Projektovanje i implementacija ASP modela - Naslovna · Projektovanje i implementacija ASP modela...

Projektovanje i implementacija ASP modela – Doc. dr Željko Marčićević __________________________________________________________________

1

Projektovanje i implementacija ASP modela


2

Osnova za ASP tehnologiju programiranja

Softverski zahtevi za generisanje aplikacije za objavljivanje Web lokacije i za pokretanje Web aplikacije na Serveru

Za pravljenje Web lokacija i dinamičkih Web stranica za Internet koristi se

tehnologija ASP. Active Server Pages datoteke mogu se praviti u bilo kom programu za obradu teksta Notepad ili WordPad, pošto se one sastoje od običnog teksta, a mogu da se koriste i sledeće specijalizovane alatke:

- Microsoft Front Page - Microsoft Visual InterDev editor sa

povećanom podrškom "ASP" - Macromedia Dreamweaver - Allaire HomeSite - Helios Softvare's TextPad

Programski paket Microsoft Visual

Studio sadrži programe: Visual InterDev, Visual J++ Tools, Visual SourceSafe, Visual Studio Enterprise Tools, Visual Studio Tools, Visual Basic, Visual C++, Visual FoxPro, Visual J++.

Visual InterDev je alat sa editorom i

osnovom u koju se piše sors u VBScriptu ili JScriptu za kreiranje Web dokumenta u ASP tehnolofiji rada.

Osim toga neprestano se pojavljuju nove alatke za pravljenje ASP datoteka. U

nekima od njih je ugrañena "pamet" koja im omogućava da automatski pišu ASP kod umesto nas.

ASP je serverska tehnologija. To znači da korisnikov čitač Weba (npr. browser

Internet Explorer) ne učestvuje u obradi ASP koda. Ne postoji komponenta ili alatka koja bi mogla da obrañuje ASP kôd bez Web servera. Da bi se obrañivao ASP kôd tj. ASP Web stranice, neophodan je Web server. Ali postoji više mogućnosti za izvršavanje ASP aplikacija.


3

ASP kôd se obrañuje na serveru. Nijedan blok kôda koji se nalazi na strani servera ne šalje se korisnikovom čitaču. Korisnik (u našem slučaju korisnik) vidi samo HTML tekst i eventualno skript koji treba da se izvrši na klijentskoj strani, ukoliko je ugrañen u ovu stranicu.

Redosled obrade ASP datoteka: - Korisnik putem svog čitača Weba zahteva odreñenu ASP stranicu - Web server prima zahtev i učitava odgovarajuću ASP datoteku - Server obrañuje sav ASP kod koji se nalazi u datoteci. Svi izlazni podaci iz

skripta su u formatu HTML. Izlazne podatke iz skripta obrañivaće korisnikov čitač

- Ostali HTML sadržaj datoteke, bez izmena, server šalje korisnikovom čitaču Weba

Pri programiranju ASP aplikacija može se koristiti više jezika, meñu kojima su: - VBScript - JavaScript (JScript na Microsoftovim platformama) - Perl i dr.


4

U pojmovima koji se odnose na Web lokacije, objavljivanje znači kopiranje svih datoteka od kojih je sastavljena Web lokacija na Web server. Kada se lokacija objavi, smatra se živom; drugim rečima ciljna privatna grupa ljudi (u slučaju intraneta) ili čitava javnost (u slučaju Interneta) može pogledati Web lokaciju u svojim Web pretraživačima.

Web lokacija se može objaviti na tri načina:

- Može se koristiti protokol za prenos hiper teksta, HTTP - Može se koristiti protokol za prenos datoteka, FTP - Web lokacija se može iskopirati u neku omotnicu sopstvenog računara.

