браћу Мрњавчевиће, према исказу већине средњовековних

списатеља, сустигао оно што су заслужили.

Од осталих сведочанстава донекле се разликује запис познатог

књижевника старца Исаије. Једино је старац Исаија осетио не са-

мо последице већ и значај подухвата српског краља и серског де-

спота: А оеу књигу светог Дионисија, велим, у добра времена по-

чех, када божанствене цркве и Света Гора рају подобно цветаху,

као неки сад крај извора увек напајан; а сврших ту у најгоре од

свгсс злих времена, онда кадаразгневи бог хришћане западних кра-

јева, и подиже деспотп Угљеша све српске и грчке војнике, и братпа

свога Вукашина краља, и друге велможе многе, негде до 60 пгисућа

изабране војске, и пођоше у Македонију на изгнање Турака, не су-

дивгии да гневу божју нико није моћан противстпати. Те не изгна-

ше, но сами од њих убијени бише, и тамо кости њпхоее падоше, и

непогребени остагие, и веома много мноштво једни од оштрице

мача умреше, а други у ропстео одведени бише; неки од њих спа-

соше се бекством и дођоше. Итолика нужда и зло љуто обли све

градове и крајеве западне, колико ни уши слушаше ни очи видеше.

А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше просуше се Из-

маиљћани и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху...16

Свестан да су краљ Вукашин и деспот Угљеша кренули да изгнају

Турке, старац Исаија једини истиче храброст деспотову, а посред-

но и смелост подухвата. Погибију Мрњавчевића, међутим, старац

Исаија тумачи божјим гневом. Краљ и деспот остали су непогре-

бени, без освећења. Према томе, уколико се не ради о кратким, не-

утралним вестима, већина списатеља говори о неславном крају

Вукашина и Угљеше. Њима се не зна гроб, на Марици им се замео

сваки траг.

Иако је судбина Мрњавчевића и Лазара Хребељановића исто-

ветна, кнежеву смрт списатељи приказују другачије. Додуше, по-

стоје кратке стилизоване белешке летописаца у којима се било ка-

кав додатак, па и култни атрибут, избегава. Оваквим сажетим ве-

стима, оцена догађаја, природно, није у првом плану. Њихова је ле-

пота у језгровитом обавештењу: Уби цар Мурат кнеза Лазара на

Косову, и он погибе, јуна 15, или Погибе кнез Лазар и султан Му-

рат на Косову, месецајуна, петнаести дан}1 Ипак, неретко, крат-

ке вести се проширују култним изразима: Бист бој на Косову, и по-

гибе цар Мурат и блажени кнез Лазар на том боју конц приет;...

и Мурата уби, и сам од њих божственују приет кончину; Прими

кончину свети кнез Лазар}% Описи смрти прилагођавају се потре-

бама култа. Даје се нагласак детаљима који одговарају мученичком

крају. Потискује се њен световни, витешки карактер. За устано-

вљење култа неопходна је мученичка, а не јуначка, витешка смрт.

Јунаштво у античком смислу неспојиво је са свешћу аутора култ-

них списа, неспојиво је са култним жанром. Стога се у култним

списима истиче усековање:

12

13 Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 84, № 132; 111, № 178. Љ. Стојановић, Родослови илетописи, 84-85. Ф. Кемпфер,

Пршог интерпретацији „Пећкоглетописа", 77. ЈБ. Стојановић, Родослови и летогтси, 208-209.

16 В. 8р. КадојШс, Ап(о1о8уа, 100. Л>. Стојановић, Родослови и летописи, 216. Исто, 215-217.


Нови мученик кнез Лазар в ланиту мачем посечен блажену кон-

чину приет (Слово о кнезу Лазару од патријарха Данила III).

Приведен с мноштвом властеле као овце на клање. Тада отсе-

чена бист часна глава његова {Житије кнеза Лазара - непознати

писац).

Благочастивом и блаженом и самодржавном, великом кнезу

Лазару главу отсекоше (Слово о кнезу Лазару - непознати писац).

И на крају боја тога ... после многих мука сам (султан - наша

прим.) часну и побожну главу његову одсече (Житије и начелство

кнеза Лазара - непознати писац).

Не посече га ко други, о љубитељи, но сама рука убице тога,

сина Амуратова (Натпис на мраморном стубу на Косову).

Главним посеком устрои се, им же царства обетовате, весело

достиг (Слово о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила).

Постиже (Лазар) блажену смрт тако што мује глава посече-

на, а његови мили другови молили суусрдно да погину пре њега, да

не виде његову смрт (Константин Филозоф, Живот деспота Сте-

фана Лазаревића).

Очигледно је настојање списатеља да кнежев крај поистовете са

смрћу хришћанских мученика. Постојаним наглашавањем усеко-

вања кнеза Лазара образовала се свест о косовском мученику. Уко-

лико се непосредно не говори о усековању, као на пример у По-

хвалном слову кнезу Лазару, у ствари, празничној похвали која је

свакако написана за пренос моштију, кнежев крај вреднује се оби-

љем светитељских атрибута. Опис смрти кнеза Лазара, дакле,

опречан је опису његових истакнутих савременика. Кнез Лазар и

Мрњавчевићи борили су се против истог непријатеља. Утврђено је

да су деспот Јован Угљеша и краљ Вукашин имали далекосежан и

амбициозан план. Браћа су покушала да истерају Турке, док је кнез

Лазар био у положају да брани угрожену државу. Сва тројица су

настрадала као вође хришћанских снага против неверника, али њи-

хова смрт у старим списима нема исту вредност. Само један је

признат као борац за Христа. Погибија у туђини, према старим

сведочанствима, није исто што и смрт у отачаству. Мрњавчевићи-

ма се у туђини затро траг. Истицање да су остали непогребени није

случајно. Њихов крај предочен је савременицима као казна божја.

Тиме је деспоту Угљеши и краљу Вукашину, вођама хришћанских

снага на Марици, онемогућено установљење култа, ако је уопште

ико од њихових сродника (краљеви синови, деспотица Јелена —

монахиња Јефимија) и помишљао на тај чин. Званично установље-

ње култа светитеља онемогућено је и последњим Немањићима. И

цар Душан и цар Урош умрли су као одлучени, додуше, не од Срп-

ске, већ од византијске цркве. За разлику од истакнутих савреме-

ника, који су, бар по мишљењу већине савремених списатеља, не-

славно завршили, кнез Лазар је, не много после Косовске битке,

овенчан ореолом мученика.

Кнежева погибија на Косову добила је још једну димензију. За

њу се везују необична, небесна знамења — Пре смрти тога на три

године сунце у таму се промени, да се и звезде у подне појавише и

месец у крви, показујући беду која ће бити од синова Измаиље-

вих.19 Овај култни спис сачуван је само у Пећком летопису. Лето-

писац, који је по свој прилици наведени део текста придодао култ-

ном спису, истовремено „наговештава" и тумачи погибију на Косо-

ву. Веровало се да необичне природне појаве слуте и предсказују

нагле и крупне промене. Небесна знамења прате само кључне, од-

лучујуће догађаје, збивања са трајним последицама. Уношењем

необичних знамења у култни спис, кнежевом крају, поред култа

мученика, придаје се посебна историјска вредност. Кнежев крај

летописци, у ствари, сматрају као прекретницу у српској прошло-

сти. Није случајно што се са погибијом на Косову, односно прено-

сом Лазаревих моштију, завршавају Пећки и Студенички летопис.

Пренос моштију кључни је моменат установљења култа кнеза

Лазара. Ако о самом чину канонизације нема изричитих вести,

пренос моштију, могло би се рећи, окосница је, основна тема у

Слову о кнезу Лазару патријарха Данила III и Слову о кнезу Лазару

непознатог писца. Неки аутори о транслацији говоре као очевици.

Патријарх Данило III обавештава нас да је одлука о преносу мо-

штију донета у кући Лазаревића. Млади кнез Стефан, с братом Ву-

ком, предочио је мајци да је од бога и од људи зазорно што часне

В. 8р. КжЈојкИс, АпШо&ја, 142; Ф. Кемпфер, Прилог интерпретацији „Пећког летописа", 67-79.

19


моштпи њиховог оца нису положене у завештано покојиште (кне-

жева задужбина Раваница). Задивљена премудрим речима синова,

кнегиња Милица је услишила њихову молбу. Пре него што је све-

чана поворка кренула у Приштину, где је кнез Лазар после Косов-

ске битке сахрањен, Лазаревићи су се посаветовали са великодо-

стојницима: митрополигпима, епископима, часним игуманима и са

благородним (властелом).20

Монашки скроман, Данило млађи као

писац не помиње своје име, али „сваки ред и простор између редо-

ва трепери од пишчева присуства".21

Уосталом, о патријарховом

присуству сведочи непознати аутор Слова о кнезу Лазару који,

исто тако, не помиње своје име, али пише као учесник и очевидац

(сиа убо зре аз биваема).22 Жеља кнежева да његово тело почива у

задужбини испуњена је са саветом патријарха, и митрополита, и

игумана, и оних који проводе живот у пустињи, обавештава нас

непознати писац Житија и начелства кнеза Лазара. Пренос мо-

штију свакако је извршен са благословом и под надзором старе-

шине Српске цркве.

Тело новог мученика и страдалца после блажене кончине поло-

жено је у приштевској цркви Вазнесења. Аутори култних списа ис-

тичу да су мошти нађене целе, нерушиме, а даром благодети Све-

тог духа мирисне (благодетију светаго духа облагоухаваемо).23

Свечаној поворци која је кренула из Приштине придружио се

кнежев зет Вук Бранковић са женом Маром и свом властелом. Вук

је достојно и с поштовањем испратио кнежеве посмртне остатке (си

же ва сретеније честних моштеј јего изашад са супружницеју сво-

јеју и са всеми благороднеми јего, велик плач и риданије сатворгие и

довољне проводивше, ва своја си вазвратиста се).24

На путу за Ра-

ваницу поворка је заноћила у Брвенику. Овде су, у манастиру Новој

Павлици, свете и часне мошти привремено положене поред гробо-

ва Лазареве сестре Драгане и њених синова Стефана и Лазара.

20 21 В. Ћоровић, Силуан иДанило II, 95. Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 63. А. Вукомановић, О кнезу Лазару, ГласникДСС 11 (1859) 177. Исто, 113. В. Ћоровић, Силуан иДтило II, 95-90.

24

Завршни чин транслације, која је сама по себи имала култни ка-

рактер, обављен је у Раваници, кнежевој задужбини. Братство овог

манастира и свештеници изашли су у сретање моштима (са светлгш

свештами и благауханими кадили исходит и надгробније песни вас-

певајуште).25 У завршном чину преноса учествовали су сви благо-

родни, велики и мали, и, природно, врхови Српске цркве. Свечано

полагање моштију обављено је уз одговарајуће чинодејство.

Најпотпунија обавештења о преносу моштију налазимо у Слову

о кнезу Лазару патријарха Данила III. Међутим, ни у овом култном

спису нема изричитих вести о канонизацији. Патријарх Данило,

главни организатор преноса моштију, није осећао потребу да гово-

ри о тада већ устаљеном и добро познатом чину канонизације. Ако

и није било писаних правила, користило се раније искуство. Уче-

ном патријарху била је добро позната транслација моштију светог

Саве из Трнова у манастир Милешеву и Симеона Немање из Хи-

ландара у Студеницу, као и њихово увршћење у ред светитеља. Да-

нило се у свом књижевном раду ослањао на популарног Теодосија,

који је написао Житије светог Саве. Управо у одељку о преносу

Лазаревих моштију, како је већ Владимир Ћоровић приметио, Да-

нилов текст се на неким местима дословно подудара са текстом

Теодосија.26

То ипак не умањује изворну вредност критичког дела

Даниловог текста, јер се патријарх и у стварности држао већ уста-

љеног реда приликом преноса моштију. За сам чин проглашења

светитеља инструктиван је текст Доментијана о канонизацији Си-

меона Немање (видети прилог бр. I).

Оснивач династије Немањића - према исказима његових живо-

тописа — увршћен је у ред светитеља на основу чуда и точења ми-

ра. Доментијан пише да су у његовој канонизацији учествовали

сви преподобни и праведни оци Свете Горе. Пошто су се поклони-

ли новом светитељу и завршили богослужење, одредили су му

празник, односно датум празновања Симеона Мироточивог. Кано-

низовани Симеон Немања придружен је, односно прибројан дру-

гом светитељу, тако да се успомена на њих славила истога дана.

Исто, 97. Исто, 95, 97.

25

26


Монаху Сави, сину Немањином, са благословом светогорских ота-

ца поверено је писање службе и житија (канона, стихира и чудо-

творења) новом светитељу. Подаци других извора, бар што се тиче

времена и места проглашења за светитеља оснивача светородне

династије Немањића, не могу се ускладити са Доментијановим

описом канонизације Симеона Немање. Симеону је, изгледа, зва-

нично установљен култ тек после преноса моштију из Хиландара

у жупанову задужбину Студеницу.27

У сваком случају, служба и

житије Стефана Немање написани су после транслације. Ако није

поуздан извор за канонизацију оснивача светородне династије Не-

мањића, Доментијан, апстрахујући личност Немањину, није могао

да греши у опису овог обреда. Бар су монаси Свете горе познавали

чин канонизације. Зато би се обред описан код Доментијана, у сво-

јим основним цртама, могао да примени на канонизацију кнеза Ла-

зара.

Видели смо, међутим, да су подељена мишљења о начину уста-

новљења култа косовског мученика. Они који не верују у званичну

канонизацију кнеза Лазара, свесно или несвесно одбацују органи-

зовано установљење култа косовског мученика. Заиста, велики

део, ако не и већина култова код нас настала је спонтано. Црква их

је накнадно прихватила. Али култ косовског мученика нема само-

никло обележје. Спонтан карактер овог култа не може се бранити

подацима старих, оновремених извора. Пре свега, ниједном срп-

ском светитељу није посвећено више похвала, житија и богослу-

жбених списа. Сразмерно највише стихова Србљака слави кнеза

Лазара. Неки истраживачи, међутим, убеђени су да су култни спи-

си настали из личних побуда па, према томе, независно од цркве-

них потреба. Ни за ово мишљење нема доказа. Већ за обред прено-

са моштију био је неопходан бар један култни текст. Додуше, део

култних списа настао је мимо непосредних литургијских потреба,

а дозвољавамо да је понеки култни текст, посвећен косовском му-

ченику, написан спонтано. Али бројност култних списа и њихова

рана појава у време и непосредно после транслације пре сведочи о

организованом него самониклом култу. С друге стране, пренос мо-

штију, суштински чин установљења култа, био је организован.

Кнежеви наследници су подстакли пренос, а патријарх Данило је

транслацију по ранијим узорима и канонским прописима спровео

у дело. Новом мученику сам је саставио култни спис.

Ово сазнање само по себи доводи у сумњу, ако не и искључује,

мишљење о самониклом култу кнеза Лазара. Али оно се и даље

брани. Наводно, црквени сабор се није састајао, па сходно томе

није било ни званичног проглашења кнеза Лазара за светитеља.

Истана, мало је вести о црквеним, односно државним саборима од

времена превласти обласних господара. Сабори су се ређе одржа-

вали у немирна времена. Али очевидац и учесник преноса мошти-

ју, по имену непознати писац Слова о кнезу Лазару, изричито спо-

миње сабор приликом описа овог обреда (видети даље). У култним

списима не једанпут набрајају се по утврђеном рангу црквени ве-

ликодостојници. Приликом преноса моштију били су окупљени

врхови Српске цркве, а у то време одржан је и сабор. Узимајући у

обзир обим Српске државе у доба цара Душана, могао би се једино

ставити приговор да се сабор састао у крњем саставу. Тако гледа-

но, сви сабори после смрти првог српског цара одржани су у кр-

њем саставу. Чак и онај одржан у Скопљу, априла 1357. године, ни-

је окупио све духовне и световне великодостојнике.28

Нешто ка-

сније било је још очевидније одсуство истакнутих црквених погла-

вара на државним и црквеним саборима. Охридска архиепископи-

ја, на пример, показивала је знаке самосталности и у време распа-

да Српске државе. Охридски архиепископ Григорије био је савет-

ник деспота Јована Угљеше, који је независно од српског патријар-

ха са Цариградом преговарао о измирењу цркава. Ништа се није

изменило када су феудални господари у македонским областима

признали султанову врховну власт. Исто тако, на саборима који су

се одржавали после Косовске битке мало је вероватно присуство

црквених представника из области Балшића, иако је извесна улога

Ђурђа Балшића приликом измирења Српске и византијске цркве

1375. године. С друге стране, судећи према благонаклоном и до-

Д. Костић, Учешће св. Савеу канонизацији св. Симеона, Светосавски зборник,

Београд 1936, 131-209; Л. Павловић, Куптови лица, 43^4. 28

Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 37-38.


Пренос моштију кнеза Лазара у манастир Раваницу.

Црква у Шаренграду

стојанственом држању Вука Бранковића за време преноса Лазаре-

вих моштију, разумљиво је да су у овом кључном чину установље-

ња култа косовског мученика учествовали и архијереји из области

Бранковића. Према томе, са становишта стварне јурисдикције

Српске патријаршије после Косовске битке, не може се говорити о

крњем сабору. Још мање да је црквени сабор био препрека устано-

вљењу култа кнеза Лазара. Напротив, установљење овога култа

изразит је пример строге примене канонских правила. У култу ко-

совског мученика црква ни касније ништа није препуштала случа-

ју. Али због недоречених култних текстова, чији аутори, по приро-

ди жанра за који су се определили, теже апстраховању, остаје

отворено питање времена канонизације.

Одлука о преносу моштију кнеза Лазара, бар према расположи-

вим подацима, не може да се поистовећује са одлуком о канониза-

цији. Исто тако, тешко је поистоветити транслацију са канониза-

цијом, али се ова два култна чина не искључују. Код косовског му-

ченика, врло вероватно, обављена су упоредо. Званично проглаше-

ње за светитеља по правилу се врши после ексхумације. Додуше,

мученичка смрт је основни елеменат светости, битни подстицај за

канонизацију. Аутори култних списа одреда истичу усековање ко-

совског мученика. Усековање је само по себи било довољно за ка-

нонизацију. Међутим, управо због намераваног преноса Лазаревих

остатака, очекивао се нов подстицај за канонизацију - објављива-

ње нетљености и благоуханија моштију. Иако изричитих вести о

званичном проглашењу нема, већина аутора култних списа богат-

ством култних атрибута говори о Лазару као светитељу. Из њихо-

вих текстова не види се како је и када је било званично увршћење

кнеза Лазара у ред светитеља. Само непознати аутор Слова о кнезу

Лазару, очевидац и учесник преноса моштију, приликом описа

транслације води рачуна о редоследу култних радњи употребљава-

јући одговарајуће култне изразе. После усековања тело блаженог

кнеза сахрањено је у цркви, а откривањем гроба нађене су целемо-

шти. Оне су точиле миром. У Раваницу су положене као свете.

Очевидац и учесник преноса моштију у свом култном спису тада

први пут употребљава израз свете мошти. После полагања мо-

штију Лазару је утврђен празник. Тачан редослед култних радњи и


поступна, одговарајућа употреба култних термина посредно све-

доче да је званично проглашење за светитеља обављено при крају

транслације, по доласку свечане поворке у Раваницу а непосредно

пре полагања моштију у завештано покојиште. Завршни чин пре-

носа, коме су присуствовали патријарх „са архијерејима и игума-

нима и са часним иноцима и целим синклитом" (сабором), нудио

се као најпогоднији тренутак за канонизацију.

Ако је свечано увршћење кнеза Лазара у ред светитеља обавље-

но у време преноса моштију, остало је да се утврди време трансла-

ције. Пренос моштију је чин не само верске него и својеврсне по-

литичке манифестације, поготово ако се има у виду чињеница да

су Лазаревићи признавали врховну власт султана. Зато није спо-

редно када је извршена транслација моштију кнеза Лазара. Око

времена преноса исплела се читава литература. Извори су донекле

противречни, али одбир највероватнијег податка није тако сло-

жен.29

Све говори у прилог раног преноса моштију па, према томе,

и ране канонизације. Оба чина обављена су упоредо, годину или

две после Косовске битке.

У СТАРО Ј ПОСТОЈБИНИ

Култ кнеза Лазара установљен је договором и сарадњом Лазаре-

вића и врхова Српске цркве. Почевши од кнежеве сахране у цркви

Вазнесења у Приштини, ништа се није препуштало случају. Пре-

нос кнежевих моштију, суштински чин установљења култа, орга-

низовали су Лазаревићи. Исто тако, сразмерно бројни култни спи-

си о кнезу Лазару нису настали случајно у кратком временском

размаку. Косовски сукоб, чије су последице потресале савремени-

ке, затим трагична кнежева смрт, мотивисали су списатеље, али и

они списи који су настали спонтано налазе своју практичну приме-

ну. Део култних списа потиче из пера деспота Стефана и рођака

Лазаревића. Док су Лазаревићи одиграли кључну улогу приликом

установљења култа (под установљењем не подразумева се само за-

вршни чин канонизације), сродници Лазаревића допринели су

прихватању, учвршћењу па и ширењу култа новог светитеља, који,

не заборавимо то, није потицао из светородне династије Немањи-

ћа. Кнежеви и деспотови рођаци заузимали су угледне положаје у

Српској цркви. Неки од њих су подизали задужбине. Кнежева се-

стра Драгана после смрти челника Мусе повукла се у манастир

Нову Павлицу. Ту је живела као монахиња Теодосија. Син челника

Мусе и сестрић кнеза Лазара налазио се на положају топличког

митрополита.1 Игуман манастира Лешја код Параћина био је Вене-

дикт, син војсковође Црепа којег је кнез Лазар називао братом. У

истом манастиру монашку ризу носио је Црепов брат Држман, у

монаштву Дионисије. Уз кнегињу Милицу, која је и после примања

монашког завета живо учествовала у политичком животу, налазила

29 Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 54 сл.

Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 56, № 175.

168 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ У СТАРОЈ ПОСТОЈБИНИ 169

се њена сродница монахиња Јефимија, аутор чувене Похвале кнезу

Лазару.2

Увршћење кнеза Лазара у ред светитеља, природно, налазило је

одјек и у оновременој дипломатичкој грађи. Јавне исправе, иако им

то није била намена, послужиле су у овом случају и као средство

обавештења. Практично, у свим документима Лазаревића оснивач

нове династије, уколико се помиње, јавља се са неким светитељ-

ским атрибутом. Већ у повељама које су Лазаревићи 1395/96. и

1400. године издали руском манастиру на Атосу, косовски војсково-

ђа увек се бележи као свети кнез.3 Десетак година касније деспот

Стефан је у Хиландару потврдио поседе и приходе које је раније

приложио родитељ ми и господин свети кнез.А О канонизацији ко-

совског мученика водило се рачуна и у кући Бранковића, посебно за

живота кнежеве кћери Маре. Они су децембра 1405. потврдили Ду-

бровчанима повластице из доба прве господе, у великога цара Сте-

фана и у господина светога кнеза Лазара, и у господина родитеља

нашега, господина Вука.5 Као светитељ, кнез Лазар се, дакле, двоји

од Вука Бранковића и Стефана Душана, иако је први српски цар још

за живота истицао светородно порекло. Остаје нејасно зашто де-

спот Стефан пише да су румунски манастири у Тисмени и Водици

подигнути помоштију блаженога родитеља мојего, пошто је кнез

одавно увршћен у ред светитеља.6 Занимљиво је да и монахиња Ев-

генија (кнегиња Милица) у повељи манастиру Дечанима назива

кнеза Лазара само светопочивши. Ова повеља писана је око 1400,

дакле десетак година после кнежеве канонизације (1390/91).7 Лаза-

ревићи су манастиру Хиландару даровали посед у Ибру за помен

вечни и спасење душе (душевну ползу кнеза Стефана, светопочие-

шег великог кнеза Лазара, кнегиње Мшице и синајој Вука). Међу-

тим, израз светопочивши који се у овој исправи још једанпутјавља

уз име кнеза Лазара, овде има одговарајуће значење. У време изда-

Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 241-242. Ст. Новаковић, Законски споменици, 518, 519, 525. Исто, 462. Исто, 223. Исто, 752.

Р. МШовдћ, МопитеШа ЗегМса, 265; ИСН II, 58, нап. 24.

вања повеље кнез Лазар још није био канонизован, јер је брига за

спасење душе светитеља постала излишна. Стога се ова повеља да-

тира између Лазареве погибије и канонизације.8 Помен кнежевог

имена по правилу прате светитељски атрибути, али у томе нема

доследности чак ни у исправама Лазаревића. На пример, у Закону

о рудницгша деспота Стефана кнез Лазар се два пута бележи као

свети а два пута као светопочивши. Ови изрази не искључују један

другога, напротив, они се допуњују и понекад се истовремено упо-

требљавају за помен исте личности. Међутим, њихово значење није

истоветно. Реч светопочивши придодаје се особама које после смр-

ти нису увршћене у ред светитеља. Додуше, ни израз свети не по-

тврђује увек чин канонизације. Сувише далеко од основне теме од-

вело би нас свестрано и исцрпно истраживање значења и међусобни

однос израза свети и светопочивши у средњовековној грађи. То је

засебна тема коју је започео, али није довршио, Ђорђе Сп. Радоји-

чић. Она захтева нову расправу са исцрпним навођењем свих, не-

ретко противречних примера. Управо исправе из доба Лазаревића и

Бранковића указују на сличност и разлике ова два израза, на њихо-

ву често недоследну употребу.

Дубровчани су, исто тако, у исправама уз кнежево име ставља-

ли оба атрибута — и свети и светопочивши. Кад су се у преписци са

Лазаревићима присећали добрих закона, славних записа и слобо-

штина, дубровачки канцелари нису штедели похвале за ранију го-

споду, али уз име кнеза Лазара чешће стоји израз светопочивши

него свети. То свакако није случајно. Они су добро разликовали

ова два атрибута и није им било споредно који ће изабрати и када

ће их употребити. Раније су, на пример, новоуведену царску титу-

лу доследно истицали у дипломатским односима са Српском држа-

вом. Чак и у записницима већа, интерним документима, Стефана

Душана и његовог наследника Уроша дубровачки канцелари по

правилу бележе са титулама које су ови Немањићи носили. Знатно

су уздржанији и опрезнији када је реч о Лазаревој канонизацији.

Стиче се утисак да Дубровчанима није лако падало признање све-

Ст. Новаковић, Законски споменици, 458—459; Ђ. Сп. Радојичић, Избор патри-јархаДанила III, 67; М. Пурковић, Српски патријарси, 130.


титеља из друге средине. Израз светопочивши мање их је обавези-

вао. Кнеза спомињу као светитеља само у званичној преписци са

Лазаревићима, и то не увек. Поводом неприлика дубровачких тр-

говаца у Новом Брду, Општина је подсећала деспота на красне за-

писе прве господе српске иродитеља господства ти. Изостављена

су, дакле, оба атрибута, и онај који је непосредно означавао и онај

који је подсећао на канонизацију. Чим су односи изглађени, Ду-

бровчани су се позивали на славне записе господе православне

српске ваших прародитеља и светога кнеза?

Лазаревићи нису увек користили сваку прилику да обавесте по-

данике о канонизацији кнеза, да славе косовског мученика. Пове-

љом манастиру Милешеви деспот Стефан управо прославља прве

Немањиће, оснивача Српске државе и оснивача Српске цркве.

Својим духовним господарима сматра светог Симеона и светог Са-

ву. Стефан пише како је често био избављен од невоља и спасен у

бојевима и молитвама милосрђем и неизрецивом милошћу светих

мојих господара и кшигпора српских светпога Симеона, самодршца

српског и мироточца, и светога Саве, великог архиепископа срп-

ског.10 Снага култа оснивача светородне династије још више се

огледа у деспотовој интитулацији манастиру Хиландару: Милошћу

великог господа мојега Исуса Христа, заступством пресвете Бо-

городице и молитвама светих ми господара и отаца и прадедова

и ктитора Симеона и Саве доброверни деспот Стефан, господар

свих Срба и Подунавља.11 Обнављајући Хиландару новобрдски до-

ходак који је својевремено установио радошћу испуњен родитељ

ми и господин свети кнез, чијим је врлинама тежио, деспот Стефан

знатно више пажње поклања првим ктиторима српског манастира

на Атосу. Повеља је писана у славу преподобтх и богоносних ота-

ца, а онај који занемари њене одредбе неће имати приступе међу

велике наше светилнике и ктиторе мироточца Симеона и архије-

Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1,180, 182, 184,186, 190-193, 196, 200, 201, 216,219,224,227.

Деспот Стефан Лазаревић, Књижевни радови, прир. Ђ. Трифуновић, Београд 1979, 164. Исто, 162.

реја Саву}2 У уводном, украсном делу повеље који заузима знатно

више простора од садржинског дела, више се настоји на духовном

сродству са првим Немањићима него на стварном сродству си-

на-наследника и оца који је тек недавно канонизован. Култ првих

Немањића ретко где је дошао до изражаја као у Стефановим ис-

правама Хиландару и Милешеви, где су се налазиле мошти светог

Саве. Овај закључак поткрепљује сазнање да повеље издате Хи-

ландару и Милешеви имају аутобиографско обележје, да су њихо-

ве аренге делимично послужиле за личну исповест Лазаревог на-

следника, да их је саставио сам деспот. Била то или не намера де-

спотова, за нову династију је корисније истицање веза са Немањи-

ћима него прослављање косовског мученика. Имајући у виду

управо деспотове повеље, било би неумесно да се, у ово време, по-

реди снага култа првих Немањића и кнеза Лазара.

Као изузетан догађај, установљење култа кнеза Лазара налази

одјек у претежно историјским списима, родословима и летописима.

Природно, ни историјска ни светитељска личност кнеза Лазара у

свим списима није подједнако заступљена. То је зависило од циља,

времена па и средине у којој је настао спис. Најстарији родослови,

уосталом, као и фреско-сликарство (видети даље) пружају више по-

датака за изучавање владарске идеологије него култа новог светите-

ља. Први родослови уопште не спомињу кнеза Лазара. О његовој

канонизацији није могло бити речи, јер су ови списи настали између

1373. и 1377. године у славу босанског бана Твртка I, с циљем да ис-

такну сродничку везу Котроманића и Немањића. Примери о којима

је реч ипак су изузеци. Већина савремених историјских списа по-

свећује приметну пажњу српском кнезу. У старијим родословима и

летописима поштује се редослед збивања. За одређене догађаје би-

ране су одговарајуће речи. Пре описа установљења култа у овим

списима изостављају се светитељски атрибути. За писце старијих

родослова и летописа Лазар је само кнез, велики кнез или благоча-

стиви и христољубиви самодржац. Његова погибија саопштава се

језгровито, бираним речима којима се наговештава култ — благоча-

Деспот Стефан Лазаревић, Књижевни радови, прир. Ђ. Трифуновић, Београд 1979, 163.

9

10

п


стиви кнез прими блажени крај. Светитељске атрибуте налазимо у

текстовима који говоре о преносу моштију, чину који је непосредно

претходио канонизацији. Са обредом полагања моштију новога ме-

ђу мученицгша и славнога у подвизима светога кнеза Лазара завр-

шавају се Пећки и Студенички летопис.

Редослед збивања праћен одговарајућим атрибутима битна је

чињеница у оцени изворне вредности старијих летописа. Писци

млађих родослова и летописа о томе не воде увек рачуна. Примери

су бројни:

Погибе свети кнез Лазар на Косову

Побеже цар Мурат и свети кнез од Плочника из Топлице

Расипа свети кнез Лазар жупана Николу

Ова пак кнегиња Милица обручена бист кнезу Лазару,

светоме и великоме.

Писци млађих родослова и летописа уз кнежево име често

придодају светитељске атрибуте без обзира на то да ли је реч о

добу пре или после смрти, пре или после канонизације. Исти је

случај са неким натписима и записима. Временска недоследност

у овим споменицима открива њихово позно порекло и незнатну

изворну вредност за доба и догађаје о којима говоре. С друге

стране, временске недоследности сведоче о снази светитељског

култа, о посебном виду одавања поште, о прослављању светите-

ља при помену догађаја када он то није био. Исто тако, чињени-

ца да се два старија летописа управо завршавају са преносом

моштију, односно канонизацијом сама по себи говори о значају

који су летописци придавали увршћењу кнеза Лазара у ред све-

титеља.

Иако проглашење кнеза Лазара за светитеља не налази одјека у

савременом сликарству (видети даље), ипак кнежево име на јав-

ним местима понекад прате светитељски атрибути. Уз његов пор-

трет у Раваници после канонизације накнадно је дописана сигна-

тура од које се још може прочитати с(ве)ти.14

Посебна пошта ука-

зивала се кнезу мученику у Новој Павлици. Стефан Мусић, кгитор

Нове Павлице, с поносом истиче своје порекло. У натпису поред

његовог лика не заборавља се ни титула ни увршћење Лазара у ред

светитеља: Благочастиви и христољубиви господин Стефан, син

челника Мусе и госпође Драгане, сестре великога и самодржавно-

га господина Србљем и Подунавију, светога кнеза Лазара, и кти-

тор светога места овога.15 Не улазећи у проблем живописа у Но-

вој Павлици, неоснована је и помисао да се Лазар Хребељановић

још за живота називао свети као српски цареви. Лазар није носио

царску титулу нити је припадао светородној династији Немањи-

ћа.16

Измена натписа у Горњаку - свети цар Лазар - новијег је да-

тума. Не зна се да ли су после канонизације вршене какве измене

натписа у Лазарици, али је сигурно да у задужбинама деспота Сте-

фана и кнегиње Милице увршћење кнеза Лазара у ред светитеља

није наишло на одјек.

За установљење и ширење светитељског култа далеко је значај-

нија улога књижевне делатности. Одавно је уочено да ниједном

српском владару који је проглашен за светитеља није посвећено

више списа. Бар један од десет познатих списа о кнезу Лазару сва-

како је припреман за пренос моштију из Приштине у Раваницу, од-

носно за чин установљења култа. Настанак осталих списа ближи је

времену канонизације него најмлађем - Слову о светом кнезу Ла-

зару, које је Андоније Рафаил написао 1419/20. године. Више орга-

низована него спонтана књижевна делатност посвећена косовском

мученику, природно, брзо је згасла, јер су ови списи намењени

установљењу култа новог светитеља. Тренутак осеке, могло би се

рећи, праве књижевне кампање у славу кнеза Лазара, подудара се

са учвршћењем на власти деспота Стефана Лазаревића.

Већина ових списа, укључујући и Јефимијину Похвалу кнезу

Лазару, имала је литургичку функцију (видети даље). Преко њих,

бар на годишњем помену, обнављало се сећање на косовског муче-

13 Л>. Стојановић, Родослови и летописи, 50, № 64; 121, № 299; 214, № 586; 215,

№591; 215-216, №593. 16

Г. Бабић, Владарске инсигније кнеза Лазара, 66. В. Петковић, Старине, Београд 1923,42. М.

Васић, Жича и Лазарица, 112.


џника. Захваљујући богослужењу, књижевна реч посвећена срп-

ском војсковођи чула се изван уског круга манастирског братства,

међу верницима који су се окупљали на годишњим прославама.

