SEMINARSKI RAD

SEMINARSKI RADPredmet: Informacione Tehnologije

Tema rada: Raunarski MiVisoka Tehnoloka kola Strukovnih Studija abacProfesor: Ana KovaeviStudent: Marko Koji 4-103/2010

SadrajUvod.............................................................. 3Nastanak i istorija mia ................................. 4Tehnologija izrade mehanizma ...................... 8Interfejsi za povezivanje mieva na raunar ..11Konfiguracija mieva u operativnim sistemima ...12Vrste mieva .................................................15Zakljuak ......................................................16Literatura 17U kompnente spadaju monitor, tastatura, mi, kuite, matina ploa, napojna jedinica, hard disk, grafika kartica, modem, CD ita/pisa. A u programe, operativni sistem (Windows) kao osnovni program na koji se nadograuju svi drug programi (MS Office, Photoshop itd.) potrebni za obavljanje specifinih zadataka. Tema ovog seminarsko rada e biti kompjuterski mi. Mi predstavlja ulazni, takozvani pokazivaki ureaj sa kojim se moemo kretati dvodimenzionalno po naem ispisu na monitoru. Kuite mu je napravljeno od plastike i sastoji se od malo pokretnih dijelova. Na vrhu kuista je prostor rezervisan za tastere, kojih je obino dva a a danas se prozvode i mievi sa vie tastera. Napravljen je da detektuje pokret i da se kursor (strelica koja predstavlja mia na monitoru) u zavisnosti od podeene brzine kretanja kursora na raunaru i duine pokreta pozicionira na eljene koordinate.

UVOD

Raunar, predstavlja sklop visokotehnolokih komponenti (hardware) oplemenjenih programima (software) sa zajednikim ciljem da se omogui masovna obrada podataka, bavljenje grafikim dizajnom, praenje tehnolokog procesa proizvodnih programa, upravljanje komunikacionim sistemima.

Nastank i istorija raunarskog miaPrije tano 41 godinu tanije 1968 na Stenfordskom institutu Daglas Engelbart (Douglas C. Engelbart) je napravio prvi raunarski mi. Od svog izuma on nije dobio niti jednu marku jer svoj patent nije na vrijeme autorski zatitio, a u medjuvremenu se pojavilo toliko verzija mia da nije video nikakav smisao u traenju novca za svoj izum koji je uveliko promenio korienje raunara. Kada ga je 1968. pokazao svojim kolegama, s tim da prvi mi ni najmanje nije liio na dananje mieve, svi su bili iznenaeni to je Engelbart uopte odluio da napravi takav ureaj, jer u to vreme ni kompjuteri nisu bili u nekoj iroj upotrebi...

Dakle, suprotno miljenjima dananje omladine, mi nije doao ni iz Microsoft-a ni iz Apple-a, ve s instituta u Stenfordu. Ime je dobio jer zaista lii na pravog mia, iako je s vremenom napravljeno toliko modela da je pitanje kako bi ga nazvali da je prvi izgledao kao, na primer, novi Logitech-ov beini Air Mouse.

Mievi koje danas koristimo prvi su poeli da proizvode dizajneri u Kseroksu i smatraju se jednim od najveih izuma u kompjuterskom svetu, s obzirom na to da je njihova pojava uveliko proirila upotrebu kompjutera. Do tada su, naime, korisnici bili iskljuivo okrenuti tastaturi i bezbrojnim "shortcut kombinacijama, ne bi li uradili bilo kakav posao na kompjuteru. Engelbart je mia napravio poslije detaljne analize ve postojeih ureaja i njihovih karakteristika. Kako je jednom objasnio, sve tada postojee ureaje poredao je onim redoslijedom kakav je ve dugo postojao u periodnom sistemu elemenata, pa je na isti nain napravio tabelu za "gadget" ureaje. Kao to tabela prirodnih elemenata odreenim nainom korienja dovodi do saznanja o novim elementima, tako je i ova tabela dovela Engelbarta do ureaja koji jo ne postoji, a to je bio mi. "Originalni mi imao je kabl s prednje strane, ali je brzo prebaen na zadnju, jer je smetao pri radu. Bio je to jednostavan mehaniki ureaj s dva diska na donjoj strani. Tim miem se moglo klikati i okretati, ime su se na kompjuteru mogle nacrtati savreno ravne vodoravne i uspravne linije. Veina mieva i dalje je mehanika, samo to umjesto diskova imaju kuglice. Ne zna se ko je tano dao ime miu, ali zbog slinosti sa pravim miem taj se naziv poeo koristiti, tako da je to na kraju prihaveno i kao zvanino ime ureaja.