Pronalaženje odgovarajućeg provajdera za Web lokaciju

Web lokacije se smeštaju u dve različite kategorije:

- Web lokacije smeštene na disku i - Web lokacije smeštene na serveru. Lične Web lokacije se često smeštaju na serverima dobavljača Internet usluga

(ISP). U slučaju velikog broja poseta na Web lokacijama, kao što je slučaj sa

lokacijama velikog univerziteta, Web serveri se obično nalaze u profesionalnim provajderima za iznajmljivanje web lokacija.

Postoji veliki broj provajdera za iznajmljivanje Web lokacija, i sve se razlikuju

po cenama i nivoima podrške. Kao što je slučaj i sa ostalim dobavljačima usluga, može biti teško da se preračunaju sve mogućnosti i odredi ona koja će najbolje zadovoljiti naše potrebe.

Nekoliko klasičnih i onlajn časopisa bavi se ispitivanjem i izveštavanjem o

dogañajima koji se odnose na iznajmljivanje Web lokacija, kao što su na primer Web Hosting Magazine koji se (u Americi) može kupiti na kioscima i knjižarama i The Web Host Industry Review koji se na Internetu nalazi na adresi www.thewhir.com. Oba časopisa su puna novosti, informacija i reklama.

Najbolji način da se počne traženje provajdera za iznajmljivanje Web lokacija

je da korišćenjem reči Web hosting preražimo World Wide Web. Pronaći će se veliki broj Web lokacija koje predstavljaju pojedinačne provajdere za iznajmljivanje Web lokacija. Neki provajderi za iznajmljivanje Web lokacija nude besplatnu ili veoma jeftinu uslugu iznalmljivanja. Pouzdani, veoma brzi serveri i pouzdano veoma brzo osoblje nisu ni besplatni ni jeftini. Geografska lokacija ne bi trebala da utiče na izbor provajdera za iznajmljivanje Web lokacija (jedino bi bilo dobro da se provajder nalazi u državi, kako bi se izbegli potencijali problemi u slučaju da postoji neslaganje oko plaćanja. Većina profesinalnih dobavljača Internet usluga nudi veoma iscrpne informacije na svojim Web lokacijama, tako da bi i to moglo da pomogne prilikom donošenja odluke.

Pošto smo razvili Web lokaciju koje su zasnovane na FrontPage-u, mogućnost

izbora je već ograničena, jer u slučaju gde smo koristili neku od posebnih


5

FrontPage-ovih funkcionalnosti, ISP mora podržati FrontPage Server Extensions. Provajderi za iznajmljivanje Web lokacija koji podržavaju FrontPage Server Extensions reklamiraće ovu činjenicu na svojim Web lokacijama.

Microsoft takoñe održava listu registrovanih dobavljača na Webu – dobavljača

Internet usluga koji su se obavezali da potpuno podržavaju FrontPage Server Extensons. Lista dobavljača prisustva na Webu širom sveta nalazi se na adresi www.microsofttwpp.com/wppsearch.

FrontPage Server Extensions su skup aplikacija za serversku stranu (engl.

Server-side applications) - programa koji se izvršavaju na Web serveru, a ne na računaru Web posetioca - koje omogućavaju sledeće:

- da se preko Interneta objavi sadržaj direkno na Web server, - da se unesu obrasci tj. formulari, da se vodi diskusija preko Weba i da se

unes brojač poseta. - da se obezbedi mogućnost za pretraživanje (search) teksta na lokaciji. Pošto se programi izvršavaju na serveru, Web dizajneri ne moraju da pišu kod

i skriptive koji bi bili neophodni da se funkcionalnost koju nude ove vrste elemenata ugradi u same Web stranice. Umesto toga, kod se poziva iz stranice i izvršava na serveru.

FrontPage Server Extansions nisu potrebne da bi se smestila Web lokacija

zasnovana na FrontPage-u, meñutim ekstenzije proširuju funkcionalnost Web lokacije. Kompletnu listu funkcija koje zahtevaju FrontPage Server Extensions se mogu pronaći na Microsoft Web lokaciji www.microsoft.com/FrontPage/.