Јефимијин текст и текст са косовског стуба по својој намени и

спољашњој форми издвајају се и разликују од осталих списа о кне-

зу Лазару. Оба текста савременицима су представљена као натписи

на споменицима. Поетски састављену похвалу Јефимија је везла

златним словима на подлози од свиле. А други текст - по мишље-

њу историчара књижевности дело деспота Стефана Лазаревића -

уклесан је као натпис на косовском стубу. Ограничено натписно

поље и специфична намена утицали су на форму текста. Међутим,

управо та два споменика показују да су се текстови приређени за

натписе неретко књижевно обликовали. Обим текста зависио је од

обима натписног поља које је, опет, предодређивало лаконску ре-

ченицу, али све то није спутавало песнички приступ и поетски из-

раз. Оба натписа надахнуто су састављена. Јефимијин текст по

својој књижевној вредности никада није био споран и одавно је из-

двајан од осталих списа о кнезу Лазару, али за њим не заостаје нат-

пис са косовског стуба. Штавише, то су врхунска остварења српске

средњовековне књижевности. Овога пута, нас пре свега интересују

споменици у целини и њихова улога у прослављању владарског и

светитељског култа кнеза Лазара.

Павле Шафарик је био мишљења да је мраморни стуб подиг-

нут на месту где је кнез Лазар био покопан. Ипак, стуб није подиг-

нут као надгробни споменик. Не зато што није клесан у облику кр-

ста. Додуше, спорно је значење речи из натписа мене крстовао-

бражена и знаменана. Прихватљиво је тумачење Лазара Миркови-

ћа који ове речи преводи као победни трофеј и стег.17

Уосталом, у

наслову стоји да су ове речи биле исписане на мраморном стубу на

Косову а не на мраморном крсту. Исто тако, зна се да низ средњо-

вековних надгробних споменика није клесан у облику крста. Пору-

ке са натписа надгробних споменика битно се разликују од поруке

са косовског стуба. Раширена и стереотипна изрека на средњове-

ковним надгробним споменицима

Свети Сава (Боле Милорадовић 1989) Л. Мирковић, Шта зпачи мраморни стуб, 5-6.


Браћо не дирајте ме (или жалите ме)јер ћете ви бити каоја, а

ја не могу бити као ви

супротна је садржини натписа на стубу где се путник, пролазник,

напротив, призива и обавештава о сукобу18

(видети прилог бр. 6).

Константин Михаиловић из Островице пише да је кнез Лазар

ухваћен близу једне цркве по имену Самодрежа и на томе месту

је постављен висок стуб сазидан као знак хватања кнеза Лаза-

ра)9 Дакле, стуб на Косову није подигнут као надгробни споме-

ник. Његова намена је знатно шира. Према античким узорима, по-

стављен је на месту битке, свакако после пораза Турака код Анго-

ре. Натпис на стубу превасходно је посвећен косовском војсково-

ђи, али споменик у целини подсећао је оновременике на сукоб и

учеснике сукоба. Текст натписа је преписан, а стуб, природно, није

сачуван. Деловао је сувише изазовно. Садржина натписа није про-

слављала само косовске ратнике и њиховог војсковођу. Она је упе-

рена против безаконих Агарена Амурата и његова сина (видети

прилог бр. 6). Стефан Лазаревић имао је више разлога да подигне

сгуб баш на месту Лазареве погибије. Споменик је, поред осталог,

посредно јачао положај нове династије. Била то или не намера ње-

говог духовног неимара, стуб на Косову био је истовремено споме-

ник Лазаревића у држави Бранковића.

Косовски стуб и Јефимијин покров за мошти кнеза Лазара опле-

мењени су натписима подједнаке књижевне вредности, али им

улога у неговању култа није истоветна. Намењени истој личности,

доживели су различите судбине. За разлику од покрова, који се уз

мошти косовског мученика брижљиво чувао, косовски стуб као

јавни споменик био је негација туђинске власти, те су га освајачи

Ова стереотипна изрека била је веома раширена. Варијанта на латинском језику гласи: Згссоте Ш зе, е%ојш 81си( е%о вит, Пи (Генг еззеге В. Ћоровић, Утјецај и одношај између старих грчких и српских натписа, Глас СКА 84 (1910) 1-60; В. Ћоровић, Узајамне везе иутицај код старих словенских записа, Глас СКА 176 (1938) 101-170. У три преписа овог текста стоји тагтигоч>у (мраморни) а не тггоу/апу (сази- дан). - К. Михаиловић, Јаничарове успомене, 19.

несумњиво рано порушили. Константин Михаиловић из Острови-

це обавештава нас о подизању косовског стуба, али о даљој судби-

ни овог споменика нема података у његовој хроници. С друге

стране, Константин пише да је султан Бајазит своме оцу Мурату

подигао оловом покривен свод на четири стуба који и данас стоји

(видети прилог бр. 10). Намера да управо преко споменика порука

натписа трајније делује није се остварила. Док се реч Јефимијиног

књижевног дела могла чути и на богослужењу, јер се њена Похва- 90

ла кнезу Лазару преписивала и као синаксар, текст косовског

стуба са призвуком античких и витешких традиција није, изгледа,

трајао ни преко преписа. Сачуван је само један рукопис преписан

са ишчезлог споменика.

Раваница, као главна задужбина предодређена за покојиште,

била је најизразитије средиште култа кнеза Лазара. Косовски му-

ченик, природно, прослављао се и у другим кнежевим задужбина-

ма. Пре Раванице кнез је у утврђеном Крушевцу подигао цркву по-

свећену светом Стефану. Њена оснивачка повеља није сачувана.

Нема ни других података о овој цркви из доба пре Косовске битке.

Константин Филозоф пише да је кнез цркву подигао збогмолитве

за увек спомињанога сина сеога (Стефана).21

Црква је вероватно

била део манастирског комплекса. Из сажетих вести летописца не

види се да ли је оштећена приликом напада султана Мусе 1413 (ра-

сипа Крушевац и Петрус и Сталаћ и Копријан) и султана Мурата

(ходи цар Мурат под Крушевац и плени Србе).22 Иако се налазила у

граду, на почетку турске власти није порушена, али је с време-

ном запуштена. Црква Светог Стефана свакако је у новије време

названа Лазарица. Пошто јој је живопис потпуно уништен, она је

само именом подсећала на владаре Моравске Србије.

После победе над Радичем Бранковићем кнез Лазар је подигао

или бар обновио манастир Ждрело, познат под именом Горњак.

Према позној копији кнежеве повеље, овај манастир поседовао је

властелинство од петнаестак села. Намењен угледним калуђерима

Ђ. Трифуновић, Средњовековни списи, 137—138, 153. К. Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића, 60. Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 223, № 620; 226, № 636.

20

21

22


синајитима, манастир Ждрело истовремено је сведочио о промени

власти у том крају. У цркви је живописан лик новог господара

Браничева. Најраније у XVIII веку измењена је сигнатура поред

лика кнеза Лазара. Измењен натпис - свети цар Лазар - одражава

схватања новијег времена, јер су уз оштећени ктиторски портрет,

Манастир Горњак (Ф. Каниц)

у исти мах, унети елементи култа и предања. Кнез је помогао по-

дизање румунских манастира у Тисмени и Водици.

Претпоставља се да је кнез Лазар подигао спољну припрату

главне цркве манастира Хиландара. Историчари уметности налазе

стилске подударности између припрате главне хиландарске цркве

и кнежевих задужбина Раванице и Лазарице. Постоји изричит по-

датак да се по налогу српског кнеза нешто градило или дограђива-

ло у руском манастиру Св. Пантелејмона на Атосу.23

Тиме се, по

свој прилици, исцрпљује набрајање кнежевих градитељских прег-

нућа. Судећи према задужбинама великаша који су успели да се Ст. Новаковић, Законски споменици, 525.

осамостале после смрти цара Душана, кнежева улагања у изград-

њу цркве Св. Стефана (Лазарице), Раванице, Горњака, затим ру-

мунских манастира у Тисмени и Водици и доградњи хиландарске

цркве и манастира Св. Пантелејмона, превазилазе снаге обласног

господара који је управљао само делом некадашње државе Нема- -

њића. Овом приликом не би требало губити из вида чињеницу да је

кнез Лазар држао два најбогатија рударска средишта средњове-

ковне Србије - Ново Брдо и Рудник. Приходи од рударства омогу-

ћавали су кнезу да штедро дарује и друге, посебно светогорске ма-

настире, чије су даровнице, захваљујући посебном положају Свете

горе под турском влашћу, добрим делом сачуване. За помен вечни

кнез Лазар је 1380. године приложио хиландарској болници села

(Горњу и Доњу?) Јелашницу са више заселака.24

Манастир Хилан-

дар је за време кнеза Лазара примао стални доходак од Новог Бр-

да.25

Из тог рударског средишта стизало је светогорској Лаври 100

литара сребра годишње. Новобрдски трибут замишљен је као трај-

ни извор прихода овог манастира. Под претњом да неће видети

светлост лица божјег, кнез позива и свог наследника да поштује

одредбе повеље коју је вероватно 1381. године издао Лаври.26

За

кнеза Лазара руски манастир Св. Пантелејмона проширио је своје

властелинство у Моравској Србији, уосталом, као и у другим кра-

јевима некадашње државе Немањића. Потврђујући дарове своје

властеле, кнез је становништво светогорских поседа ослобађао

свих намета и работа.

Имамо ли у виду кнежеве задужбине, затим задужбине Лазаре-

вића и њихових сродника, с правом се може претпоставити да се

светитељски култ кнеза Лазара, бар у доба Лазаревића, неговао на

целој територији Моравске Србије и у више манастира на Светој

гори. Ипак, и овде је неопходна опрезност. У доба Лазаревића лик

кнеза Лазара живописан је само једанпут, и то у Љубостињи, заду-

жбини кнегиње Милице, док је, на пример, лик његовог наследни-

Исто, 449-450. Исто, 462; М. Живојиновић указала је на нове податке који осветљавају односе

између манастира Хиландара и српскога кнеза. Видети М. Живојиновић, Хи- ландар и пирг у Хрусији, Хиландарски зборник 6 (1986) 59-81. С. Ћирковић, Две српске повеље за Лавру, Хиландарски зборник 5 (1983) 93.

23

24

25


ка Стефана Лазаревића живописан у манастирима Сисојевцу, Ко-

порину, Руденици, Каленићу, Манасији, а вероватно и у цркви

Светог Николе у селу Рамаћи под Рудником.

Савремене портрете кнеза Лазара не налазимо ни у светогор-

ским манастирима. Лазаревићи су око 1400. године подсећали Ни-

кодима, игумана Русика, на дарове кнеза Лазара који сазида у ма-

настиру и који приложи метохије.21 Братство овог манастира се

посебним уговором обавезало да светоме кнезу даје годишњи по-

мен за дан усековања {егда приходит дан усекновениа его). Уочи

дана усековања манастир је отварао капије убогој братији, а после

појања уз свеће, које су свима дељене, приређивало се послужење.

Обред помена се завршавао сутрадан свечаним обедом за све при-

сутне (а сутра да се трапезосају манастирска братиа такожде и

убога братиа да тпрапезосају и приливк да се свима даје)?%

Дародавци уписани у поменик после оснивања манастира на-

стојали су на трајности обреда помена. Лазаревићи су изричито

тражили од руског манастира да се ни светом кнезу а, природно,

касније ни њима (госпођи Евгенији и њеним синовима Стефану и

Вуку) не преложи помџн у случају да неко засени старе приложни-

ке дарујући манастиру веће поседе.

С разлогом се узима да се култ главног ктитора, оснивача заду-

жбине, није прекидао док манастир поје. Према устаљеним обича-

јима и канонским прописима, годишњи помен спада у основна об-

редна права оснивача. Братства манастира свих генерација била су

дужна да их поштују, поготово ако је ктитор проглашен за светите-

ља. Међутим, у манастирима где се истовремено јавља више кти-

тора, с временом су бледела сећања на дародавце па и осниваче.

Понекад се ни основне обредне обавезе према ктитору нису испу-

њавале. Запис из 1353. године подсећао је братство манастира Хи-

ландара на прописе типика и права светих ктитора: А после и до

недавно, пошто је много времена прошло и до нас дошла реч да

неки који су пре нас били - не испуњавоху од светих отаца и бра-

тије наше штпојеустпановљено светпим кшитпорима више писаним,

помен, или заборавом ши ђаволовим опадањем или људским лукав-

ством. Ми пак који се сада налазимо у ово време у обитељи пре-

свете Богородице Хиландару, са тадашњим игуманом којије игу-

мановао у овој обитељи, имађасмо многа испитшања међу собом

и опомену светих ктитора, јер су тада неки настојапи и говорили

да се свима уједно поје. И ми смо се бојали страха Божјега и за-

повести и типика светих ктитора, знајући за њихово боловање и

трудове за ову свету обитељ, што се потрудише да буде на уте-

ху немоћнгш и страним, а нарочито за наш народ.29 Уз овај запис

касније су дописана имена нових приложника: Костадина Драга-

ша, кнеза Лазара, Вука Бранковића, монахиње Ефросине (кнегиње

Милице) и деспота Максима. Запис настао за живота Лазара Хре-

бељановића не наводимо као пример прекида култа косовског му-

ченика, већ подсећамо на чињеницу да је кнез Лазар само један од

многих другостепених ктитора манастира Хиландара и манастира

Св. Пантелејмона. Као другостепеном ктитору кнезу Лазару у

овим манастирима није живописан савремени ктиторски портрет.

Једино је на припрати главне хиландарске цркве уграђена рељеф-

на плоча са кнежевим грбом.

Стиче се утисак да су везе кнеза Лазара и Лазаревића биле ако

не присније а оно чвршће са руским манастиром Св. Пантелејмона

него са Хиландаром. Својевремено је измирење између Српске и

византијске цркве, у којем је кнез Лазар имао видну улогу, изврше-

но посредством утицајних светогорских монаха, али не и монаха

манастира Хиландара. Главна улога у измирењу двеју цркава пове-

рена је угледном монаху, талентованом српском књижевнику и

способном дипломати, старцу Исаији, који је управљао руским ма-

настиром на Светој гори. Лазаревићи су, уосталом, изабрали Русик

за своје последње прибежиште. Са њим су склопили уговор о до-

животном издржавању (аделфатима). Ипак, овим чињеницама не

би требало објашњавати став хиландарског братства према култу

кнеза Лазара. Овом приликом имамо у виду доста сложене односе

између Лазаревића и Бранковића и не увек исти утицај ових феу-

27

28 Ст. Новаковић, Законски споменици, 525. Исто, 525.

29 Ћ. Трифуновић, Стара српска црквена поезија, О Србљаку, Београд 1970, 17, 83, нап. 29.


далних породица на братство српског манастира на Атосу. Крајем

XIV и почетком XV века Бранковићи су имали превагу.30

У овом

манастиру монашку ризу носио је Герасим-Радоња, брат моћног

господина Вука Бранковића, који је и сам, уосталом као и други

обласни господари, богато обдарио Хиландар. Нема директних ве-

сти да су сукоби између Лазаревића и Бранковића определили

братство за једну или другу феудалну породицу. Али постоје наго-

вештаји да су између Хиландара и Лазаревића искрсле неке несу-

гласице. Извесно време овај манастир није примао новобрдски до-

ходак који је Хиландару раније даровао свети кнез. Деспот Сте-

фан обновио је новобрдски доходак 1405. године. Тешко је рећи

да ли су ови сложени односи утицали на неговање култа косовског

мученика. Објашњење је ипак једноставније. Међу оновременим

дародавцима Хиландара кнез Лазар има скромније место, далеко

иза најпознатијих Немањића, а рекло би се не веће од истакнутих

обласних господара. Не изненађује, дакле, што савремених кти-

торских портрета кнеза Лазара нема ни у Хиландару ни у другим

светогорским манастирима које је даривао. Први очуван кнежев

лик, живописан у хиландарској цркви Св. Николе тек 1667. годи-

не, не одаје „утисак да је инспирисан неким оригиналним ктитор-

ским портретом".31

Природно је да се у овом познатом црквеном

средишту више неговао култ Немањића, посебно оснивача Хилан-

дара, светог Симеона (великог жупана Стефана Немање) и светог

Саве (Растка Немањића).

Иако је подигао и обновио неколико манастира, кнез Лазар је

чешће живописан после смрти него за живота. Кнежев ктиторски

портрет у Раваници веома је оштећен, али су видљиви владарски

знаци који су одговарали његовом положају и титули. Стари нат-

пис Лазар господин всем Србљем накнадно је проширен. После ка-

нонизације дописана је сигнатура с(ве)ти. Ништа се не зна о кти-

торској композицији у цркви Светог Стефана у Крушевцу, јер је

живопис овог храма потпуно уништен. Оштећен је и недовољно

проучен лик владара у Велући, за који се претпоставља да би мо-

Двоглави орао из Љубостиње, задужбине кнегиње Мшице

(цртежВ. Тителбаха из 1881. године)

30 Д. Богдановић, Хшандару средњем веку, Хиландар - Београд 1978, 46, 48.

С. Петковић, Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века, 90.


гао бити најстарији сачувани портрет кнеза Лазара. Кнежев лик

свакако је живописан и у манастиру Горњаку. Међутим, уз натпис

новијег датума свети цар Лазар више се не разазнаје живопис.

Нестабилне политичке прилике, па и несређени односи у поро-

дици Лазаревића, налагали су да се у Љубостињи, задужбини кне-

гиње Милице, живопише државнички а не светитељски лик кнеза

Лазара. Кнез је приказан са владарским знацима у добу знатно

млађем од шездесет година, колико је имао уочи српско-турског

сукоба на Косову. И кнегиња Милица живописана је са владарским

знацима, иако се раније била замонашила. О портретима браће до-

вољно је рећи да натписно поље поред портрета Вука није испуње-

но (или је избрисано?), док су натписи уз лик деспота Стефана и

кнеза Лазара, искључујући титуле, дословно исти. Ктиторска ком-

позиција у Љубостињи недвосмислено приказује деспота Стефана

као наследника. Она је била подређена тренутним политичким ин-

тересима. Том циљу је подређена и фигура кнеза Лазара. Приказан

је његов владарски лик, иако је петнаестак година раније прогла-

шен за светитеља. После Љубостиње кнежев лик се дуго нигде не

живопише. Чудно је да га не налазимо ни у задужбинама Лазаре-

вића и њихове властеле.32

Остаје нејасно зашто браћа Стефан и

Вук нису продужили традицију породичних портрета који су изве-

дени у задужбинама њихових родитеља, у Раваници и Љубостињи.

Стефан је углавном живописан сам као ктитор. Као савладари Сте-

фан и Вук приказани су у Руденици код Трстеника. Занимљиво је

да је деспот насликан са моделом цркве у Руденици и Каленићу,

задужбинама својих поданика, што је као владар имао право, мада

се то право ретко користило. „Племићи-ктитори не подносе сами

модел Христу већ деспот, који се на слици појављује као неки по-

средник између Бога и својих поданика."33

Стефан је, дакле, и у

сфери духовног живота наметао своју личност. Тешко је рећи да

ли у овој чињеници треба тражити објашњење зашто лик кнеза Ла-

зара није живописан ни у главној деспотовој задужбини Манасији

где, уосталом, мимо обичаја, недостаје портрет ктиторове жене. У

сваком случају, пропуштена је прилика да се преко зидног сликар-

ства, на тада најбољи и најприкладнији начин савременици обаве-

сте о канонизацији кнеза Лазара.

Када је реч о култу кнеза Лазара, савремено зидно сликарство

очигледно не иде упоредо са књижевношћу. У књижевним делима

литургичког карактера прослављао се нови светитељ, док су најра-

није сликарске композиције о кнезу Лазару, пре свега, извор за изу-

чавање владарске идеологије. Чак и први портрет живописан по-

сле канонизације у Љубостињи истиче деспотову инвеституру и

Лазара као државника. Историјска композиција у Љубостињи при-

лагођена је политичком тренутку бременитом међусобицама у по-

родици. Ипак, вест о увршћењу кнеза Лазара у ред светитеља ши-

рила се не само унутар Моравске Србије већ и ван граница некад

јединствене Српске државе. О томе не сведочи сазнање да је

1419/20. Слово о светом кнезу Лазару написао један странац, Ан-

доније Рафаил. Судећи према сачуваним изворима, о канонизацији

кнеза Лазара савременици су се најчешће обавештавали преко ди-

пломатичке грађе. Повеље, додуше, нису најприкладнији начин

обавештавања, јер је њихова садржина остајала у уском кругу за-

интересованих. Међутим, са повељама су најдаље стизале званич-

не вести о канонизацији - у доба Лазаревића, колико се засад зна,

од Свете горе до Влашке. Исто тако, повеље пружају најпоузданије

податке о домету култа новог светитеља. Кнез Лазар је, нема сум-

ње, засенио Стефана Душана и његовог наследника Уроша, по-

следње изданке светородне династије. Међутим, култ новог свети-

теља у оно доба био је у сенци култа светог Симеона и светог Са-

ве. О томе недвосмислено сведоче повеље деспота Стефана мана-

стиру Хиландару и Милешеви.

32

33 С. Радојчић, Портрети, 66-67; Г. Бабић, Владарске инсигније кнеза Лазара, 76. С. Радојчић, Портрети, 30.

»НИКОЛА ТЕСЛА"-НИШ

ЗАПОСТАВЉАЊЕ И ПОВРЕМЕНИ ПРЕКИДИ КУЛТА

За краткотрајне владавине Лазаревића утемељен је култ родона-

челника ове династије. Међутим, после изненадне смрти деспота

Стефана, са којим се угасила династија Лазаревића, постепено се

мењао став према владарској личности и светитељском култу кне-

за Лазара. Додуше, преузимајући власт, деспот Ђурађ Бранковић

одао је дужно поштовање родоначелнику Лазаревића. Уосталом,

Лазаревићи су она спона преко које су Бранковићи настојали да се

повежу са светородном династијом Немањића. Ђурђева повеља

Дубровачкој општини, уз нове повластице, верно понавља одредбе

повеље коју је 1405. године Општини издао његов ујак деспот Сте-

фан. Кнез Лазар се у обе исправе увек помиње као свети} Са до-

стојним поштовањем Ђурађ се односио и према монахињи Ефро-

сини (великосхимничко име кнегиње Милице) и деспоту Стефану.

Деспоту Стефану је на почетку Ђурђеве владавине подигнут над-

гробни споменик са натписом. Натпис на овом споменику извор је

за култ кнеза Лазара. Споменик Стефану није подигао сестрић, де-

спот Ђурађ, који га је наследио, већ Стефанов властелин Ђурађ Зу-

бровић, уз помоћ попа Вукше. Изненадну Стефанову смрт власте-

лин Зубровић примио је као лични губитак. Несумњиво близак ку-

ћи Лазаревића, Зубровић није заборавио деспотовог оца и његову

канонизацију. Кнез је забележен као свети у првој реченици нат-

писа, у ствари, деспотовој интитулацији. Покојник, по узору на

многе средњовековне надгробне натписе, говори у првом лицу јед-

нине: Ја, деспот Стефан, син светог кнеза Лазара, после прет-

Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1, 200-204, № 212; 1-2, 11-21, № 635.

188 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ЗАПОСТАВЉАЊЕ И ПОВРЕМЕНИ ПРЕКИДИ КУЛТА 189

стављења овога милошћу божјом бих господар свим Србљгша и

Подунављу и Посављу и делу Угарске земље и Босанске ајош и

Поморју зетском.2

Током прве деценије Ђурђеве владавине појавио се Животопис

деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа у којем

је Стефановом оцу посвећено више страница. У ствари, Констан-

тин Филозоф је у оквиру овог дела написао кратко житије кнеза

Лазара. Повест кнеза Лазара Константин обликује око измирења

цркава, градитељске делатности и мученичке смрти. Писац, дакле,

бира кључне догађаје и богоугодна дела која су највише подстакла

цркву да му установи култ. Иако се у Повести не говори о самом

чину канонизације, Константиново излагање недвосмислено све-

дочи о томе да је кнез Лазар увршћен у ред светитеља. Врлине

владара, богоугодна дела, блажена смрт, предодредили су Лазара

да са венцем мучеништва стигне у добростојећа и вечна места.

Лазар се види и сада као жив у великој обитељи званој Раваница,

пише Константин Филозоф.3 Кратком житију кнеза Лазара претхо-

ди родослов. Основна спона родослова је Лазарева женидба Мили-

цом, чије се порекло изводи од Вукана, сина Стефана Немање.

Овом споном успоставља се сродство Лазаревића и Немањића.

Природно, родослов у Константиновом спису био је занимљив и за

потомке Вука Бранковића и његове жене Маре, ћерке кнеза Лазара.

И поред кнежевог житија у делу Константина Филозофа, у то

доба бледела су сећања на оснивача династије Лазаревића. Раније

размирице између Лазаревића и Бранковића нису мимоишле ни

сферу духовног живота, који је, разуме се, у средњем веку неодво-

јиви део политике тренутка. Промена става према оснивачу дина-

стије Лазаревића назире се у повељи деспота Ђурђа коју је 1445.

године издао Дубровачкој општини. Већина одредаба ове повеље

преузета је из повеље коју је деспот издао на почетку своје влада-

вине, а која се, видели смо, подудара са повељом деспота Стефана

Г. Томовић, Морфологија ћиршичких натписа на Балкану, Београд 1974, 105; Деспот Стефан Лазаревић, Књижевни радови, прир. Ђ. Трифуновић, Београд

1979,135. Старе српске биографије, 50-60.

од 1405. године. Критичне измене врше се приликом навођења

чланова породица Лазаревића и Бранковића. Имајући у виду цели-

ну та два документа, разлике нису бројне, али су речите. У оба

случаја деспот Ђурађ потврђује раније повластице које су Дубров-

чани имали:

у прве господе српске и у цара Стефана и у господина све-

тога кнеза Лазара и у светопочивше госпође кир Ефросине

и у светопочившег господина и родитеља ми деспота Сте-

фана (децембар 1428);

у прве господе српске и у цара Стефана, и у господина и ро-

дитеља ми Вука и у господина светопочившега кнеза Лаза-

ра, и у светопочившега господина и родитеља ми деспота

Стефана (септембар 1445).4

Пада у очи да се у млађој исправи изоставља име госпође Ефро-

сине, а појављује име Ђурђевог оца, господина Вука. Измењен је и

атрибут уз име кнеза Лазара који је у исправи из 1445. само свето-

почивши. Већ по томе што се случајно не мењају личности, ни ова

измена није случајна. Није реч о писаревој омашки, јер је измена из-

ведена доследно. Док се у старијој повељи деспота Ђурђа, уосталом

као и у повељи његовог ујака деспота Стефана, кнез бележи као све-

ти, у млађој повељи јавља се као светопочивши.

Лазарев светитељски култ не истиче се довољно у још неким

документима тога доба; међутим, најмање се то очекивало у ис-

правама кнежеве ћерке Јелене, удове Ђурђа Страцимировића Бал-

шића и Сандаља Хранића. Јелена је у Дубровнику оставила опору-

ку. Опоруку за Јелену кћи светопочившег господина кнеза Лазара

саставио је новембра 1442. године духовник Никандар, старац је-

русалимски. Овај духовник несумњиво је знао за канонизацију

кнеза Лазара, али у тестаменту госпође Јелене изоставља реч све-

ти. Уосталом, према ктиторском натпису цркве у Бешки, задужби-

ни госпође Јелене, косовски мученик је светопочшши а не свети.

Црква у Бешки подигнута је трудом и откупом благочастиве го-

спође Јеле, кћери светопочившега кнеза Лазара.5 Дубровчани сто-

Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-2,13. Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 88, № 276.


га нису имали разлога да у документима које су издавали госпођи

Јелени поступају другачије, да светитељски култ кнежев уздижу

више него госпођа Јелена и њен духовни отац Никандар. С друге

стране, општински канцелари не заборављају да Лазару одају по-

шту као владару.6

После смрти Ђурђа Страцимировића Балшића Јела се удала за

Сандаља Хранића. Изгледа да ни на двору ове феудалне породице

канонизација кнеза Лазара не налази одјека. То закључујемо на

основу документа о покладу Сандаља Хранића у којем се, у случа-

ју Сандаљеве смрти, право на поклад преноси на његову жену Је-

лену, ћерку почтенога поменућа кнеза Лазара.1 Није битно што је

овај докуменат саставио дубровачки канцелар. Дубровчани су увек

показивали довољно вештине и слуха да се прилагоде захтевима

средине са којом су одржавали економске и дипломатске односе.

Налазили су да је и овом приликом довољно да Јелином оцу одају

поппу као владару.

Ипак, саме по себи чињенице не дају довољно основа за одређе-

није закључке. Међутим, слична намера осећа се и у неким историј-

ским списима. Не изненађује да се кнез Лазар не спомиње у родо-

словима (Карловачки, Загребачки, Врхобрезнички) који су настали

са намером да истакну сродство босанског владара Твртка I са Не-

мањићима. Али кнежево име изоставља се и у непосредним настав-

цима Карловачког, Загребачког и Врхобрезничког родослова, у који-

ма се описује не само порекло него и пород кнегиње Милице.8

Непосредни наставци Карловачког и Врхобрезничког родослова

завршавају се успостављањем сродничких веза деспота Ђурђа и Не-

мањића само преко деспота Стефана, односно преко кнегиње Ми-

лице (видети прилог бр. 8). С тим у вези је свакако појава родослова

у којем се Бранковићи огпашавају „за непосредне потомке Немањи-

ћа и то по мушкој линији, дакле, за праве Немањиће".9 Занимљиво

Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1, 380-397; Ђ. Сп. Радојичић, Избор патри- јархаДтила III, 58-64. Љ. Стојановић, Повеље и писма 1-1, 365, № 357. Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 38-39. Ђ. Сп. Радојичић, Доба постанка и развој старих српских родослова, ИГ 2 (1948) 31.

је да се баш у Слову о кнезу Лазару патријарха Данила III изричито

каже да је Вук Бранковић од темена Немањиног, а кнегиња Мили-

ца од корена Немањиног.10

Према овом спису, Бранковићи су били

ближи Немањићима него Лазаревићи. Узели то као истину или не,

Вукови наследници двоструко се везују за Немањиће - непосредно

по мушкој линији и посредно по женској линији, преко кнегиње

Милице. Природно, ова друга линија аутору родослова писаном у

славу Бранковића није неопходна.11

Али када се већ изводи родо-

слов кнегиње Милице и њених наследника, чудно је изостављање

имена родоначелника Лазаревића. Ово сазнање упућује на време и

средину у којој су дописани додаци поменутим родословима. Исто-

времено, то открива став аутора ових родослова према родоначел-

нику Лазаревића. Ни владарски ни светитељски култ кнеза Лазара

није се подједнако неговао у свим срединама.

Неговање светитељског култа у искључивој је надлежности цр-

кве. Стога пад Деспотовине није битно утицао на светитељски

култ кнеза Лазара, иако се положај Српске цркве суштински изме-

нио. Суштина измене положаја Српске цркве не огледа се у губит-

ку поседа и осетном смањењу кадра, посебно монаха. Освајањем

Деспотовине, Турци су умањили снагу цркве у оној мери у којој је

она била саставни и нераздвојни део државне власти. Укључењем

у пространо Османско царство, Српска црква није више била ни

једина ни водећа духовна снага. Нова држава донела је нову др-

жавну веру, веру освајача, а у оквиру Османског царства нашло се

више хришћанских цркава. Границе (подручје) јурисдикције хри-

шћанских цркава одређивала је нова државна власт, у чему се, по-

ред осталог, огледала подређеност хришћанских цркава према

Порти. Ова чињеница, нема сумње, подстакла је стари сукоб изме-

ђу Охридске архиепископије и Српске цркве.

Турци су рачунали са снагом Српске цркве посебно у време њи-

хових напада на области, односно државе које су се граничиле са

Деспотовином. Политички циљеви навели су освајача да Српској

цркви да одређену аутономију, што се, уосталом, није косило са ше-

10 И. Руварац, Повесна слоеа, 114. Љ. Стојановић, Родослови илетописи, 58, № 110, 111.


ријатским правом. „Порта је Српску цркву обавезивала да одигра

улогу организације која ће допуњавати њен релативно непотпун

управни апарат."12

Неке манастире Турци су смишљено укључили

у османски феудални систем (видети поглавље Улога главне заду-

жбине). Стицањем аутономије и права деловања међу верницима и

даље је, дакле под турском влашћу, искључиво од цркве зависило

прослављање светитеља који су проглашени у време постојања

Српске државе. Пећка патријаршија се, међугим, теже, спорије и

знатно касније прилагодила крупним променама него, на пример,

Охридска архиепископија. Турска освајања, у ствари, подстакла су

стару нетрпељивост између ова два седишта хришћанске цркве.

Својевремено је, захваљујући Сави Немањићу, из Охридске ар-

хиепископије издвојена посебна Српска архиепископија. Били су

узалудни, па и канонски неосновани, протести охридског архиепи-

скопа Димитрија Хоматијана.13

Освајањем Немањића, старо цркве-

но средиште у Охриду укључено је у Српсжу државу. Српска архие-

пископија у међувремену је уздигнута на степен патријаршије, а

овај чин је 1375. године признао васељенскипатријарх у Цариграду.

Охридска архиепископија изгубила је део северних епархија, али је

задржала аутокефалност. Њен старешина био је врви у рангу после

српског патријарха. Охридски архиеписнш искористио је прву при-

лику да независно иступа. За владавине цара Уроша и слабљења

централне власти он се приклањао самосталним обласним господа-

рима.

Одраније у сложеним односима, два црквена средишта ушла су

у нове заплете у доба турских освајања Балканског полуострва.

Прва укључена у Османску државу, Охридска архиепископија прва

је и легализована. „У условима који су билн погодни за нескриве-

но испољавање реваншизма, легална Охридска архиепископија ла-

ко је усагласила своје експанзивне интересе са османском освајач-

ком политиком. Она је следила османсжо надирање ка остацима

српске средњовековне државе и постепено захватала епархије

12 М. Мирковић, Правни положај и карактер српскецркве, 172. М. Петровић, Историјско-правна страна Хоматијановог писма, ЗРВИ 19 (1980) 173-208.

Пећке патријаршије."14

Пошто су Турци освојили Пећ пре Смеде-

рева, поставило се чак питање канонских последица губитка срп-

ског црквеног средишта. Ипак, Српска патријаршија је надживела

Деспвтовину, али је у трећој деценији XVI века изгубила само-

сталност. Тада се јурисдикција Охридске архиепископије проши-

рила на преостале епархије Српске цркве.

Несумњиво, у таквим условима била је угрожена основна цр-

квена делатност, што се, у крајњој линији, одразило и на просла-

вљање косовског мученика. Охридски црквени поглавари нису

имали интерес да одају пошту српским владарима који су у ближој

и даљој прошлости увршћени у ред светитеља. Напротив, несређе-

ни односи два црквена средишта несумњиво су допринели томе да

се култ кнеза Лазара, који је већ у доба Лазаревића био познат ван

граница Српске државе, сводио не у националне, него у локалне

оквире. Тек обновом Пећке патријаршије 1557. године створени су

услови за обнову оне врсте црквене делатности која је обележена

бојом локалне, да не кажемо етничке посебности. Обновом цркве-

не самосталности омогућено је оживљавање култа готово забора-

вљених светитеља који су проглашени или прихваћени као свети-

тељи од стране Српске цркве. Али још дуго нема видних знакова

оживљавања култа кнеза Лазара. Свакако је најуочљивији недоста-

так кнежевих портрета. У ствари, портрети који прослављају ко-

совског мученика први пут се јављају тек у позно турско доба.

