SADRAJ

1.0 Uvod......1str2.0 Istorijat analitikog pokreta 2 str 2.1Raanje nesvesnog i psihoanalize. 2- 3str3.0 Psihoanaliza 3 str

3.1 Princip psihoanalize.. .. 3 str 3.2 Omake 3 str 3.3 Dinamika linosti po Frojdu. 4 str 3.4 Struktura linosti po Frojdu. 4-5 str 3.5 Analitika seansa i osnovna pravila analize 5 str4.0 Psihoanalitika terapija 6-7 str5.0 Mehanizmi odbrane.. 7-8 str6.0 Zakljucak. 9 str7.0 Literatura. 10 str

1.0 UVOD

Sigmund Frojd roen je 6. maja 1856. u Frajbergu u Moravskoj, a umro 23. septembra 1939. Bio je austrijski lekar i psiholog i osniva psihoanalize. Obrazovan je u Beu gde je studirao medicinu. Godine 1886. eni se Martom Bernajs sa kojom je veren od 1882. Sa njom je imao estoro dece meu kojom je i Ana, roena 1895. koja e ga celog ivota pratiti i specijalizovati se za deiju psihoanalizu. U Parizu je 1885. i 1886. studirao kod arkoa. Tamo posmatra manifestacije histerije i efekte hipnoze i sugestije. Do psihoanalize ga je dovelo istraivanje posledica hipnoze na histeriju koje je objavio zajedno sa Brojerom 1895. Osnovao je 1908. godine Godinjak za psihoanalitika i psihopatoloka istraivanja i 1910. Meunarodnu psihoanalitiku asocijaciju.

