MINERALNA TRANSFORMATORSKA ULJA KONTAMINIRANA PIRALENOM (PCB-OM) S.Tesli1, B.Bokovi1, V.Radin1, J.Jankovi1 1 Elektrotehniki Institut Nikola Tesla, Koste Glavinia 8a, Beograd sladjana.teslic@ieent.org Polihlorovani bifenili (PCB), u praksi poznati kao piraleni ili askareli, predstavljaju znaajan ekoloki problem iako je njihova proizvodnja prestala pre vie od trideset godina. Spadaju u dugotrajne organske zagaujue supstance (POPs) i njihova upotreba je zakonski regulisana Zakonom o upravljanju otpadom (2009) i Zakonom o potvrivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (2009). Ovaj rad sadri objanjenja i preporuke koje e biti od pomoi vlasnicima elektrine opreme prilikom sprovoenja navedenih zakona. Sva elektrina oprema (transformatori, kondenzatori, uljni prekidai...), proizvedena pre 1985. godine potencijalno je kontaminirana tokom same izrade jer tada upotreba piralena zakonski nije bila regulisana. Pored toga, dugogodinja upotreba piralenskih ulja u elektrinoj opremi, kao izolacionih tenosti, dovela je do irenja kontaminacije, tj. pojave novog problema kontaminacije mineralnih transformatorskih ulja piralenom. Poetni korak u sagledavanju problema je identifikacija kontaminirane opreme, odnosno kontrola sadraja piralena u mineralnim izolacionim uljima. Dat je pregled analitikih metoda za identifikaciju i merenje tane koncentracije piralena u mineralnim uljima, kao i uvid u dosadanje rezultate ispitivanja ulja u transformatorima u Srbiji, Laboratorije za ispitivanje izolacionih ulja Instituta Nikola Tesla. Na osnovu dosadanjih domaih i stranih iskustava date su preporuke o odravanju PCB kontaminiranih transformatora u pogonu, kao i rizici tokom eksploatacije. Opisani su mogui naini reavanja problema (tehnologije uklanjanja), kao i kriterijumi pri odabiru izmeu datih metoda uklanjanja. UVOD Donoenjem Zakona o upravljanju otpadom (2009) i Zakona o potvrivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (2009) nastale su nove obaveze za vlasnike opreme sa piralenom ili PCB kontaminiranim fluidima. Zakonske odredbe definiu pravila i rokove koji su obavezujui, a cilj ovog rada je da razjasni neke injenice vezane, u prvom redu, za PCB kontaminirane fluide (kontaminirano mineralno izolaciono ulje) da bi pomogao u boljem razumevanju, a samim tim i lakem sprovoenju zakonskih odredbi. Problematika piralenskih fluida ima ire znaenje ako se uzme u obzir da se prilikom kontakta sa istim piralenskim ili kontaminiranim mineralnim uljem kontaminira i oprema u koju je ulje naliveno. Domae zakonske odredbe su u skladu sa inostranim propisima, samo to su vremenski pomerene (npr. EU direktiva je doneta 13 godina ranije a krajnji rokovi sprovoenja su slini) to nas stavlja u poziciju da se neke obaveze moraju ispuniti daleko bre nego u drugim dravama. Meunarodni propisi vezani za PCB dati su kroz Stokholmsku konvenciju, koja regulie merenje, eliminaciju ili smanjenje oslobaanja dugotrajnih organskih zagaujuih supstanci (POPs) meu kojima je i PCB. Kljune take navedenih zakona su: Sav otpad koji sadri vie od 50 ppm PCB se tretira kao PCB, Sva oprema koja sadri fluid u koliini veoj od 5 dm3 (5 l) mora se ispitati na prisustvo PCB, Vlasnik opreme sumnjive na kontaminaciju duan je da izvri analizu sadraja PCB u ovlaenoj laboratoriji, Uklanjanje materijala koji sadre vie od 500 ppm PCB mora da se obavi do 2015. godine, Oprema kontaminirana u opsegu 50 do 500 ppm moe se upotrebljavati do kraja radnog veka ako je adekvatno identifikovana i obeleena, ako je ispravna i ne curi. Osnovne osobine koje piralen ine nepoeljnim u okolini su to nije biorazgradiv (priroda ga ne prepoznaje i ne moe ga razgraditi i eliminisati) i to je bioakumulativan. Opasan karakter piralena

potie od atoma hlora. Na listi opasnih supstanci ATSDR (Agency for Toxic Substances and Disease Registry) datoj u tabeli 1, najbrojnija su jedinjenja koja u sebi sadre hlor. Polihlorovani bifenili (piraleni) na ovoj listi zauzimaju visoko peto mesto, to ih stavlja u vrh toksinih supstanci. TABELA 1 - ATSDR (CERCLA) lista opasnih supstanci