Кнежев лик у Раваници везан је за право ктитора, а његов лик у

Љубостињи представља човека знатно млађег од 60 година, иако је

сликан после Косовске битке. С друге стране, кгиторска компози-

ција Лазаревића у Љубостињи подређена је владарској идеологији

деспота Стефана. О времену настанка уништеног кнежевог пор-

трета у манастиру Горњаку могло би се само нагађати. По свој

прилици, живописан је крајем XIV века, пре за кнежевог живота

него после његове канонизације 1390/91. године. Скоро је неверо-

ватно да се након подизања манастира Љубостиње почетком XV

века кнежев лик први пут приказује 1594. године у славонској Ора-

ховици, дакле после непуна два века. М. Мирковић, Правни положај и карактер српске цркве, 54.

14


Кнез Лазар, зидна слика, XVI век, Архангелски сабор у Москви

Ако се изузме Раваница, где се косовски мученик прослављао

све до прекида рада овог манастира 1690, мало је вести које сведо-

че о светитељском култу кнеза Лазара у старој постојбини. Штави-

ше, знакови оживљавања култа кнеза Лазара јављају се изван гра-

ница некадашње Српске државе. Споља су долазили и подстицаји

овом култу. Почетком XVI века вршена је прерада и допуна родо-

слова у славу сремских Бранковића, у којима поново налази место

српски кнез. Део ранијих родослова насталих у време Деспотови-

не повезивали су Бранковиће и Немањиће изостављајући име ро-

доначелника Лазаревића. Писац родослова сремских Бранковића

ипак се, мада мало заобилазно, враћа кнезу Лазару као основној

спони у повезивању са Немањићима, али овде се кнез бележи без

светитељских атрибута.15

Кнежевој личности и његовом светитељском култу посебна па-

жња посвећује се у родослову властеоске породице Јакшића, који

се везују за Немањића и руског цара Ивана IV Грозног. Кнез Лазар,

према овом родослову наводно син Стефана Душана, постао је по-

сле смрти Уроша господар све српске земље. Посечен на Косову,

стекао је венац мучеништва. Положене у Раваници, његове целе

мошти точе исцељујуће миро.16

Садржина и терминологија свог

дела родослова подсећа на житије. У родослову Јакшића кнез се на

необичан начин проглашава за Немањића: Лазар не беше од зако-

ните царице рођен, но од неке кнегиње блудом роди цар Стефан.11

Веза са Немањићима, женидбом Лазара Хребељановића с Мили-

цом, потомком Немањиног сина Вукана, писцу овог родослова из-

гледала је или неуверљива или недовољно чврста.

Састављен између 1563. и 1584. године у славу породице Јак-

шића, овај родослов био је намењен и цару Ивану Грозном. У ства-

ри, руски цар и кнез Лазар су у првом плану, кључне личности

овог кратког списа. Његов писац је настојао да истакне сродничке

везе између руског цара и српског кнеза, а још више се упињао да

успостави сродство између руског цара и Немањића. Јакшићи су

Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 41, № 29-30. Исто, 54-55, №91. Исто, 54, № 89.


само посредници преко којих се успоставља, односно наглашава

жељено сродство. Зато, чини се, није случајно што састављање ро-

дослова Јакшића пада у време успостављања култа кнеза Лазара

управо на двору Ивана Грозног. За време првог руског цара живо-

писан је лик српског кнеза у Архангелском сабору, гробној цркви

руских владара. Подигнут у Кремљу почетком XVI века, овај храм

је осликан 1564/65. године. Поред ликова свих руских владара

претходника Ивана Грозног, у овом храму приказани су још ви-

зантијски цар Михаило VIII Палеолог, „светитељ Сава, преподоб-

ни Симеон, српски чудотворци" и „свети кнез Лазар српски". Ме-

ђу четири страна лика који употпуњују галерију претходника пр-

вог руског цара, три су узета из српске прошлости. Сва три су

означена као светитељи, а српски кнез приказан је у одежди ру-

ских владара.18

Идејна потка четири страна лика у Архангелском сабору у Кре-

мљу није истоветна. Први Немањићи су „српски чудотворци", док

су Михаило VIII Палеолог и кнез Лазар укључени у овај ансамбл

као преци првог руског цара Ивана IV Грозног. Михаило VIII и

кнез Лазар су оснивачи династија у некадашњим државама источ-

ног хришћанства. Природно, Михаилу VIII, као оснивачу познати-

је, последње династије Византијског царства, даје се истакнутије

место у галерији ликова руских владара. Он је живописан у првој

зони, а кнез Лазар на мање истакнутом месту у другој зони ансам-

бла цркве у Кремљу.

Живопис ове цркве, укључујући и ликове два страна владара,

рађен је у духу владарске идеологије првог руског цара, предвод-

ника источног хришћанства. Требало је показати континуитет и

корене недавно проглашеног царства. Захваљујући тежњама, одно-

сно идеологији новог царства, ликови византијског цара Михаила

VIII и српског кнеза укључени су у живопис гробне цркве руских

владара у Кремљу.

Личност кнеза Лазара има достојно место у још једном великом

подухвату епохе Ивана Грозног. То је Летописни свод који садржи

преко 9 000 листова и око 16 000 минијатура.19

И ово дело изведе-

но је у духу владарске идеологије новог царства. У Летописном

своду, који се понекад назива Енциклопедија XVI века, описани су

и илустровани сви важнији догађаји од стварања света до времена

првог руског цара.

Летописац је испричао и на девет стилизованих минијатура

приказао српско-турски сукоб на Косову. Текст Летописног свода о

српско-турском сукобу делимично се ослања на извештај ђакона

Игњатија и уводни део Житија деспота Стефана Лазаревића од

Константина Филозофа, али је у овај одељак у нешто измењеном

облику унета и косовска легенда. Посебном сценом је, на пример,

приказано клеветање верног слуге, што је типично за косовску ле-

генду. Иначе, на свих девет минијатура о косовском сукобу налази

се лик кнеза Лазара са круном на глави и другим владарским зна-

цима.

Прослављање кнеза Лазара у Русији почиње изненада, тек сто-

леће и по после Косовске битке. Много раније у овој земљи били

су познати и признати први Немањићи - свети Сава и свети Симе-

он. Пада у очи да су подаци о кнезу Лазару у изворној грађи веома

ретки после смрти цара Ивана Грозног, док се, на пример, култ све-

тог Саве у Русији трајно одржава. Изненадно и краткотрајно про-

слављање кнеза Лазара у Русији и нагло опадање његове популар-

ности после смрти Ивана IV Грозног у тесној је вези са проглаше-

њем новог царства. Пошто је новом царству признат легитимитет,

наследници Ивана Грозног нису „имали потребе да исказују осо-

бито поштовање некадашњем оснивачу једне краткотрајне дина-

стије, која у историји није ни издалека имала значај Палеолога или

неке друге византијске династије. Насупрот томе, руски двор је

кроз цео XVII век главну пажњу обраћао Грцима. Ако је у доба

Ивана IV била предност кад се долази из српских земаља, у XVII

столећу грчки монаси и архијереји су примани у Русији рашире-

них руку."20

18 С. Петковић, Иван Грозни, 312-314.

19 В. И. Победова, Миниапчори русских историческихрукописеп, Москва 1965,

102-106; С. Петковић, Иван Грозни, 313. С. Петковић, Иван Грозни, 317-318.

20


Ако се владарским тежњама првог руснмг цара тумачи изненад-

на популарност кнеза Лазара у Русији, остаје да се каже зашто је

између толико српских владара избор пао на кнеза Лазара. Чиње-

ница да је српски кнез био ктитор руског манастира Св. Пантелеј-

мона, са којим су Лазаревићи одржавали присније везе него са Хи-

ландаром, тешко да је уопште била позната на двору Ивана Гро-

зног. Извесну улогу играли су сроднички односи. Родослов Јакши-

ћа пружао је могућност руском цару да за свог претка изабере не-

ког Немањића, пошто је кнез Лазар у овом спису проглашен за

ванбрачног сина Стефана Душана. Ако је ова родословна спона од-

бачена, на двору Ивана Грозног знало се за родослов у Житију де-

спота Стефана Лазаревића, којим се Лазаревићи везују за Нема-

њиће женидбом кнеза Лазара са Милицом, потомком Немањиног

сина Вукана. Ипак, избор је пао на кнеза Лазара. Пресудан је, чини

се, био углед српског кнеза, који је стекао борбом против иновер-

ника, и његов частан крај на Косову. О овоме се, поред осталог,

знало из руског извора - извештаја ђакона Игњатија.

Популарност кнеза Лазара у Русији корисгали су калуђери срп-

ских манастира када су на двору Ивана Грозног тражили помоћ.

Хиландарци су 1550. године поклонилш русном цару, заједно са

иконама оснивача овог манастира, и иконе другостепених ктитора

краља Милутина и вснеза Лазара.21

Игуман манастира Орешковице

у Браничеву послао је 1582. године у Москву монахе са писмом у

којем се наглашава да је Орешковица стројеније светаго кнеза

Лазара.22 Ови примери уверавају нас да је посредно споља дола-

зио подстицај култа који је нарочито у време губитка црквене са-

мосталности био потиснут.

Ипак, трајање култа, додуше више владарског него светитељ-

ског, обезбеђено је преко предања, преко восовске легенде, која је

већ у развијеном облику забележена у списима Константина Миха-

иловића из Островице,23

Дукиног преводиоца,24

Бенедикта Кури-

печића, Лудовика Цријевића Туберона, па и у кратком спису пу-

шкара и тополивца Јерга из Нирнберга. Завршни облик косовског

предања налазимо у Краљевству Словена, делу Дубровчанина Ма-

вра Орбина. Ови аутори не негују кнежев светитељски култ. Ње-

гов крај нема вид мученичке смрти, а неки од поменутих писаца

једва да су знали за канонизацију хришћанског вође. Штавише, са

изузетком Орбина, постепено се запоставља историјска личност

кнеза Лазара. Детаљи легенде, па и легенда у целини, све више се

везују за лик ратника који је убио султана Мурата. У развијеном

предању косовски јунак наткрилио је не само лик косовског муче-

ника већ и косовског војсковође.

Поред витешког подвига, косовска легенда се обогаћује моти-

вом издаје. Управо мотив издаје срж је приче о српско-турском су-

кобу у спису Константина Михаиловића из Островице. Код њега

су кнежева смрт, сахрана и проглашење за светитеља у другом пла-

ну. Чак је и приказ усековања прожет елементима традиције. Стога

одудара од црквених идеала (видети поглавље Јунак ши мученик).

Српском кнезу знатно више простора посвећује Мавро Орбин.25

Иако доноси две верзије о кнежевом крају, Орбин, уносећи косов-

ско предање у своје дело, у Лазару пре свега види државника и вој-

сковођу који је смело повео ратнике на Косово. Залудно је у дели-

ма католичких писаца очекивати податак о светитељском култу, о

коме се и у српској средини тога времена мало знало.

Култ кнеза Лазара као владара и косовског јунака одржавао се

преко предања; међутим, култ светитеља несумњиво је био запо-

стављен. О томе, пре свега, сведочи сликарство. Сликарство није

једини, али је свакако најуочљивији показатељ култа неког свети-

теља. Изузму ли се Раваница и Хиландар, где се кнежев лик повре-

мено приказивао на иконама, најдужи прекид његовог култа беле-

жи се у свету ликовних уметности. Судећи према ликовним оства-

рењима, кнез Лазар је у Моравској Србији дуго био практично за-

борављен. Више од два века не налазимо ниједан кнежев лик на

зидном сликарству у храмовима на територији којом је некада

управљао. Штавише, после пада наших земаља под турску власт, М. Орбин, Краљевство Словена, 101.

21 22

К. Михаиловић, Јаничарове успомене, 18—20.

М. Динић, Дукин преводилац, 64-87.

С. Димитријевић, Документи, 22. Исто, 35.

25


прва ликовна остварења посвећена српском кнезу јављају се, виде-

ли смо, у далекој Русији. Ни следећи по реду лик кнеза Лазара ни-

је живописан на територији некадашње Српске државе, већ у сла-

вонској Ораховици. Прекид његовог култа у области ликовних

уметности не може се тумачити губитком државне самосталности.

Напомињемо да се у време живописања манастира Ораховице

(1594) Славонија налазила под турском влашћу. У овом храму

приказан је велики број историјских личности, чланова владар-

ских породица и црквених великодостојника. Како је Лазарев „до-

појасни лик изгубљен у разгранатој лози на стубу у наосу мана-

стира Ораховице, та представа сигурно није знак особеног уважа-

вања".26

Оживљавање култа кнеза Лазара почиње четири деценије

касније, за време патријарха Пајсија. Његовом заслугом обновљен

је 1633/34. средњовековни живопис у цркви Пећке патријаршије.

На јужном зиду ове цркве уз прве Немањиће, односно уз Стефана

Првовенчаног, досликан је кнез Лазар. Након две, највише три го-

дине, кнежев лик је живописан у манастиру Благовештењу Ка-

бларском и у цркви села Јежевице код Чачка. Из тог времена је

кнежев лик у цркви села Брезове код Ивањице.

Кнежеви ликови у цркви Пећке патријаршије, Благовештењу

Кабларском и Јежевици, настали у кратком временском распону,

веома су слични, са истоветним владарским знацима. Стога се на-

меће мисао да су дело истих мајстора.27

Од ова три лика за култ

кнеза Лазара свакако је најзначајнији онај први у Пећкој патријар-

шији. Али не само зато што је осликан у средишту Српске цркве и

што је послужио као узор за сликарска остварења у Благовештењу

Кабларском и Јежевици. Не мање је значајна чињеница да је на

званичном месту од поглавара Српске цркве Лазар Хребељановић

увршћен међу најистакнутије Немањиће. Патријарх Пајсије пола-

зи од уверења, на којем доследно настоји и у књижевном делу, да

је кнез Лазар легитимни наследник Немањића. Стога у Житије ца-

ра Уроша, мимо захтева овог књижевног жанра, уноси генеалогију

и кратку повест о кнезу Лазару. Старешина Српске цркве путовао

је у Раваницу да се обавести о животу и пореклу Лазара Хребеља-

новића. Жељене податке није нашао у кнежевом житију већ у не-

ком летопису. Пошто је Стефан Душан присвојио Лазара и оженио

Милицом госпођом од свога сродства, патријарх Пајсије не оста-

вља читаоца у дилеми ко продужује лозу која оста бесплодна.г%

Ипак, делатност патријарха Пајсија остала је без непосредног

одјека. Прошло је три деценије до појаве нових сликарских оства-

рења посвећених кнезу Лазару. Тек 1667. године поп Данило је на-

сликао кнеза Лазара у једном од конака манастира Хиландара. По-

ред тога, овај сликар израдио је икону на којој су приказана два

страдалника - кнез Лазар и Ђорђе Кратовац. Из доба пре велике

сеобе Срба сачувана је још једна икона са ликовима кнеза Лазара и

истакнутих Немањића. Ова икона израђена је 1675/76. године по

наруџби хаџи Гавре и хаџи Вукоја, сарајевских занатлија из поро-

дице Хумковића.

Занимљиво је да од сликарских остварења из времена пре вели-

ке сеобе само икона на којој је кнез приказан са Ђорђем Кратовцем

има изразито светитељско обележје. Само ова икона прославља

Лазара као мученика. Остале историјске композиције из доба пре

велике сеобе Срба прослављају Лазара као владара, слично кти-

торским портретима у Раваници и Љубостињи. Додуше, пратећи

натписи означавају кнеза као светитеља, али већина сликарских

остварења показује извесна световна обележја. Ова дела су, пре

свега, извор за изучавање владарске идеологије. У том погледу по-

себно су интересантне кнежеве представе у цркви Пећке патријар-

шије, Благовештења Кабларског и у Јежевици. Остварења истих

мајстора, кнежеви ликови у овим храмовима, образују иконограф-

ски тип са специфичним обележјем. То је укрштени лорос или ди-

јадема на кнежевој одори, који се среће само још код ликова Сте-

фана Душана.29

Исти знак на одорама ликова двају српских влада-

ра није случајан. Тиме се кнез Лазар сврстава уз Душана и нагла-

шава се њихова веза. Овај сликарски детаљ, могло би се рећи, има

своју паралелу у књижевности. Видели смо да патријарх Пајсије у

26

27 С. Петновић, Култ кнезаЛазара, 94-95.

Исто, 96.

Старе српске биографије, 146. 29 С. Радојчић, Портрети, 50, 80; С.

Петковић, Култ кнеза Лазара, 95.


Житију цара Уроша изричито каже да је Душан присвојио кнеза

Лазара. Приказујући кнеза и цара Душана са истоветним владар-

ским знаком, сликар је, свакако, само изражавао идеје наручиоца.

Патријарх Пајсије, чијом је заслугом обновљен живопис у Пећкој

патријаршији, сигурно избор тематике није препуштао случају.30

Одређена световна обележја видна су на икони која је некада

припадала хаџи Гаври и хаџи Вукоју.31

У горњем реду насликани

су свети Сава и свети Симеон, а у доњем реду, поред архиђакона

Стефана, приказани су Стефан Првовенчани, Стефан Дечански,

цар Урош и кнез Лазар. Уочено је да владари из доњег реда немају

сигнатуру свети. Истина, Стефана Првовенчаног, првог српског

краља, и Уроша, последњег Немањића, савременици нису уврсти-

ли у ред светитеља, али чудно је да ознака свети недостаје уз ли-

кове великомученика Стефана Дечанског и кнеза Лазара.

Светитељски култ кнеза Лазара био је знатно снажнији за време

Лазаревића него после смрти деспота Стефана. Кнежева канониза-

ција није пала у заборав, али за дуги период, све до велике сеобе

Срба, мало је изричитих података који сведоче о прослављању ко-

совског мученика. Књижевних радова посвећених српском кнезу

нема од времена деспота Стефана Лазаревића. Додуше, култни

списи су се преписивали, али недовољно изучена рукописна тра-

диција не даје довољно основа за сигурније закључке о осетном

повећању и ширењу култних списа у прва два века турске власти.

Родослови и летописи овог доба садрже више података о кнезу као

владару него као светитељу. Трајање култа кнеза Лазара може се

пратити преко предања, али и предање је, показали смо, више не-

говало култ јунака. Популарност косовске легенде само је понекад

подсећала на косовског мученика. Запостављање, односно прекид

светитељског култа кнеза Лазара најдуже траје у свету ликовних

уметности. То није била последица пада српске средњовековне др-

жаве. Када је реч о култу кнеза Лазара, доба Бранковића практично

се не разликује од прва два века турске власти. Штавише, из доба

Бранковића, на пример, није сачуван ниједан портрет кнеза Лаза-

ра, а кнежево име, видели смо, изоставља се у родословима Бран-

ковића. Неговање култа неког светитеља, у сваком случају, није

зависило од промене власти, већ од става званичне цркве, природ-

но, уколико је имала било какву аутономију. Званична Српска цр-

ква, разумљиво, више пажње је посвећивала Немањићима, пре

свега оснивачима светородне династије. Као наследници престола

светог Саве, пећки патријарси имали су посебну обавезу према

утемељитељу независне Српске цркве. „На широком пространству

Пећке патријаршије готово да нема цркве у којој нису насликани

чланови династије Немањића, понекад и оних који нису канонизи-

рани."32

С друге стране, пре велике сеобе Срба светитељски култ

кнеза Лазара понекад се сужавао у локалне оквире, чак у његово

исходиште - манастир Раваницу.

30

31

Очигледна је намера српског патријарха да оживи сећања на владаре чији је

култ запостављен или уопште није установљен. Стога је, поред поменутог

Житија цара Уроша, саставио и Службу последњем Немањићу, а затим и Слу-

жбу светом Симону - Стефану Првовенчаном. Икона Деизис са српским

светитељима чува се у Народном музеју у Београду.

32 Д. Милошевић, Срби светитељи у старом сликарству. О Србљаку, Београд 1970, 207.

УЛОГА ГЛАВНЕ ЗАДУЖБИНЕ 205

УЛОГА ГЛАВНЕ ЗАДУЖБИНЕ тамнила је слава оснивача. Зато је прошлост Раванице у одређе-

ној мери и прошлост култа кнеза Лазара.

Судећи према раваничкој повељи, која захтева критички при-

Мошти косовског мученика су три века, од 1390/91. до велике

сеобе Срба 1690. године, чуване у кнежевој главној задужбини,

манастиру Раваници. Недостатак вести онемогућава нам да де-

таљније пратимо култ кнеза Лазара у старој постојбини за време

његових наследника. Још су оскуднији извори из доба турске вла-

сти. Међутим, недостатак сведочанстава, понекад и у дужим вре-

менским раздобљима, није доказ о потпуном прекиду светитељ-

ског култа, посебно када је реч о главној кнежевој задужбини.

Прослављање ктитора, у ствари, почиње још за његова живота.

Оснивач манастира стиче право на угледно место приликом цр-

квених обреда. Његов лик се живопише на истакнутом месту у

цркви. Поред кнежевог лика, ктиторску композицију у Раваници

употпуњују и ликови кнегиње Милице и њихових синова Стефа-

на и Вука. Као главна задужбина, Раваница је предодређена за по-

којиште. Преносом моштију из Приштине у Раваницу испуњено

је кнежево завештање и право ктитора на сахрану у задужбини

коју је подигао. Манастирска правила обавезивала су братства

свих генерација да оснивачу дају годишњи помен. То је најзначај-

нији обред, суштина ктиторског права. Примери из српских изво-

ра указују „да је стицање права на помен као средства спасења

душе ктитора био главни мотив ктиторства".1 Док је манастир по-

јао, нема сумње, остваривала су се обредна права оснивача Рава-

нице који је ускоро после погибије проглашен за светитеља.2 С

друге стране, повременим насилним прекидима рада задужбине,

С. Троицки, Ктиторско право у Византији и немањићкој Србији, Глас СКА 168

(1925)121. 2 Исто, 120-121.

Манастир Раваница, црква с остацима утврђења (Ф. Каниц)

ступ, али чија је аутентичност ипак неспорна, главна кнежева за-

дужбина спада међу најбогатије манастире средњовековне Србије.

Кнез Лазар изричито наглашава правну ваљаност дарова учиње-

них манастиру Раваници. Ниједан прилог уступљен Раваници није

споран нити је баштина силом замењена (неузех ничију баштину,

не створих силом, него искупом, заменом, какоје ко хтео)г. Уколи-

ко би било друкчије, спасење душе, суштински мотив ктиторства,

био би нарушен.

В. Петковић, Старине, Београд 1923, 60.

206 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ УЛОГА ГЛАВНЕ ЗАДУЖБИНЕ 207

Занимљив је различит одјек зидања Раванице у народној књи-

жевности:

Штоје Лазо саградио цркву за

животајоште за својега

саградио себи задужбину о

свом лебу и о своме благу а без

суза без сиротинскије.

Кнез је, према предању, наредио да се црква гради дванаест го-

дина а неимари добро награде:

а мајстору по дукат наднице,

напојница по три оке вина; да

светкују петку и неђељу.

Ко донесе камен нарамену, да се

њему по жут дукат даде; ко

донесе воде у ђугуму, да се њему

по бијел грош даде.

Предање оптужује Југовиће да су „затомили" благо намењено

подизању кнежеве задужбине и прикратили градитеље:

А надницу - поједну асприцу!

Напојницу — поједну чашицу!6

Намети и работе приликом подизања јавних грађевина највише

су погађали зависно становништво. Користила се људска радна

снага и запрега, а период грађења подударао се са неодложним ра-

тарским пословима. Јавни радови, поред осталог, онемогућавали

су или отежавали извршавање основних обавеза поданика према

непосредном феудалном господару. Стешњени између нових, не-

предвиђених работа и старих намета, поданици су запостављали

В. Петковић, Манастир Раваница, 6, нап. 6. ВукП, 131. Вук II, 131; Уп. С. Радојчић, Зидање Раванице, Узори и депа старих српских уметника, Београд 1975.

кућне, властите послове. Последице су уследиле већ током прве

године јавних масовних работа. Незадовољство испољено због но-

вих работа није ограничено ни временом ни простором. Предање

га управо сажима и као проклетство везује за оснивача објекта или

настојника радова. По правилу бирају се чувене грађевине. То није

необично ни ретко. Изненађује једино што је то у овом случају ма-

настир као задужбина. Међутим, ктитор је пред собом и другима

морао да буде чист бар у границама феудалног права. Природно,

знатно су строжији захтеви патријархалног друштва. Песник је до-

бро знао да оснивач задужбине, уколико је хтео да то она буде

(гради кнеже, биће ти за душу), није смео да се огреши о етичке

норме патријархалне средине. Зато се у складу са основним моти-

вима теме бирају негативни јунаци. Ктитор то није смео да буде. У

ствари, уношењем социјалног и етичког садржаја песник је само

подизању Раванице дао драмско обележје. Затајивањем блага ума-

ло није оскрнављена задужбина. „Цар Лазар" је наредио да се ка-

зне Југовићи, а накнадно су награђени неимари. Жртвујући епске

косовске јунаке којима приписује особине похлепне властеле, пе-

сник је још више уздигао оснивача манастира Раванице.

Својој задужбини кнез је обезбедио редовне приходе од „бродо-

ва" (скеларине на Морави), панађура и новобрдске царине. Мана-

стиру је уступљен владарски доходак - соће, па и бир који се у обла-

сти Кучева и Браничева делио са митрополитом. Основне приходе

манастир је остваривао од зависног становништва настањеног у 148

села. Раваница је имала властелинства и поданике у најудаљенијим

крајевима Моравске Србије - од Саве, Дунава и Пека до Биначке

Мораве. Са становишта ширења култа, ова чињеница не сме да се

занемари, поготово ако се има у виду да је црква представљала

основни комуникациони систем у средњем веку. Али, исто тако,

требало би имати у виду краткотрајан период самосталности у ко-

јем је област Лазаревића, односно Деспотовине, више пута била

угрожена спољним нападима. Страдала је и кнежева задужбина.

Већ 1398. године, дакле ни деценију после преноса моштију, Рава-

ница је горела. Код овог манастира, уз помоћ угарских трупа, одби-

јени су Турци 1427. године. В лето 6943 (1436) - бележи летопис -

цар Мурат плени Србе и прими Борач и расипа Островиуу и Раеа-


ницу? Приликом сличних упада више је страдало утврђење него цр-

ква. Ма како то чудно изгледало, кнежевој задужбини, не као уста-

нови већ као објекту, претила је већа опасност у време кратаотрај-

ног периода самосталности, него прва два столећа турске власти.

Манастир није престао да поје ни за првог пада Деспотовине

(1439-1444). Штавише, тада је султан Мурат II ослободио братство

манастира Раванице неких дажбина. О томе сведочи опширни ката-

старски дефтер Смедеревског санџака из 1476/77: Манастир Рава-

ница. У њој лежи Лаз-оглу и Влк-оглу. У рукама калуђера који ста-

нују у манастиру постоји заповест покојног султана Мурата и ње-

говог величанства мога султана - некаје вечна његова моћ - која

каже да они (калуђери) не дају харач и испенџу.

Тимару рукама калуђера Раванице, Они га поседују (и) дају дво-

јицу цебелија (оклопника). Сада, пошто се приход повећао, записа-

ноје (да гиаљу) тројицу џебелија. Следи попис домаћинстава, зе-

мљишта и прихода кнежеве задужбине.8 Подаци дефтера Смеде-

ревског санџака уверавају нас да манастир није прекидао рад ни

после коначног пада Деспотовине 1459. године. Братство је доче-

кало промену власти са султановим ферманом, али не и потпуно

регулисаним правним статусом. Међутим, правни положај мана-

стирског братства већ се назирао и он не може да се посматра

одвојено од положаја Српске цркве у целини, од положаја хри-

шћанских цркава у Османском царству.

Пре коначног пада Деспотовине Османлије су изградиле јасан

политички став према хришћанским црквама у покореним држава-

ма и областима. Рачунало се са снагом црквене организације у но-

воосвојеним крајевима, посебно у време успостављања турске

власти. Хришћанској цркви се свесно препуштао празан простор у

недограђеном турском феудалном систему. Црква се, срачунато,

везивала за нови државни поредак. Повластице су плаћане против-

услугом. Само тако се може тумачити необичан положај братства

Раванице које се јавља у улози колективног спахије.9 Братство је

Р. Ј. ба&пк, Рата(ку, 74, 77; В. Петковић, Манастир Раваница, 8. Историја народа Југославије II, Београд 1960, 98-99. М. Мирковић, Правни положај и трактер Српске цркве, 71.

Манастир Раваница, прозор најужној фасади (Ф. Каниц)


добило тимар са обавезом да за султанову војску опреми два, а ка-

да се приход повећао, три оклопника.

Извесне повластице дате су цркви упоредо са радикалном секу-

ларизацијом црквених имања. Природно, највише су изгубиле нај-

богатије задужбине. Задужбини кнеза Лазара одузети су приходи

од новобрдске царине, скеларине (бродова) а уместо ранијих пет,

манастиру је остављен само један панађур. Не зна се да ли се шта

изменило у погледу бира који је манастир делио са митрополитом.

Да ли се у измењеним условима поштовало кнежево завештање?

Тиме се, узгред, отвара значајно питање старих односа у оквиру

установе коју је турска власт признала.

Новобрдска царина, скеларина, панађур и бир само су мањи део

некадашњих прихода манастира Раванице. Огромно раваничко

властелинство, једно од највећих у средњовековној Србији, под

турском влашћу сведено је на свега два села. Остатак раваничког

властелинства, према дефтеру из 1476/77. године, настањивало је

80 домаћинстава, од којих су четири била удовичка, затим 10 кућа

настањеника поименично уписаних као слуге монаха поменутог

манастира. Накнадно је тимару који поседују калуђери манасти-

ра Раванице додато још 47 домаћинстава.10

Пре 1516. године тимари манастира Раванице знатно су смањени.

Изгледа да су тада претежан део манастирских поседа сачињавали

вакуфи настали завештањем добара. Манастир је држао шест водени-

ца, али знатно више прихода остваривали су од винограда. Приход од

винограда у близини Раванице који калуђери, како пише у дефтеру из

1516, поседују ,још од времена кнеза Лазара", процењен је на 5 400

акчи. Приход од друга два винограда процењен је на 1 200, односно

1 500 акчи. Опширним дефтером Смедеревског санџака из 1516. го-

дине потврђене су раније повластице манастира Раванице: Урукама

монаха налазе се часне заповести (фермани), које су добили од рани-

јих султана и његова величанства нашег султана - нека му бог ове-

ковечи победе - да не дају харача, испенџе свих законских пореза и

обичајних даћа, те да су ослобођени и опроштени диванских наме-

Првобитни изглед ктиторске композиције у Лазаревој задужбини

Раваници (идеална реконструкција Д. Тодоровића)

11

та.п Братство манастира Раванице 1516. године бројало је 24 мона-ха, који су у дефтеру поименично пописани.

10 Опширни дефтер Смедеревског санџака из 1476/77, № 16 (ВаЈђакапћк аг?м 1з-гапћи!) 330-331.

Опширни дефтер Смедеревског санџака из 1516, № 1007 (ВаЈђакапИк аг^т 1з-1апђи1). Милан Васић, професор Филозофског факултета у Бањалуци, уступио

ми је превод оних делова два дефтера који се односе на Раваницу.


Са подацима турских дефтера у складу су запажања и сазнања

путописца Марка Антуна Пигафете, који је 1568, при повратку из

Истанбула у Беч, посетио манастир Раваницу. Пигафета пише да

су монаси овог манастира, захваљујући повластицама турских сул-

тана, слободно живели према обредима своје вере. Цркву пак Тур-

ци нису никад дирали (видети прилог бр. 11). Четири године ка-

сније (18. маја 1572) три калуђера манастира Раванице угостили су

у Параћину изасланство које је из Беча путовало у Истанбул.12

Домаћи извори, исто тако, посредно или непосредно сведоче о

непрекидној делатности кнежеве задужбине, практично све до ве-

лике сеобе Срба 1690. године. Док се у турском дефтеру из 1516.

године поименице набрајају раванички калуђери, из домаћих изво-

ра, углавном записа и натписа, сазнаје се понешто о делатности

старешина и истакнутих калуђера манастира Раванице. Раванички

јеромонах Михаил саставио је 1512. године кратку белешку на по-

следњем листу списа који је посвећен преносу моштију светог

апостола и евангелисте Луке.13

Патријарх Пајсије однекуда зна да

12 Р. МаИишс, РиШапјаро ВаИсапзкот ро1ио1оки XVI \1ека, Кж1 ЈА 112 (1892)

217; В. Петковић, Манастир Раваница, 9-10. 1 Прошлост списа о преносу моштију евангелисте Луке занимљива је и за ову те-

му јер посредно сведочи о угаеду задужбине кнеза Лазара. Спис је настао сре-

дином XV века приликом транслације моштију светог Луке из епирског града

Рогоја у престоницу Смедерево. Дозволу за пренос испословао је код султана

посланик деспота Ђурђа Бранковића. Транслација је извршена с надом и вером

да ће апостолске мошти утврдити зидове града и спасити државу. У време пада

Смедерева мошти су на брзину пренете у Зворник, а затим у Јајце. Спис о по-

менутој транслацији није више делио судбину моштију. Задржан је у Србији.

Најкасније 1512, а вероватно и раније, доспео је у манастир Раваницу. Из Рава-

нице га је закратко (1641) однео пећки патријарх Пајсије и преписао „да се на-

ходи и у нас сиа света служба", а затим вратио с напоменом да се не сме отуђи-

ти из манастира. Спису о преносу моштију светог Луке придавао се, према то-

ме, не мали значај. Вреднији средњовековни списи обично су доспевали у ри-

зницу манастира Хиландара. Овај је, изгледа, не случајно поверен братству ма-

настира Раванице. Са осталим драгоценостима монаси су га, приликом велике

сеобе Срба, пренели и похранили у манастир Врдник, нову Раваницу. - Љ. Сто-

јановић, Записи и натгтси I, 344, № 1347; I. Киуагас, Орпепот Ша XV. 1мке и

ЗтеОегеуо, Ка<1 ЈА 5 (1868) 179.

је јеромонах Михаил био игуман.14

По наруџби раваничког игума-

на Дионисија, у Смедереву је 1523. године искована чаша која је

касније доспела у манастир Крушедол.15

Средином XVII века игу-

ман Раванице био је јеромонах Виктор, у великој схими назван

Макарије. Његовим трудом је 1650. писан један минеј у манасти-

ру Раваници под кулом кнеза Лазара. Осамнаест година касније

писан је још један минеј заповешћу и благословом игумана хаџи

кир-Пајсија и проигумана духовника кир Филимона. После игума-

на Пајсија за старешину Раванице изабран је јеромонах Дама-

скин.16

На положају старешине раваничког братства Дамаскин се

спомиње и 1671; у запису из 1673. године, поред игумана Дама-

скина, забележена су имена истакнутих раваничких монаха хаџи

Пајсија и јеромонаха Јефрема. Претходне године при игуману кир

Сави извршена је оправка ћелија под кулом кнеза Лазара. Као ста-

решине кнежеве задужбине у познијим записима спомињу се игу-

ман Неофит (1676) и игуман Севастијан (1680. и 1683), затим по-

ново Дамаскин (1681) и хаџи Пајсије (1684).17

На челу раваничког

братства 1687. године налазио се јеромонах Димитрије, а према

једној исправи угровлашког војводе Јо Шербана Кантакузина Ба-

сарабе из исте године, старешина задужбине кнеза Лазара био је

отац Неофит.18

Раваница је уживала помоћ угровлашких владара.