2.0 ISTORIJAT ANALITIKOG POKRETAOd 1902. u Frojdovom stanu sredom uvee sastajali su se pripadnici jedne grupe lekara da bi prouavali psihoanalizu. Ubrzo su se toj grupi pridruili A. Adler, S. Blojer, a zatim i njegov asistent K. G. Jung, koji e ubrzo pokazati ivo interesovanje za frojdovska otkria. Jung prati Frojda na njegovom putovanju u SAD 1908. godine. Godine 1910. tokom drugog kongresa psihoanalize u Nirnbergu, osnovana je Internacionalna Psihoanalitika Asocijacija (IPA). U dva navrata dolo je do iskljuenja iz lanstva iji je inicijator bio sam Frojd, prvi put Adlera (1911.) i Junga (1913.) i drugi put Ranka (1924.) i Ferencija (1929.). to se prvih iskljuenja tie, razmimoilaenje je nastalo u vezi shvatanja znaaja seksualnosti kao jedinog uzronika u psihoanalizi, a to se tie drugih, razliitost pogleda je nastala u vezi sa praktinim pitanjima vezanim za teoriju regresije i traumatizma. Najverniji Frojdovi sledbenici su K. Abraham u Berlinu i E. Dons u Londonu. Be, Frojdov grad, ostaje u centru pokreta kojem je V. Rajh pristupio 1920. sve dok nacizam nije primorao veliki broj psihoanalitiara da emigriraju, pre svega u SAD. U toj zemlji e se psihoanaliza najbolje ustoliiti, postajui sa H. Hartmanom ego-psihologija.U socijalistikim zemljam, psihoanaliza je u potpunosti iskljuena kao buroaska i reakcionarna nauka. U Velikoj Britaniji dolazi do znaajnog teorijskog dostignua. Sa Melanijom Klajn nainjen je sutinski korak u teoriji preedipovskih stadijuma dok se radovi D. V. Vinikota, V. Bajona i D. Melcera uvrtavaju u radove koji slede M. Klajn, omoguavajui pre svega pristup psihozama. U Francuskoj je bilo potrebno da se saeka 1923. da bi se Frojdova dela prevela i 1926. da bi se osnovalo Psihoanalitiko drutvo Pariza. Istorijat psihoanalitikog pokreta je plodan po podelama od 1933. a naroito sa pojavom aka Lakana od 1953. do 1981. pa i posle toga. Danas u Francuskoj ne postoji nijedan pravilnik profesije psihoanalitiara. 2.1 RAANJE NESVESNOG I PSIHOANALIZENakon raskida sa Brojerom 1896. godine, Frojd svoj put nastavlja sam. Prepiska sa V. Flisom odigrala je kljunu ulogu u njegovoj autoanalizi. U oktobru 1897. otkriva Edipov kompleks. Tokom 1899. se pojavljuju njegovi prvi znaajni tekstovi. U 1900. Frojd poinje analizu Dore. U 1901. objavljuje San i njegovo tumaenje i pie Fragment jedne analize histerije u kom analizira traumatsku funkciju seksualnosti u histeriji, kao i ulogu homoseksualnosti. Tada je psihoanaliza ve postala teorija funkcionisanja drutvenog sklopa. Beko Psihoanalitiko drutvo osnovano je 1908. ali se udruenje anlitiara ve oformilo oko Sigmunda Frojda. Od 1912. Frojd se bavi pitanjem oca, na koje e se vratiti 1939. u delu Mojsije i monoteizam. Pojmove nagona ivota (Eros) i smrti (Tanatos), principa realnosti i principa zadovoljstva uvodi 1920. pa predlae novi model drutvenog sklopa u kome se pojavljuje Id, Ego i Superego. Teorija Ega i prepoznavanja bie jedna od osnovnih tema Kolektivne psihologije i analize Ega 1921. Frojd se u to vreme takoe okree velikim problemima civilizacije. Budunost jedne iluzije prouava problem religije ali tek u delu Slabost civilizacije on najeksplicitnije razvija svoju koncepciju sveta naglaavajui podvrgavanje civilizacije ekonomskim neumitnostima koje nameu teak danak ne samo seksualnosti, ve i agresivnosti zarad malo sigurnosti. Nacisti spaljuju njegova dela u Berlinu, ali on 1938. naputa Be i nastanjuje se u Londonu.3.0 PSIHOANALIZATo je metod psiholokog pretraivanja koji ima za cilj da dokui podsvesno znaenje ljudskog ponaanja, a ije se osnove nalaze u psiholokom ivotu koji je formulisao Sigmund Frojd, osniva psihoanalize. 3.1 Principi psihoanalize Psihoanaliza polazi od postulata po kojem sve to se odvija u snovima, nosi u sebi dimenziju koja ne izbija na povrinu. To je podsvest, rezultat niza dogaaja koji su se desili u ranom detinjstvu, a moda ak i ranije, u neposrednoj sprezi sa razdvojenom seksualnosti u irokom smislu, prvo kroz oralnu i analnu fazu razvoja. Oko tree godine dete otkriva razliku meu polovima. Ono, dakle, proivljava u tim prvim godinama kljune dogaaje, koji se moda nikada nisu realno desili, ali koji dotiu njegovu svest: predstava koitusa (lat. coire, ii zajedno; sparivanje mujaka i enke, kod ivotinjskih vrsta i kod oveka) i kastracija (odstranjenje ili unitenje reproduktivnog organa, kod bilo kog pola). Za malog deaka, u pitanju je pretnja odsecanjem polnog organa kao kaznom za njegovu masturbaciju, koja je za njega normalno pranjenje Edipovske poude. Edipov kompleks predstavlja fundamentalno otkrie, ljubomora koju dete osea prema roditelju istog pola i nepriznata elja da ga eliminie, a zatim zauzme njegovo mesto. Taj sukob je u osnovi neuroza kada Edip ne pronalazi povoljan ishod, a nastaje kada se subjekt okree ka drugim objektima. Za malu devojicu, saznanje o onome to joj nedostaje vodi je ka elji za penisom odnosno za seksualnosti ka elji da ima dete od svog oca, to je zapravo uvodi u normalan razvoj heteroseksulnosti. Po aku Lakanu, kastracija je zamiljeni dogaaj koji povlai za sobom potinjavanje subjekta simbolu, odnosno govoru. Putem govora prepliu se denominacije srodstva i zabrana. Za malog deaka, drutvene zabrane, ak i neformulisane, su u korenu potiskivanja predstava vezanih za seksualnost u podsvesti, koja e biti ispunjena znaajnim energetskim nabojem. Ono to je bilo potisnuto tei uvek da se vrati u obliku simptoma (gr. sumptoma, koincidencija; subjektivni fenomen koji otkriva funkcionalni poremeaj ili povredu), lapsusa (lat. lapsus, klizanje; omake uinjene pri govoru ili pri pisanju, koje podrazumevaju brzu ispravku: Frojd smatra da lapsusi nastaju usled javljanja nesvesnih elja), snova, itd. To je skup sukoba koje ine ljudsku linost. 3.2 OmakeOmake su nevoljne, sluajne i nesvesne pogrene radnje u govoru, itanju, pamenju i sl. Omakama je zajedniko to da su naizgled beznaajne, nemotivisane i nerazumljive. U njima se ispoljavaju protivrene i nepomirljive tenje od kojih je jedna svesna, a druga nesvesna i remetilaka. Pre Frojda omake su bile ignorisane kao besmislene i nevane ali je osniva psihoanalize otkrio da svaka omaka moe imati duboko znaenje za razumevanje podsvesnih elja, konflikata, kompleksa i uopte tumaenje ponaanja pojedinca, a naroito onih postupaka koji su drugima, pa i samom pojedincu nejasni i nerazumljivi. Meutim, novija istraivanja su ustanovila da Frojdova teorija adekvatno objanjava samo mali broj omaki dok za veliku veinu njih nema adekvatno objanjenje. Zbog toga se Frojdova teorija sada smatra zastarelom.