KATEGORIZACIJA OPREME I NAINI IRENJA KONTAMINACIJE Problem opreme sa piralenom moe se podeliti na dva osnovna dela: 1. deklarisani PCB materijali i oprema materijali i oprema koji su prema deklaraciji proizvoaa oznaeni kao PCB ili punjeni PCB sintetikim fluidom i 2. nedeklarisani PCB materijali i oprema prema deklaraciji proizvoaa i ostaloj tehnikoj dokumentaciji ne sadre PCB, ali je tokom upotrebe dolo do nenamerne kontaminacije piralenom. Problematika deklarisanih PCB materijala i opreme je jasno odreena tako da e dalje biti analizirana problematika nedeklarisanih, odnosno kontaminiranih PCB materijala i opreme. Do kontaminacije materijala (u prvom redu izolacionog mineralnog ulja) i opreme piralenom moglo je doi tokom radnog veka u svakoj situaciji kada se dolazilo u kontakt sa radnim fluidom: dolivanje, zamena, obrada, uzorkovanje ulja, popravke, revizije, remonti... Oprema proizvedena pre 1986. godine moe sadrati PCB jer su do tada fabrike na naim prostorima koristile PCB za odreene namene pa postoji mogunost kontaminacije u procesu proizvodnje. Najei naini na koje dolazi do kontaminacije tokom eksploatacije su: 1. zamena ili obrada ulja - Prilikom punjenja opreme uljem ili obrade istog koristi se maina koja je mogla tokom svog radnog veka doi u kontakt sa piralenom. U procesima suenja, degazacije, filtriranja, regeneracije ulja treba posebno voditi rauna o istoi maine za obradu ulja jer moe doi do irenja PCB kontaminacije na populaciju istih transformatora, 2. dolivanje ulja Moe doi do kontaminacije ulja u opremi ako se doliva ulje koje sadri PCB, a koje se nalazi u neoznaenim ili nepravilno oznaenim buriima, odnosno ulje za koje se ne zna da li sadri PCB. Nekad su posude ili oprema koje slue za pretakanje fluida kontaminirani pa mogu iriti kontaminaciju, 3. popravka ili remont opreme Bilo da se obavlja na terenu ili u radionici predstavlja mogunost irenja kontaminacije, preko pomone opreme i/ili neproverenih fluida. Vano je istai da su potrebne koliine PCB koje mogu da dovedu do kontaminacije male to je prikazano u tabeli 2, gde se vidi da je za kontaminaciju jednog distributivnog transformatora 35/10 kV potrebno manje od jedne ae istog piralena.

TABELA 2 - Primeri potrebne koliine PCB za kontaminaciju transformatoraVrsta transformatora Napon kV Snaga MVA Koliina ulja kg Sadraj PCB ppm Koliina PCB g Koliina PCB ml