Јо Шербан је уместо 8 000 аспри одредио да се манастиру годи-

шње даје по 100 великих крушаца соли.

Под турском влашћу број монаха је несумњиво осетно смањен.

У дефтер Смедеревског санџака из 1512. године уписана су 24 ка-

луђера манастира Раванице. Атанасије даскал, Србин који је 1690.

испред Турака пребегао преко Саве и Дунава, пише да је у Равани-

ци живело до 30 монаха. Огромно раваничко властелинство из до-

ба кнеза Лазара и његових наследника омогућавало је несметан

14

15 16 Исто, 399, № 1634; 400, № 1637. 17 Љ. Стојановић, Записи и натписи II, 410, № 1683; 416, № 1716; 423, № 1760;

427, № 1786; В. Петковић, Манастир Раваница, 10. 18 В. Петковић, Манастир Раваница, 11; Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 444,

Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 127, № 412; 344, № 1347.

Исто,142,№449.

№ 1879.


рад и живот великом манастирском братству. На 148 села зави-

сних сељака могао је да дође бар исто толики број калуђера. Душа-

нов законик прописује да се на тисућу кућа у манастирима храни

50 калуђера. Да је на свака три села раваничког властелинства до-

лазио само по један калуђер, а свакако их је било више, братство

овог манастира под турском влашћу бар је преполовљено. И поред

осетног смањен>а братства, однос између броја калуђера и броја

поданика под турском влашћу ни издалека се не подудара са ста-

њем из доба кнеза Лазара. То значи да се битно изменио положај

преосталог дела братства кнежеве задужбине. Под новом влашћу

највећи део привилегија заувек је изгубљен. Према дефтеру из

1512. године, део земљишта калуђери су обрађивали сами. Путо-

писац Марко Антоније Пигафета забележио је да ови калуђери

живе од рада сопствених руку (видети прилог бр. 11). Са смање-

ним бројем калуђера у суштински измењеним условима манастир

је наставио рад. Овом сазнању једино противречи спис Атанасија

даскала. Он наводи необично сведочанство летописца Георгија,

архимандрита раваничког: Када, рече, наш манастир разорише

Турци, сабраше све сребро и златпо које беше у цркви и напунише

дванаест камила и отидоше. И бише сви манастири пусти кроз

сто година.19 Податак о пустим манастирима, бар што се тиче Ра-

ванице, очигледно није тачан. Или летописац Георгије преноси не-

проверено предање, или Атанасије даскал прилике свога доба при-

писује почетку турске владавине. Извори XV и XVI века, видели

смо, сведоче чак о извесним повластицама манастиру Раваници.

Током времена повластице манастиру турске власти су сужавале,

али манастир је све до последње деценије XVII века непрекидно

радио. Међутим, уочи велике сеобе Срба положај кнежеве заду-

жбине из основа се променио. Последице великог бечког рата,

продора одреда Хабзбуршке монархије до Скопља и Призрена и

њихово повлачење, осетило је становништво наших земаља из ко-

јих су привремено потиснути Турци. Многобројне породице одлу-

чиле су да не дочекују ново успостављање турске власти. Турска

војска наилазила је на напуштена насеља. Опустело је и спаљено

више манастира. Страдали су и монаси кнежеве задужбине (многи

иноци томљеније мача приеше).20 Остатак братства придружио се

живљу које је напуштало домове и насељавало се у Угарској. Са

црквеним драгоценостима и, природно, моштима кнеза Лазара ра-

ванички монаси су доспели до Сентандреје. Ту су се привремено

настанили. Кнежеве мошти положили су у цркву коју су близу Ду-

нава саградили од дрвета.

Непуне три деценије у старој кнежевој задужбини није било мо-

наха. Тек уочи Пожаревачког мира 1718. године вратио се даскал

Стефан Раваничанин и затекао порушен манастир, и лесје израстао

да се ни врата не познаваху, и припрата из темеља пала, а по цркви

порасла велика дрвета. Даскал Стефан обновио је напуштени мана-

стир, али у њега нису враћене мошти ктитора светитеља. Обнавља-

јући манастир, даскал Стефан, једини преживели монах старог ра-

ваничког братства, морао је да окупља и сараднике. Братство се вео-

ма споро обнављало. Деценију и по после обнове манастира, Рава-

ница је имала више насеља него калуђера. Према увиду егзарха

Максима, 1733. године у кнежевој задужбини налазило се само пет

монаха, а манастиру су припадала села Сење, Горње Сен>е, Иван-

ковци, Миросава, Чимари и шанац Ћуприја.21

Ново братство кнежеве задужбине наставило је рад у измење-

ним и веома сложеним условима. Период турске власти до велике

сеобе Срба не може се поредити са новим добом које је нагове-

штавало скоре промене. До велике сеобе Раваница се налазила

дубоко у унутрашњости европског дела Османског царства а кра-

јем XVII века граница између Турске и Хабзбуршке монархије

померила се на југ. Сава и Дунав најчешће су међиле две велике

силе, али и ова граница била је нестална. У таквим условима или

се мењала или се очекивала промена власти у Смедеревском па-

шалуку. Раванички калуђери, уосталом као и калуђери других ма-

настира, укључивали су се током XVIII века у политичке поду-

хвате које је Аустрија предузимала јужно од Саве и Дунава. Калу-

ђери су пружали уточиште људима у служби Хабзбуршке монар-

19 В. 8р. Ка(1ој1б1с, АпШо&ја, 289.

20 Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 446, № 1895. Извештај

Максима егзарха, Гласник СУД 56 (1884) 171-172.


хије, подстицали народ на емиграцију па и на устанак. Крајем

XVII века око Раванице су вођене борбе. Манастир је 1788. годи-

не био запаљен.22

Манастирске ствари пренете су 1739. у Врдник,

а за време аустријско-турског рата (1788-1791) склоњене су у Хо-

пово. Понекад су компромитовани калуђери напуштали старо

братство и најчешће одлазили у Врдник, сремску Раваницу. Ратно

стање или очекивање рата реметило је и прекидало рад кнежеве

задужбине. Због политичког ангажовања малобројно братство за-

поставило је културну делатност. Нема, на пример, вести ни о пре-

писивању књига а камоли о књижевном полету који је карактери-

стичан за братство Раванице првих деценија после Косовске бит-

ке. Изузетак је спис даскала Стефана Раваничанина. Његова делат-

ност бар је привремено издвајала Раваницу од околних манастира.

После обнављања кнежеве задужбине код даскала Стефана књигу

је изучило више парохијских свештеника. Парохијске свештенике

подучавао је раванички монах, духовник Василије. Ако се у овом

случају уопште може говорити о организованој школи, њена де-

латност је везана за прву половину XVIII века.23

Искушења којима се током XVIII века излагало малобројно ра-

ваничко братство и прекиди рада манастира нису повољно делова-

ли на култ ктитора светитеља. Додуше, парохијско свештенство

које је стицало образоваше у раваничкој „школи" обнављало је и

оживљавало успомене на давнашњи српско-турски сукоб и његове

учеснике. Међутим, после друге транслације, за време велике сео-

бе, Раваница је изгубила ранији значај у неговању и ширењу све-

титељског култа кнеза Лазара. Кнежеве мошти остале су у Врдни-

ку. У новој средини светитељски култ имао је посебну улогу и обе-

лежје. То је један од разлога што кнежеве мошти нису враћене у

обновљену Раваницу. Али братства старе и нове Раванице одржа-

вала су присне везе. Угледни калуђери из Врдника настањивали су

се и деловали у кнежевој задужбини, а од Турака угрожени калуђе-

ри из кнежеве задужбине најчешће су се склањали у Врдник. Брат-

ства двају манастира спајао је светитељски култ кнеза Лазара.

ПОСЛЕ ВЕЛИКЕ СЕОБЕ

Између пада балканских земаља под турску власт и српске ре-

волуције почетком XIX века, велика сеоба Срба 1690. године сре-

дишњи је догађај наше прошлости. Непосредна последица велике

сеобе је промена етничке структуре не само северно већ и јужно

од Саве и Дунава. Цени се да је том приликом на територију Хаб-

збуршке монархије прешло 60 000 до 70 000 избеглица. Данас, у

јеку наглог пораста становништва, тај број изгледа више него

скроман. Колико градова у нашој земљи има преко 70 000 житеља.

Померање 60 000 - 70 000 становника данас не би заслуживало

епитет велике сеобе. Међутим, поређења оновременог и савреме-

ног увек су водила на странпутицу, субјективно виђење минулог

времена. Таква поређења, по правилу, дају искривљену слику и ме-

тодолошки нису оправдана. Тек посматрана оновременим мерили-

ма, сеоба 1690. године заслужује да се назове великом. Има ли се у

виду да је на територији Србије (од Тимока до ушћа Дрине и од

Чачка до Саве и Дунава) која се кратко време налазила у оквиру

Хабзбуршке монархије (1718-1739) живело око 70 000 Срба, тек

онда постају јасне размере ове миграције.1 Свесни смо да се наве-

дене бројке заснивају на субјективним проценама оновременика и

да могу бити само приближно тачне. Међутим, њихов однос уве-

рава нас да је сеоба 1690. одређивала и битно утицала на судбину

једног народа. Од непроверених бројки уверљивије сведочи кратак

запис по имену непознатог савременика: расеја се по васеј земљи

српски народ.2

22

23 В. Петковић, Манастир Раваница, 16-18. Извештај Максима егзарха, Гласник СУД 56 (1884) 124, 135,150,151,171,172.

Д. Ј. Поповић, Вепика сеоба Срба 1690, Београд 1954, 32-51.

Л>. Стојановић, Записи и натписи I, 442, № 1872.

218 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ПОСЛЕ ВЕЛИКЕ СЕОБЕ 219

Предодређени да буду живи зид између два царства, досељеници

су своје место у новој средини изборили, пре свега, оружаном бор-

бом. Турско напредовање према северу заустављено је уз помоћ

српских одреда. Али ма колико били потребни Хабзбуршком цар-

ству, придошлице су, као што то обично бива, гледали са неверицом

и прихватили са подозрењем. Додуше, привилегије бечког двора га-

рантовале су Србима слободу вероисповести, црквену аутономију и

ли по „угарсцеј и немецкој од Немцов и од Угров".3 Делатност Срп-

ске цркве - то није неочекивано - била је под сталном присмотром

и на разне начине ометана. Уложени труд понекад је изгледао уза-

лудан. Многа искушења, скрб и напаст претрпео је сам патријарх

Арсеније. Али шта се ту могло? Не каже се без разлога чија чаша

тога и оченаш, закључује грешни скитач Стефан Раваничанин.

Дакле, и поред прокламоване слободе вероисповести, у стварности

Динар кнеза Лазара, аверс

право избора локалних власти, али досељеници су се, иако одбегли

испред Турака, још дуго осећали као туђинци лишени отачаства.

Прве године после сеобе биле су нарочито тешке. Сразмерно мало-

бројни записи из тога доба углавном говоре о љутом рату, пустоше-

њу, паљевинама, прогонима, скрби, нужди, глади. Нове поданике

бечког двора пратили су невољни дани немаштине и неизвесности.

Монаси и свештеници, онај танак слој образованих међу избеглица-

ма, били су изложени посебним видовима притиска. Они су сеобу

доживели као скитњу убогих инока, које су као одметнике прогони-

Динар кнеза Лазара, реверс

је важило правило „чија земља његова и вера". Верска трпељивост

Османлија била је страна западним хришћанским земљама. Није

ништа мењала чињеница што су досељеници дошли на територију

која је, пре тога, око век и по била под турском влашћу, а што је у

Хабзбуршком царству претходио период дуготрајних верских суко-

ба који су оставили трајне последице. Улога Српске цркве у новој

средини била је знатно сложенија и осетљивија него у Турској. Па-

тријарх Арсеније Чарнојевић и његови најближи сарадници мучно

Љ. Стојановић, Записи и натписи I, 468, № 2015.

Исто, 468, № 2016.


су остваривали право које је досељеницима гарантовао бечки двор.

У таквим условима предстојали су дугогодишњи напори за очување

етничке посебности. То је постало очигледно када се граница изме-

ђу Хабзбуршке монархије и Турске усталила на обалама Саве и Ду-

нава, када је постало јасно да је повратак у ослобођену земљу још

увек далек и тешко остварљив. Досељеници су, у ствари, прешли

Саву и Дунав надајући се да ће се ускоро вратити у слободну држа-

ву. Осећање отуђености у новој средини спонтано избија из кратких

записа тога доба. Лишени своего отачаства зде пребиваем, писао је

непуну деценију по досељењу Исаија, одбегли монах манастира Ра-

че.5 Пролазиле су, дакле, године а досељенике није напуштала ми-

сао о повратку у отаџбину. Ова чињеница је отежавала њихово при-

лагођавање, али истовремено је допринела томе да се у новој среди-

ни одрже као посебна етничка скупина. С друге стране, поред јези-

ка, вере и обичаја, досељенике је повезивало веома снажно предање

о заједничкој прошлости, добрим делом засновано на стварним до-

гађајима и историјским личностима. Српска црква је, природно,

подгревала и освежавала ово предање организованим прославља-

њем српских владара који су канонизовани. Посебну пажњу црква

је посветила култу кнеза Лазара. Његове мошти за време велике се-

обе пренете су из манастира Раванице у Сентандреју код Будима.

Великој сеоби придружили су се сви монаси манастира Равани-

це. Са собом су понели и драгоцености из манастирске ризнице и,

природно, као највећу драгоценост, мошти ктитора: И би нам пу-

товање четпрдесеш дана и дођосмо у неко местпо више Будима,

звано Сенпг Андреја. Тамо се досели пагпријарх. Тамо и ми житпе-

љи манасшира Раванице у тпом месту саградисмо куће и цркву по-

дигосмо од дрва близу обале Дунавске и ту положисмо мошти све-

тог Лазара. Док је први пренос моштију као својеврсни верски

чин допринео установљењу култа, друга транслација, изнуђена по-

литичким приликама, означила је почетак оживљавања култа кнеза

Лазара. Од тада се његово прослављање није препуштало братству

једнога манастира, већ су бригу о кнежевом култу, као и у време

Л>. Стојановић, Записи и натписи I, 477-478, № 2070. Л».

Стојановић, Записи и натписи III, 94, № 5284.

канонизације, преузели врхови Српске цркве. У Сентандреји нала-

зило се привремено прибежиште патријарха и одбеглих житеља

Раванице и других манастира. Кнежева задужбина код Ћуприје за-

пустела је, али на обали Дунава, у скромној дрвеној цркви, чувала

се успомена на напуштену Раваницу. Одбегли монаси су настојали

да сачувају и у новој средини популаришу име кнежеве задужби-

не. Они су ново боравиште једноставно називали Раваница, нагла-

шавајући на тај начин да у раду Лазареве задужбине није било

прекида. Свесни да је кнез Лазар далеко познатији од своје заду-

жбине, Раваничани су поистовећивали канонизованог косовског

мученика са именом манастира који су невољно напустили.

У измењеним условима братство је још преданије наставило сво-

ју делатност. Обнављала се манастирска ризница и допуњавао руко-

писни и књижни фонд библиотеке.7 Из веома удаљених места при-

бављали су се рукописи и књиге цркви светој и кнезу Лазару на по-

служение. Надајући се скором повратку у Србију, Раваничани су и

даље водили бригу о напуштеном манастиру. Маја 1692, на молбу

игумана Игњатија, аустријски цар Леополд потврдио је Раваници

права на имање, стављајући под царску заштиту задужбину кнеза

Лазара.8 Ускоро је успостављена веза са Руском црквом. Исте годи-

не у Москву су кренули јеромонах хаџи Арсеније, кога руски изво-

ри бележе као архимандрита раваничког, затим јеромонах Михаил и

ђакон Захарије. Раваничко посланство понело је на руски двор ико-

не вазнесења и косовског мученика. Далеки пут раваничких монаха

уродио је плодом. На њихову молбу, руски цареви Иван и Петар

Алексијевич даровали су 1693. године српском манастиру где почи-

вају могити светога кнеза Лазара и преподобнога оца нашега Роми-

ла повељу на основу које су представници раваничког братства сте-

кли право да у Русији сваке седме године убиру прилоге за мана-

стир. Овога пута добили су помоћ у новцу, одежди, црквеним пред-

метима и књигама.9 И на повратку, пролазећи кроз Пољску, рава-

7 Л>. Стојановић, Записи и натписи I, 458, № 1965; 462-463, № 1984, 1986, 1987;

464, № 1990; 465, № 1997, 1998. 8 В. Петковић, Манастир Раваница, 12. 9 Ст. М. Димитријевић, Грађа за српску историју изруских архива и библиотека,

Споменик СКА 53 (1922) 213-218.


нички монаси прикупљали су прилоге за манастирску ризницу. Из-

гледа да је ово посланство стигло на двор пољског краља. Одређени

послови упућивали су братство овог манастира да одржава везу са

нашим људима у престоници Хабзбуршке монархије.10

Истовреме-

но, Раваничани су обилазили наше манастире с циљем да прибаве

средства за рад одбеглог братства."

И поред сложеног положаја досељеника, стекли су се доста

повољни услови који су погодовали не само оживљавању него и

ширењу култа кнеза Лазара. Сентандреја је постала привремено

средиште Српске цркве. Ту се, нагласили смо, налазио и патри-

јарх Арсеније Чарнојевић. Сачуване вести сведоче о занат-ско-

уметничкој и преписивачкој делатности у овом месту. Посеб-но

су се истицали Раваничани који су у своје редове примали од-

бегае монахе из других манастира. На црквеним предметима из-

рађеним у то доба бележи се да припадају Раваници, храму Ваз-

несења и светога кнеза Лазара, или још једноставније - Раваници

светога кнеза Лазара. Слични су записи на неким рукописима и

књигама. Из тога доба свакако потиче дрворезна плоча (18,5 х

28,5) са ликом кнеза Лазара кефалофора и хаџије. Иако није сачу-

ван ниједан оновремени отисак,12

Раваничани су, нема сумње,

знали да користе предности графике. Јефтиним умножавањем

кнежевог лика јачао је култ косовског мученика, а братство је

истовремено скретало пажњу верницима на положај у који је за-

пало после велике сеобе. У целини гледано, боравак Раваничана

у Сентандреји, мада тежак, био је вишеструко плодан. Устано-

вљена је сарадња са другим манастирима, веза са Руском црквом,

а осетно је попуњена манастирска ризница. Ипак, братство Рава-

нице није дуго остало у овом месту. Јер досељеници су овде, по

речима раваничког јеромонаха Михаила, живели у великој теско-

Априла 1696. Раваничани су из Сентандреје писали у Беч архиђакону Вићенти-

ју. - И. Руварац, О кучајинским манастиргша по записима, Старинар 5 (1888)

83; М. Ћоровић-Љубинковић, Даскал Стефан, Манастир Раваница, Спомени-

ца о шестој стогодишњици, Београд 1981,170-171. Током 1696. у манастиру Ораховици боравио је „грешни скитач" Стефан Рава-

ничанин. - Л». Стојановић, Записи и натписи I, 468, № 2016. Д. Давидов, Српска графша, 245-246.

би, и изгнани од безбожних и богомрских Агарена из својих домо-

ва и манастира, сваког добра лишени, а овде никакво добро не

нађосмо.13

Раваничани су 1697. године напустили Сентандреју и прешли у

Срем. На Фрушкој гори нашли су запуштени манастир Врдник, ко-

ји обновисмо и покрисмо. Такође ћелије и трпезарију подигосмо од

дрвета и покрисмо. И у том манастиру Врднику положили смо

мошти св. Лазара, великог кнеза српског, где и до данас почивају.

Запустели Врдник брзо је обновљен, али је његово проширење, од-

носно доградња трајало годинама. Градило се углавном дрветом и

плетером земним. Залагањем монаха и ктиторским прилогом не-

ког кир Стојана и сина му Недељка, мајстор Вук Сарајевац изгра-

дио је 1699. године у Врднику чесму. Манастир је дуго остао

скромних размера, али су створени основни услови за делатност

братства. Међутим, стари Раваничани су и Врдник сматрали при-

временим прибежиштем. И даље су се осећали као припадници

Раванице. Упорно су чували традицију кнежеве задужбине. За њу

су 1702. године испоставили даровницу од угровлашког војводе Јо

Константина Басарабе. Повеља је издата за Раваницу гито се нала-

зи у Подунављу ниже Београда;15 дакле, не за Врдник, где се тре-

нутно налазило раваничко братство, већ за напуштену кнежеву за-

дужбину у коју су Раваничани желели али нису могли да се врате.

Иако су обновљени манастир Врдник сматрали за привремено ста-

ниште, ипак је он постао стално боравиште одбеглих монаха. Го-

дине су пролазиле а прилика за повратак није се указивала. Грани-

ца између Хабзбуршке монархије и Турске још увек је ишла Савом

и Дунавом. Раваничанима је једино преостало да приближе, а по

могућности и да поистовете два манастира. Стога су променили

славу врдничког храма. Уместо Јована Крститеља, коме је био по-

свећен Врдник, одбегли монаси славили су Вазнесење, манастир-

ску славу кнежеве задужбине. Променило се чак и име обновље-

ног сремског манастира. Врдник се у списима све чешће бележио

13 Љ. Стојановић, Записи и натгшси 1,465, № 1996. Љ. Стојановић, Записи и натписи III, 95, № 5289.

В. Петковић, Манастир Раваница, 14.

12


и као Раваница. Пећки патријарх Мојсеј послао је 1721. у Равани-

г(у или Врдник митрополита рашког Арсенија Јовановића. О Ус-

крсу 1750. године архимандрит Василије Петровић посетио је ма-

настир светог кнеза Лазара Раваницу или Врдник зовоми. По-

стрижник и касније проигуман и игуман овог сремског манастира,

Стефан Зорановић, који је живео знатно после смрти даскала Сте-

фана, последњег монаха из реда одбеглог братства, сматра себе

Раваничанином.18

Занимљиво је да један црквени сасуд, који је за

монахе у Врднику 1705. године сковао златар Никола Недељковић

из Ћипровца, подсећа на кнежеву задужбину код Ћуприје. Сасуд

„има облик цркве са пет кубета на триконхалној основи као и Ла-

зарева Раваница".19

Иако је намењен монасима који су трећутно

боравили у Врднику, на сасуду је урезан натпис у којем се нагла-

шава да је то свештени кивот манастира Равамице.20 Чињеница

да је на кивоту урезан спасовдански тропар исто тако упућује на

Раваницу, која је, као што смо нагласили, посвећена Вазнесењу.

На кивоту су приказани допојасни ликови светитеља, а ликови

кнеза Лазара, Стефана Немање и светог Саве налазе се на истакну-

том месту.21

Раваничани су у суштини служили канонизованом ктитору

задужбине коју су били приморани да напусте. Иако су силом

прилика последњих деценија чешће мењали боравиште, кне-

жеве мошти су увек носили са собом. За време новог рата из -

међу Аустрије и Турске (1716-1718) Раваничани су се склони-

ли у Футог: Пред сим ратом врднички ми иноци раванички

взахом мошти светаго Лазара и отнесохом во варош Футог и

ту пребисмо докле се мир утврди.22 Од моштију ктитора Рава-

ничани се никада нису одвајали, као да би напуштањем мо -

штију изневерили монашки завет и удаљили се од циља по -

стрига, као да би изгубили самосвојност. С друге стране, од-

бегли монаси уверили су се да кнежева популарност подиже

углед и доноси корист обновљеном манастиру.

Стално и упорно неговање култа косовског мученика и кнеже-

ва популарност створили су од сремског манастира Врдника још

једну Раваницу. Поверовало се чак да је овај манастир Лазарева

задужбина. На то делимично упућује садржина једног недовољно

јасно сроченог записа на рукопису манастира Врдника. По имену

непознати монах забележио је 1739. године да рукопис припада

Раваници - храму сазданом од свешог и славног којије међу царе-

вима, кнезом Лазаром, српским самодршцем.23 Ако нас овај запис

оставља у недоумици, јер се засигурно не зна о којој је Раваници

реч, постепено се изграђивало предање о кнезу Лазару као ктито-

ру сремског манастира. Већ средином XVIII века међу оновреме-

ницима преовладало је уверење да је српски кнез подигао Врд -

ник. Званични визитатори митрополита Павла Ненадовића, који

су јуна 1753. о Врднику написали опширан и драгоцен извештај,

примили су као готову чињеницу да је кнез Лазар здатпељ фру-

шкогорског манастира. Предање о кнезу Лазару као ктитору Врд-

ника налазимо као основни мотив народне песме Зидање Равани-

це. Иначе од Вуковог времена познате су народне песме о поди-

зању истинске кнежеве задужбине под Кучајом, високом плани-

ном: Зидање Раванице и Опет зидање Раванице.25 Садржај, за-

плет и главне јунаке сремске варијанте ове песме непознати на-

родни певач преузео је из песме Опет зидање Раванице. Подиза-

ње задужбине кнез је и према овој песми поверио Југовићима ко-

ји су кренули у Срем:

Нос'те благо низа Сријем равни, Ка

Врднику, под гору Врушкињу

22

Љ. Стојановић, Записи и натписи II, 58, № 2400. Исто, 165, № 2993. И<ж>, 165, № 2993. М. Ђоровић-Љубинковић, Даскал Стефан, 171. Љ. Стојановић, Записи и натписи II, 14, № 2154. Б. Радојковић, Српско златарство XVI и XVII века, Нови Сад 1966,149. Љ. Стојановић, Записи и натписи III, 96, № 5299.

25

Љ. Стојановић, Записи и натписи II, 123, № 2777. Ова песма налазила се, доскора, међу необјављеним Вуковим рукописима. Вук

јој је дао наслов Народна пјесма о ердничкој кули. Издавачи су јој променили

наслов. - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Ст. Караџића,

књига II, Пјесмејуначке најстарије, прир. Ж. Младеновић и В. Недић, Београд

1974, 50-62. Вук II, 126-129.


Сазиђ 'те ми цркву Раваницу,

Раваницу моју задужбину.26

Народни певач је наивно заменио само место градње, а име

сремске „задужбине" - оно се, уосталом, током XVIII века одома-

ћило - свесно је задржао. Нова Раваница се све више поистовећи-

вала са кнезом Лазаром. На томе је настојало врдничко братство и

после смрти одбеглих Раваничана.

Обнављањем манастира Врдника крајем XVII и почетком XVIII

века и старе Раванице после Пожаревачког мира 1718. године ство-

рени су услови за организовано прослављање косовског мученика

на широком простору. Стара Раваница требало је поново да постане

расадник кнежевог култа јужно од Саве и Дунава, као што је то био

Врдник северно од ових река. Братство нове Раванице налазило се у

повољнијем положају, јер у његовом раду није било прекида као у

раду братства старе Раванице. Даскал Стефан, једини преживели

члан одбеглог братства, стигао је у Раваницу још пре закључења

Пожаревачког мира. Предузимљиви Раваничанин за кратко време

оспособио је манастир, окупио монахе и почео да ради као даскал,

подижући редовнике и подучавајући махом неуке свештенике окол-

них места. Међутим, аустријско-турски сукоби и ратови онемогућа-

вали су непрекидну делатност Раваничана. Они су у два наврата,

1739. и 1788, били приморани да ризницу склоне у сремске мана-

стире (видети поглавље Улога главне задужбине). Зато не изненађу-

је што је Врдник и даље остао главно жариште култа косовског му-

ченика. Овде су, уосталом, све до Другог светског рата, са незнат-

ним временским прекидима, чуване мошти ктитора старе Раванице.

Скромна врдничка црква већ у шестој деценији XVIII века постала

је претесна за бројне ходочаснике који су се о празницима окупља-

ли да одају пошту моштима кнеза Лазара.

26 М Пантаћ Раваница у народној песми, Манастир Раваница, Споменица о ше -

стој стогодишњици, Београд 1981, 177 -193; Д. Медаковић, Две Раванице, на

истом месту, 195-200. 27 С. Попић, ОписманастираВрдника-Раваницеу Срему, Ср. Карловци 1898, 15;

Б. Стрика, Српске задужбине фрушкогорских манастира, Загреб 1927, 108.

X. Жефаровић - Т. Месмер, Кнез Лазар, бакрорез из 1741. године


Кнежева популарност током XVIII века не може се приписати

само раду Врдничана. Лик кнеза Лазара приказан је на кивоту ма-

настира Крушедола, а овај сасуд израђен је скоро истовремено ка-

да и кивот манастира Врдника. Кнез је овде нашао место поред

светог Саве, Стефана Немање и сремских Бранковића, оснивача

Крушедола.28

Средином XVIII века у припрати овог манастира жи-

вописан је свети Лазар, кнез српски.29

Од историјских личности у

припрати Крушедола приказани су још Јован Владимир, истакнути

Немањићи и сремски Бранковићи. Кнеза Лазара нису заборавили

ни манастири који су се налазили у оквиру Турског царства. На

гравирама манастира Хиландара и манастира Студенице, које су

резане у Москви 1757. и 1758, члановима светородне династије

Немањића придружен је српски кнез. Занимљиво је да на студе-

ничкој гравири свети велики кнез Лазар држи модел цркве. Као да

је братство Немањине задужбине и косовског мученика убрајало у

ктиторе Студенице.30

Кнежев лик налазимо и на бакрорезној плочи

коју је 1766. године Мојсеј Лукић из Новог Сада завештао мана-

стиру Пиви.31

После велике сеобе култ канонизованих српских владара није

био препуштен само братствима њихових задужбина. Бригу о попу-

ларисању владара светитеља преузели су врхови Српске цркве. Нај-

предузимљивији су били великодостојници на територији Карло-

вачке михрополије. Личност српског кнеза није увек била у среди-

шту пажње, али се не изоставља ни у једној верско-политичкој ак-

цији. Његов лик је придружен истакнутим канонизованим Немањи-

ћима на верско-политичком плакату патријарха Арсенија IV Јовано-

вића Шакабенте. Одбегли пећки патријарх поверио је израду бакро-

реза за плакат Христофору Жефаровићу и Томи Месмеру. Чињеница

да је лик кнеза Лазара изгравиран на бакрорезу који се 1741. године

појавио под називом Свети Сава са српским светитељима дома

Немањина, у којем је изостављено неколико познатих Немањића,

Б. Радојковић, Српско златарство XVIи XVIIвека, Нови Сад 1966,149. Д. Медаковић, Зидно сликарство манастира Крушедола, Зборник ФФ у Бео- граду УШ-2 (1964) 601-616. Д. Давидов, Српскаграфика, 354-357, сл. 226-231. Исто, 370-371, сл. 277-284.

сама по себи доста говори. Намењен као представка бечком двору

после друге сеобе Срба под Арсенијем IV Шакабентом, овај плакат

није прослављао само Немањиће већ је подсећао оновременике на

доба пре пада наших земаља под турску власт, на независну Српску

државу, а Лазарев лик на сукоб са Османлијама.32

Исте године од истих бакрорезаца појавила се Стематографи-

ја, која је у односу на овај плакат имала снажнији одјек и далеко

већи политички значај. Стематографија је величала прошлост,

али је истовремено изражавала нескривене црквено-политичке те-

жње свога ктитора, патријарха Арсенија IV. Књига је дуго времена

остала једина наша илустрована историја, родољубиви уџбеник,

извор првих сазнања о минулом времену. Такву су јој улогу наме-

нили њени духовни творци, о чему, поред осталог, сведоче стихови

које је Павле Ненадовић посветио Христофору Жефаровићу:

Мислим веома ћерадостан бити тпакав читпатпељ

Кад огпвори даље (књигу) и угледа цело српско царстпво

Јер ће се ослободити тамног мрака незнања српске прошлости

А светлост славе дома Немањићког од сада биће му познатаР

Међу двадесет девет ликова јужнословенског поднебља издва-

јају се Јован Владимир - мироточац и кнез Лазар. Они су изграви-

рани са одрубљеним главама. И поред осетног утицаја барока, не

напушта се основни иконографски мотив кефалофора са дрвеног

клишеа који свакако потиче још из сентандрејског периода делова-

ња Раваничана и иконе коју је Стефан Раваничанин поклонио ма-

настиру Ораховици. Кнежев лик кефалофора понавља се још на

врдничком седефном крсту из средине XVIII века, а исти иконо-

графски мотив јавља се у првом и другом издању Србљака 1761. и

1765, затим на сребрном путиру који је 1774. манастиру Кувежди-

ну даровао епископ Василије Поповић и на икони цара Уроша.35

32 Д. Давидов, Стематографија, изображеније оружиј илирических, Нови Сад 1972, 8-9; Д. Давидов, Српска графика, 48-49. Д. Давидов, Стематографија, 10-11; Д. Давидов, Српска графика, 50.

В. Хан, Прилог познавању иконографије кнеза Лазара, 69-71. Р. Грујић, Старине манастира Ораховице у Славонији, Београд 1939, 40;

Д. Медаковић, Трагом српског барока, Нови Сад 1976, сл. 157.

28

29

35


Зато изненађује, чини се, рана појава гравире са парадним портре-

том кнеза Лазара. Реч је о гравири коју је израдио 1746. године

Христофор Жефаровић старањем архимандрита Јована Ђорђеви-

ћа. То је свакако она штампа на образ св. кнеза Лазара коју су

1753. године визитатори митрополита Павла Ненадовића евиден-

тирали у ризници манастира Врдника. После тога плочи се губи

траг. Ниједан њен отисак није сачуван, а нема ни њеног описа. Ра-

ширено је мишљење да је парадни владарски портрет на гравири

Захарија Орфелина из 1773. године истоветан са ликом на изгу-

бљеној плочи. Заиста, сам Орфелин каже да се користио гравиром

Жефаровића. Међутим, ако је лик кнеза Лазара на гравирама Ор-

фелина из 1773. и Жефаровића из 1746. године био идентичан, он-

да би парадни портрет стајао усамљен међу већ бројним ликовима

кнеза кефалофора. У том случају, духовни творци Стематогра-

фије, па и сам Жефаровић, праве нагли заокрет, јер само неколико

година после појаве ове књиге напуштају устаљено иконографско

решење. С друге стране, изгледа чудно да три деценије касније

Орфелин није тражио нове подстицаје, него је механички копирао

Жефаровића. Ефеминизирани кнежев парадни портрет, без муче-

ничких обележја, са ореолом, јединим светитељским атрибутом,

најмање је одговарао братству нове Раванице у којој су се налази-

ле Лазареве мошти. А изгубљена Жефаровићева гравира чувала се

у ризници овог манастира. Стога остаје отворено питање иконо-

графског решења на изгубљеној гравири.36

Већина кнежевих портрета током XVIII века резана је на бакар-

ним плочама. Графика је пружала дотад неслућене могућности у

политичкој и црквеној делатности. Као моћно средство обавешта-

вања, али и пропаганде, графика је уз штампу наговестила ново

доба. Црква више није била основни комуникациони систем. Шта-

више, и црквени кругови вешто су користили предност графике.

Уместо рукописа који су остали привилегија малог броја образова-

них, уместо краткотрајних визуелних представа које су могли да

стекну само ходочасници, чешћи посетиоци задужбина, појављује

36 В. Хан, Прилог познавању иконографије кнеза Лазара, 72-73; Д. Давидов, Срп-скаграфика, 135-137.