3.3 Dinamika linosti po FrojduPosmatrajui Eros ili zadovoljstvo kao ivotni instinkt, Frojd mu je suprotstavio Tanatos, instinkt smrti. Govorei na mitoloki nain, on je bio spreman da ljudsku istoriju posmatra kao rezultat borbe ova dva principa.

3.4 Struktura linosti po FrojduPrimarno zainteresovan za psiholoku terapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi (ta hipoteza se sada naziva dubinskom psihologijom), pomou koje bi mogao da izvede svoju terapiju. U svojim kasnijim spisima on je razvio implikacije ove hipoteze. U ovekovoj psiholokoj strukturi razlikovao je tri inioca: Id, Ego i Super-ego. Ovi inioci, uz pojmove nesvesnog i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom ivotu, ine okvir njegovog gledita.Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Super-ego je destilat pritisaka i zahteva drutva i ono je izvor moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Poto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, ego je uhvaen izmeu pritisaka ida i superego. U toj situaciji, Ego trai nain da ova razliite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge. Kada je zahtev Id-a u prevelikom sukobu sa Super-egom, Ego i Super-ego e ga se otarasiti potiskujui njegov sadraj u nesvesni deo psihe. Taj represivni in ja nazvan cenzurom. Iako proiruje pojam psihe tako da pored svesnog u njega ukljuuje i nesvesne sadraje, Frojd je ostao pristalica empirizma i insistira na tome da je svaki nesvesni sadraj nekada bio svestan I da je u psihu uao preko iskustva.Poto potisnuti sadraji zadravaju svoju efikasnost, oni utiu na na svesni ivot na razne skrivene naine. Tako se izvor kreativnosti u svim poljima objanjava pomou sublimacije ovog skladita energije u prihvatljive i plodne kanale. Neuroza se javlja kad normalni kanal represija-sublimacija iz nekog razloga ne funkcionie kako treba. U toj situaciji, povratak u normalnost moe se postii pomou psihoanalize. To je proces ispitivanja nesvesnog koji vodi analitiar koji stimulie seanje i koristi fragmente snova da bi obnovio i razumeo problematini sadraj koji je izazvao blokadu. Pretpostavka je da nezgodni sadraj, kada se jednom sintetie u svesti, gubi svoju mo da ometa normalno funkcionisanje psihe.Najee potiskivani jesu oni sadraji koji se koncentriu oko incestuoznih odnosa, pogotovo u Edipovom i Elektrinom kompleksu (elji sina za majkom i keri za ocem). Jedno od sredstava da se izbegnu i individualna neuroza i zrelost jeste upranjavanje religije. Religija je projekcija oca s njegovim zabranama i nareenjima u kosmike dimenzije. Kroz religiju odrasli postiu sigurnost detinjstva i produavaju svoju infantilnost kroz itav ivot. Hvatanjem za neku iluziju, uestvovanjem u masovnoj neurozi, esto se moe izbei individualna neuroza.Zrelost se, prema Frojdu, postie zamenjivanjem lagodnosti i nelagodnosti svih naih iluzija principom realnosti i principom zadovoljstva (ija je paradigma seksualni uitak) kao ciljevima ivota.