Industrijski Distributivni Distributivni Industrijski

6/0,4 35/10 35/10 110/6,3

1,25 1,6 8 20

600 2000 4800 13600

50 50 50 50

30 100 240 680

22 72 172 486

Poetni korak u reavanju problema je identifikacija, tj. odreivanje prisustva piralena u sumnjivoj opremi i fluidima. Na taj nain se u prvom redu definie obim problema, a u drugom, podjednako znaajnom, spreava irenje kontaminacije. Prema osnovnim definicijama iz navedenih Zakona, svako ulje se smatra sumnjivim na PCB kontaminaciju dok se analitikim metodama ne dokae suprotno (Svi otvoreni i zatvoreni sistemi, ureaji i oprema kod kojih je tehniki neizvodljivo ispitati sadraj PCB, se smatraju da sadre PCB sve dok se analizom ne utvrdi drugaije (1)). Vlasnici opreme su duni da ispitaju fluide zapremine > 5 dm3 iz opreme na prisustvo piralena. Izuzetak je oprema za koju je osnovano pretpostaviti da je bez PCB na osnovu jednog ili vie dole nabrojanih uslova (2): oprema poseduje sertifikat proizvoaa koji garantuje da je bez PCB i da naknadno nije bila izloena rukovanju ili dolivanju sa uljima koja sadre PCB (ili su sumnjiva na prisustvo PCB). U sluaju sumnje potrebno je izvesti barem brzi test prisustva hlora u izolacionom ulju; laboratorijska analiza, izvedena metodologijama koje su u skladu sa tekuim propisima potvruje da je koncentracija PCB < 50 ppm; statistika analiza odgovarajue populacije opreme pokazuje da je to sluaj bez PCB. Takoe, odreivanje koncentracije PCB u izolacionim tenostima se preporuuje: ako ima razloga da se veruje da je sadraj PCB promenjen kao rezultat postupaka odravanja i na kraju radnog veka i tokom uklanjanja opreme ili ulja, a sadraj PCB nije poznat. METODE ISPITIVANJA PRISUSTVA PCB U MINERALNIM ULJIMA Prilikom analize transformatorskih izolacionih ulja trenutno su zastupljene tri osnovne metode za odreivanje PCB: 1. hemijskokolorimetrijski test kitovi koji pokazuju da li ispitivani uzorak ulja sadri PCB, sa odreivanjem opsega koncentracije (0 - 50 ppm; 50 - 500 ppm; > 500 ppm), 2. elektrohemijska metoda koja obezbeuje kvantitativni rezultat ukupne koncentracije hlora, pa se raunski svodi na ekvivalentnu koncentraciju pretpostavljene smee PCB i 3. instrumentalna metoda zasnovana na gasnohromatografskoj (GC) analizi (3) sa tanim odreivanjem koncentracija kako pojedinanih kongenera (jedinjenja iste osnovne strukture polihlorovani bifenili ali razliitog broja i rasporeda atoma hlora) tako i ukupne koncentracije PCB smee u izolacionom fluidu. Prve dve metode su metode odreivanja prisustva hlora u izolacionom ulju i predstavljaju kvalitativne tehnike (elektrohemijska daje i koncentraciju hlora), dok se treom metodom odreuje prisustvo i koncentracija PCB jedinjenja (kvantitativna tehnika). Radi ilustracije data su uporedna merenja uzoraka transformatorskog ulja pomou sve tri tehnike (tabela 3). Poreenje je vreno samo na uzorcima gde je hemijskokolorimetrijskim test kitovima utvrena sumnja u prisustvo PCB u ulju. TABELA 3 - Rezultati merenja prisustva PCB u transformatorskom ulju razliitim metodama Elektrohemijska metoda Kolorimetrijska metoda Kvantitativna analiza uzorak (Dexil CLOR-N-OIL test kitovi) (GCECD) (Dexil L2000 DX Chloride Analyzer) 1 > 50 ppm 36 ppm 3 ppm 2 > 50 ppm 38 ppm 3 ppm 3 > 50 ppm 59 ppm 45 ppm 4 > 50 ppm 56 ppm < 2 ppm Iz priloenih rezultata, a i iz dosadanje laboratorijske prakse INT, se vidi da kolorimetrijska metoda (test kitovima) moe dati vie lano pozitivnih rezultata u odnosu na elektrohemijsku metodu.