3. Орфелин, КнезЛазар, бакрорез из 1773. године


се графика. Јефтини отисци дрвореза и бакрореза, могло би се ре-

ћи, усељавају се у сваку кућу.

Али иако је код нас графичка вештина позната од краја средњег

века, од отварања штампарије, први сачувани кнежев лик на дрво-

резу израђен је тек два века касније. Тек после велике сеобе оти-

сци са дрворезног клишеа са представом кнеза кефалофора и хаџи-

је замењују дрвене иконе. Овај дрворез користили су одбегли Рава-

ничани још у Сентандреји. Користило га је и братство манастира

Врдника најмање четири деценије, пошто се први бакрорез са

истоветним иконографским решењем појавио сразмерно касно,

после друге сеобе Срба у прекосавске земље. Од тада је косовски

страдалник, који држи своју одрубљену главу, често мотив српске

графичке уметности XVIII века.

ПРЕДАЊЕ

ЈУНАК ИЛИ МУЧЕНИК

Поименично је познат веома мали број учесника Косовске

битке. Из оскудних вести не види се њихова улога и држање у су-

кобу. Зато је предање једне осуђивало као издајнике, друге узди-

зало као хероје, придодајући, при том, историјским личностима

легендарне ликове. У неколико извора блиских догађају предвод-

ник хришћанских снага на Косову остао је безимен. Касније је

његова улога двојако приказана. Једни су у њему видели косов-

ског јунака а други мученика.

За живота кнез Лазар је разгранао политичке и породичне ве-

зе, али су га околности више упућивале према источним него за-

падним земљама. Српског кнеза свакако су познавали многи по-

словни људи Млетачке републике и политички кругови Угарске.

Даље, на Западу, изван граница ових држава, тешко да се о кне-

зу нешто знало. Вести о њему можда су још преносили дубро -

вачки трговци који су извозили робу, пре свега племените мета-

ле из рударских средишта Моравске Србије. Кнеза је за живота

засенио Западу много познатији Твртко I, краљ Босне и Рашке

(гех Возпае е1 Казсге). Тек после погибије на Косову о Лазару се

прочуло изван граница суседних држава. Међутим, ни то није

ишло тако брзо и једноставно. Славу предводника хришћанских

снага на Косову покушао је да помути његов дојучерашњи саве-

зник босански краљ Твртко I. Још за живота кнежевог истицао

је да је легитимни наследник Немањића.

Сукоб на Косову, у којем је учествовао босански војвод* Влатко

Вуковић, Твртко је приказивао као своју победу. Он је 1. августа

236 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ЈУНАК ИЛИ МУЧЕНИК 237

Ђорђе Крстић, Смрт цара Лазара, уље на платну,

Народни музеј у Нишу

1389. године писао Трогирској општини да су његове трупе над-

владале Турке, тако да мало од њих живе изнесоше главе. У

истом смислу босански краљ је писао Фирентинској општини. До-

душе, ово писмо се није сачувало, али се из одговора Фирентинске

општине види да је припрему хришћанских снага и њихов одлучан

отпор Турцима Твртко приписао себи. Четири месеца након ви-

довданског сукоба у Фиренци се још увек веровало - стизали су

гласови и писма многих људи - у пораз Турака на Косову. Честит-

ке за преславну победу Општина је упутила босанском краљу. Уз

краља, Општина слави и уздиже дванаест заклете властеле која

је, продревши кроз чете непријатеља и кроз ланцгша уокруг веза-

не камиле, јуначки продрла до Муратовог шатора. Срећан нада-

I. 1>исш5, Ве ге%по Оа1таНае е( СгоаХае, №. V, Меп 1758, 248; М. Вгаип,

„КОИОУО", 9-10; Р. Каск1, Рокге1 па 5!ауеткотји§и, КаЈ ЈА21Ј 3 (1878) 92.

све друге онај који је вођу такве силе мачем храбро убо у грло и

трбух. Блажени сви који су живот и крв пролили славно као муче-

пици. О стварном предводнику хришћана на Косову нема ни речи.

Млечани су били добро обавештени о учесницима сукоба, али

су их гласови о његовом исходу збуњивали. Пре 28. јула, до када је

састављено упутство посланику за турски двор, они су дочули али

нејасно о рату којије био између велеможног господина Мурата,

оца његова и кнеза Лазара о ком су се разне ствари говориле, а ко-

јима се ипак веровати не може; али смо ипак дочули за смрт рече-

нога господина Мурата ради које веома жалимо? Да ли су шта

Млечани дознали о српском кнезу - остаје тајна, али вести о суко-

бу очигледно нису биле повољне за Турке.

Описујући пораз Бајазита код Ангоре и држање султановог ва-

зала Стефана Лазаревића, Белтрам Мињанели, познавалац прили-

ка на Истоку, враћа се, више узгред, српско-турском судару на Ко-

сову. Мињанели даје нове појединости. Кнез Лазар је са четом рат-

ника покушао на препад да продре до султановог шатора, што је

турска војска осујетила. Одважни српски ратници са кнезом били

су заробљени. Султан им је понудио вазални однос, али они су то

одбили. Том приликом заробљеници, наводно још увек под оруж-

јем, изазвали су сукоб у којем је погинуо султан Мурат. Део Миња-

нелијевог описа о препаду на султанов шатор подсећа на текст пи-

сма Фирентинској општини о дванаест завереника чији се напад на

султанов шатор завршио Муратовом погибијом. Иако су, према

сопственој изјави, са више страна већ дознали о Косовској бици,

Фирентинци нису знали ко је убио султана. Срећнијунак у њихо-

вом писму остао је безимен. Мињанели пише да би то могао бити

кнез Лазар (сНсип! ^шдат ^иос! ћи1 Г^агагиз).4 Шпанац Гонзалес

Клавихо, међутим, изричито каже да је Мурата током битке ко-

пљем убио кнез Лазар. Исто тако, током битке, према Клавиху,

В. Макушев, Припози о српској историји XIVиXVвека, Гласник СУД 32 (1871) 173-177; М. Вгаип, „КОЗОУО", 14-15. Р. КаШ, Рокге( па $1ачеп$кот ји%и, 92-93: МопитепШ зресШпИа ИШоггат з1то- гит тегШопаИит IV, 269; М. Вгаип, „КОЗОУО", 10-11. М. Динић, Два савременика, 146-148.


Јилдирим Бајазит је сврјом властитом руком осветио оца.5 Клави-

хо се као и Мињанели обавештавао на Истоку. Стога нам се чини

да је на Истоку, можда и међу Османлијама, била распрострањена

управо Клавихова верзија о смрти султана Мурата. Верзија по ко-

јој је Мурат задобио смртоносне ударе од предводника хришћан-

ских снага а не од до тада непознатог ратника — бар у почетку је

била прихватљивија за кругове блиске султану.

Филип Мезијер два пута је писао о Косовској бици. Његова пр-ва

белешка, настала у години сукоба, говори о победи хришћана у

пределима Албаније. Том приликом, поред најхрабријих турских

ратника, пао је султан Мурат и његов син. Српски кнез се не спо-

миње. Друга Мезијерова белешка, настала после победе Турака

код Никопоља, садржи нове појединости од којих је најинтере-

сантнија она о броју палих ратника. Овога пута Мезијер зна име

вође хришћана, али не говори о његовом крају, већ само о обостра-

ним губицима, смрти Мурата и једног од његових синова.6 Из оно-

времених извора једино се може закључити да хришћанске снаге

на Косову нису претрпеле пораз. Могло би се рећи да им је само то

заједнички именитељ. Све друго приказује се различито, понекад и

произвољно. Јединственог описа тока битке нема, а извесни се де-

таљи искључују. Војничка улога српског кнеза или се потцењивала

или се прецењивала. Део извора српског војсковођу само помиње;

у документима који су потекли или су изворно зависили од босан-

ског двора, његово име се прећуткује, а писци који су се обавешта-

вали на Истоку приписују кнезу убиство султана Мурата. У сваком

случају, кнежев лик из предања, кнежева легендарна личност не

може се доводити у везу са најранијим западним изворима о Ко-

совској бици. Иако се већ у првим изворима осећа призвук тради-

ције Косовске битке, што је очигледно код Мињанелија и Клавиха,

нема доказа да је садржина њихових списа имала повратно дејство

на касније предање. Ово наглашавамо иако имамо у виду сразмер-

но касни одјек ове битке у повељи угарског краља Албрехта из

1438. године, у којој се наводи да су турски султан и српски кнез

5 М. Вгаип, „КОЗОУО", 11-12. М. Динић, Два савременика, 133—148.

нашли смрт у међусобном двобоју. Нема основе да се извор ове

нове појединости о српско-турском сукобу тражи код Мињанелија

и Клавиха. Поузданији савремени извори двоје хришћанског вођу

од оног ратника који се прославио убиством султана. Њихове уло-

ге у разрађеној косовској легенди строго су разграничене. Улогу

коју српском кнезу приписује Мињанели није прихватила ни тра-

диција ни историја. Подаци оновремених западних извора о кнезу

јунаку имали су краткотрајан и ограничен домет.

Иако су из разумљивих разлога помно пратили турске освајачке

походе, Византинци су мало писали о Косовској бици. Од оновре-

меника једино је ретор Димитрије Кидон овом догађају посветио

неколико редака у посланици цару Манојлу II Палеологу. Природ-

но, из реторског списа не очекује се богата садржина, конкретни

подаци и имена учесника. Византијски ретор писао је сувише уоп-

штено о познатом догађају. Ипак, у личности веома осионог про-

клетника који сада нестаде и погибе, није тешко препознати сул-

тана Мурата. Кидон је тада изгнаном Манојлу II желео да саопшти

турску пометњу и смрт султана. О другим личностима, учесници-

ма у сукобу, нема наговештаја у реторовој посланици.7

Постоји мишљење да се још једна савремена грчка вест односи

на Косовску битку, али ни она не говори о кнезу Лазару.8 Име срп-

ског кнеза не налазимо ни у најранијој турској вести о Косовској би-

ци.9 Турски аутори, уосталом као и већина оновремених вести, нај-

више пажње посвећују погибији султана. Турски извори, природно,

султана приказују као победника, јунака и шехита (мученика).

Посебну пажњу привлачи путопис руског ђакона Игњатија као

најстарији извор о Косовској бици. Само дванаест дана после срп-

ско-турског сукоба затекло се у близини Цариграда, али још увек

на турској територији, руско посланство које је сазнало да је сул-

тан кренуо у поход против српског кнеза, а кружиоје глас, да су

обојица, Мурат и Лазар били убијени у једној бици. Иако су због

С. Ћирковић,ДимитријеКидон о косоеском боју, ЗРВИ 13 (1971) 213-219. 8 Н. Радојчић, Један превиђен грчки спомен косовске битке, Гласник СНД 11

(1932) 61-63. 9 С. Башагић, Најстарија турска вијест о Косовском боју, ГЗМ 36 (1934) 95-99.


узнемирености на турској територији настојали да се што боље

обавесте о догађају, посланици нису сазнали ни место сукоба.10

Када је реч о Косовској бици, ни домаћи извори нису издашни.

Међутим, личност кнеза није у другом плану као у већини страних

оновремених извора. Међу најраније домаће вести спада белешка

Божидара који је писао у дане благочестивога кнеза Лазара када

дође цар Јамурат на Ситницу и бише бој месецајуна, дан 15-ти,

наКосову.11 Сматра се да је ова белешка настала у току самог суко-

ба, али за ово мишљење нема довољно оправдања. Додуше, у запи-

су се не говори о погибији српског кнеза и султана Мурата, међу-

тим, према контексту, пре би се рекло да Божидар пише са одређе-

не временске дистанце. С друге стране, непотпуне вести нису рет-

ке у оновременим летописачким белешкама:

6897. престави се велики кнез српски Лазар, убише га Турци на

Косову пољујуна 15.

Ово летпо кнез Лазар сатпвори бој на Косову с Амуратом, месе-

цајуна, 15. дан и Муратауби.

Бист бој на Косову, и погибе цар Мурат, и блажени кнез Лазар

на том боју крај прими, јуна 15.

Уби цар Мурат кнеза Лазара на Косову, и он погибе, јуна 15.

царствова кнез 17 лета, а Мурат 18.12

Од четири кратке, рекло би се типске белешке које наводи Мак-

симилијан Браун, две су непотпуне. Из прве сазнајемо о смрти

кнеза, из друге о смрти султана. Тек спојене, ове две белешке дају

нешто целовитију слику догађаја. За ово поглавље занимљива је

друга по реду белешка према којој излази да је султан настрадао од

вође хришћанских снага. Има још неколико истоветних или слич-

них исказа.13

Ипак, не каже се изричито од чије је руке и како је за-

вршио султан Мурат. Вест очигледно има преносно значење. Пре-

ма томе, летописац ни у овом случају не приказује кнеза као јуна-

Н. Љубинковић, Косовска легенда у руском летописном своду, 5-22 (са стари- јом литературом).

Д. Костић, Најстарија забелешка о боју на Косову писана од очевидаца за вре- ме саме битке, Време, 16. јануар 1929,4. Љ. Стојановић, Родослови илетописи, 215-217; М. Вгаип, „Козо^о", 13. Љ. Стојановић, Родоспови и летописи, 216-217.

ка, већ као војсковођу. Искази друге две белешке писане су у тра-

дицији летописа, сажето, са огољеним и необојеним податком,

скоро неутрално. Једино израз блажени подсећа на ангажоване

култне списе, где је кнежев крај приказан у сасвим другом светлу.

Према Пролошком окитију, најранијем култном спису о косов-

ском мученику, српски кнез убијен је мачем од нечастивпх Агаре-

на. О његовој смрти и српско-турском сукобу говори се уопштено

и заобилазно. Доследно избегавајући једноставни, хроничарски

опис, аутор посредно, обиљем култних израза, само подсећа на тек

минула збивања, која уздиже и преноси у сферу духовног живота.

Нескривеним ангажовањем и недвосмисленим опредељењем,

аутор тежи да његов спис емотивно делује. Супротности два не-

пријатељска табора довео је до врхунца. Часни Лазар бранио је ве-

ру и стадо од нечастивих и свирепих звери. Стварни догађај при-

лагођава се посебним захтевима књижевног рода за који се писац

определио. Кнежевом крају, природно, даје се, пре свега, вид муче-

ништва. Чин страдања је у средишту пажње. За главну личност

Пролошког житија не штеде се епитети. Он је благочастивог ко-

рена, најблагочастивији изданак. Као благородни угодник, кротки

Лазар се крепкгш подвигом подвизао за своје отачаство. Окре-

пљен вером и наоружан молитвама Симеона и Саве, кнез се није

уплашио већ је са ратницима изашао у сретање злочастивгш и од-

нео светлу победу. Амира победише и мрску главу његову одсеко-

ше. Убијено је мноштво ратника с једне и с друге стране. Шта се

даље догађало, авај, немогућеје подробно испричати. Кнез и мно-

штво благородних ратника његових који се Христу представише,

украшени су мученичким венцем који блиста светлије од зрака

сунчевих. Тело угодника, страдалца и новог Лазара положено је у

Раваницу.14

Косовски сукоб и кнежев живот патријарх Данило приказује ан-

гажовано као заинтересовани савременик. Он иступа не само као

црквено лице већ и као државник. Патријарх Данило поштује

основне захтеве књижевног рода којем припада његов спис, али, за

14 Ђ. Сп. Радојичић, Похвала са стиховима, 241-253; Ђ. Трифуновић, Српски

средњовековни списи, 13-39.


В. Тителбах, Кнегиња Милица, уље, Народни музеј у Кикинди

разлику од других косовских списа, више поштује податак, не пре-

небрегава чињеницу. Иако припада кругу култних списа, његово

Слово о кнезу Лазару има обележје политичког програма. Оно садр-

жи више драгоцених вести које су истраживачи проверили и усвоји-

ли. Према Данилу, борба је престала када су обе стране изнемогле.

По Косову пољу лежало је безбројно мноштво мртвих, како Срба

тако и супостатних. Мурат је био смртно рањен, а нови мученик

кнез Лазар у ланиту мачем посечен, блажену кончину прими. Неуо-

бичајеном хроничарском тексту, испричаном језиком култних спи-

са, претходи кнежев говор у којем су још изразитије патријархове

тежње да Лазарев крај, па и цео косовски сукоб, прикаже као стра-

далнички чин. Поред изразите хероичке поруке - боље је јуначки и

смрт наћи него срамно живети — кнез позива своје ратнике на стра-

далнички подвиг, како бисмо вечно на небесима поживели. Назови-

мо се војницима Христовим као страдалници за благочастивост

еда бисмо били уписани у књиге живопга; не поштпедимо тпелеса

својиху борби, да светпле венце примимо од онога којијеу насјуна-

штво усадио. Војсковођа је ратнике оружао речима да биујуна-

штву страдалници били. Ратници прихватају кнежев позив да се

овенчају мученичким венцем, да страдалаштвом остваре спасење и

вечни живот - умримо да свагда живи будемо, одговарају у хору

ратници. Круг мученика се, дакле, проширује на све војнике који су

уочи сукоба одлучили да се жртвују за веру.15

Косовску битку сликовито описује по имену непознати аутор Жи-

тија кнеза Лазара. Потресало се место на којем се бој био, а коњи-

ма се траг познавао кроз проливену крв и безбројноје мртваца било.

ИМурат турски цар (Амира цар перски) убијенје пту. Такође и дивни

муж свеши кнез Лазар. Турци су српског кнеза и мноштво његове

властеле опколили и заробили и као овце привели на жртву. Од ко-

совских јунака, непознати аутор само кнеза убраја у нове мученике,

односно великомученике.16

По имену непознати аутор Слова о кнезу

15 В. Ћоровић, Силуан иДанило II, 86-102; Ђ. Трифуновић, Српски средњовеков- ни списи, 40-77.

16 Ст. Новаковић, Нештпо о кнезу Лазару, 157-164; Ђ. Трифуновић, Српски сред- њовековни списи, 78-112.


Лазару описује судар ратника на Косову као страшну и чудну по-

вест. И што би бахат неки, и тутањ неисказан слушаше се. Људи

викаху, коњи рзаху, оружја звек твораху, земља веома бучаше, ва-

здух грмеше и као димом мранним обавијаше се, и војинство од обе

стране једно на друго скакаше, оружја се светлела и земљу обасја-

вала, реке крви одасвуд, и много свуда трупља, као на жетви класо-

ви тако војтци на земљу од оштрог оружја падаху, и поље оно као

језеро неко проливањем крви обагрено виђаше се. Итако љутог ору-

жшка оног и крвопију, с множаством његовгш многим љутој смр-

ти одаслаше. А тада, тада авај мени, и благочастивом и блаженом, и

самодржавном, великом кнезу Лазару главу отсекоше, и множа-

ство благородних и благовернкх хришћана похватавши погубише.17

Талентованог књижевника понео је догађај, у жестоком судару изгу-

била се личност војсковође. Његова улога наговештена је садржајном

беседом коју је одржао уочи битке. Тело блаженога и новога Лазара

с многим почастима положено је у цркву.

Јефимија пише да је српски кнез мужаственим срцем изишао

на змаја и противника божанствених цркава. И пгако две жеље

постшао си: и змаја си убио и мучења венац примио си од бога.

Као мученик, кнез је стекао смелост пред господом. Стога се Је-

фимија обраћа светом мученику да не заборави вазљубљена чеда

којима су овладали Измаилћани.и

Према неким култним списима, српски кнез је настрадао од руке

султана. Погибија од паганског владара има посебан значај са стано-

вишта већ вековима устаљених канонских захтева. Тиме се нови

страдалник изједначава са ранохришћанским мученицима.

С друге стране, страдалнички чин одиграо се у време историјске

прекретнице која је везана за Лазареву погибију, прекретнице која је,

штавише, у сенци ове погибије. Јер знамење је наговестило кнежев

крај, а тек посредно, преко његове погибије, историјску прекретницу:

Пре смрти тога на три године сунцеу таму се прамени, да се и зве-

17 В. 8р. Кас1оЈ1б1б, Ап1о1о%уа, 124; Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 113-131. В. 8р. КжЈојкУб, АпМо&ја, 97-98.

зде у подне појавише и месец у крви, показујући беду која ће бити од

синова Измаиљевих.19

Служба кнезу Лазару као најизразитији култни спис „својом су-

штином и идејом није приповедачко већ поетско дело".20

Овде је

податак више него у осталим косовским списима у другом плану.

Лазар је овде већ унапред прибројан угодницима и мученицима .

Истински војсковођа у спису се јавља као духовни победник. Ис-

тичу се његове врлине и дела која су га препоручила. Стога се пе-

сник, природно, чешће враћа страдалничком чину.21

Страдалаштво је, нема сумње, средишња тема Похвалног слова

кнезу Лазару, које је свакако настало у години преноса кнежевих

моштију из Приштине у Раваницу.22

Спис позива окупљени народ

да прослави праведника и мученика који одступника Измаиља по-

беди и победне знаке над непријатељима показа. Побеђена је и

смрт што се борила с мучеником. Стога црква данас мученичке

подвиге празнује.

Натпис на мраморном стубу на Косову има узор у античким

текстовима, али садржај натписа није античко јунаштво већ муче-

нички крај Лазара који је некада био велики самодржац, чудо зе-

маљско ирига српски. Он као неки добри пастир и вођа мудроја-

гањцеразумне приводи дауХристу скончају добро и страдању ве-

нац (приме), вишње славе учесници да буду. Хришћански вођа и

његови ратници храбро су се устремили на непријатеља и умртви-

ше звера дивљега и великог противника затим сина његова, штене

лавово и василисково а с њима не мало других. Међутим, ухваћен

би племенити страдалац ... и мученик Христов постаде велики

кнез Лазар. Не посече га ко други, о љубитељи, но сама рука убице

тога, сина АмуратоваР

19

20

18

В. 8р. Кас1оЈ1С1с, АпШо&ја, 142; Ф. Кемпфер, Пршог интерпретацији „Пећког летописа",П. Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи, 200. Исто, 162-249.

21 22 Д. Богдановић, Слово похвапно кнезу Лазару, 265-274. 23 В. 8р. Кж1ој1б1с, АпШорја, 137-138; Л. Мирковић, Штпа значи мраморни стуб,

1-18 .


Слово о светом кнезу Лазару, које је 1419/20. написао Андоније

Рафаил, од осталих косовских списа издваја се особеним језиком

сложеница. Иначе, садржинске и идејне особености у овом тексту

нису уочене. Андонијевим делом, у ствари, завршава се круг култ-

них списа о кнезу Лазару и косовском сукобу. Слово је посвећено

међу мученицима новом Лазару. И Андоније се користи симболи-

ком Лазаревог имена. Српски кнез је усековањем стекао мученич-

ки венац и достигао царство Христово.24

Скоро истоветно као у косовским списима, кнежев крај је при-

казан у животопису деспота Стефана Лазаревића од Константина

Филозофа. Иако је писао само деценију или две после Андонија

Рафаила, аутора најмлађег косовског списа, Константин Филозоф

сведок је, могло би се рећи, доста разрађеног косовског предања.

Он први пише о благородном ратнику који је убио гордога и стра-

шнога самодршца, после чега је настала пометња у турским редо-

вима. Али, већ не беше време и за избављање. Стога и син тога ца-

ра ојача опет у тој самој бици и победи, јерје Бог тако допустио,

да се и овај велики (т.ј. Лазар) и они који се с њим увежу венцем

мучеништва. Штаје било после овога? Постиже (Лазар) блаже-

ну смрт тако што мује глава посечена, а његови мили другови мо-

лили су усрдно да погину пре њега, да не виде његову смрт. На

другом месту Константин Филозоф назива кнеза храбрим стра-

далником.25

Одељци о кнезу Лазару и судару са Турцима у старијој групи

српских летописа настали су под утицајем култних списа и живо-

тописа деспота Стефана Лазаревића. Текст о косовском мученику

у Пећком летопису, у ствари је култни спис Житије и начелство

кнезаЛазара. Стога не изненађује што се и у старијим летописима

(Пећки, Студенички, Цетињски), који у целини не припадају хаги-

ографском књижевном роду, говори о блаженом крају српског кне-

за. Исто тако, опис усековања у Руварчевом родослову и Сеченич-

ком летопису непосредно су зависни од Житија и начелства кнеза

Лазара. Цетињски летопис преузима од Константина Филозофа

24 25

Ђ. Трифуновић, Слово о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила, 167.

Старе српске биографије XV и XVII века, 59-60, 73.

В. Тителбах, КнезЛазар, уље, Народни музеју Кикинди


још опис убиства султана Мурата. Али за разлику од Константина

Филозофа, летописац мученичку смрт усековања приписује мужу

благородном који се устремио на страшнога самодршца, што је

јединствен случај у старијим изворима. Било је примера да се кне-

зу Лазару припише убиство султана, али међу изворима који су

временски блиски Косовском боју једино Цетињски летопис кне-

жево страдалаштво приписује благородном ратнику, истинском

косовском јунаку. Историја и предање иначе строго двоје ове лич-

ности.

Кнежев крај средишња је тема, а страдалаштво је, опет, су-

штински циљ култних списа. Опис смрти је основни, али не и је-

дини начин приказивања косовског војсковође као мученика. Не-

посредно или посредно страдалачки чин се описује у скоро сваком

одељку ових кратких књижевних дела. Војсковођа се уочи битке

опредељује за царство небеско. Његова одлука о жртвовању и смр-

ти је неопозива. Патријарх Данило пише да је кнез уочи битке из-

молио мученички крај. Кнезу се приписују беседе којима он и рат-

нике позива на жртву. Подсећа их да се спасење постиже мучени-

штвом. Овоземаљски живот, опипљива стварност не само што је у

сенци већ и у супротности са светитељским идеалима. То је очи-

гледно чак и у ратничким беседама са хероичким порукама, бесе-

дама којима је војсковођа требало да храбри ратнике.

Српски кнез је „претрпео смрт као човек и Христ, као отац и су-

пруг, као војсковођа и владар, као заштитник и као део српске цр-

кве".27

У десет косовских списа кнежев крај није истоветно опи-

сан. Неки аутори настоје да Лазара прикажу као мученика или бар

приближе мученицима који су завршили без борбе. Стога се све-

сно занемарује чињеница да је кнез с мачем ушао у бој. У том сми-

слу кнежево заробљавање описује се са сасвим одређеном наме-

ром. Само на овакав начин могуће је привођење на жртву без отпо-

ра. Неколико култних списа, уосталом као и неколико других изво-

ра, сведочи о томе да је кнез Лазар настрадао од турског султана,

било самог Мурата, било његовог сина. Смрт од паганског цара за

кнежеву канонизацију има посебан значај.-Тиме се наглашава да је

кнез завршио као најпознатији ранохришћански мученици. Нови

мученик се, штавише, упоређује са Христом. Природно, ЈтИаНо

СЈггШ огледа се у пасивној смрти" усековања.28

Иако у супротно-

сти са стварношћу, на овакав начин приказано кнежево страдала-

штво било је најбоља препорука за његово увршћење у ред свети-

теља.

На страдалаштво и мученички крај подсећају и они делови

култних списа који су посвећени преносу кнежевих моштију, пого-

тово што је ћ"апз1а1ш геНцшагшп непосредно претходио чину кано-

низације.

Одреда, сви косовски списи, посредно или непосредно, говоре

о победи српског кнеза. Дословно схваћена, победа упућује на ју-

наштво, витешке подвиге, поготово када је у питању судар нерав-

ноправних противника. Међутим, уочено је да није реч о стварној,

војничкој победи. У култним делима она има преносно, особито

значење. Супротстављајући се злочастивим, кнежеви ратници све-

тлу победу показаше, пише непознати аутор Пролошког житија

кнеза Лазара. Особено значење победе овде одређује атрибут уз

овај израз. Очигледно је реч о духовном виђењу сукоба. Под све-

тлом победом подразумева се „духовна победа, победа смрти",

опредељење за царство небеско. Кнез и његови ратници који су од-

нели духовну победу, удостојени су мученичким, страдалничким

венцем као симболом „вечног блаженства у царству небеском".

Нестварна, неземаљска суштина описа битке, управо духовног

агона и стварни смисао поруке култног дела, откривамо у иначе

најисторичнијем култном спису - Слову о кнезу Лазару од патри-

јарха Данила: потекоше мучеништва ветр и победу поставише.29

Писац повлачи ратнике са Косова и води их у сферу духовног аго-

на. Сходно томе је и опредељење ратника. Њихов једини циљ је

мученички венац, победа долази сама по себи, узгред, после бла-

жене кончине.

26

27

Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 93-95. егВепјиг$(еп 1агаг, 120.

28

29 Исто, 123. В. Ђоровић, Силуан иДанило II, 94. Р. КЗтрГег,


Иако је страдалаштво суштински мотив око којег се обликују

култни списи, стварност ипак није у потпуности запостављена.

Састављени са јасно одређеним циљем, косовски списи су ииак

део стварности. Њихови аутори пишу као савременици за савреме-

нике а неки за сам чин канонизације, дакле непосредно после до-

гађаја. Прожимањем стварности и црквених идеала, настале су из-

весне супротности. Пред ауторима косовских списа лебдела је

историјска, жива личност српског кнеза, стварно јунаштво на Ко-

сову и идеални лик подвижника и страдалника. Истински догађај,

добро познат оновременицима, није било лако прилагодити канон-

ским захтевима. Тешко је из свести потиснути чињенице. Нису из-

бледела а камоли заборављена збивања чије су последице одређи-

вале судбину земље и притискале савременике. Циљеви култних

списа су недвосмислено и јасно изложени, али они истовремено

садрже хероичке поруке које се не очекују у делима овог књижев-

ног жанра.

Извесно одступање од хришћанских идеала и строгих канон-

ских прописа није настало под утицајем епа, односно косовског

предања. Ово наглашавамо иако имамо у виду да већ у Житију

кнеза Лазара налазимо заметак једног од кључних мотива косов-

ске легенде, мотива издаје. Још увек неразвијено косовско предање

тешко да је могло да утиче на најраније књижевно стваралаштво о

кнезу, стваралаштво потекло из пера теолошки образованих и уче-

них монаха, рекли бисмо, искључиво намењено црквеним потре-

бама. Стога неочекиване хероичке поруке у косовским култним

списима тумачимо као резултат стварности, као потребу тренутка.

У том смислу највише одступа патријарх Данило, који у култном

спису даје пресек блиске прошлости и политичког стања, још ви-

ше, он излаже политички програм. Сам практични чин Лазаревог

проглашења за светитеља део је политичког програма српског па-

тријарха. Разумљиво, према Даниловом Слову, српски кнез је сте-

као све услове за канонизацију, али је патријарх у кнезу истовре-

мено видео идеалан лик владара који је тада недостајао Српској

држави.

У складу са устаљеним средњовековним ратничким обичаји-

ма, српски војсковођа није остао у позадини, није по страни че- Кнез Лазар испред војске. Црква у Шаренграду

252 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ЈУНАК ИЛИ МУЧЕНЖ 253

као исход сукоба. Према већини извора, погинуо је у току бит-

ке. Ове чињенице не подсећају на судбину ранохришћанских

мученика, а тешко се уклапају у шеме култних списа. Као енер-

гичан државник и војсковођа, српски кнез још мање подсећа на

страдалника. С друге стране, прилике су се битно измениле, а

донекле су се мењала и црквена правила. Прошло је више од ми-

ленијума како је хришћанство победило на широком простору,

а главна личност косовских култних списа није стекла заслуге

на граници хришћанског света где је још било прилика да се по-

нови судбина првих страдалника, већ, могло би се рећи, у сре-

дишту хришћанске екумене између Рима и Цариграда, две нај-

познатије хришћанске престонице. Кнез је ратовао против пага-

на који су, овога пута, сужавали хришћанску територију, поко-

равали хришћанске државе и претили самом Цариграду. Идеали

некадашњег страдалаштва нису одговарали добу у којем су се

жестоко сударала два верски подвојена света. Зато део аутора

косовских списа не настоји на пасивној кнежевој смрти усеко -

вања. Спасење, вечни живот, могу се стећи јуначким отпором,

одбраном Христове вере, али пре свега опредељењем за царство

небеско. У том смислу требало би схватити хероичке поруке ко-

је су и у овом случају у служби црквених идеала. Речит пример

је мраморни стуб који се некада налазио на месту битке. Он је

израђен и постављен по узору на античке победничке трофеје. И

текст овог споменика одаје трагове античког јунаштва па и

средњовековне витешке традиције. Красни коњаници у стварно-

сти су били кнежеви витези. Кнез је предводио јунаке ваистину

у речи и делу. Они су се храбро устремили на непријатеља, али

њихов циљ није овоземаљска витешка победа, већ мученички

венац; они су се борили с циљем да вишње славе учесници буду.

Средњовековно витештво и јунаштво у античком смислу страно

је култним списима.

Држање током сукоба и смрт српског војсковође на Косову дру-

гачије су приказани у списима који не припадају кругу хагиограф-

ских култних дела или који изворно не зависе од њих. Додуше,

образац култних списа о блаженој кончини српског кнеза користи

се не тако ретко у записима и млађим летописима. Међутим, изван

круга култних списа преовлађују световна, витешка обележја кне-

жевог краја. Сажета белешка под годином косовског сукоба - по-

гибе кнез Лазар, подсећа на отпор, борбу, војсковођу с мачем у ру-

ци, а не његов мученички крај. По својој садржини исказ Бугарске

хронике сличан је нашим летописима: Убише Турци Лазара кнеза

српскога в легпо 6897, месеца јуна. Уколико се кратка белешка

проширује неким култним атрибутом - на пример, погибе светпи

кнез Лазар - онда је она не само касније настала већ је сама по се-

би противречна. Српско-турски сукоб из 1389. позни извори пои-

стовећују са личношћу косовског војсковође. Библијску и историј-

ску прошлост летописац дели на период од Адама до боја кнеза

Лазара на Косову и од Косова и кнеза Лазара до његовог доба.

Део домаћих извора казује да је султана Мурата убио српски кнез,

што ни најмање не подсећа на страдалаштво већ на витешки под-

виг. Али понекад се и у летописима, изворима световног каракте-

ра, меша јунаштво и мучеништво. На Косову кнез Амурата уби и

сам блажену кончину од Турака прими.30

Ни у сликарским остварењима кнежев лик није доследно при-

казиван нити има временске паралеле у књижевним и историјским

делима. Његови портрети нису увек у складу са суштинским опре-

дељењем култних списа. Уосталом, дуго ниједан призор из кнеже-

вог живота није нашао одјека у сликарству. Ктиторске композиције

посвећене Лазару Хребељановићу, природно, живописане су пре

његове смрти, дакле пре настанка култних дела и чина канониза-

ције. Свакако најприближнији кнежевом истинском лику, недавно

реконструисани ктиторски портрет у Раваници, представља сна-

жног човека, одлучног и наглашено строгог изгледа. Несумњиво,

уочи полагања моштију на ктиторском портрету вршене су измене

и допуне. Досликана је нова, по обиму мања круна од претходне,

затим ореол, а уз ореол накнадно је дописана сигнатура СТИ (све-

ти).31

Иако је живописан после проглашења за светитеља, кнежев

30 Љ. Стојановић, Родослови и летпописи , 41, № 30; 50 , № 64; 54 , № 91; 113, № 192; 117, № 232; 118, № 240; 119, № 256; 121, № 299; 122, № 323; 161, № 371;

200, № 540; 216, № 593. 31 Раваница 1381-1981, Београд 1981, 39-43.