Nastank i istorija raunarskog mia

Nastank i istorija raunarskog mia

Od tada je mi doivjeo brojne promjene, a prva vea dogodila se oko 2000, kada je napravljen prvi optiki mi. Uslijedilo je nekoliko varijanti optikih mieva, zatim laserski mi, beini, 3D, s vie od dva tastera itd. Broj modela mieva danas je teko nabrojati, jer ih proizvodi svaka kompanija koja sebavi tehnologijom, a vie nisu samo "pomagalo" za rad na kompjuteru ve se koriste i za igrice, to trai modele s pet ili vie tastera. Upravo je broj tastera izazvao najvee kontroverze oko mia, i to poto je Apple sve svoje kompjutere opremio miem koji ima samo jedan taster. Apple je promovisao takvog mia s argumentom da je jednostavniji za korienje, a za mieve s vie tastera je reeno da zbunjuju korisnike, naroito nove. I danas se svi Apple-ovi mievi mogu koristiti samo s jednom tipkom, iako su u meuvremenu, tanije 2005, proizveli mia s vie tastera i nazvali ga "mighty mouse". S druge strane, oni koji su podravali korienje mieva s vie tastera upozoravali su na to da je mi s jednim tasterom nezgodan za rad, jer da bi se uradila neka komplikovanija operacija, uvek se mora pritisnuti jedan taster na tastaturi, najee "ctrl" ili "alt", pa su tako stalno zauzete obe ruke.

Meutim, proizvoai su nastavili da proizvode mieve s pet i vie tastera, koji korisnicima omoguavaju razne funkcije, zavisno od kompjutera na kojima rade. Takvi mievi su najpopularniji za igrice, jer dozvoljavaju igraima akcije koje neki drugi mogu izvesti samo na tastaturi, pa su tako igrai s naprednim mievima u prednosti prilikom igranja. ak je i "otac" mia, Engelbart, vie puta naglaavao da e uvek podravati ideje koje ukljuuju to vei broj tastera. Naime, njegov prototip, koji je kasnije posluio za dizajniranje dananjih mieva, bio je napravljen tako da je podravao tri tastera, ali Engelbart je rekao da je to bilo samo zato jer nisu znali gdje bi stavili dodatne tastere.