Elektrohemijska metoda se pokazala kao pouzdanija ali ipak nedovoljno precizna kada je u pitanju tana koncentracija PCB u ulju jer je ova metoda posredna u smislu odreivanja sadraja PCB. Poreenje izmerenih koncentracija elektrohemijske metode i gasnohromatografske metode je prikazano u tabeli 4, gde se vidi da se kvantitativnom analizom dobijaju nie koncentracije PCB. TABELA 4 - Uporedna merenja koncentracije PCB u transformatorskom ulju Iz dosadanjeg iskustva Laboratorije INT moe se 1 zakljuiti da se elektrohemijska 2 metoda moe koristiti kao 3 pouzdana dokazna metoda 4 (ima/nema PCB), dok se za 5 merenje tane koncentracije 6 mora koristiti metoda gasne 7 hromatografije (GC). Zbog 8 velikog broja potencijalno kontaminirane opreme primena 9 samo gasnohromatografske 10 metode, kao najpouzdanije tehnike, bila bi nepraktina zbog visoke cene i dugog vremena trajanja analize. U cilju najbreg i najekonominijeg naina karakterisanja fluida u elektrinoj opremi u smislu odreivanja prisustva PCB predlae se sledea strategija: uzorci izolacionih fluida najpre se ispituju jednom od kvalitativnih metoda (test kitovima ili elektrohemijskim analizatorom - pri emu treba uzeti u obzir da elektrohemijska metoda ima manje lano pozitivnih reakcija), uzorci kod kojih je dobijen negativan rezultat dobijaju oznaku da nisu PCB kontaminirani, uzorci kod kojih je dobijen pozitivan rezultat dobijaju oznaku da su sumnjivi na PCB kontaminaciju i analiziraju se metodom gasne hromatografije, u cilju ispitivanja prisustva kontaminacije i merenja tane koncentracije PCB, nakon kvantitativne analize, sumnjivi uzorci, u zavisnosti od dobijene koncentracije dobijaju oznaku ili da nisu PCB kontaminirani (< 50 ppm PCB) ili da su PCB kontaminirani (> 50 ppm PCB). uzorak ODRAVANJE KONTAMINIRANIH TRANSFORMATORA Da bi se transformator ili druga oprema sa kontaminiranim fluidom adekvatno odravala, potrebno je definisati rizike, tj. mogue opasnosti tokom eksploatacije. Kao to je ve reeno PCB je u vrhu nepoeljnih supstanci, manje zbog svoje akutne toksinosti (toksian je samo ako se direktno unosi u organizam due vreme u koncentracijama iznad 0,1%) i kancerogenosti (prema IARC (International Agency for Research on Cancer) spada u grupu 2B verovatno kancerogenih supstanci iji je uticaj manje pouzdano odreen) ve zbog bioakumulativnosti (akumulira se u ivim organizmima, lako ulazi u lanac ishrane, skladiti se u masnim tkivima) i nepoeljnih produkata degradacije. Razlaganjem PCB u prisustvu toplote nastaje hlor, gasoviti hlorovodonik i ugljen-monoksid, dok pod odreenim uslovima u prisustvu kiseonika i visoke temperature mogu nastati toksina jedinjenja iz grupe dioksina i furana (slika 1). Elektrohemijska metoda (Dexil L2000 DX Chloride Analyzer) 31 ppm Ispod limita detekcije 86 ppm 152 ppm 564 ppm 425 ppm 55 ppm 104 ppm 100 ppm 106 ppm Kvantitativna analiza (GCECD) 22 ppm < 2 ppm 72 ppm 87 ppm 258 ppm 254 ppm 45 ppm 38 ppm 42 ppm 45 ppm

Godinama ostaje hemijski stabilan

Brza razgradnja, nastaju PCDF i PCDD

PCB se unitava pirolizom (nema PCDF ili PCDD)

Kao rezultat pirolize elektrinim lukom, nastaje ugljenik (C) i hlorovodonina kiselina (HCl)