портрет у Љубостињи само је временски близак култним списима.

Свакако по договору Лазаревића, наручен је Лазарев владарски

лик, а за садржај натписа уз портрет изабрана је интитулација из

повеља које је својевремено кнез издавао. Изузме ли се портрет у

манастиру Горњаку, чије је време живописања спорно, кнежев лик

је сликан тек у турско доба. Штавише, светитељски култ кнеза Ла-

зара највише је изневерен у свету ликовних уметности. Запоста-

вљање и прекид кнежевог култа нигде није тако очигледан као у

сликарству. С друге стране, кнежев лик се чак и на зидном, цркве-

ном сликарству, понекад јавља са наглашеним световним, владар-

ским обележјима. Додуше, у сигнатурама и натписима уз портрете

кнез се спомиње као свети. Али ни у овом случају нема доследно-

сти. Овај атрибут је, на пример, изостављен уз кнежев лик на ико-

ни која је израђена по поруџбини сарајевских грађана хаџи Гавре

и хаџи Вукоја. Двојица сарајевских грађана, хаџија, припадала су

средини која је ценила оне канонизоване државнике „чији је вла-

дарски углед наткриљавао светитељски".32

Косовски култни списи, видели смо, посвећени су само кнезу

Лазару. О осталим учесницима српско-турског сукоба сазнаје се

понешто из других сведочанстава. Предање пак, поред историј-

ских личности, јунацима косовске епопеје придодаје легендарне

ликове. С друге стране, стварни учесници сукоба мењају улогу, а с

временом постају бременити легендарним наслагама, тако да се

њихова стварна улога понекад из основе мења. То се не може рећи

за кнеза Лазара, али предводник хришћана у култним списима не-

ма много додирних тачака са кнежевим ликом који је обликовала

народна традиција. Природно, ни кнежев крај није истоветно при-

казан у култним списима и предању. Константина Михаиловића из

Островице више интересује историјска него култна личност кнеза

Лазара, више косовски јунак него косовски мученик. Ипак, из Ја-

ничарових успомена сазнајемо, мада помало упрошћено, о кнеже-

вој сахрани и увршћењу у ред светитеља. Међутим, усековање

кнежево описано је сразмерно доста опширно, али и то није слу-

чајно. Проткано предањем, усековање овде нема изразито хри- С. Петковић, Култ кнеза Лазара, 97.

шћанско обележје - мирење мученика са неизбежном судбином.

Војвода Крајмир, историјски непотврђена личност, подстиче кнеза

на јуначко држање пред султаном Бајазитом,уер глава није врбово

стабло да по други пут шрасте. Измоливши дозволу од султана,

одани војвода Крајмир скутом је задржао посечену кнежеву главу;

потом је, поштујући заклетву, затражио да дели судбину господа-

ра. Истицањем верности војводе Крајмира, опис кнежевог усеко-

вања се логички и вешто надовезује на издају — главни мотив, око-

сницу XVI поглавља списа Константина Михаиловића из Остро-

вице.33

Иако је овде издаја окосница косовске легенде, њен главни

јунак још увек је кнез Лазар. Како се предање развијало, кнежева

улога све више бледи. Милош (К)обилић постаје средишња лич-

ност око које се обликује косовска прича. Већ код византијских

писаца Дуке и Халкокондила предводник Срба на Косову у сенци

је витеза који је убио турског султана Мурата. Више простора Ла-

зару је посвећено у италијанској иреради Дукине хронике где,

уосталом, косовска легенда обилује појединостима. Однос између

српског војсковође и његовог витеза дат је кроз мотив издаје. Две

личности се, према овом тексту, у ствари предању, суштински раз-

ликују. Милош је приказан као храбар, срчан човек да равног та-

да ниси могао на свету наћи. И после рањавања султана Мурата,

Милош се јуначки носио са султановом пратњом. Пошто су га ја-

ничари опколили, славни витез погинуо је од безбројних рана. Ла-

зар није дознао за султаново страдање и Милошев подвиг, тек не

без стрепње и страхаразви своје барјаке. Да ли стварном издајом

или вешто протуреном гласином о издаји, дошло је до пометње у

редовима хришћанске војске. Лазар, напуштен од својих војсково-

ђа, без борбе би жив... ухваћен иу шатор Муратов одведен.34 Са-

знавши за Милошево дело, Лазар је мирно дочекао крај.

Пушкар и тополивац Јерг из Нирнберга пише да су и поред уби-

ства султана на Косову Турци победили, а Лазар је у бекству ухва-

ћен и убијен. Као косовског јунака Јерг слави једног од Лазаревих

зетова. Два кнежева зета били су стално у завади. Уочи одлучујуће

К. Михаиловић, Јаничарове успамене, 18-20. М.

Дттћ,Дукин преводшац, 53- 67.

33

34 32


битке спорили су се око јунаштва и витешких дела - којије бољи у

борби. Један од њих поручио је султану да ће са много племића

прећи на страну Турака. Султан је са радошћу примио вест. Међу-

тим, када је требало да султану целива ногу, кнежев зет је искори-

стио погодан тренутак и мачем смртно ранио Мурата. Пушкар из

Нирнберга, као што је познато, служио је Турцима и херцегу Стје-

пану Вукчићу Косачи. Занимљиво је да се наведени детаљ косов-

ског предања не налази у списима у којима је забележена знатно

развијенија косовска традиција. О томе, на пример, ништа не гово-

ре Дукин преводилац, Бенедикт Курипечић и Лудовик Цријевић.

Претпоставља се да је пушкар Јерг на двору херцега Стјепана чуо

дворску, односно династичку традицију која није имала одјека.

Мавро Орбин унео је у своје дело Краљевство Словена разра-

ђену косовску легенду. Одлазак Милоша у турски табор, о чијем се

подвигу није знало, поколебао је неке заповеднике хришћанске

војске. Међутим, кнежев одлучан говор покренуо је малодушне.

Кнез је примером показао храброст. Он се смело, нештедимице бо-

рио у првим редовима; међутим, док је мењао премореног коња,

војска га је изгубила из вида. Помислило се да је мртав те је наста-

ла пометња. Кнез више није успео да повеже редове. И сам је био

принуђен да крене за главнином која је узмицала. Пошто је с ко-

њем упао у неку прикривену рупу која је служила за хватање зве-

ри, непријатељи су га сустигли и убили.

Према другој верзији, коју налазимо код Орбина, кнез је ухва-

ћен жив те мује у непријатељском табору одрубљена глава. За-

тимје покопан у Раваници, уједној врло лепој цркви, којаје сва

сазидана од мешаног мермера, и ту сејош и данас види његово

тело у једном златом извезеном покрову који је, кажу, извезла

његова жена Милица?6 Иако је друга верзија писана у духу све-

титељског култа и мученичке смрти, Орбин је, доследан својој

основној идеји - словинству, приказао кнеза као одлучног и сме-

лог војсковођу.

Пре објављивања Орбиновог Краљевства Словена, српско-тур-

ски сукоб илустрован је у руском сводном летопису из доба Ивана

Грозног. Овај летопис садржи девет слика о Косовској бици у који-

ма се приказују догађаји уочи битке, судар са Турцима и погубље-

ње Лазарево. Тешко је поверовати да је у Русији, епохе Ивана Гро-

зног, била позната косовска легенда у облику који нам је завештао

Орбин. Није тешко одгонетнути где и како су се илустратори оба-

вестили о овим догађајима. Њима је био приступачан путопис ђа-

кона Игњатија, најстарији али у суштини веома штур извештај о

Косовској бици. Они су знали и за животопис деспота Стефана Ла-

заревића од Константина Филозофа. Није извесно да су илустрато-

ри користили још какав спис или можда предање о Косовском боју.

Међутим, одељак Константиновог дела о кнезу Лазару, нема сум-

ње, послужио им је као извор за сцену усековања. Овај мотив, на

коме су толико настојали аутори култних дела, све до средине XVI

века није имао одјека у сликарству.

Занимљиво је да су сцене усековања приказане у страним и то

световним изворима.37

Тек век касније братство манастира Хилан-

дара настојало је да оживи култ кнеза светитеља и мученика. Култ

мученика не огледа се толико у иконографском решењу колико у

избору лика са којим је кнез приказан на хиландарској икони. Поп

Данило је око 1667. године насликао кнеза са Георгием Новим,

златаром из Кратова, кога су Турци 1615. године спалили у Софи-

ји. На истој икони, дакле, нашли су се заједно ликови чије поре-

кло, друштвени положај, па ни дан годишњег помена нису били

истоветни. Спајала их је само истоветна судбина страдалника.38

Након велике сеобе Срба, кнез Лазар се први пут јавља као ке-

фалофор и хаџија. Од тада је српски кнез често приказиван како

држи одрубљену главу. Од историјских личности наше прошлости

у чувеној Стематографији, историјском приручнику XVII века,

тако се приказивао још само Јован Владимир. Користећи предно-

сти графике, одбегло братство Раванице, а затим Српска црква у

целини, успешно су ширили култ косовског мученика. Усамљено

35

36

А. Шмаус, Курипешићев извештај о косовском боју, Прилози КЈИФ 18 (1938) 509-518. М. Орбин, Краљевство Словена, 101.

37

38 Н. Љубинковић, Косовска легенда у рускам летописном своду, 5-22. С. Петковић, Култ кнеза Лазара, 90-101.


Поводом пет

векова Косовске

битке установљен

је орден кнеза

Лазара. Израда

идејне скице

поверенаје

Михаилу Валтровићу

делује кнежев парадни портрет из 1773. године у којем ореол, је-

дини светитељски знак, одудара од лика и раскошне позадине коју

је уметник изабрао. Ипак, запис испод парадног портрета подсећа

на Лазареву мученичку кончину и целе мошти које се до данас чу-

вају у манастиру Врднику.39

На зиду трпезарије овог манастира

Амврозије Јанковић довршио је 1776. живопис Косовски бој. Иако

је израђен о трошку Давида Рацковића, грађанина Новог Сада, жи-

вопис је свакако поручило братство Врдника. Ово наглашавамо,

јер је композиција израз нове идејне и политичке оријентације.

Јанковићево дело, на које су српски ходочасници били нарочито

поносни, уништиле су за време Првог светског рата аустроугарске

власти. Срећом, Иван Кукуљевић-Сакцински преписао је и обја-

вио цео текст испод живописа. Према овом натпису, уметник је

Косовски бој приказао на седам упоредних сцена:

1. Распра о неверству између Милоша и Вука на кнежевој вечери

2. Испуњавање Милошевог завета и смрт цара Мурата

39 Д. Давидов, Српска графика, 303, сл. 121; Д. Медаковић, Путеви српског баро-ка, 286.

Српски кнез и његова породица. Литографија којује око 1870. го-

дине израдио А. Стефановић на основу предања. Међу мушким

члановима породице налази се и косовски јунак Милош Обилић. На

слици је и Вук Бранковић. Стефановић је изоставио Вука Ла-

заревића коме би одговарало место леео од старијег брата

Стефана

3. Борба Милоша и Ивана са Турцима

4. Милош лишен коња на копљу скакаше

5. Издаја Вука

6. Усековање кнеза Лазара, Милоша и осталих војвода

7. Пренос кнежевих моштију.

Текст натписа уверава нас да је Милош Обилић био средишња

фигура композиције Амврозија Јанковића.40

40 I. Кики1јеУ1с 5акстз1и, ИсиЗрт $гес1пјо\јест / поуоујекг па сгкуаћ, јаутћ гргпШ-

тк з%гас1а!1 Ш. и НтсНзкој /' 51тотј1, 2а§геђ 1891, 319-320; М. Коларић, „Бој

на Косову" Амвросија Јанковића, Зборник радова НМ 3 (1962) 233-236; П. Ва-

сић, „Косовски бој" Амвросија Јанковића, Добабарока, Београд 1971, 10-14.


Легенда, саткана од подвига и за подвиге, неодољивом снагом

усељавала се у манастир, одакле се раније упорно ширио култ ко-

совског мученика. Братство које је успешно наставило рад старе

кнежеве задужбине свесно је, рекло би се са одушевљењем, иако

мимо канонских узуса, прихватило ову легенду. Врдничани, при-

родно, нису одустали од светитељског култа - последње две сцене

композиције Амврозија Јанковића посвећене су усековању и пре-

носу кнежевих моштију - али су се свесно помирили са знатно

скромнијим местом „ктитора" чије су мошти чували. Врдничани

су схватили да је кнежева улога страдалника, за коју су се залагали

и они и њихови претходници, постала преуска. Његову популар-

ност, уосталом, подстицала је и легенда о сукобу са Турцима. Али

само у том светлу не тумачимо лаичку интерпретацију Косовског

боја у манастиру Врднику. У време када је нада у скори почетак

ослободилачког рата постала извесна, косовски јунак засенио је

косовског мученика. Стога се и братство нове Раванице, иако у по-

себној обавези према „ктитору", прилагодило новом добу. Оно не

само што је следило већ је и поспешивало врење које је претходи-

ло великом заокрету — српској револуцији.

Живопис Амврозија Јанковића у Врднику приказао је садржин-

ски богатије предање од оног које нам је забележио Мавро Орбин.

Уметник је на зид пренео новију традицију, насталу после 1601. го-

дине када је објављено Краљевство Словена.

После Мавра Орбина косовско предање даље се разрађивало у

Причи о боју косовском*1 и Троношком родослову. У ствари, у овим

списима завршни облик косовског предања, које је сачувано код Ор-

бина, допуњује се новим детаљима и неисторијским, легендарним

ликовима. Милошев подвиг у средишту је пажње ових списа, али се

ни кнежево витешко иступање не запоставља. Као војсковођа, Лазар

није изгубио присебност ни у најтежим тренуцима када је сазнао за

„издају" најхрабријих ратника Милоша Обилића, Ивана Косанчића

и Милана Топличанина. Пошто је ратничком беседом укрепио срца

војника, кнез, први пред свима навали на Турке тако силно да за ма-

ло све Турке опгера назад, до царева шатора. Српски војсковођа је

три пута губио коња, а од мача и копља задобио је шеснаест рана

као што се и данас види. Турци су га живог ухватили пошто је са

коњем пао у ров. По султановој заповести, Лазару одсекоше главу

свету.*2 Само кнежев крај упућује на тон култних списа. Све оно

што претходи усековању ни најмање не подсећа на страдалаштво.

Како се косовска легенда развијала, у њој је косовски јунак, звао се

он Милош или Лазар, све више потискивао косовског мученика.

***

Упоредо са развитком косовске легенде и срастањем њених

основних мотива, постепено се стварао својеврстан родослов глав-

них ликова ове легенде. Предање је главне ликове легенде ородило

и повезало у породичну задругу патријархалног типа. Као што се

стварним учесницима видовданског сукоба придодају легендарни

ликови, тако се на истинске сродничке односе надовезује леген-

дарни родослов, измишљена лоза. Све је почело повезивањем Ла-

заревића са светородном династијом Немањића, преко Милице,

жене кнеза Лазара. Код старијих спиоатеља осећа се тежња да Ла-

зара прикажу као усвојеног сина првог српског цара. Лазара, који

је млад дошао на двор, Стефан Душан је прихватио као сина и дао

му своју сродницу за жену. Једном млађем летописцу ова веза није

се учинила довољно чврста, те је српског кнеза прогласио за ван-

брачног сина Стефана Душана. Ништа му није сметала кнежева

канонизација. Родослов Лазаревића, међутим, није постао састав-

ни део косовске легенде, нити косовско предање показује интерес

за мушке потомке кнеза Лазара. Основни циљ новог родослова ни-

је повезивање кнеза Лазара са династијом Немањића, већ повези-

вање ликова косовске легенде са српским кнезом.

Занимљиво је да се и овај детаљ косовског предања делимично

заснива на истини. Вук Бранковић је заиста био ожењен Маром,

ћерком кнеза Лазара. Ово је из неког поузданог извора забележио

41 81. Моуакстс, НагоАпарге&апја о Воји козоузкот, $1агте 10 (1878) 177—200.

42 П. Шафарик, Родословие сербское, Гласник ДСС 5 (1853) 82-90.


Мавро Орбин. Али, према Орбиновом Краљевству Словена, и Ми-

лош Кобилић је био зет кнеза Лазара. Српски кнез је Милошу дао

кћер Вукосаву. Сродничка веза кнеза Лазара и косовског јунака

плод је маште, а Орбин је, као и толико пута пре тога и после тога,

слепо поверовао предању. Вукосава није историјска личност. До-

душе, према Причи о боју косовском, Милош је био ожењен кне-

жевом ћерком Јелом, за коју се зна да је била удата за Ђурђа Стра-

цимировића Балшића а касније за Сандаља Хранића.43

Прича о боју косовском, настала један век после Краљевства

Словена, знатно је проширила родослов косовских ликова. Милош и

Вук остали су зетови кнеза Лазара, само што се, за разлику од Кра-

љевства Словена, више не појављују иста имена њихових жена. Је-

ла је била удата за Милоша а Мара, наречена Видосава, за Вука. Ро-

дослов се даље разрађује. Према Причи, цар Стефан Душан дао је

Лазару своју сродницу госпођу Мшицу, кћер Југа Богдановића,44 оца

девет Југовића. Овом породичном кругу блиски су Милан Топлича-

нин и Иван Косанчић, побратими косовског јунака. Милана, сем то-

га, српски кнез назива кумом. Но, и без Милошевих побратима, то

је довољно широка породица у којој су већина имена историјски не-

потврђене личности. Главни јунаци косовске легенде поистовећени

су са најугаеднијим члановима сеоске патријархалне задруге у којој

породичну хармонију и идилу сеоског живота нарушавају женска

говоркања. У овом случају то су кнежеве кћери. Типичан мотив пре-

узет је из стварног живота патријархалног друштва. Кнез је прика-

зан као старешина породичне задруге, коме се као најстаријем му-

шком члану одаје дужно поштовање, иако му се понешто отело из

руку, иако више није у стању да успешно води многобројну чељад.

ПРИЛОЗИ

43

44 М. Пурковић, Кћери кнеза Лазара, 73-104. Ст. Новаковић, Народна предања о боју косовском, 186.

Прилог бр. 1

Хиландарски монах Доментијан саставио је средином XIII века Животопис

св. Саве и Животопис Стефана Немање. Ослања се на раније хагиографске

списе. О канонизацији Симеона Немање писао је на основу светогорске тра-

диције. За доба оснивача Српске државе извор је другог реда, али сам обред

канонизације верно преноси.

Сви преподобни и праведни оци, свети сабор пресвете Богоро-

дице Светогорске, видевши славу Божју и чудеса светога, који Бог

створи са њиме, написаше га у ред светих великих преподобних

отаца још и чудотвораца, и поклонише му се као и свима светима и

Богом прослављеноме на небу и на земљи. И свршивши свету бо-

жанствену литургију, сатворише празник светоме Симеону, новоме

мироточцу, и приложише га ка светоме Симеону Богопримцу, да

им се празнује заједнички празник у један дан. И благословише

богоноснога оца нашега кир Саву да му напише каноне и стихире

и чудотворења његова, а он написа колико је могуће, и опет благо-

слови нас ученике своје истим благословом.

Доментијан, Животи св. Саве и св. Симеона, прев. Л. Мирковића, Београд

1938, 88-89.

266 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ПРИЛОЗИ 267

Прилог бр. 2 Прилог бр. 3

Пошто је са кнезом Лазаром и уз угарску помоћ расуо жупана Николу Алто-

мановића, босански бан Твртко намеравао је да се прогласи за краља Срба и

Босне. За овај чин припремао је своје савременике преко родослова који ис-

тичу сродство Котроманића и Немањића. У родословима се босански владар

спомиње са титулом бана, што значи да су ови списи настали пре 1377, када

се Твртко прогласио за краља, а свакако после 1375, када је расут жупан Ни-

кола.

А Стефан краљ, брат Милутина краља, Уроша другога, који

Срем држаше, са својом супружницом Каталином, ћерком угар-

ског краља Владислава, роди Урошица и Јелисавету. И Јелисавета

роди три сина: Стефана босанског бана, Иносава и Владисава. И

Владисав роди Твртка бана и Вукића.

Љ. Стојановић, Родослови илетописи, 36-38.

Твртко I Котроманић рано је почео да следи владарску идеологију Немањића.

Део српских земаља је наследио а део освојио од жупана Николе Алтомано-

вића и браће Балшића. Освајајући српске крајеве, Твртко је истицао своје

сродство са светородном династијом. На Митровдан 1377. године, по право-

славном обреду, крунисао се двоструким венцем за краља Срба, Босне, По-

морја и западних страна. Твртко, дакле, не узима титулу коју су носили Сте-

фан Душан и његов син Урош већ се враћа ранијем краљевском достојанству.

Али сви су изгледи да стару круну Немањића није добио. Она није истоветна

са сугубим — двоструким венцем. Владарску идеологију краља Срба и Босне

вешто је разрадио логотет Владоје кога је Твртко довео из Србије.

Такође и мени, својему рабу, за милост својега божанства даро-

ва процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме

двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од ис-

прва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је господ

бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе срп-

ске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствова-

ли и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародите-

ља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И

идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља

мојих. И тамо отишавши венчан бих богом дарованим венцем на

краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благо-

верни и богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Помо-

рију и Западним странама. И потом почех с богом краљевати и

управљати престолом Српске земље, желећи све што је пало скупа

подигнути и што је разорено укрепити. И кад сам дошао у земље

поморске, ту сам пришао пред славни и добронарочити град Ду-

бровник. И ту изиђоше пред краљевство ми свепоштена властела

дубровачка са сваком славом и чашћу. И поменуше краљевство ми


о својим законима и уговорима и повељама, које су имали с праро-

дитељима краљевства ми, с господом босанском... И потом поме-

нуше мојему краљевству више речена властела дубровачка о уго-

ворима и законима и повељама, које је имао град Дубровник с го-

сподом српском и рашком.


Зборник житија српских владара и црквених великодостојника завршава се

са три кратка описа прва три патријарха, односно црквенополитичких прили-

ка у српским земљама од 1338. до 1375. Ови првенствено историјски тексто-

ви придружени су хагиографским делима. У нешто скраћеном обиму доноси-

мо текст о патријарху Сави.

В. 8р. Кж1ој1б1с, а, 107.

Овака је повест о цару Стефану. Муж велик и силан у крепости

и у премудрости најсилнији, примивши Богом дану власт, распро-

страни се ка истоку и западу и северу и југу, заузе не мало градове

и крајеве грчке. Ухвати се и он у замку од опћега непријатеља, уз-

виси се срцем, и оставивши прародитељску власт краљевства, за-

желевши царско достојанство, венча се на царство. И после овога

остави од прародитеља и светога Саве предано му архиепископ-

ство од патријарха цариградскога, постави себи насиљем патријар-

ха Јоаникија. Затим са саветом овога одагна цариградске митропо-

лите који су по градовима његове области, и настаде не мала беда.

А тадањи патријарх царствујућег града васељенски кир Калист,

посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје. Када је

ово било, покаја се цар, и заиска разрешење за ово зло, и није мо-

гао наћи ради достојанства и градова. И после овога разреши се од

овога живота и предаде се гробу, оставивши ову злобу непогребе-

ну.

После овога прими царство његов син Урош, благоденствовав-

ши дочека велику беду од своје властеле, и мало година царствова,

и он се престави од овога живота, не учинивши ништа о напред ре-

ченој злоби.

Царство његово узе један део кнез Лазар, а други део Вукашин,

који дрзнувши се на краљевство, ништа се није бринуо о проклет-


ству светога Саве. А грчке крајеве и градове узе Угљеша. И после

овога, сакупивши се изиђоше у Македонију, и од Турака бише

убијени, и тако скончаше.

А најчаснији старац кир Исаија, видевши ово неразрешено зло

... дође ка кнезу Лазару и исприча му о ствари. А кнез Лазар ... по-

сла старца Исаију ка патријарху српском Сави, и дошавши једва га

умоли за ово разрешење. А он се преклони и замоли старца Исаију

да пође у Цариград, да затражи разрешење о овом. А он покорив-

ши се овоме да пође, и дошавши ка кнезу, узе од њега довољно

што је на потребу, и тако пође на пут. А узе са собом часнога у вр-

линама прота Свете Горе кир Теофана, и два његова ученика Сил-

вестра и Нифона, са овима и Никодима тумача речи, и целом сабо-

ру објавише, старој царици кир Јелисавети, и свој властели. Затим

ушавши у Свету Гору, и одатле укрцавши се у лађу, стиже у цар-

ствујући град, примивши страх и многе беде, а тада је царевао Ка-

лојан Палеолог и син његов кир Манојло, а био је патријарх кир

Филотеј, муж пун врлине и премудар. Затим се сазнало за долазак

старца Исаије и за узрок, ради кога дође. И прими га патријарх и

цео сабор, као што је лепо, са многом чашћу. Затим савет учинив-

пш о овом, опростише од пређашњег запрећења и одлучења цара и

патријарха и све живе и умрле и примише све архијереје и јереје у

заједницу и саслужење. А догоди се овде нешто боље за ове који

су дошли, а нарочито за кир Исаију, јер веома бјеше вазљубљен па-

тријарху. Ради тога дароваше да Срби немају више архиепископа,

но самовласна патријарха и никим овладана, давши једину запо-

вест о овом, да ако се Срби укрепе, и опет заузму грчке крајеве, да

не измене митрополите и њихово спомињање, т.ј. патријархово,

као што заповедају и саборна правила. Када је ово било, написаше

за потврду синђелију, и отпустише га са љубављу и чашћу. И (по-

слаше) с њима ради бољега извешћа два изабрана човека међу све-

штеноиноцима кир Матеја и кир Мојсеја, који дошавши у Призрен

као од лица патријархова, и ушавши у цркву служише и причести-

ше се са светитељем и српским свештеницима пређе одлученима.

У то време престави се Сава патријарх, који је пребивао на пре-

столу светога Саве двадесет година и пет месеци, и сконча месеца

априла 29 дана на антипасху, у трећи час дана.

А ови дошавши из Цариграда, опростише цара Стефана,

Јоаникија патријарха и Саву патријарха и цара Уроша, и све мале и

велике, јер се сјединише удови ка глави, и црква опет доби своје

благољепије.

Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских, прев. Л. Мир-ковић, Београд 1935,289-291.



Спово о кнезу Лазару, патријарх Данило III написао је током последње деце-

није XIV века. Спис је значајан извор не само за канонизацију и култ кнеза

Лазара већ и за почетак косовске легенде. Према Слову о кнезу Лазару, Ко-

совска битка је престала пошто су обе стране изнемогле.

О блаженом и увек помињаном кнезу Лазару, и оним право-

славнима који с њим беху убијени од нечастивих Агарена, и сећа-

ње на његов частан живот, и о страдању његову, и о преносу мо-

штију слово...

Овом пређереченом кнезу Лазару би родитељ велики слуга ца-

рев Прибац, који великом овом цару Стефану приблиз биваше

усрдношћу и љубављу, телесним узрастом и врлим навикама, тако

да су обојица као један изгледали, или, тако рећи, везани беху љу-

бављу као да су једна душа у два тела.

А велики кнез Лазар из детињства бејаше много у свим благим

делима украшен, и у свим врлинама показиваше се племенит, веле-

уман, кротак и мужеван. Видевши ово велики Стефан цар — да је

младић одличнији од свих у свим изврсним лепотама - беше зачу-

ђен и удивљен, и много мишљаше о томе шта ће овај младић по-

стати, и предвиде богоданим разумом својим. И како је овај из да-

на у дан благим особинама напредовао, додавајући му љубав на

љубав, цар рече једном читавом већу, сановницима и велможама,

који беху око њега: „Знајте, ви силни и сановници, да ће овај мла-

дић после нас нешто велико бити и да ће господствовати земљама

српским". И овога као приснога сина свога имајући, од царских

ствари не одвајаше, и често га благим начином поучаваше, и близу

себе као душу с телом имаше, па му заручи блиску сродницу своју,

као кћер, која происходи од корена њиховог, великога кнеза Вратка

кћер, и украси га чином великим ставилачким, и земље му доста

одели, и богатством и славом обасу, и све што се замислити може

учини ...

А благочастиви и велехвални кнез Лазар, видевши свирепу на-

језду овог дрског и охолог, најпре Бога из дубине срца у помоћ

призвавши ... посла по благородне своје, и велможе, и војводе. И

ратнике, велике и мале, призвавши себи, рече им о безбројној ино-

племеној најезди. И кад настаде мук, тихим и слатким гпасом гово-

раше свима да чују:

„Ви, о друзи и браћо, велможе и благородни, војводе, велики и

мали, сами сте сведоци и очевидци колика нам блага Бог у животу

овом дарова, и не услиши нас ничега што је у свету овом красно и

слатко, славе и богатства, и свега што је људима потребно, него

чак умножи. Па ако нам се нешто тужно и болно догоди, не будимо

незахвални и неблагодарни Богу, него ако нам се мач, или рана,

или тама смрти догоди, примамо слатко, Христа и среће отачаства

нашега ради. Јер боља нам је смрт у подвигу, него ли живот у сра-

моти, боље нам је у борби смрт од мача примити, неголи плећа не-

пријатељима нашим подати. Много поживесмо у миру, сада се по-

трудимо да за кратко време подвиг страдалнички примимо, да би-

смо вечно на небесима поживели. Назовимо се војницима Христо-

вим, страдалницима побожности, упишимо се у књиге живота, не

поштедимо телеса наша у борењу, да бисмо од подвижника светле

венце примили, јер болови рађају славу, а напори добављају по-

кој!"

То и друго исприча својима, наоружавајући их тако речима и

чинећи их страдалницима у подвигу.

А велехвални, и мужаствени, и благородни, које роди и одгаји

српска земља, као прекрасне изданке и одабранике Ливана, овако

слатком и прељубазном господину своме одговараху:

„Ми, господине наш, откад општом природом од оца и мајке ро-

ђени бисмо, Бога и тебе познадосмо. Бог нас подиже, а ти васпита,

као чеда своја отхрани, и као синове дарова, и као браћу изљуби, и

као другове почасти; славе и богатства, а и свих красота овога све-

та које напретка имају — свега учесници и примаоци бисмо; и весе-

ља и радости, такође и војевања, хране и насладе богатих трпеза,


љубави и части - све обилно од тебе примисмо, те нам је нужно и

часно за тебе и за отачаство умрети. Нећемо поштедити себе, зна-

јући да и по овоме имамо отићи и с прахом помешати се. Умреће-

мо да увек живи будемо. Принећемо себе Богу као живу жртву, не

као пређе маловременим и варљивим гошћењем за наслађење на-

ше, него у подвигу, крвљу својом; нећемо поштедети живот наш,

да живописан узор потом другима будемо; нећемо се убојати стра-

ха који на нас дође, ни од стремљења нечастивих душмана који на

нас налећу, јер ако бисмо на страх и пролазност мислили, не би-

смо се удостојили блаженства, ако бисмо на којегод сујетно заблу-

ђење помишљали, не би било никаквих часних подвига. Ми ћемо

се са Исмаилћанима борити. Па ако ће и мач главу, и копље ребро,

и смрт живот узети, ми ћемо се са душманима борити. Ми ћемо, о

садрузи и савојници, узети бреме пређашњих војника, који су би-

ли при Христу, да Христом прославимо се. Ми смо налик на једно

људско биће и гроб нек нам један буде, и једно поље пут нашу са

костима нека узме, да би нас едемска села у сјају дочекала."

Тако један другог побуђујући и потстичући, божанствених и

пречистих тајни сви заједно причестише се ...

Опет да се вратимо на битку. Кад обе стране изнемогоше и бит-

ка престаде, и безбројно мноштво обејих побијено беше, тојест

Срба и непријатеља, и по Косову пољу лежаше, вишеречени Амо-

рат прими рану мачем у срце и тешко душу своју испусти. А до-

бропобедни, и божанствене љубави такмац, нови мученик, кнез

Лазар, по образу мачем посечен, блажени крај прими. Његово ча-

сно тело узеше хришћани од оближњег града, званог Приштина, и

пренесоше у божанствену цркву Вазнесења Христова и часно по-

ложише.

А сада приђимо и хваљеног и увекпомињаног, блаженог и новог

Христовог страдалца, кнеза Лазара, похвалним и дворсним венци-

ма почастимо, и сажитељницу његову, јер лепо је и праведно и до-

стојно и ову похвалити ...

Потом се узимају часне мошти његове и носе се на уречено ме-

сто. А благочастива и хвале достојна кнегиња Милица, са прељу-

базним синовима својим, и са свима благороднима у сретање иза-

шавши, и приближивши се моштима новомученика, на њих павши

загрли их и би у заносу, и би као полумртва, и као из сна дубока

дошавши себи, великим јауком плакајући вапајаше.

Д. Павловић - Р. Маршшмшћ, Њ наше књижевности феудалног доба, Сараје-во 19592,150,151,152,153,154.



Јелена, кћи кесара Војихне и жена деспота Јована Угљеше, после Маричке

битке нашла је уточиште на двору кнеза Лазара. Рано је изгубила сина

јединца коме је посветила један запис. Замонашила се после погибије мужа и

девера. У монаштву је названа Јефимија. „Песникиња бола и туге" надахнуто

је саставила Похвалу кнезу Лазару, коју је затим позлаћеном жицом извезла

на црвеној свили као покров моштима косовског мученика.

У лепотама овог света васпитао се јеси од младости своје, о но-

ви мучениче, кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међ свом го-

сподом земаљском крепка и славна показа те.

Господствовао јеси земљом отачаства ти и у свим добрима уз-

веселио јеси уручене ти хришћане.

И мужаственим срцем и жудњом благочашћа изашао јеси на

змаја и противника божанствених цркава, расудив да неће трпети

срце твоје гледајући хришћане отачаства ти покорене од Исмаил-

ћана; ако ли тога не получиш, оставити трошну висину земног го-

сподства и обагрити се крвљу својом и сјединити се с војницима

небеског цара.

Тиме обе жеље получио јеси: и змаја убио јеси, и мучења венац

примио јеси од Бога.

Сада у заборав не остави вазљубљена ти чеда, која сирота оста-

вио јеси преласком својим, јер кад ти отпочину у небесним весе-

љима вечним, многе туге и бољке обузеше вазљубљена ти чеда и у

многим тугама живот проводе, јер њима владају Исмаилћани, и

требамо сви помоћи твоје.

Зато, молим те, моли се општем Владици за вазљубљена ти че-

да и за све који са вером и љубављу им служе, јер јадима многим

спутана су вазљубљена ти чеда, јер неки који једу хлеб њихов по-

дигоше на њих буну велику, и твоја добра у заборав поставише, о

мучениче.

Но, ако и прешао јеси од живота овога, туге и бољке чеда тво-

јих знаш, и као мученик смелост имаш ка Господу.

Преклони колено ка Владици који те је овенчао, проси да мно-

голетан, у добрима, живот вазљубљена ти чеда проводе богоугод-

но, проси да православна вера хришћанска неоскудно стоји у ота-

частвију ти, проси победитеља Бога победу да пода вазљубљеним

ти чедима, Стефану и Вуку, над невидљивим и видљивим неприја-

тељима, јер помоћ ако примимо с Богом, теби похвалу и благода-

рење даћемо.