Nastank i istorija raunarskog miaTehnologija izrade mehanizma

Najosnovnija tehnologija za izradu mehanizma koji omoguuje miu da prepozna pomicanje je zasnovana na elektromehanici.. Elektronski dio je sastavljen od dva optoizolatora (elektronski sklop koji se sastoji od (diode) koja pri prolasku struje kroz nju emituje svetlost tj. LED-a . Mehaniki dio je sastavljen od jedne kuglice koja je izraena (najee) od teflona idva zupanika. Princip rada je slijedei: kada pomjerimo mia po nekoj relativno hrapavoj povrini, kuglica se pokrene i zavrti zupanike. Optoizolatori registruju pomjeranje zupanika i alju signal u elektronski sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv raunaru i alje mu ga. Novija tehnologija za izradu mehanizma koji bi registrovali pomak mia po nekoj povrini se zasniva na optici. Vano je napomenuti da kod ovih novih mieva ne postoje pokretni dijelovi. Na njegovoj donjoj strani su smjetene dvije komponente. Prva je LED dioda koja emituje svijetlost. Druga komponenta je CCD (specijalna vrsta optoelektrinog integralnog kola) ip. Ovaj ip radi po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Naime, kada optikog mia stavimo na neku povrinu koja idealno ne odbija svijetlost i kada ga pomjeramo, CCD ip registruje te pomjeraje. Razumljivim jezikom reeno, CCD ip snima sliku ispod sebe (koju osvetljava LED dioda) i pri pomjeranju mia CCD ip poredi sliku sa poetnog poloaja sa slikom koja se dobila pomjeranjem i alje to elektronskom sklopu koji provjerava na koju je stranu pomjeren mi uporeujui dobijene slike. Treba napomenuti da se ovaj proces odvija veoma brzo i da bi trebalo da se odvija to bre moe, da bi se dobila to bolja preciznost. Najnovija tehnologija je mi sa laserskim zrakom. Radi na principu laserskih zraka, poto je kod optikih bio problem sa jednobojnom podlogom koja nije imala detalja, a najvei problem je bila podloga crvene boje (jer je led dioda koja osvetljava podlogu takoe crvena), te probleme je rijeio laser. Ovom miu nije potrebna spoljanja svijetlost, poto posjeduje laser, svjetlost odreene talasne duine, te nije potrebna posebna podloga, radi ak i na staklu, potrebno je da je staklo samo malo uprljano. Ovi mievi funkcioniu na principu mjerenja vremena koje je potrebno da bi se emitovan laserski zrak vratio primopredajniku. Za odbijanje lasera je dovoljno zrnce praine ili otisak prsta na staklu. Tehnologija izrade mehanizmaOvi mievi su precizniji i bri. Prave se u rezolucijama od 1000 do 2500 tpi (taaka po inu), dok su optiki ili od 800 tpi, a kuglini su maksimalno ili do 520 tpi. Laserski mievi su savreniji jer troe manje energije, ne svjetle (makar mi to okom ne vidimo), ne prljaju se, bri su od klasinih optikih.Tehnologija izrade mehanizmaU poetku je interfejs bio serijski, ali se od 1997. godine zamenjuje za to specijalnim portom ija oznaka je PS/2. Ovaj interfejs je obino zelene boje tako da lako moemo prepoznati u koji port treba prikljuiti kabal od mia. U dananje vreme se proizvode i mievi koji se prikljuuju u USB port (uglavnom su to optiki i laserski mievi) jer je on univerzalan i postoji na skoro svim dananjim raunarima. Treba napomenuti i da postoje mievi koji se ne povezuju kablovima sa raunarom. Naime, oni posjeduju bazu (naziv za ureaj koji prima signale od mia) koja je preko, gore navedenih portova, povezana sa raunarom, a sam mi komunicira sa bazom preko infracrvenih ili radio talasa. Znai, ipak se baza mora kablom povezati na raunar, dok sam mi mora opet koristiti baterije da bi mogao slati signale ka bazi.