SLIKA 1 -Termika stabilnost PCB PCB predstavlja veliku opasnost po okolinu pri emu je moe zagaditi na dva naina tzv. hladnim i toplim zagaenjem. Pod hladnim zagaenjem se podrazumeva dejstvo PCB u svom izvornom obliku tj. nekontrolisano ili sluajno isputanje PCB ulja ili kontaminiranih PCB ulja. Curenje ulja iz PCB kontaminiranih transformatora moe dovesti do brzog prodiranja velikih koliina PCB u okolno zemljite i kontaminaciju podzemnih voda, dok deo PCB ispari u vazduh. Do ovakvih incidenata moe doi na mestu gde se nalazi transformator, ali i prilikom transporta transformatora. Toplo zagaenje nastaje kao posledica termikog razlaganja PCB, pri emu nastaju izuzetno toksini produkti dioksini (polihlorovani dibenzo-p-dioksini (PCDD)) i furani (polihlorovani dibenzofurani (PCDF)). Pri uobiajenim operativnim uslovima, tokom eksploatacije transformatora, temperature nisu dovoljno visoke za nastajanje PCDD/PCDF. Optimalna temperatura nastajanja ovih jedinjenja je oko 500 C, pri emu su katalizatori ove reakcije metali (gvoe i bakar) i njihove soli, tako da u uslovima kada postoji termiki kvar u PCB kontaminiranom transformatoru, moe doi do formiranja toksinih jedinjenja. Dalje, termiki ili elektrini kvar na transformatoru moe dovesti do eksplozije i paljenja kontaminiranog ulja. U sluaju eksplozije ili poara na PCB transformatoru ili PCB kontaminiranom transformatoru, dolazi do oslobaanja velike koliine PCDF, koji zaostaje i u nastaloj ai. Isto tako, pri eksploziji nekontaminiranih transformatora ili njihovih delova, moe doi do irenja poara pri emu mogu biti zahvaeni PCB transformatori i kondenzatori (najpoznatiji primeri su sluaj Binhampton zgrade iz 1981. godine, zatim Toronto 1977. godine, Univerzitet Monitoba 1982. godine). Zato ovi transformatori treba da budu fiziki odvojeni od ostalih nekontaminiranih transformatora. Prilikom pojave elektrinog luka u transformatoru, sa temperaturama preko 1000 C, dolazi do nastajanja gasa hlorovodonika i poveanja pritiska u sudu transformatora pa dolazi do curenja ulja pod pritiskom (PCB disperzija) tj. dolazi do formiranja spreja. Dalje, porast napona moe izazvati varnienje unutar transformatora koje se moe spreiti primarnom zatitom ureaja. Sekundarni napon od preoptereenja ili kratki spoj u glavnom kolu mogu da dovedu do znaajnog pregrevanja i nastanka poara. Predloene mere koje treba preduzeti prilikom eksploatacije PCB kontaminiranih transformatora: transformator vidno obeleiti da sadri ili je sumnjiv na prisustvo PCB, obezbediti transformator od curenja redovni, tromeseni pregledi kako opreme tako i okolnog zemljita, redovno proveravati pogonsku ispravnost transformatora, prema periodici koja se odreuje prema veliini i znaaju transformatora, gasnohromatografskom analizom ulja u zavisnosti od starosti, pozdanosti, reima rada, redovno ispitivati pogonsku ispravnost ulja merenjem fizikih, hemijskih i elektrinih karakteristika sa merenjem sadraja vode rastvorene u ulju, prema periodici i obimu koje se odreuju prema veliini i znaaju transformatora, po potrebi vriti elektrina ispitivanja na transformatoru, voditi rauna o stepenu optereenja, voditi evidenciju o svim pregledima i zahvatima na transformatoru, napraviti sigurnosni plan plan delovanja u sluaju akcidenata (kvar, curenje, poar itd) napraviti plan zamene kontaminirane opreme. TEHNOLOGIJE UKLANJANJA PCB