Сабери због својих сабеседника, светих мученика, и са свима

помоли се Богу који те је прославио; извести Ђорђа, покрени Ди-

митрија, убеди Теодора, узми Меркурија и Прокопија, и четрдесет

мученика севастијских не остави, у њиховом мучењу војују чеда

твоја вазљубљена, кнез Стефан и Вук; проси да им се пода од Бога

помоћи; дођи, дакле, на помоћ нашу, ма где да јеси.

На моја, пак, мала приношења призри и за многа сматрај њих,

јер не по достојању похвалу теби принесох, но по сили малога ми

разума, зато и малу награду чекам.

Но не тако ти, о мили мој господине и свети мучениче, малопо-

датљив био јеси у трошним и маловечним - колико више у непро-

лазним великим, која примио јеси од Бога - јер телесну туђинку

мене у туђим хранио јеси изобилно. А сада двоструко просим, да

нахраниш ме и да утишаш буру љуту душе и тела мога.

Јефимија усрдно приноси ово теби, Свети!

Д. Павловић - Р. Маринковић, Из наше књижевности феудалног доба, Сараје-во 19592, 145-147.



Натпис на мраморном стубу на Косову није сачуван на каменом споменику

већ у једном рукопису с краја XVI века. Ипак, изгледа да је стуб са натписом

заиста подигнут на Косову. О томе сведочи Константин Михаиловић из

Островице. Уочена је сличност овог текст са античким натписом на Маратон-

ском пољу. Аутор натписа на мраморном стубу на Косову није са сигурношћу

утврђен, али се помишља на деспота Стефана Лазаревића.

Ове речи написане беху на стубу мраморну на Косову: О, човече,

који српском земљом ступаш, дошљак ли си или ов-дашњи, ко ли

си, што ли си, када дођеш на поље ово, које се зове Косово, и по

свему угледаш пуно костију мртвих, а са њима каме-но биће, мене

са знаком крста, по средини видиш како усправно стојим, не

прођи и не презри као нешто залудно и ништавно, но, молим те,

приђи и приближи се к мени, о љубљени, и размотри ре-чи које ти

приносим, и разумећеш кога узрока ради, и како, и за-што стојим

ја овде, јер, истину ти кажем, не мање од живога бића, сву

суштину ћу ти рећи онога што се догоди.

Овде некада велики самодржац, чудо земаљско и рига српски,

који се звао Лазар, - кнез велики, благочашћа непоколебими стуб,

богоразумља пучина и мудрости дубина, огњени ум, странцима за-

штитник, хранилац гладнима и ништим помиловање, тужнима уте-

шитељ, који љуби све што Христос хоће, — ка овоме, дакле, својим

извољењем самога себе, па и све своје безбројно мноштво које је

под руком његовом, - мужеве добре, мужеве храбре, мужеве

уистину у речи и делу, који као звезде светле сијају се, који су, као

земља цвећем ишараним, одевени златом и камењем драгим укра-

шени, и веома многих коња изабраних и златоседланих сведивни и

красни јахачи, - њих свеплемените и славне, као неки добри па-

стир и вођ јагањце разумне, мудро приведе да у Христу заврше до-

бро и страдања венац приме, вишње славе учесници да буду.

И тако, много безбројно мноштво, заједно са добрим и великим

господином, храбре душе и вером тврди, као на ложницу красну и

многомирисно јестиво на непријатеље устремише се, и змаја зга-

зише, и умртвише звера дивљег и великог противника и неситога

ада прождрљивца, то јест Амурата, и сина његова, аспидино чедо

и гујино, штене лавово и василисково, а са њима и других не мало.

О, чуда Божјих судова! Ухваћен би храбри страдалац рукама беза-

коним агарјанским, и крај страдању добро сам прими, и мученик

Христов постаде велики кнез Лазар, и не посече га ко други, о љу-

бимци, но сама рука убице онога, сина Амуратова.

И све ово речено догоди се у лето 6897 (1389), индикта 12, ме-сеца јунија, 15 дан, у уторак, а час је био или шести или седми, не знам, Бог зна.

Д. Павловић - Р. Маринковић, Из наше књижевности феудапног доба Сараје-во 19592, 381-383.


Прилог бр. 8 ова постаде супруга великога кнеза Лазара и роди три сина: т.ј. ве-

ликоименитог овога деспота Стефана, и Вука и Добровоја.

Према кратком родослову који је у своје дело Живот деспота Стефана Ла-

заревића унео Константин Филозоф, Немањићи потичу од цара Константина

Великог. Кнез Лазар везује се за Немањиће, преко Милице, ћерке кнеза Врат-

ка, потомка Немањиног сина Вукана.

ГЕНЕАЛОГИЈА НЕМАЊИЋА

15. Велики Конста роди три сина: Константина, Константија и

Консту и кћер Константију, коју велики Константин даде Ликинију

за жену, коме грчки део царства одели, јер слушаше о мучитељ-

ском рушењу и чињаше непријатељства. А овај Ликиније беше

далматијски господин, родом Србин, и роди од Константије сина

Бела-Уроша, а Бела-Урош роди Техомила, а Техомил роди светога

Симеона, а свети Симеон роди са супружницом три сина: Стефана

првовенчанога краља и Вукана великога кнеза и Растка, после на-

реченога Саву, првога архиепископа српскога. Овај венча брата

свога Стефана на краљевство. А Стефан краљ роди 4 сина: Радо-

слава, Владислава, Стефана и Предислава. И Стефан дакле би на-

речен Урош, по своме прадеду, и то је: рапави краљ. А овај роди

два сина: Стефана и Милутина, бањскога краља. Милутин роди

Константина и Стефана Дечанскога. А Дечански роди два сина:

Душмана и Душана. А овај Душан преступи наредбе (границе)

отаца својих и постави се самовласно цар. И роди сина Уроша, и

Урош не имаде деце, и остаде та лоза без успомене.

16. А друга глава родослова (је ова). Вукан, други син светога

Симеона, а брат св. Саве, велики кнез, роди сина жупана Дмитра, а

у светом иночком образу Давид. Овај Давид роди Вратислава кне-

за. А Вратислав роди кнеза Вратка. А Вратко роди кћер Милицу. А

ПОВЕСТ О КНЕЗУ ЛАЗАРУ

17. Овде треба почети свима слатку и за слушање милу повест.

Овде рађа та земља достојан плод себи, којим се много времена

поносила и не само као господином, но као милим оцем и храбрим

другом, мудрим и по свему најкроткијим. Пошто је била та земља

као пуста и као исушена чекаше да се напоји водом, и измењена

многим гресима, удостојава се много, најбољег наследства.

Ово је онај велики и славни Лазар, коме је име као и сину њего-

ву. Јер он не беше у једном за похвалу, а другом оскудан, нити се у

овом истицао, а да се у оном побеђиваше, но у свему диван бива-

ше, а да све остало оставим, јер је већина од онога што ћу ја рећи

свима позната.

18. Да не буде више разлике цркава од сада, а тако је било пре,

мислим од дана цара Стефана, званога Душане, и српска црква

оцепи се од саборне цркве и тонула је у зло, као што се много пута

од мале искре разгори велики огањ. А друго исмаиљћански род,

који се на нас изливаше као неки скакавци, једне су одводили, дру-

ге заробљавали, друге пленили, друге клали, као огањ ломећи и

све сатирући, где год се налажаху и увек се наметаху, и ишли су да

оно што је остало поједу и немилостиво погубе. И безнадежан је

био изглед да се ово измени за нас који грешимо и који се не обра-

ћамо ка јединоме који мења све. Прва брига њему (Лазару) беше,

да је тачно оно што се тиче неба, (брига) за црквени мир и устрој-

ство, јер виде њезино (т.ј. црквено) расцепљење и да је ствар не-

згодна. Као велики мудрац, узима славу у самим стварима и где је

потребан несавладив подвиг, сам узима ствар у руке, а где је по-

требно домишљати се, није пренебрегао ни једну ствар и одмах

устроји да обе сестре (цркве) буду другарице себи, које су већ мно-

го времена раздвојене једна од друге плакале. Има ли што веће код

владара на земљи или шта је Богу угодније?

19. Када је ово добро утврдио, прелази на друге ствари, где год је

видео ма које врсте градове и области и обитељи и цркве благоча-


стивих, где су Једне огњем попаљене, а друге порушене, и многа

убиства и реке крви које су текле, и друго томе слично. Јер одавно

је већ грчка држава (грчка војска) опадала, а Исмаиљћани су се

умножавали и разлили тако, да су допрли чак и у западне крајеве, а

имали су са собом и Персе ...

А када је умро и Оркан, подиже се најмлађи син Орканов, звани

Амурат, и покори врло многе крајеве на западу. Најпосле се поди-

же на благочастивога кнеза Лазара. Овај није трпео да више чека и

да пренебрегне своје удове, а уз то још Христове, да се секу и ки-

дају, но (одлучи) или да уклони стид њихов од свију, или сам да

умре и још да посведочи мучењем. Обузет оваквим мислима, уста-

не он и пође на Исмаиљћане, и сукоб је био на месту званом Косо-

во овако. Међу војницима који су се борили пред (војском), беше

неко веома благородан (Милош), кога облагаше завидљивци своме

господину и осумњичише као неверна. А овај да покаже верност, а

уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме вели-

ком начелнику као да је пребеглица, и њему пут отворише. А када

је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и

страшнога самодршца. А ту и сам паде од њих. У први мах одоле-

вали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за

избављање. Стога и син тога цара ојача опет у тој самој бици и по-

беди, јер је Бог тако допустио, да се и овај велики (т.ј. Лазар) и они

који су с њим увежу венцем мучеништва. Шта је било после ово-

га? Постиже (Лазар) блажену смрт тако што му је глава посечена, а

његови мили другови молили су усрдно да погину пре њега, да не

виде његову смрт.

Ова битка била је године 6897 (1389), месеца јунија 15 (дан). А

он (Лазар) прими мученичку смрт и види се сада као жив у великој

обитељи званој Раваници, коју сам сазда, јавно узет од њих (муче-

ника) и с њима зборује на небесима. А тада, не беше места у целој

тој земљи где се није чуо тужни глас ридања и вапај, који се не мо-

же ни са чиме упоредити ...

20. И он стиже у добростојећа и вечна (места), а да оставимо

(његова) љубочасна здања цркава и манастира, пуштање заробље-

ника, и милостињу, која као из извора излива облик сваке врлине и

извршење заповести.

21. У своме животусазда тврде градове, сазда и звани Круше-

вац, у коме подиже најкраснију цркву великоме првомученику ар-

хиђакону Стефану, ради молитве за увек спомињанога сина свога.

Константин Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића, 56-60.


Прилог бр. 9 Прилог бр. 10

Карловачки, Загребачки и Врхобрезнички родослови истичу сродство босан-

ског владара Твртка I са Немањићима. У наставцима ових родослова, лоза

Лазаревића и Бранковића преко кнегиње Милице везује се за Немањиће. У

сажетом набрајању порекла и порода кнегиње Милице изостављено је име

родоначелника династије Лазаревића.

Син великог жупана Немање Вукан, брат првовенчаног краља

Стефана; овај Вукан, велики кнез, роди сина Дмитра жупана, у мо-

наштву наречени Давид, који сазда цркву светог богојављења по-

ред Лима у месту Бродареву. - Овај пак роди синове и кћери; први

син његов велики кнез Вратко. - Вратко роди Вратислава. - И Вра-

тислав роди синове и кћери; прва кћи кнегиња Милица, у иночком

лику наречена Евгенија монахиња. - Ова роди синове и кћери. Пр-

ви син њен Стефан. И бист Стефан велики кнез, деспот Србљем и

обема странама подунавља господин. И прва кћи њена Мара, се-

стра великог Стефана. Ова роди три сина. Син њен први деспот

Ђурађ.

Од 1456. пушкар и тополивац Јерг из Нирнберга служио је херцега Стјепана

Вукчића Косачу. Вероватно 1460. пао је у турско заробљеништво. Турци су

знали да цене његову занатску вештину. Међутим, он је из Турске пребегао у

Италију, где је ступио у службу папе Сикста IV. У својој хроници Јерг је забе-

лежио део косовске легенде о сукобу два Лазарева зета чија имена не помиње.

Дакле, деспот Лазар имао је два зета који су били стално у не-

слози међу собом. Једном је имао да ратује са Турчином. Тада се

она двојица препираше: сутра ће се видети који је најбољи у бор-

би. У току ноћи један од зетова поручи Турчину да ће му ујутро са

много племића притећи у помоћ. Томе се Турчин веома обрадовао

и ујутро када је стигао и када је требало да му пољуби ногу, тада

исуче свој мач и прободе Турчина. Но како су се они сви борили

међусобно, Турчин остаде победник, деспот Лазар се даде у бег-

ство, али га заробише и убише.

Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 38-39. Превод Зорана Константиновића.



Константин Михаиловић из Островице, заједно са своја два брата, доспео је

у руке Турака када су ови 1455. освојили Ново Брдо. Уведен у ред јаничара,

упознао је обичаје и ратну вештину Османлија. Приликом упада трупа угар-

ског краља Матије Корвина у Босну, прешао је хришћанима. У Пољској је на-

писао Јаничарове успомене или Турска хроника у нади да ће грађа ове књиге

послужити хришћанским владарима и подстаћи их у борбу против Османли-

ја. За нас је посебно занимљиво поглавље посвећено кнезу Лазару и сукобу

на Косову, писано према традицији која је настала у Константиновом родном

крају.

Српска краљевина после краља Уроша (цара Уроша - наша

прим.) претворила се у кнежевину, јер су себи изабрали за госпо-

дара кнеза Лазара, који је имао сестричину краља Уроша по имену

Милицу. И тако су му једни били наклоњени, а други не, као што

се и данас свуда збива не само међу световним људима него и међу

духовним, а где год слоге нема, ту ни на који начин не може бити

добро. Кад чу цар Мурат да је кнез Лазар наследник свога господа-

ра у српској краљевини, скупивши војску крену на српску земљу,

на Косово Поље, а кнез Лазар, не оклевајући, скупивши такође вој-

ску, дође на оно место и утабори се према цару на другој страни на

Смагову крај реке Лаба. И тада је започео у среду (на дан) светога

Вита веома жесток бој и трајао је све до петка.

Господа која су била наклоњена кнезу Лазару борила су се ју-

начки и верно крај њега, али други, гледајући кроз прсте, посма-

трали су битку, а због ове невере и неслоге (и зависти рђавих и не-

ваљалих људи) битка је изгубљена у петак у подне. (И ту је) Ми-

лош Кобила (витез кнеза Лазара) убио цара Мурата. И тада је исто

тако убијен његов син Мустафа (Јакуб - наша прим.), али је други

његов син Бајазит остао на царском престолу. Ту је исто тако ухва-

ћен кнез Лазар близу једне цркве Богородичине, по имену Само-

дрежа, и на томе месту је постављен висок стуб сазидан као знак

хватања кнеза Лазара. А крај њега је био Крајмир, војвода топлич-

ки, и много друге господе је на томе месту побијено. А неверници,

пошто су се нагледали боја, остали су као издајници, што им ка-

сније није добро било, јер после кратког времена, бирајући једног

по једног, цар је све дао поубијати, говорећи: „Кад сте своме го-

сподару били тако неверни у његовој невољи, то исто бисте и ме-

ни учинили". Ту је доведен кнез Лазар и војвода Крајмир пред Ба-

јазита. Цар Мурат, отац његов, као и брат Мустафа, лежали су

обојица на носилима. И тада је рекао Бајазит кнезу Лазару: „Ето

видиш како леже на носилима отац мој и брат мој. Како си се смео

одважити да се њему успротивиш?" Кнез Лазар је ћутао. (Рече)

војвода Крајмир: „Мили кнеже, одговарај цару; јер глава није као

врбово стабло да по други пут израсте". Тада кнез Лазар рече ца-

ру: „Веће је чудо како се отац твој смео одважити да нападне срп-

ску краљевину. А кажем ти, царе Бајазите: да сам то раније знао

што сада очима видим, морао би и ти на трећим носилима лежати.

Али је сам господ бог тако изволео учинити због грехова наших.

Нека буде воља божја". У томе је цар Бајазит наредио да посеку

Лазара, а Крајмир, измоливши то од цара, клекнувши држаше скут

под главом кнеза Лазара да не би на земљу пала. А кад она паде на

скут, приљубивши ову главу уз своју главу, рече: „Заклео сам се

господу богу: где буде глава кнеза Лазара, ту и моја мора лежати".

А онда је и он посечен и обе главе су пале заједно на земљу.

У то време донесе један јаничар главу Милоша Кобилића и ба-

ци је пред цара (поред оних двеју глава) говорећи: „Царе, ово су

главе твојих најстрашнијих непријатеља". Онда су Рашани или Ср-

би који су били крај цара Бајазита измолили тело кнеза Лазара и

однели у један манастир који се зове Раваница и тамо су га сахра-

нили и прогласили за свеца. Победивши, цар Бајазит је остао на

Косову Пољу и на овоме бојишту начини знак онде где је његов

отац убијен: на четири стуба начињен је свод оловом покривен, ко-

ји и данас стоји. А ставивши у мртвачке сандуке свога оца и брата,

посла их у Брусу, где је била њихова сахрана.


И тако се овај несрећни бој завршио због невере злих људи. Цар

Урош и кнез Лазар, два господара који су се верно борили за веру

хришћанску, (за кратко време) од поганика (убијени, са овога све-

та) одоше.


Марко Антоније Пигафета налазио се у пратњи Антуна Вранчића, који је

1567. по налогу Максимилијана II путовао у Истанбул да би преговарао о ми-

ру. О овом посланству остала су многобројна Вранчићева писма и извештаји,

а Пигафета је детаљно описао путовање. Из његовог путописа Шпегапо сН

Магс' АШото Рг^а/е11а, СепШћиото тсепИпо издвајамо одломак о Раваници.

Сви подаци Пигафете нису тачни. Лазар Хребељановић се у овом путопису

спомиње са титулом деспота. Чудна су, на пример, Пигафетина обавештења о

тасту кнеза Лазара. Иначе, запажања су му занимљива, а већина вести из

овог одломка у складу су са оновременим изворима.

Константин Михаиловић, Јаничарове успомене или Турска хроника, изд. и прев.

Ђ. Живановић, Споменик САН 107 (1959) 18-20.

... Тог дана скренули смо с пута да би видели манастир св. Рава-

нице где живе калуђери и где лежи тело блаженог Лазара, деспота

Србије. Показали су нам га, заправо показали су нам само једну

руку, јер кажу да им је због ограничених привилегија забрањено

показивати га целог; стога су нам показали само једну руку, док је

све остало било покривено велом. На једном прсту те руке видели

смо веома леп рубин. Поменута рука и портрет, који је очито рађен

за живота, доказују да је био чврсто грађен и висок човек, са вели-

ком, густом и црном брадом. Манастир је смештен међу планина-

ма и окружен веома високим и дебелим зидинама са само једним

улазом, али је сада готово све порушено. Остаци показују да су по-

стојале и четири јаке куле. Ту је обичавао становати поменути Ла-

зар који је дао саградити овај храм и обезбедио му је добар приход.

Турци га никада нису дирали, штпавише извесни салтани, својим

повластицама, дозволили су калуђерима да могу слободно стано-

вати и живети по своме и по правилима своје вере, сем што нису

смели користити звона, што калуђери понекад ипак чине, али по-

тихо. Обично, уместо звона користе неке дугачке и дебеле греде

које, висећи попречно на другим гредама и даскама и ударајући о


њих, чине велику буку. Црква је у целости прекривена оловом и

одликује се лепом архитектуром. Улазећи кроз лепи портал од из-

рађеног мермера види се, са спољне стране, много лепих слика ко-је

изгледају као да су обновљене, мада не у скорашње време. Уну-тра,

с десне стране, налази се гроб са телом бл. Лазара, а с леве

стране нови портрети Лазара, његових синчића Стефана и Вука,

његове жене Марије и његовог таста, бившег деспота Бугарске ко-

ји се, оставивши деспотовину зету, закалуђерио и у калуђерској

одежди је и насликан. На таваници и на зидовима цркве налазе се

веома лепе и веома вредне слике како светаца, тако и старих грч-

ких капетана. На дну храма, унутар хора, налази се црквена ризни-

ца, а у њој слика Богородице коју је, како они кажу, насликао св.

Лука. Она је тамнокоса и по величини и облику слична је Богоро-

дици из Лорета; тврде да је чудотворка. Видели смо затим њихову

трпезарију и њихов подрум који доказују да не живе калуђерски.

Њихов хлеб су погаче приправљене без квасца које се не пеку у

пећници, већ на ватром загрејаним опекама округлог облика као и

погаче. Због ненараслог и слабо печеног теста, хлеб испада тврд и

не много добар, мада умешен од белог и доброг брашна. Такав

хлеб се једе по читавој Бугарској. Ти калуђери живе од рада соп-

ствених руку.

Р. МаЉстс, РиШапјаро Ва1капзкот ро1ио$1гуи XVI \ека. РМори МагкаАпШпа Рг̂ а/еИе, Ш Лги%р рШо а̂пје АпШпа УгапИса и Сап̂ гаЛ 1567. %осИпе, Кас1 ЈА 100 (1890) 65-168; Ршоргз Магка Р^а/еКе и Сап^гаЈ о<1 %о<1. 1567, 81агте 22 (1890) 68-194.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

ИЗВОРИ

АсШ АЊатае - АсШ еХ <Ир1ота1а гез АЊатае тесНае аеШгз ШивггапНа

1-П, е± и ТћаИосгу, С. Лгесек, Е. 8иШау, Утс1ођопае 1913, 1918.

Анастасијевић Д., Српски архив Лавре атонске - Д. Анастасијевић, Срп-

ски архив Лавре атонске, Споменик СКА 56 (1922) 7—21.

Архиепископ Данило, Животи краљева - Архиепископ Данило, Животи

краљева и архиепископа српских, прев. Л. Мирковића, Београд 1935.

Богишић В., Народно пјесме - В. Богишић, Народне пјесме из старијих,

највише приморских записа, Гласник СУД 10 (1878). Вгаип М.,

„КОЗОУО" — М. Вгаип, „КОЗОУО". 1)/е ЗсМасШ аи/(Јет Ат$е1је1-

<1е т ^еасМсИШсћег ипп ергзсНег (ЈВегНе/егип%, 1^е1р21§ 1937.

Вукомановић А., О кнезу Лазару - А. Вукомановић, О кнезу Лазару, Гла-

сникДСС 11 (1859) 108-119. Се1<лсћ Ј. -1,. ТћаПбсгу, Ђ1р1отШагшт -

Ј. Ое1с1сћ - \.. ТћаИосту, Вгр1о-

тагапит геШхотт гегриШгсае Ка^изтае сит ге%по Нип%апае, Вида-

рез! 1887. Давидов Д., Српска графика — Д. Давидов, Српска

графика XVIII века,

НовиСад 1978. Димитријевић С, Документи — С. Димитријевић,

Документи који се ти-

чу односа између српске цркве и Русије у XVI веку, Споменик СКА 39,

Београд 1903. Циђјс 8., Ивппе — 8. Бји&с, НзНпе о осЈпозајгћ ггтеди

Јигпо%а 51сп>епзЊа I

Ме(аске КериВИке, 1г± ЈА2ЛЈ 1874-1891. М1к1о51сћ Р., МопитепШ

8егШса — Р. МЈИсшсћ, МопитепШ 8егШса зрес-

гапОа ћШопат ЗегМае, Возпае, Ка^изп, Уим1ођопае 1858. МопитепШ

Ка%изта - МопитепШ Ка^изгпа, М8Н8М, 1л1>п геГогта11Опит

1-У, 2а§гађ1ае 1879-1897.

292 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 293

Михаиловић К., Јаничарове успомене - К. Михаиловић, Јаничарове успо-

мене или Турска хроника, изд. и прев. Ђ. Живановић, Споменик СУП,

Београд 1959. Новаковић Ст., Законски споменици — Ст. Новаковић,

Законски споменици

српских држава средњег века, Београд 1912. • >ЈоуакоУ1С 81., ИагоЈпа

ргедапја о Воји козоузкот - 81. Коуакстс, НагоА-

паргедапја о Ђоји козоузкот, 81аппе 10 (1878) 176-200. Новаковић

Ст., Нешто о кнезу Лазару ~ Ст. Новаковић, Нешто о кнезу

Лазару, Гласник СУД 20 (1867) 157-169. Орбин М., Краљевство

Словена — М. Орбин, Краљевство Словена, Бео-

град 1968. Пуцић М., Споменици српски — М. Пуцић, Споменици

српски I—II, Бео-

град 1858-1862.

Руварац И., Повесна слова — И. Руварац, Повесна слова о кнезу Лазару,

деспоту Стефану Бранковићу и кнезу Стефану Штиљановићу, ЛМС

117(1874)108-116. Соловјев А. - В. Мошин, Грчке повеље ~ А. Соловјев

- В. Мошин, Грчке

повеље српских владара, изд. СКА, Београд 1936. Стојановић Л>.,

Записи и натписи - Л>. Стојановић, Стари српски записи

и натписи 1-У1, Београд 1902-1926. Стојановић Л>., Повеље и писма -

Њ. Стојановић, Старе српске повеље и

писма 1-1, 2, Београд, Сремски Карловци 1929, 1934. Стојановић ЈБ.,

Родослови и летописи — ЈБ. Стојановић, Стари српскиро-

дослови и летописи, изд. СКА, књ. XVI, Сремски Карловци 1927.

Тадић Ј., Писма и упутства - Ј. Тадић, Писма и упутства Дубровачке

Републике I, Београд 1935.

Трифуновић Ђ., Слово о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила — Ђ. Трифу-

новић, Слово о светам кнезу Лазару Андотја Рафаила, Зборник историје и

књижевноста САНУ 10 (1976) 147-179 +16. Ћоровић В., Силуан иДанило

//- В. Ћоровић, Сшуан иДанило II српски

писциШ-ХУвека, Глас СКА СХХХУ1-72 (1929) 13-103. Филозоф

Константин, Живот деспота Стефана Лазаревића - Констан-тин

Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића, Старе српске

биографије XV и XVII века, прев. Л. Мирковића, Београд 1936. 8а1апк Р.

Ј., РатсИку - Р. Ј. ЗаГапк, Ратагку пгечтко ргзеттОуу ЈИго$1о-\апт>,

Рга§ 1873.

ЛИТЕРАТУРА

Баришић Ф., Владарски чин кнеза Лазара — Ф. Баришић, Владарски чин

кнезаЛазара, О кнезу Лазару, Београд 1975, 45-63. Божић И.,

Неверство Вука Бранковића - И. Божић, Неверство Вука

Бранковића, О кнезу Лазару, Београд 1975,223-242. Васић М., Жича и

Лазарица — М. Васић, Жича и Лазарица, Београд 1928. Гиљфердинг А. Ф.,

Путовање - А. Ф. Гиљфердинг, Путовање по Херцего-

вит, Босни и старој Србији, Сарајево 1972. Динић М., Два савременика

о боју на Косову — М. Динић, Два савремени-

ка о боју на Косову, Глас СКА 182 (1940) 133-148. Динић М., Дукин

преводплац — М. Динић, Дукин преводилац о боју на Ко-

соеу, ЗРВИ УШ-2 (1964) 53-67. Динић М., Област Бранковића — М.

Динић, Област Бранковића, Прило-

зиКГИФ 26 (1960) 5-30. Динић М., О Николи Алтамановићу — М.

Динић, О Николи Алтоманови-

ћу, изд. СКА, књ. 90, Београд 1932. Ђурић В., Три догађаја - В.

Ћурић, Три догађаја у Српској држави XIV

века и љихов одјеку сликарству, Зборник МС ЛУ 4 (1968) 67-100.

Зборник КЈI — Зборник Константина Јиречека I, изд. САН, књ. 326, Бео-

град 1959.

ИСН1-11-Историја српског народа 1-И, Београд 1981, 1982. Јиречек К.,

Историја Срба 1-11 - К. Јиречек, Историја Срба 1-11, Београд

19522, 1978

3,1980

4. Катр&г Р., Иег КиГ1 Аех Иет%еп 8егдеп/игз(еп

1агаг - Р. КатрГег, пег

КиИ Лез ћеШ%еп ЗегћефМеп 1агаг, 8ш1о51Гог5с1шп§еп 31 (1972)

81-139. Кемпфер Ф., Прилог интерпретацији „Пећкоглетописа" - Ф.

Кемпфер,

Прилог интерпретацији „Пећког летописа", Прилози КЈИФ 36, 1—2

(1970) 67-79. Ковачевић Љ., Вук Бранковић - Њ. Ковачевић, Вук

Бранковић 1372-1398,

Годишњица НЧ 10 (1888) 215-301, посебан отисак 1-87. Костић Д.,

Два косовска цикла - Д. Костић, Два косовска цикла, Прилози

ПНПУ1-1 (1939) 1-18.

294 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 295

1^етег1е Р. е! бокмеу А., ТГОГЛ сУшМез - Р. Бетег1е е! А. 8о1о\аеу, Тгогз сћаг1ез

Аез зоиуегашз зегЂез сопзегуеез аи тпопазгеге ск Кипитиз, Атакз (1е Г1п-

<бЛи*Кош1акоу 11 (1940) 129-146. Љубинковић Н., Косовска легенда у

руском летописном своду — Н. Љу-

бинковић, Косовска легенда уруском летописном своду из времена ца-

ра Ивана 1УГрозног, Студије и грађа за историју књижевности 1, Бео-

град 1980. Медаковић Д., Трагом српског барока - Д. Медаковић,

Трагом српског ба-

рока, Нови Сад 1976. Милаш Н., Православно црквено право - Н.

Милаш, Православно црквено

право, Београд 1926. Мирковић Л., Уврштење деспота Стефана

Лазаревића уред светитеља

- Л. Мирковић, Уврштење деспота Стефана Лазаревића у ред све-

титеља, Богословље П-3 (1926) 161-177. Мирковић Л., Шта значи

мраморни стуб - Л. Мирковић, Шта значи

мраморни стуб подигнут на месту косовске битке и шта каже нат-

пис на овом стубу?, Зборник МС КЈ 9-10 (1961-1962) 1-18.

Мирковић М., Правни положај и карактер српске цркве — М. Мирковић,

Правни положај и карактер српске цркве под турском влашћу

(1459-1766), Београд 1965. Михаљчић Р., Крај Српског Царства - Р.

Михаљчић, Крај Српског Цар-

ства, Београд 1975. Мошин В., Самодржавни Стефан кнез Лазар —

В. Мошин, Самодржав-

ни Стефан кнез Лазар и традиција немањићког суверенитета од Ма-

рице до Косова, О кнезу Лазару, Београд 1975,13-43. Новаковић Ст.,

Косовски мученик - Ст. Новаковић, Косовски мученик,

Хришћански весник 1 (1879) 388-395. Острогорски Г, Серска област

- Г. Острогорски, Серска област после

Душанове смрти, изд. Византолошког института, књ. 9, Београд 1965.

Острогорски Г, Србија и византијска хијерархија држава - Г. Острогор-

ски, Србија и византијска хијерархија држава, О кнезу Лазару, Бео-

град 1975, 125-137.

Павловић Л., Култови лица — Л. Павловић, Култови лица код Срба и Ма-

кедонаца, Смедерево 1965.

Пантић М., Кнез Лазар и косовска битка - М. Пантић, Кнез Лазар и ко-

совска биткау старој књижевности Дубровника и Боке Которске, О

кнезу Лазару, Београд 1975, 337^08. Регћш А., МаШпо 8е%опо - А.

Регћш, МагИпо Зе^опо сН ЉУО ЂГДО уезсо-

\о сН Е)и1с1%по, Кота 1981. Петковић В., Манастир Раваница - В.

Петковић, Манастир Раваница,

Београд 1922. Петковић В., Преглед црквених спаменика — В.

Петковић, Преглед цркве-

них споменша кроз повесницу српског народа, изд. САН, књ. 157, Бео-

град 1950. Петковић С, Иван Грозни и култ кнеза Лазара у Русији -

С. Петковић,

Иван Грозни и култ кнеза Лазара у Русији, О кнезу Лазару, Београд

1975,311-319. Петковић С, Култ кнеза Лазара и српско слитрство

ХШ века - С. Петко-

вић, Култ кнеза Лазара и српско ашкарство XVII века, Зборник МС ЛУ

7 (1971) 85-102. Пурковић М., Кћери кнеза Лазара - М. Пурковић,

Кћери кнеза Лазара,

Мелбурн 1957. Пурковић М., Српски патријарси - М. Пурковић,

Српски патријарси

средњега века, Дизедцорф 1976. К.аб1а К, Вој па Козош - Е К.аб1а,

Вој па Козот. ХЈггосг грозШгсе, Кас1

ЈА2И 97 (1889) 1-68. КадоЈ1б1С В. 8р., АМо1о&ја - В. 8р. Ка<1ој1б1С,

Ап(о1о§гја зШге згрзке кпјг-

гетозИ, Вео§гас11960. РадојичићЂ.

Сп.,ИзборпатрцјархаДанилаIII-Ђ. Сп. Радојичић,Избор

патријарха Данила III и канонизација кнеза Лазара, Гласник СНД 21

(1940) 33-88. Радојичић Ђ. Сп., Похвала са стиховима - Ђ. Сп.

Радојичић, Похвала

кнезуЛазару са стиховима, ИЧ 5 (1955) 241-254. Радојичић Ђ. Сп.,

Развојни лук - Ђ. Сп. Радојичић, Развојни лук старе

српске књижевности, Нови Сад 1962. Радојчић С, Портрети - С.

Радојчић, Портрети српских владара у

средњем веку, Скопље 1934. Ређеп Ј., Прича о боју косовском - Ј.

Ређеп, Прича о боју косовском, Зре-

њанин 1976.


Руварац И., О кнезу Лазару - И. Руварац, О кнезу Лазару, Нови Сад 1887.

Трифуновић Ђ., Српски средњовековни списи - Ђ. Трифуновић, Српски

средњовековни списи о кнезуЛазару и косовском боју, Крушевац 1968.

Ђирковић С, Допуне и објашњења - С. Ћирковић, Допуне и објашњења,

Ст. Новаковић, Срби и Турци XIVи XV века, Београд 1960,433^70.

Ђирковић С, Коментари и извори - С. Ћирковић, Коментари и извори

Мавра Орбина, М. Орбин, Краљевство Словена, Београд 1968.

Ћирковић С, Сугуби венац - С. Ћирковић, Сугуби венац (Прилог истори-

ји краљевства у Босни), Зборник ФФ у Београду УШ-1 (1964)

343-370. Ферјанчић Ђ.,Деспоти - Б. Ферјанчић, Деспотиу Византији

ијужносло-

венским земљама, Београд 1960. Хан В., Прилог познавању

иконографије кнеза Лазара - В. Хан, Прилог

познавању иконографије кнеза Лазара, Рад ВМ 7 (1958) 63-74.

РЕГИСТАР

ЛИЧНИХИМЕНА

Бела-Урош-280. Белтрам Мињанели - 237-239. Благојевић Милош -106. Богдановић Димитрије - 78,106. Божидар - 240. Бранко, отац Вука Бранковића — 143. Бранко Младеновић, севастократор — 18. Бранковићи, властеоска породица - 11, 16-18, 43, 49, 56, 165, 169, 176, 181, 183,187-190,195, 202,203, 284. Бранковићи (сремски) - 195, 228. Браун Максимилијан — 240.