3.5 Analitika seansa i osnovna pravila analizeNeuroze, ali takoe i neke druge psihike napetosti koje su u osnovi loeg zdravstvenog stanja odraslog subjekta, mogu da ga navedu da konsultuje strunjaka za psihoanalizu i osobu koja je i sama bila podvrgnuta psihoanalizi i koja je samim tim u principu sposobna da slua pacijenta sa psihikim problemima. Tokom analitike seanse, asocijacije pacijenta izmeu iskazanih i proivljenih, a zaboravljenih elemenata, omoguavaju mu da vrati unazad tok procesa potiskivanja i da se izvuku na svetlost dana nesvesni dogaaji. Prvo i osnovno pravilo psihoanalize je slobodna asocijacija: pacijent je zamoljen da se opusti i da kae sve to mu prolazi kroz glavu, ak i ono to bude smatrao nepotrebnim, nepodesnim ili ak glupim. Od njega se samo zahteva da ne zanemaruje ili sputava nijednu misao, bila ona sramna ili muna. Rekonstrukcija prie pacijenta, pomou potisnutog oseanja stvara uslove za nestanak simptoma. Pa ipak, takav postupak se susree sa dva problema: otporom i transferom (Transfer je uticaj neke intelektualne ili fizike aktivnosti na neku drugu koja joj sledi, bilo da je menja u pozitivnom - pozitivni transfer ili negativnom negativni transfer smislu). Pacijent ubrzo nakon poetka seanse nije u stanju da pusti misao da slobodno tee: prua otpor njihovom prizivanju. Uporedo sa tim dolazi do prenosa nenih ili neprijateljskih oseanja vezanih za samu analizu (ali ne obavezno i za analitiara). Otpor postaje tada izraz transfera: analiza tada zaista poinje sa uvoenjem u igru, u ivot pacijenta, ponavljanje nekad ve proivljenih situacija koje prevazilaze kako pacijenta, tako i psihoanalitiara. Da bi se kontrolisalo to ponavljanje, potrebno je da se slede druga dva pravila: 1. Smatra se da treba uzeti u obzir sve to proistie iz same analize, jer sve ini deo simptoma na kojem pacijent mora da radi da bi ga se oslobodio tako to e postati svestan njega; 2. Analitiar ima teak zadatak da dopusti ili ne dopusti transfer, odnosno analizu, poto neke osobe nisu spremne da se tome podvrgnu. Odgovornost analitiara je u tome da mora da zna prepoznati u kojim situacijama on smatra da moe da proivi transfer, to je ostavljeno njegovom prethodnom iskustvu i njegovoj intuiciji vezanoj za njegove line procese nesvesnog ( kontra transfer).

4.0 PSIHOANALITIKA TERAPIJAPsihoterapija je proces samospoznaje, otkrivanje sopstvenih vlastitih ogranienja i potencijala, nesvesnih sadraja koji nas ometaju da budemo najbolja verzija sebe. Istovremeno, to je proces unapreivanja organizacije i kvaliteta ivljenja i podsticaja rasta i razvoja na linom, porodinom i profesionalnom planu. Nakon uspeno zavrene psihoterapije ljudi postaju zadovoljniji, spremniji za suoavanje sa ivotnim tekoama, za realizaciju punih radnih potencijala, za razumevanje drugih, za bolju komunikaciju i ostvarivanje bliskosti. Psihoterapija se ostvaruje kroz razgovor, razmenu znanja, iskustva i emocija izmeu terapeuta i klijenta, kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Najznaajnije psihoterapijsko etiko naelo je poverljivost. Sve to klijent saopti u toku psihoterapijskih seansi predstavlja profesionalnu tajnu i ne iznosi se bilo kojoj drugoj osobi. Psihoterapeuti su strunjaci koji su, kroz svoju edukaciju za profesiju psihoterapeuta, morali da i sami prou kroz proces psihoterapije kao klijenti i razree svoje emotivne psiholoke probleme da bi mogli da pomognu drugoj osobi. Obueni psihoterapeut razume proces kroz koji prolazi njegov klijent jer je i sam proao kroz to. Takoe, ume da prepozna i izbegavanja promena kod klijenta, da suoi klijenta sa tim izbegavanjima i, u atmosferi prihvatanja, usmeri ga ka daljem razvoju. Psihoterapjia u stvari pokuava da dopre do nesvesnog kao izvora problema sa kojima se pacijent susree. Kroz oslobaanje potisnutog stie se uvid u pacijentove konflikte i motivacije. Psihoanalitiar ohrabruje pacijenta da slobodno iznese sve o sebi i svom ivotu, bez straha da e zbog toga biti osuen. U terapiji se, izmeu ostalog, koriste tehnike slobodnih asocijacija (pacijent govori sve to mu padne na um, bez logike i racionalne samokontrole) i tumaenja snova kako bi se pronaao skriveni, nesvesni obrazac pacijentovih miljenja, oseanja i postupaka.Psihoanalitiku terapiju ometaju otpori pacijent se zatvara i tako spreava dalji rad na nesvesnom.U toku analize se javlja transfer pacijent na analitiara prenosi svoje emocije prema drugim linostima iz ivota.ta radi terapeut? Podstie pacijenta da kae sve to mu je na umu; Postavlja pitanja; Rasvetljava, objedinjujui ono to je pacijent rekao; Suoava pacijenta sa nekim vidom njegovog ponaanja, obino otporima; Tumai nesvesne motivacije i njihovu vezu sa pacijentovim ivotom; Tumai uticaj prolih dogaaja na sadanjost; Tumai otpore, ukazujui pacijentu kako izbegava problem; Tumai transfer, ukazujui pacijentu kako stari konflikti utiu na sadanje odnose, ukljuujui i onaj sa analitiarem; Tumai snove, traei pacijentovo miljenje o njegovim snovima i njihovoj vezi sa sadanjim problemima; Rekonstruie, procenjujui ta je to u prolosti moglo da stvori sadanje nevolje.