Bitno je proceniti kada je kraj radnog veka PCB kontaminirane opreme (koncentracija PCB 50 500 ppm), tj. kada izvriti rashodovanje i zamenu kontaminirane jedinice. Ako oprema dostigne izraenu starost poveava se rizik od havarija to bi moglo dovesti do zagaivanja ivotne sredine a samim tim i povealo trokove zamene (dekontaminacija zemljita i voda). S druge strane, ispravne i malo tereene jedinice je neekonomino menjati. Povezano sa ovim pitanjima je i odluka primene adekvatne tehnologije uklanjanja PCB iz opreme. Najrasprostranjenije tehnologije za unitavanje/dekontaminaciju PCB su: Spaljivanje na visokim temperaturama; Plazma tehnologija; Dekontaminacija ekstrakcijom u autoklavima; Dehlorinacija; Hemijska redukcija gasom (GPCR, eng. Gas Phase Chemical reduction). Izbor najbolje mogue tehnologije uklanjanja (BAT, eng. Best Avalaible Technology) i najbolje ekoloke prakse (BEP, eng. Best Environmental Practices) zavisi od sledeih kriterijuma: tipa, dimenzija i ukupne mase opreme; instalacije opreme; finansijske vrednosti opreme i trokova uklanjanja/eliminacije; koliine izolacionog ulja i koncentracije PCB sadrane u opremi; stanja degradacije i uticaja na funkcionalnu efikasnost; mogue podudarnosti dekontaminacije sa drugim intervencijama odravanja; uticaja na okolinu ukljuujui i mogue kvarove i havarije opreme i posledina prolivanja kontaminiranog fluida. Pored navedenog u razmatranje se moraju uzeti zakonski rokovi uklanjanja kao i finansijski faktor. Uopteno, za opremu koja je u upotrebi preporuuje se primena dekontaminacionih tehnika, kad god je to mogue, vodei rauna o prioritetnim principima sigurnosti, kontinuiteta rada, okruenja, samodovoljnosti i funkcionalne ponovne upotrebljivosti (eng. re-use). Metode dekontaminacije za transformatore sa PCB kontaminiranim mineralnim uljem koji su u eksploataciji su retrofiling (zamena ulja sa ispiranjem) ili hemijski tretman (dehlorinacija). Alternativno, kontaminirana jedinica moe biti zamenjena, ali ako je pogonsko stanje transformatora zadovoljavajue i ne oekuje se znaajna promena u sistemu optereenja, opcija zamene se iskljuuje u korist dekontaminacionih tehnika. Ukoliko se transformator ije ulje sadri 50 ppm PCB trajno ukloni iz upotrebe postaje otpad, tj. otpadni PCB transformator. To povlai za sobom drugaiju karakterizaciju i metodologiju uklanjanja. Svi elementi transformatora moraju biti zasebno zbrinuti i dekontaminirani ili spaljeni adekvatnim tehnikama. Opti zahtevi koje izabrani tretman treba da zadovolji su: proces mora biti izveden sa odgovarajuom panjom; stroga kontrola u cilju izbegavanja unakrsne kontaminacije; stroga kontrola u cilju izbegavanja sluajnog prolivanja u okolinu. Cevi, pumpe i creva treba paljivo pregledati na zaptivenost; poto se tretmani izolacionih tenosti obino izvode pod vakuumom, treba obratiti posebnu panju da bi se izbegla emisija u atmosferu; tretmani izolacionih tenosti obino proizvode otpad (npr. zauljeni adsorbent, upotrebljeni filteri itd) pa je neophodno izabrati najbolju tehnologiju da bi se minimalizovala proizvodnja otpada ili potronog materijala i da bi se uklanjanje obavilo u skladu sa lokalnim propisima; odgovarajua zatita mora biti obezbeena ako se radi sa vrelim uljem, radnici moraju koristiti odgovarajua zatitna sredstva. Upotrebljene tehnike i procedure dekontaminacije treba da budu adekvatno validovane i dokumentovane, tako da je mogue predvideti smanjenje, eliminaciju i/ili dekompoziciju neeljenih