Василије, раванички монах - 216. Василије Петровић, архимандрит- 224. Василије Поповић, епископ - 229. Васић Милан -211. Венедикт, игуман, син војсковође Црепа -167. Виктор (Макарије), јеромонах - 213. Витомир, властелин - 117,122. Вићентије, архиђакон - 222. Владисав, отац бана Твртка - 266. Владислав, син Стефана Немањића - 280. Владислав, угарски краљ - 266. Владоје, Твртков логотет - 94, 95,267. Влатко Вуковић, босански војвода -

123-125, 235. Влатко Паскачић, севастократор - 41. Влахо Вука Бобаљевић - 46,48. Војин, војвода— 18,33. Војиновићи, феудална породица — 18,

24, 33, 37,43. Војислав Војиновић, хумски кнез - 22,

24-28, 30, 33-37, 39, 43-45, 49, 51, 52, 63, 64.

Албрехт, угарски краљ - 238. Александар, господар Канине и Валоне

-28 ,52 . Александар, син бугарског цара Шиш-

мана- 117. Александар - видети Јован Алексан-

дар. Александар Македонски —147. Алексије III Анђел - 79. Алексије Раул, велики доместик -21. Али-паша, турски војсковођа-124. Алтоман Војиновић, велики жупан - 18,

33, 43. Амврозије Јанковић - 258-260. Амурат - видети Мурат, султан. Андоније Рафаил - 135, 136, 140, 141,

158,173,185,246. Андрија II, угарски краљ - 80. Андрија Гропа, жупан, арбанашки вла-

стелин - 58. Антун Вранчић - 289. Арсениј е, ј еромонах -221. Арсеније Јовановић, митрополит рашки

-224. Арсеније IV Јовановић Шакабента, па-

тријарх-228,229. Арсеније Чарнојевић, патријарх— 219,

222. Атанасије, даскал - 213, 214.

Балша, зетски властелин — 67. Балшићи, властеоска породица- 11,34,

35, 39, 41, 48, 58, 63, 64, 68, 71, 73, 75, 96, 107,163, 267. Баришић

Фрањо - 78, 99 102 106. Басет Баринчело Биволичић, которски

властелин - 47-48.

298

Војихна, кесар - 38, 41, 276. Вратислав, кнез - 280,284. Вратко, отац кнегиње Милице - 99, 272,

280,284. Вук Бранковић-10,16,18,58,68,73-75,

96, 97, 107, 113, 117, 123, 131, 140, 143,144,146,160,165,168,181,183, 188,189,191,258,259,261,262.

Вук Лазаревић - 100, 159, 168, 184, 204,277,281,290. Вук Сарајевац,

мајстор - 223. Вукан, син Стефана Немање -16, 17, 55,

98,143,188,195,198,280,284. Вукашин Мрњавчевић, српски краљ - 18,

29,36-39,41-43,45,46,49,50,57,63, 81,93,116,120,122, 156-159,269. Вукић, брат бана Твртка - 266. Вукоје, сарајевски занатлија - 201, 202,

254. Вукосава, кћерка кнеза Лазара - 262. Вукша, поп- 187.

Гавра, сарајевски занатлија - 201, 202, 254.

Георгије, летописац - 214. Георгије Нови, златар из Кратова - 257.

Георгије Хамартол —147. Герасим-Радоња, брат Вука Бранковића

-183. Гиљфердинг Александар, руски путопи-

сац-135, 136. Гоислав, кефалија- 117. Гоислава, жена кнеза Војислава Воји-

новића - 39,44, 49, 50, 64. Гонзалес Клавихо - 237-239. Гргур VII, папа -

80. Гргур Голубић, кесар - 25, 36. Григорије, охридски архиепископ - 76,

163. Григорије Цамблак - 89,138.

Дабижив, енохијар цара Уроша - 28. Давид Рацковић - 258. Дамаскин, јеромонах - 213. Данило, млађи -160. Данило, поп и сликар - 201, 257.


Данило III, патријарх - 15, 55, 92, 97, 99, 135,140,142-148,154,158,159,161,

163, 191, 241, 243, 248-250, 272. Данилов настављач - 75-77, 84, 85, 93. Даничић Ђура - 97, 136. Дејан, деспот - 37, 39, 62. Дејан, логотет — 25, 36, 52. Димитрије, велики челник - 35. Димитрије, патријарх- 152,153. Димитрије, јеромонах - 213. Димитрије Кидон, ретор - 127,128,239. Димитрије Хоматијан -192. ДинићМихаило-25,46, 56, 78,106,107,

128. Дионисије, раванички игуман - 213. Дмитар (Давид), жупан, син Вуканов -

280, 284. Дмитар Краљевић, Марков млађи брат

-18 . Добровој, по легенди најмлађи син кнеза

Лазара-281. Доментијан, монах - 80, 82,161,162, 265. Доротеј ,монах-111. Драгана, кћерка кнеза Лазара - 117. Драгана (Теодосија), сестра кнеза

Лазара-75, 160, 167,173. Драгаши, властеоска породица- 58, 62,

73,120. Драгош, велики жупан - 154. Драгутин, српски краљ - видети Сте-

фан Драгутин. Држман (Дионисије), монах- 167. Дукин преводилац - 198, 256. Душан, српски цар - видети Стефан

Душан. Душман, син Стефана Дечанског - 280. Ђорђе Бранковић, гроф - 97. Ђорђе Кратовац - 201. Ђурађ Бранковић, деспот - 86, 118,

187-190,218,284. Ђурађ Зубровић, властелин - 187. Ђурађ Страцимировић Балшић - 50,

74, 102, 104, 107, 117, 124, 163, 189, 190,262. Ђурица,

логотет - 52.

Евгенија - видети Милица.

РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА

Евдокија, кћерка Алексија III Анђела - 79.

Евренос Јахши, турски војсковођа- 124. Ефросина - видети Милица.

Жарко, властелин - 32. Жигмунд Луксембуршки, угарски краљ -73,119,123,124.

Захарије, ђакон - 221. Захарије Орфелин - 230. Зорке, властеоска породица- 66, 67.

Иван Алексијевич, руски цар - 221. Иван Косанчић - 259,260,262. Иван IV Грозни, руски цар - 97,195-198,

257. (И)Ваниш, деспот— 117. (И)Ваниш Алтомановић, унук деспота

(И)Ваниша-И7. Игњатије, ђакон - 97,125,196,198, 239,

257. Игњатије, игуман - 221. Иносав, стриц бана Твртка - 266. Исаија, монах - 220. Исаија, светогорски монах - 75-77, 85,

90,120,156,157,181,270.

Јагић Ватрослав -136. Јаков Лукаревић, дубровачки историчар

-98 . Јакуб Челебија, син султана Мурата -

124,127,129,286,287. Јакшићи, властеоска породица -195,

196,198. Јелена, Јела, кћерка кнеза Лазара - 117,

189,190,262. Јелена (Јефимија), кћерка кесара Војих-

не-38, 119, 135-137, 140, 158, 168, 173,175-177,244,276,277. Јелена

(Јелисавета), жена цара Душана -31,36,38,41,62. Јелена, кћерка

Константина Драгаша - 62. Јелисавета, кћерка краља

Драгутина - 68,266,270. Јерг из Нирнберга,

тополивац - 199,

299

255, 256, 285. Јефрем, јеромонах раванички -213. Јефрем, патријарх - 92,104,108. Јилдирим Бајазит, султан - 124,127,129,

177,237,238,286,287. Јиречек Константин - 42, 47, 56, 73, 78,

106,107. Јо Константин Басараба, угровлашки

војвода —223. Јо Шербан Кантакузин Басараба, угро-

влашки војвода — 213. Јоаникије, логотет -19. Јоаникије, патријарх - 20, 75-77, 92,

269. Јоасаф - видети Јован Урош Палеолог. Јован Александар, син Јована Комнина

Асена - 24. Јован Владимир, мироточац - 228, 229,

257. Јован Драгаш, деспот - 62. Јован Дука, византијски писац - 198,

255,256. Јован Ђорђевић, архимандрит - 230. Јован Кантакузин, византијски држав-

ник и писац-21,28,33, 38, 75. Јован Комнин Асен, деспот — 28, 31, 34,

36. Јован Оливер, деспот - 20,21,28,37. Јован V Палеолог, византијски цар - 41,

82, 85,122. Јован Угљеша, деспот -18,37,38,41-44,

46, 51, 63, 76, 84, 102, 108, 116, 120, 156-158,163,269,276. Јован Урош

Палеолог, син Симеона УрошаПалеолога- 58,61,62,90,92.

Јосиф Флавије- 147. Југ Богдановић - 262. Југовићи, браћа - 206,207,225,262.

Калист, цариградски патријарх - 75, 82, 269. Калојан Палеолог,

византијски цар - 270.

Караџић Вук - 225. Карло Велики, римски цар - 82, 84. Каталина, кћерка угарског краља Влади-

слава - 266.

300

Ковачевић Љубомир - 9, 136, 143. Конста, син Константина Великог - 280. Константија, кћерка Константина Вели-

ког-280. Константије, син Константина Великог

-280. Константин, син Константина Великог

-280. Константин, син краља Милутина- 280. Константин Велики - 16, 280. Константин (Костадин) Драгаш - 61-63,

124,125,181. Константин Манас -147. Константин Михаиловић из Островице

- 176, 177, 198, 199, 254, 255, 278, 286. Константин Филозоф - 85, 86, 97, 110, 119,128, 151, 158, 177, 188, 197,246,248,257,280. Котроманић

Твртко I - видети Твртко, босански бан. Котроманићи - 23,

24, 68-71, 78, 93-95, 171,266.

Крајмир, војвода — 255,287. Кукуљевић-Сакцински Иван - 258. Курипечић Бенедикт - 198, 258.

ЛазарМусић- 160. ЛазаХребељановир ћ, српски кнез - 9-12,

15-20,22,25,26,28-31,36,42,44-^7, 49,51,52,55-58,65-68,73-78, 86,92, 93, 96-106, 108, 109, 111-113, 116, 117, 119, 122-124, 127-130, 135-148, 150-155, 157-169, 171-173, 176-185, 187-191,193-207,210, 212-216,220-222, 224-230, 235,237,239-250, 253-255, 257-262, 266, 269, 270, 212-214, 276,278-282,285-290.

Лазаревићи-11,16-17,56,124,140,141, 155,159,160,166-170, 176,179-185, 187-189,191,192,195, 198, 202, 207, 254,261,284.

Лаоник Халкокондил, византијски писац - 255.

Леополд, аустријски цар - 221. Ликиније - 280. Лудвиг I, угарски краљ - 32, 64, 65, 67,

72,73,104,109,119,122.


Лудовик Цријевић Туберон - 199, 256. Лука, евангелиста - 212. Мавро Орбин, дубровачки писац - 18,

22, 37, 38, 43, 45, 46, 48-51, 63, 65, 67, 98,131,199,256,257, 260, 262.

Максим, деспот -181. Максим, егзарх - 215. Максимилијан II - 289. Манојло, деспот -120. Манојло I, византијски цар - 79. Манојло II Палеолог, византијски цар -

62,120,127,128,239,270. Мара, кћерка кнеза Лазара - 16, 117,

160,168,188,261,284. Марко, поп —101. Марко Антоније Пигафета, путописац

-212,214,289. Марко Краљевић- 18,41, 53, 57, 58,73,

81, 93, 96,106,120,124. Матеј, монах - 77, 270. Матија Кантакузин, син Јована

Кантакузина — 33,38. Матија Корвин, угарски краљ - 286. Миклошић Франц - 97. Милан Топличанин - 260, 262. Милица (Евгенија, Ефросина), кнегиња,

жена кнеза Лазара - 16, 55, 56, 96, 99, 100, 112, 140, 145, 160, 167, 168, 172, 173, 179-181, 184, 187-191, 195,198,201,204,256,261,262,274, 280.284,286. Милош

Војиновић - 24, 33. Милош Обилић - 128,255,256,258-262,

282.286,287. Милош Повић, челник - 63. Милутин, српски краљ -17,30,69,70-71,

81,82,198,266,280. Мирковић Лазар- 150,151,175. Мирослав, брат Стефана Немање - 30. Михаил, епископ -125. Михаил, раванички јеромонах- 212,213,

221,222. Михаило, зетски владар - 80. Михаило, јерусалимски митрополит -

74. Михаило, раванички јеромонах - 198,

207, 208.

РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА

Михаило VIII Палеолог, византијски цар-196.

Михо, челник - 117. Мише Бобаљевић, дубровачки поклисар

-48 . Младен, војвода- 18. Младеновићи - видети Бранковићи. Мојсеј, монах - 77, 270. Мојсеј, пећки патријарх - 224. Мојсеј Лукић-228. МошинВладимир-56, 78, 98-101,106. Мрњавчевићи, српска властеоска и вла-

дарска породица- 12,17,18, 37, 39, 41-43, 45, 48, 50, 53, 54, 58, 63, 92, 116, 154-158. Мурат, султан- 122-

127, 131, 141, 157, 158,172,176,177,199,207,236-240, 243, 245, 248,253, 255, 256, 258,279, 282, 286, 287. Мурат II, султан -

208. Муса, султан - 177. Муса, челник, зет кнеза Лазара - 22,

25-27, 35, 44, 45, 75, 107, 111, 117, 167, 173. Мусићи, браћа-67,

68, 101, 117.

Недељко, син кир Стојана - 223. Немањићи, српска династија - 10, 11,

15-18, 20, 23-25, 27, 28, 37, 52-59, 61, 63, 68-70, 74, 75, 78, 80, 82-86, 92-96, 102, 104-107, 109, 118, 119, 138,143,144,154,155,159,161,162, 167,169-171,173,179, 183, 187, 188, 190-192,195-197,200-203, 228, 229, 235,261,266,267,280,284.

Немањићи Палеолози - 58, 61, 90. Ненада, логотет -117. Неофит, игуман - 213. Никандар, духовник- 189,190. Никодим, игуман Русика - 180,270. Никола Алтомановић - 10, 18, 24, 39,

43-52, 58, 63-68, 71, 73, 75, 96,104, 109,154,172,266,267.

Никола Бућа, протовестијар цара Ду-шана — 46-48.

Никола Горјански Млађи, зет кнеза Лазара-66, 117, 119, 123, 124.

301

НиколаЗојић- 110, 117. Никола Недељковић, златар - 224. Никола Соркочевић, дубровачки покли-

сар -36. Никола Стањевић, велики војвода — 41. Никон, патријарх -151. Нићифор II Орсини, деспот- 31, 58. Нифон, ученик Теофанов - 270. Новак, логотет - 117. Новак Белоцрквић - 110, 117. Новак Гребострек, велики војвода -

154. Новаковић Стојан - 84,

99.

Обрад Драгосаљић- 101, 107,111,114. Оливера, кћерка Вукашина Мрњавчеви-

ћа-50 . Оркан - 282. Острогорски Георгије — 42, 56, 102.

Павле Ђорђевић, дубровачки поклисар -48. Павле Ненадовић,

митрополит - 225, 229, 230.

Павловић Леонтије — 150. Пајсије, игуман - 213. Пајсије, патријарх - 200-202, 212. Палеолози, византијска династија - 17,

197. Петар, жупан - 117. Петар Алексијевич, руски цар - 221. Предислав, син Стефана Немањића —

280. Прељуб, кесар - 31, 39. Прибац Хребељановић, отац кнеза Ла-

зара-17-22. Псеудо-Кодин - 20, 23.

Радич Бранковић Растислалић - 73, 96, 109,110,119,177. Радојичић Сп.

Ђорђе- 16, 17, 141, 154, 169.

Радојчић Никола -104. Радослав, син Стефана Немањића -

280. Радослав Хлапен -31,41. Рајић Јован - 98.

302 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА 303

Растислалићи - 32,45,109. Растм) Немањић - видети Сава Немањић.

Рачки Фрањо -123. Руварац Иларион -9-11,18, 22, 24, 47,

55,96,97,117,126,246.

Сава, патријарх - 76, 92,108,269-271. СаваНемањић- 161, 162, 170, 171, 183,

185,192,196,197, 202, 224,228,241, 265,269,280.

Сандаљ Хранић - 177, 178,245. Санко Милтеновић, босански жупан —

44. Севастијан, игуман -213. Сергије Азаков, монах - 125. Сикст IV, папа - 285. Силвестар, ученик Теофанов - 270. Симеон, бугарски владар - 82, 84. Симеон Немања—видети Стефан Немања.

Симеон Немањић Палеолог - 31, 34, 36,42,58,59,61,90,92.

Симеон Урош Палеолог - 58, 61,90. Симонида, византијска принцеза, жена

краља Милутина — 17, 81. Спиридон, патријарх - 102, 109, 111,

114. Стефан, архиђакон - 202, 283. Стефан Дабиша, босански владар - 94. Стефан Дечански - 33, 56, 88, 89, 202,

280. Стефан Драгутин, српски краљ - 58,

69,70,71,81,266,280. Стефан Душан, српски краљ и цар -11,

15, 16, 18-22, 24, 25, 31-33, 35, 37, 42, 45^7, 55, 58, 62, 64, 72, 75-77, 81-89, 92, 93, 95, 99, 107-109, 159, 163, 168, 169, 179, 189, 195, 198, 201, 202, 214, 261, 262, 267, 269, 271,272,280,281.

Стефан Зорановић, игуман - 224. Стефан Лазаревић, деспот - 51, 86, 97,

100, 101, 118, 128, 140, 151-153, 158-160, 167, 168, 170, 171, 173, 175-180, 183, 184, 187-190, 193, 197, 202,204, 237,246,257,277,278,

280, 281, 284, 290. Стефан Мусић, син челника Мусе — 66,

173. Стефан Немања- 16, 17, 30, 55, 79, 82,

89-99, 143, 161, 162, 170, 183, 185, 188,191,195-198,202,224,228,241, 265,280,284. Стефан Немањић, син

Стефана Немање - 72, 79-82, 93,200,202, 280, 284.

Стефан Остоја, босански владар — 94. Стефан Остојић, босански владар - 94. Стефан Првовенчани — видети Стефан

Немањић. Стефан Раваничанин, даскал - 215,

216,219,222,246,229. Стефан Твртко Твртковић, босански

владар - 94,266. Стефан Томаш, босански владар - 94. Стефан Урош, српски краљ и цар - 16,

22, 25, 26, 28, 29, 31-39, 41- 50, 53, 54, 57-59, 61, 62, 64, 69, 70, 72, 76, 81, 90, 92, 93, 95, 109, 159, 169, 185, 192, 195, 202, 229, 257, 269, 271, 280, 286, 288. Стјепан Вукчић

Косача, херцег - 256, 285. Стјепан I Котроманић,

босански бан - 68. Стјепан II Котроманић, босански

бан — 68, 70.

Стојан, кир — 223. Страцимир, брат Стефана Немање — 30.

Твртко Влађевић - 23. Твртко I Котроманић, босански бан и

краљ - 16, 23, 44, 63, 66, 68-74, 93-96, 102, 105-109, 114, 119, 123, 125,126, 146,171,190,235, 236, 266, 267, 284.

Теодора, кћерка кнеза Лазара - 117. Теодора-Евдокија, сестра цара Душана

-61 ,62 . Теодосије, монах - 80, 82. Теодосије, писац - 161. Теофан, светогорски прот - 76, 270. Техомил - 280. Тома Месмер, бакрорезац - 228.

Трипун Миховилов Бућа, которски Хребељановићи, породица-18, 19, 22, властелин - 47. 29,49.

Трифуновић Ћорђе - 11,141, 148,159. Христофор Жефаровић, бакрорезац - 228-230.

Ћирковић Сима - 16, 48, 56, 106. Хумковићи, сарајевска занатлијска поро- Ћоровић Владимир - 142, 161. дица- 201.

Цреп Вукославић, властелин кнеза Лазара-107,111,114,117,122,167.

Џиве Николе Гундулић, дубровачки поклисар - 36.

Шафарик Павле - 97,106,175. Шахин, турски војсковођа- 124. Шишман, бугарски цар - 117.

Угљеша - видети Јован Угљеша. Урош - видети Стефан Урош. Урош II - видети Милутин. Урошиц, син краља Драгутина - 266.

Филимон, проигуман - 213. Филип Мезијер - 126,121,238. Филотеј, цариградски патријарх - 77, 270.

РЕГИСТАР

ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА

Авлона-32. Вазнесење, црква у Приштини - 160, Албанија- 61,126, 238. 167, 222, 274. Ангора - 176, 237. Валона - 28, 32, 52. Архиљевица — 39. Ватопед —61. Астравија - 125. Велика Морава, река - 2. Атос - 61, 82, 122, 168, 176, 183. Велућа, манастир - 183. Аустрија - 215, 224. Венеција - 32, 35, 50, 64, 127. Ахелој - 58. Видин - 122.

Византија - 21, 24, 28, 62, 78, 80-82, Балкан-120. 102,118,120. Балканско полуострво - 29, 118, 121, Византијско царство - 76, 79-81, 85,104,

192. 109,120,122,154,195. Бања код Прибоја - 37. Влашка - 185. Београд-119,223. Воден-31,75. Бер - 31, 75. Водица, манастир -111,168,178,179. Беч - 212,222. Волерон - 43. Бешка - 189. Врдник, манастир - 212, 216, 223, 224, Билећа - 123,124. 226,228, 230,232, 258,260. Биначка Морава - 17,207. Благовештење Кабларско, манастир - Галипоље - 120.

200,201. Гацко-35. Бока Которска - 35. Голубац - 119. Борач-207. Горња Зета - 39. Босанска држава - видети Босна. Горњак, манастир - 111, 114, 173, 177, Босански банат-44,64,67,68,71,73,94, 179,184,193,254.

105. Горње Сење - 215. Босна - 24, 68-75, 93-96,102, 104-106, Грачаница, манастир - 69,154.

108, 114, 115, 123, 124, 235, 266, 267,286. Дабар, жупа - 35, 44.

Браничево, област - 32, 33,45, 106,109, Деспотовина - 191,193,194, 207,208. 118,178,207. Дечани, манастир - 69,117,154,168.

Брвеник, град и жупа - 26,27, 35,160. Димотика - 120. Брезова код Ивањице - 200. Добрун -151. Бродарево - 284. Доњи крајеви - 94. Бруса-287. Драма-38,41. Бугарска - 120, 290. Драч - 64. Бугарско царство - 122. Драчевица, жупа - 66, 71, 93,106.

306 ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА 307

Дреница-49. Дренча, манастир -111. Дрина,река-2, 35, 68, 93,118,217. Дубравица код Параћина - 122. Дубровачка република — 114.

Дубровник - 30, 32, 35, 36, 42, 43, 64, 66,71,73,107,189,267,268.

Дунав, река - 33, 106, 109, 118, 119, 122, 207, 213, 215, 217, 220, 221, 223,226.

Европа-129. Епир-31,33,58.

Ждрело (Горњак) -178. Жича, манастир - 80, 94.

Звечан, град и жупа - 26,27, 35,49,63. Зворник-212. Зета, област - 32, 33, 34,41, 66. Зограф, манастир -102.

Ибар, река-100,168. Иванковци-215. Истанбул-212,289. Италија-285.

Јајце-212. Јежевица код Чачка - 200,201. Јелашница (Горња и Доња) - 111,179. Јерусалим - 74,107. Јужна Морава - 118.

Каленић, манастир- 151,180,184. Канина-28, 32, 52. Клобук - 66. Конавли - 38, 66,67, 71, 93. Конче, манастир - 41. Копаоник, планина- 75,117. Копорин, манастир- 151,180. Копријан- 177. Косово - 30,35,43,45-51,57,67,75,98,

104,108,116,123-126,127-130,132, 136,140,141,143,147,157-159,172, 176, 184, 194, 197-199, 235-237, 240,244,249,252,253,255,278,286.

Косово поље - 46,240, 243, 274, 286.

Костур-31,41. Котор-30,48, 64, 71-73. Кратово - 39, 257. Кремљ-196. Крушевац- 105,118,177,283.

Крушедол, манастир - 213,228. Кувеждин, манастир - 229. Кучај-225. Кучево-32,33,45,109,118,207.

Лаб, река - 286. Лавра, манастир на Атосу - 21, 111,

179. Лазарица (црква Св. Стефана) - 111,

173,178,179,183. Лемнос, острво -127. Лесново, манастир - 20, 39. Лешје, манастир код Параћина - 117,

167. Лим, река - 284. Лорет, црква - 290.

Љубостиња, манастир - 151, 184, 185, 193,201,254.

Македонија-37, 43, 58, 63,120,156,270. Мала Азија— 120. Манасија, манастир- 151, 184. Маратонско поље - 278. Марица, река-41, 63,120,157,159. Мачва-106,118. Милешева, манастир - 93, 161, 170,

171,185. Миросава, село - 215. Млетачка република - 32, 64, 72, 111,

235. Мљет, острво - 48. Морава, река- 118,207. Моравска Србија - 101, 118, 119, 122,

123,154,177,179,185,199,207,235. Москва-198,221,228.

Никопољ-238 Нирнберг- 199, 255,256,285. Ниш-118, 123. Нова Павлица, манастир - 100, 101,

160,167,173.

Нови, град у жупи Драчевици -71,105. НовиСад-228,258. Ново Брдо - 17,19,43,45,49, 50, 58,63,

65, 75, 106, 111, 117, 118, 170, 179, 286.

Оногошт (Никшић) - 28, 36, 39,44. Ораховица, манастир у Славонији -

151,193,200,222,229. Орешковица, манастир у Браничеву -

198. Османско царство - 124, 125, 127, 129,

191,208. Островица - 176, 177, 198, 207, 254,

255,278,286. Охрид-58,192.

Параћин-117, 122,212. Париз - 126. Пек, река - 207. Пељешац, полуострво - 35,37,44, 64. Петрус -177. Пећ-94,108,151,154,193. Пећка патријаршија - 69, 76, 109, 192,

200-202. Пива, манастир - 228. Пиеријско приморје -120. Плочник у Топлици - 123,124,172. Подриње - 94. Подунавље - 101, 107, 112, 114, 173,

188,223,284. Пољска-221,286. Поморавље- 106,119. Поморје - 68, 70, 71, 93-95, 106, 112,

114,188,267. Попово поље - 44. Пору,језеро-43. Посавље- 188. Прешево - 39. Призрен - 43, 58, 63, 77,214,270. Призренац- 17. Прилеп-38,43. Прилепац -17,49. Прилепница, река -17. Приморје - 66,94,95,106,114. Приштина - 43, 45, 50, 55, 63, 65, 160,

173,204,245,274.

Псача, манастир - 42.

Раваница, манастир-55, 140, 160, 161, 165,166,173,177-179,183,184,188, 193, 194, 199, 201, 203-208, 210, 212-216, 220-226, 230, 241, 245, 253,256,257,260,282,287,289.

Рамаћа, село под Рудником - 180. Рача, манастир - 220. Рашка-46,72,95,105,114,115,123,235. Рашко краљевство -51. Република Св. Марка - видети Мле-

тачка република. Рим-80,252. Ровине-63,124. Рогоја-212. Романија- 32,38, 58,76, 90,106. Руденица, манастир код Трстеника — 180,

184. Рудине-35. Рудник - 30,35,43,49,63,65,67,68,75,

106,118,179. Русија- 197,198,200, 221,257. Русик, руски манастир - 180,181.

Сава.река-106,118,119,122,207,213, 215,217,220,222,223,226.

Самодрежа, Богородичина црква - 176, 287.

Св. Никола, црква у Рамаћи - 180,183. Св. Пантелејмон, манастир на Атосу -

178,179,181,198. Св. Срђ - видети Дубровник. Св. Стефана црква у Крушевцу - виде-

ти Лазарица. Света гора - 75, 76, 80, 122, 150, 161,

162,179,185, 270. Сентандреја - 215,220,221,223,232. Сен.е-215. Сер -38,41,120. Серска област - 33, 38,43,120. Сисојевац, манастир -180. Ситница, река - 240. Скадар-31,48, 58. Скопље-31, 32, 43, 58, 163, 214. Славонија- 113, 200. Смагово - 286.

308

Смедерево-193,212,213. Смедеревски санџак- 208,210,213,215. Соли,градижупа-94. Солун-38,120. Софија-257. Србија-9,11, 21,24, 30, 35, 36,41,42,

58, 62, 72,74, 75, 77, 80-82, 84,100, 102,104,108,120,129,150,152,205, 210,212,217,221,267.

Срем-223,225,266. Сретење, манастир - 58. Српско царство - 24. Сталаћ-177. Стон-30,35,37,44,64. Студеница- 161,162,228.

Тесалија-31,33,58,90. Тимок.река-217. Тисмана, манастир - 111,168,178,179. Топлица-117. Требин.е-38,66,67,93. Трново-161. Трновска Бугарска -122. Трогир -125. Трусина - 44. Турска - 95, 125, 129, 215, 219, 220,

223,224,228,285.

Ћипровац - 224. Ћуприја-215,221,224.


Угарска - 35, 51, 63, 72, 73, 80, 81, 95,

104,109,119,122,123,215,235. Ужице-66,106. Усора-94.

Фиренца-125,126,236. Фрушкагора-223. Футог - 224.

Хабзбуршка монархија - 214, 215, 217-220,222,223.

Халкидика, полуострво -122. Хиландар-41,53, 61,78, 100,111,114,

161,162,168,170,171,178-181,183, 185,198,199,201,212,228,257.

Хопово-216. Христопољ -122. Хум-64,68,71,93. Хумска земља - 49,94.

Цариград - 53, 76, 80-82, 85, 88, 120-122,163,192,239,252,270,279.

Цариградска патријаршија - 76, 85, 100,109.

Чачак-217. Черномен на Марици - 120. Чимари, село-215.

Шар-планина - 43.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Раде Михаљчић завршио је гимназију у Бањалуци, а Групу за

историју на Филозофском факултету у Београду, где је изабран за

асистента 1962. године. Предаје националну историју средњег

века, од 1984. године у звању редовног професора. Шеф је Кате-

дре за националну историју средњег века. Српску и јужнословен-

ску историју средњег века предаје на Филозофском факултету у

Бањалуци.

Докторску дисертацију Крај Српског царства одбранио је

1971. на Филозофском факултету у Београду. Као посебна издања

објавио је: Крај Српског царства, Београд 1975; Иатеп1га§еп^е

ЗШтпзНгфеп т Ји§оз1атеп УОП епЛе с1ез 7. 1>гз гиг МШе Аез 13.

ЈаћгћитгеПз, ^ејзђадеп 1982 (заједно са Лудвигом Штајндорфом

- 1^. 31етс1огД); Лазар Хребељановић - историја, култ, предање,

Београд 1984; Јунаци косовске легенде, Београд 1989; Тће ВаШе о/

КОЗОУО /л НШогу апЛ т Рори1аг ТгаАШоп, Београд 1989; Безимени

јунак, Нови Сад 1995; Бој на Косову у бугаршшицама и епским

песмама кратког стиха, Нови Сад 1995 (заједно са Јелком Ређеп);

Прошлост и народно сећање, Београд 1995.

Више његових радова објављено је у домаћим и страним

часописима. Један је од аутора Историје српског народа у издању

Српске књижевне задруге. Огаедао се као писац уџбеника и при-

ручника за основну и средње школе. Заједно са академиком

Симом Ћирковићем приредио је Енциклопедију српске историо-

графије, Београд 1997, и Лексикон српског средњег вет, Београд

1999. Написао је преко 300 енциклопедијских јединки за Епак1о-

ресИји Ји%о$1ау1је, 1ехИсоп Ае$ МШеШНегз, Енциклопедију српске

историографије и Лекситн српског средњег века. Био је редактор

и одговорни уредник посебних издања: Јадар у прошлости, Нови

Сад 1985; Рађевина у прошлости, Београд 1986; Бој на Косову -

старија и новија сазнања, Београд 1992; Споменица Филозофског

факултета: Филозофски факултет 1838-1998, период 1963-1998,

Београд 1998. Од 1976. године уређује Историјски гласник, орган

Савеза друштава историчара Србије. За књигу Јунаци косовске ле-

генде добио је Октобарску награду града Београда и Књижевну

награду БИГЗ-а. Добитник је награде Фондације Карић за научно-

истраживачки рад. Члан је Удружења књижевника Србије по

позиву.

Уимерзитетска библвотек«

„НИКОЛА ТЕСЛА"-НИШ_

САДРЖАЈ

УВОД ........................................................................................... 9

И С Т О Р И Ј А ........................................................................... 13

ПОРЕКЛО И ДВОРСКА СУЖБА ............................................................. 15

У СЕНЦИ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА ..................................................... 29

БОРБА ЗА БАШТИНУ НЕМАЊИЋА ..................................................... 53

ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГША И СТВАРНОСТ ....................................... 78

СУКОБИ С ТУРЦИМА .......................................................................... 116

К У Л Т ................................................................................................... 133

ИЗВОРНАВРЕДНОСТКУЛТНИХСПИСА .......................................... 135

УСТАНОВЉЕЊЕ КУЛТА ...................................................................... 149

У СТАРОЈ ПОСТОЈБИНИ ...................................................................... 167

ЗАПОСТАВЉАЊЕ И ПОВРЕМЕНИ ПРЕКИДИ КУЛТА ..................... 187

УЛОГА ГЛАВНЕ ЗАДУЖБИНЕ............................................................. 204

ПОСЛЕ ВЕЛИКЕ СЕОБЕ ....................................................................... 217

П Р Е Д А Њ Е ....................................................................................... 233

ЈУНАКИЛИМУЧЕНИК ........................................................................ 235

ПРИЛОЗИ ................................................................................................ 263

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ...................................................................... 291

РЕГИСТАР ЛИЧНИХИМЕНА ............................................................... 297

РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА ............................................... 305

БЕЛЕШКА О АУТОРУ ............................................................................ 309

Раде Михаљчић ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ

Историја, култ, предање 2001.

Издају СРПСКА ШКОЛСКА КЊИГА Београд, Кнеза Милоша 9/1

и

Београд, Коларчева 7

За издавача

ВЛАДИМИР ПЕРИЋ

МИЛОШ КЛАШЊА

Лектура и коректура ИЛИЈА

КОВИЋ ВЛАДИМИР РАНЧИЋ

Регистар личних имена

ВЛАДИМИР РАНЧИЋ

Регистар географских појмова

ИЛША КОВИЋ

Илустрације

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ

Израда карата

ГОРДАНА ТОЛИЋ

Ликовно уређење и компјутерска припрема

СРЂАН ДИНИЋ

Технички уредник

СРЂАН ДИНИЋ

Штампа Штампарија ЋУК Пере Косорића41

Земун Поље

Тираж

500

С1Р - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београл/

929.321.17 Лазар Хребељановић УУ

МИХАЉЧИЋ, Раде Лазар Хребељановић: историја, култ; предање / Раде Михаљчић; [илустрације Драган

Тодоровић; дарада карата Гордана Толић]. - Београд: Српска шнолска књига, Кпсгеукс̂ е, 2001

(Београд: ЋУК). - 296 стр.: Илустр.; 21 цм. - (Сабрана дела / Раде Михаљчић: кн>. 2)

Тираж 500. - Прилози: стр. 265-290. - Библиографија: стр. 291-296. - Регистри.

15ВК 86-83565-01-7 18ВК 86-83565-03-3 949.71ПЗ" -Ј а) Хребељановић, Лазар, српски кнез (1329-1389) б) Србија - Историја - 14 в

ИД=93234444

Rade Mihaljcic - Lazar Hrebljanovic Istorija Kult Predanje

Documents

Transcript of Rade Mihaljcic - Lazar Hrebljanovic Istorija Kult Predanje