Psihoanalitika terapija se zasniva na pretpostavci da e pacijent, upoznavi svoje nesvesne motivacije i konflikte, dospeti do uzroka svojih problema i tako uspeti da ih prevazie.Psihoanalitika terapija dugo traje jer podrazumeva istraivanje itave linosti.

5.0 MEHANIZMI ODBRANEMehanizmi odbrane su postupci kojima se ovekovo ja brani od ugroavajuih spoljnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih elja.Potiskivanje je po Frojdu glavni i najee korien mehanizam odbrane, temelj i obrazac svih psihikih odbrana.Sastoji se u potiskivanju iz seanja svih onih neprijatnih doivljaja i predstava vezanih za zabranjene elje, ali i u aktivnom spreavanju da se pojave u svesti. Ovaj mehanizam se manifestuje u zaboravljanju imena, dogaaja, namera itd. Ne potiskuju se sami nagoni ve iskljuivo njihovi mentalni predstavnici (ideje, predstave, pojmovi), dok energija nagona ostaje slobodna i traga za zaobilaznim putevima rastereenja u omkama, snovima, dosetkama i simptomima. Svrha potiskivanja je prekid veze izmeu zabranjenih psihikih sadraja kako oni ne bi prodrli u svest i uticali na ponaanje. Potiskivanje je sadrano u drugim mehanizmima odbrane.Drugi mehanizmi odbrane su: Racionalizacija: Poto su pravi razlozi ponaanja potisnuti, ovek pokuava da pronae druge, prihvatljivije, opravdanije razloge svog ponaanja. Pri tome on nikoga ne obmanjuje ve stvarno u njih veruje. kiselo groe Osobe koje o nedostinim ciljevima govore sa omalovaavanjem slatki limun Preuveliavanje vrednosti onoga to imamo ili postiemo

Identifikacija: Oseanje linog neuspeha moe se ublaiti identifikovanjem, poistoveivanjem sa nekom drugom osobom ili grupom. Identifikacija sa agresorom (Sin koji se osea ugroenim od strane oca, dobija njegove karakterne crte, postaje mu sliniji, pa otuda ima vie anse da mu se dopadne i da stekne njegovo odobravanje i naklonost)

Projekcija: Pripisivanje sopstvenih, duboko skrivenih, potisnutih elja i ideja.

Reakciona formacija: Sloeni mehanizam odbrane koji sadri dva momenta, odnosno dve faze. Najpre se nedozvoljeni sadraj potiskuje, a zatim se izgrauje ponaanje koje je direktno suprotno potisnutom sadraju.

Regresija: Sastoji se u sputanju na jedan primitivniji nain ponaanja, na nain ponaanja karakteristian za raniji uzrast.

Sublimacija: Transformisanje energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene, socijalno prihvatljive i cenjene motive. Ovo je najpoznatiji i najzdraviji mehanizam odbrane.

Negiranje/odricanje: ovekovo ja se u ovom sluaju brani od spoljanjih opasnosti. Sutina je u psihikoj odbrani od spoljanjeg ugroavanja. Odbrana se sastoji u previanju, nezapaanju opasnosti, negiranju ili odbacivanju opasnosti, nepriznavanju ozbiljnosti situacije.

6.0 ZAKLJUAKFrojdizamFrojdizam je opti naziv za uticaj Frojdovih ideja i psihoanalize u mnogim podrujima nauke i umetnosti, posebno u antropologiji, psihologiji, psihijatriji, sociologiji, mentalnoj higijeni, socijalnom radu, knjievnosti, vaspitanju. Prema istraivanjima u raznim podrujima nauke, kulture i opte civilizacije, Frojdov doprinos nesumnjivo spada u vrh naunih otkria, posebno u drutvenim i humanistikim naukama.

LITERATURA