jedinjenja (PCB) i elemenata ispod koncentracione granice koja je zahtevana, bez potencijalnih opasnosti i nepotrebnih rizika. Kao BAT i BEP tehnike, ovi postupci treba takoe da obezbede i: najbolje operacione uslove dekontaminacije u smislu izbegavanja direktne i indirektne tete. Pre izvoenja procesa, mora biti pripremljen odgovarajui sigurnosni plan, koji procenjuje rizik i odgovarajue korektivne akcije u sluaju problema, kvarova, vatre, nekontrolisanog prolivanja ili emisije u okolinu; dielektrini kvalitet i funkcionalne karakteristike izolacionog ulja nakon obrade, u skladu sa vaeim standardima i preporukama; postizanje dogovorenih ciljeva i zahteva merenjem koncentracije PCB na kraju dekontaminacionog procesa i nakon perioda od najmanje 3 meseca od ponovnog putanja u eksploataciju opreme pod uobiajenim pogonskim uslovima. Razlog za navedeni period od 3 meseca (minimalno 90 dana) je da bi se uzelo u obzir povratno curenje PCB iz transformatorskog jezgra i vrstog izolacionog sistema transformatora u mineralno ulje. Ostaci PCB se nalaze u drvetu, papiru i meuprostoru izmeu slojeva magnetnog jezgra i namotaja. Priblian kvantitet povratnog curenja (u odnosu na poetnu koncentraciju PCB u ulju, pre izvedenog tretmana) prema primenjenoj dekontaminacionoj tehnici za transfromatore sa mineralnim uljem kontaminiranim PCB ispod 500 ppm, data u % iznosi: on-line proces sa mobilnim hemijskim tretmanom oekivano povratno curenje je 3-5%; retrofiling na toplo sa ispiranjem pomou 1,5 zapremine istog, vrelog mineralnog ulja oekivano povratno curenje je oko 5%; retrofiling na hladno sa ispiranjem pomou jedne zapremine istog mineralnog ulja izvedenog tri puta - oekivano povratno curenje je oko 10%; retrofiling na hladno sa ispiranjem pomou jedne zapremine istog mineralnog ulja izvedeno jedanput - oekivano povratno curenje je oko 15%. ZAKLJUAK Prisustvo kontaminacije izolacionih fluida, u prvom redu mineralnih transformatorskih ulja je problem sa kojim se vlasnici na naim prostorima od nedavno suoavaju. Do navedene kontaminacije je moglo doi nehotino, tokom godina eksploatacije ili u procesu proizvodnje. Zakonske odredbe propisuju obaveze reavanja ovog problema, a samo reenje se odvija kroz nekoliko sukcesivnih koraka: Identifikacija sumnjive opreme koja sadri preko 5 dm3 fluida, Analiza sadraja PCB, Obeleavanje opreme, Prijavljivanje identifikovane opreme nadlenim organima, Plan uklanjanja PCB i Uklanjanje PCB. Do uklanjanja piralena, bilo rashodovanjem, bilo dekontaminacijom, kontaminirana oprema koja je u eksploataciji se mora tretirati tako da ne doe do irenja kontaminacije. Potencijalni rizici pri eksploataciji kontaminiranih ulja: curenje ulja iz opreme, pojava elektrinog kvara, pojava termikog kvara, rizik od poara. Pravilnim odravanjem jedinica sumnjivih na PCB i PCB kontaminiranih, osigurava se bezbedan rad opreme i ljudi koji su u kontaktu sa opremom. Posebnu panju treba obratiti na odravanje onih jedinica ije je pogonsko stanje ugroeno (sumnjivi na kvar ili u kvaru). Pri izradi plana uklanjanja PCB, neophodno je precizno merenje sadraja PCB, poznavanje pogonskog stanja opreme i poznavanje najboljih dostupnih tehnologija (BAT i BEP). Pravilnim i jasno definisanim pristupom, problem PCB kontaminirane opreme se moe prevazii uz minimalne trokove i u zakonski prihvatljivom vremenskom periodu.

1.2. 3. 4. 5. 6.

LITERATURA [1] Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, 2010, Prirunik za identifikaciju, voenje evidencije i sugurno rukovanje PCB opremom/ureajima i otpadom, [2] BS EN 50503. Fluids for electrotechnical applications. Standard for the inventory control, management, decontamination and/or disposal of electrical equipment and insulating liquids containing PCBs [3] Stephen Finch, A comparison of current PCB analytical techniques, 3rd International Conference for the Remediation of PCB Contamination A Pennwell Conference, DTR-11-01 [4] IEC 61619/1997: Insulating liquids Contamination by polychlorinated biphenyls (PCBs) Method of determination by capillary column gas chromatography [5] Mitchell D. Erickson, 1997, Analytical chemistry of PCBs Second edition, Lewis publishers [6] 2002, PCB transformers and capacitors: From management to reclassification, First issue, UNEP Chemicals [7] Grupa autora, 2003, Tehniki prirunik za postupanje sa materijalima zagaenim polihlorbifenilima (PCB) [8] O. Hutzinger, 1985, Formation of polychlorinated dibenzofurans and dioxin during combustion, electrical equipment fires and PBC incineration, Environmental health perspectives, vol 60, str. 3-9 [9] J. Pajari, 1985, Safety measures for prevention of PCB accidents, Environmental health perspectives, vol 60, str. 347-350 [10] 2003, Preparation of a national environmentally sound management plan for PCBs and PCB -contaminated equipment in the framework of the implementation of the Basel Convention [11] Destruction and Decontamination Technologies for PCBs and other POPs wastes under the Basel Convention Volume A, Secreteriat of the Basel Convention, International Environment House, 15 chemin des Anmones, CH-1219 Chtelaine, Switzerland [12] A. Cafissi, S. Beduschi, V. Balacco, B. Sacchi, S. P. Trasatti, Chemical dechlorination of polychlorinated biphenyls (PCBs) from dielectric oils, Environ Chem Lett /2007, 5:101-106