Interfejsi za povezivanje mieva na raunarDa bismo mogli koristiti mi na naem raunaru, moramo imati slobodan prikljuak za njega. Poto ga prikljuimo potrebno je postaviti odgovarajue upravljake programe da bi ga operativni sistem mogao koristiti. Kako se mi instalira, konsultujmo uputstvo koje smo dobili sa miem. Procedura koja je najea je: U DOSu treba izmeniti AUTOEXEC.BAT datoteku tako da se u njoj poziva upravljaki program za mia. U Windowsu obino nije potrebno nita podeavati jer on sam podeava sve potrebne upravljake programe. Kako se podeava rad mia u Windowsu XP: Start>Settings>Control panel>Printers and Other hardware> Mouse. U prozoru koji se otvorio videjeemo 5 kartica. Prva kartica se zove Buttons i na njoj podeavamo: kada ukljuimo Switch primary and secondary buttons prvo i i drugo dugme e zamjeniti uloge; Double click speed kliza podeava vremenski razmak koji je potreban da bi se opcija duplog klika mogla aktivirati. to je kliza desnije to znai da moramo bre kliknuti dva puta da bismo neto uradili i obrnuto; Trea opcija je Turn on ClickLock. Ona slui da se poslije odreenog vremena (nakon klika lijevog tastera mia) zakljua dotini klik. Druga kartica je Pointers. Na njoj se mogu podesiti slijedee stvari: u padajuem meniju Scheme moemo izabrati neku od ponuenih ema za izgled pokazivaa (eng:pointer, prim.aut). Konfiguracija mieva u operativnim sistemimaU polju Customize moemo sami podesiti kako e pokaziva izgledati u odreenom trenutku. Na lijevoj strani se nalaze imena dogaaja a na desnoj trenutni izled pokazivaa za taj dogaaj. Da bismo promijenili izgled pokazivaa za taj dogaaj, dva puta brzo kliknemo (ili pritisnite dugme Browse) na sliicu trenutnog izgleda pokazivaa. Otvorie se okvir za dijalog u kome moemo izabrati datoteku koja sadri sliicu pokazivaa kojeg elimo. Poto sve to fino podesimo, tu emu moemo snimiti tako to emo kliknuti na dugme Save As u polju Scheme. Trea kartica je Pointer Options. U polju Motion podeavamo brzinu kretanja pokazivaa na ekranu. U polje Snap To ukljuimo opciju Snap To ako elimo da se va pokaziva automatski premesti na Default dugme u okvirima za dijalog. U polju Display Pointers Trails ukljuujemo i podeavamo neto poput tragova koji ostaju za pokazivaem mia prilikom pomeranja. Slijedea opcija je Hide pointer while typing. Kada je ukljuena sakrie pokaziva mia dok kucamo, a on miruje. im ponovo pokrenemo mia, pokaziva e biti prikazan. Zadnja opcija je vrlo korisna i slui za to da nam pokae mjesto gde se trenutno nalazi pokaziva mia kada pritisnemo Kontrol (ctrl) taster. Vrlo je korisna ako imamo povean kontrast i osvetljenje boja na monitoru ili nam je pak ekran sastavljen od mnogo razliitih detalja (npr, ako imamo puno ikonica na radnoj povrini koja ima pozadinu sa puno boja). Konfiguracija mieva u operativnim sistemimaetvrta kartica je Wheel. Ona je korisna ako imamo mia sa tokiem. U polju Scroll lines unesemo koliko linija teksta treba da se izlista jednim pomeranjem tokia mia, a ako elimo da nam se jednim pomjeranjem tokia na miu izlista jedan ekran, ukljuimo opciju Scroll One Screen at Time.

Konfiguracija mieva u operativnim sistemimaDanas se mievi proizvode za PS/2 i USB prikljuak, dok je postojala i stara verzija sa serijskim prikljukom. U budunosti PS/2 se planira potpuno zamjeniti sa USB standardom.Takoer, mievi sa kuglom su zastarjeli, tako da se danas najvie koriste optiki mievi, dok se beini i laserski mievi jo uvijek probijaju na trite obinih korisnika zbog jo uvijek relativne skupoe. Do danas postoji nekoliko vrsta mieva:Mi sa kuglomOptiki miBeini mi RF miBluetooth miLaserski miBiometriki mi

Vrste mievaOd izuma mia pa do danas moemo zakljuiti da je uveliko olakana i ubrzana primjena raunara kako obinom korisniku tako i programerima jer se skrauje vrijeme potrebno za obavljanje zadataka kojih bi da nije mia morali obavljati zadavajui komande pute druge ulazne jedinice, tj. tastature.

Zakljuak

Web.................................................................http://sr.wikipedia.orgWeb stranica....................................................http://bs.wikipedia.orgKnjiga: Hardverska Biblija

Literatura