6

Biranje i registrovanje imena domena Web lokacije

Pre nego što se Web lokacija lansira na Internet, moraće se izabrati i registrovati ime domena. Ime domena je osnova alfanumeričke adrese, koja se zove uniformni lokator resura (URL), na kojoj učenici na World Wide Webu mogu da pronañu Web lokaciju.

Prilikom biranja imena domena bilo bi mudro da se odredi ime koje se lako

pamti i izgovara. Imena domena ne zavise od veličine slova. Mala i velika slova se u pisanim

materijalima mogu koristiti za odvajanje i razlikovanje reči. Deo izbora imena domena je i oznaka tipa. U zavisnosti od Web lokacije koju

registrujemo, može da se izabere oznake tipa .com, .org, .net, .edu, ili neku od novih oznaka tipa, koje su nedavno postale dostupne s ciljem da se manipuliše sve većim brojem registracija Web lokacija. Svaka od ovih oznaka tipa ima svoje značenje: .com je za preduzeća, .org je za neprofitabilne organizacije, .net je za mreže i .edu je za obrazovane ustanove. Shodno tome mi se opredeljujemo za tip edu.

Očigledno je da URL-ovi moraju biti jedinstveni da bi uopšte radili. Da bi se

izbeglo dupliranje, sva imena domena se moraju registrovati. Ime domena se može registrovati preko mnogih preduzeća za iznajmljivanje Web lokacija. Network Solutions (mrežna rešenja), na adresi www.networksolutions.com je dobro mesto za pronalaženje i registrovanje kombinacije imena domena i oznake tipa. Takoñe može se otići direktno na www.internic.com, Web lokaciju odeljenja za trgovinu


7

Sjedinjenih Američkih Država za registrovanje domena, i tamo pronaći više informacija.

Konfigurisanje računara da radi kao Web server Da bi se omogućio razvoj i generisanje softvera potrebni su sledeći softverski

preduslovi i instalacije. Za editor FrontPage 2002, Microsoft preporučuje sledeću konfiguraciju Web servera – LocalHost-a (IIS-Internet Information Services 5.1):

Windows XP Professional

Windows XP Professional sadrži na CD-u instalaciju (IIS) Internet Information Services 5.1, koji formira LocalHost - Web Server za izvršavanje ASP sors-ova (apleta, rutina i naredba pisanih u VB Script-u i JScript-u) Internet Explorer 6.0 IIS sadrži FrontPage Server Extensions

2000. To su proširenja tj. dopuna za LocalHost – Web Server za podršku interfejsa Bazama podataka npr. za rad Search (pretrage Web lokacije, generisanje formulara tj. obrazaca u funkciji prikupljanja podataka u Bazu podataka, za brojač poseta sajtu i dr.)

FrontPage Server Extension 2002 se može download (preuzeti) sa Interneta na Microsoft-ovim adresama http://WWW.Microsoft.com/FrontPages http://MSDN.Microsoft.com/library ili http://SUPPORT.Microsoft.com

Office XP sadrži instalaciju:

Front Page XP editor SharePoint Team Services proširenje

za timski rad i dopunu za rad sa Bazama podataka

Access objektnu bazu podataka za kreiranje .mdb baza za Internet, mada se mogu koristiti i druge baze (My SQL ili Oracle)

Office 2003 sadrži unapreñenu verziju

koja donosi nove programe i instalacije: SharePoint Portal Server 2003 Real-Time Communications Server

2003


8

Ako računar ne zadovoljava ove potrebe, ili ako na računaru ne želite da izvršavate kompletan Web server, može se korišćenjem sledeće konfiguracije, računar sa Windows 98 podesiti kao lični Web server:

Windows 98

Windows 98 sadrži na CD-u instalaciju (PWS) Microsoft Personal Web Server 4.0, koji formira LocalHost - Web Server za izvršavanje ASP sors-ova (apleta, rutina i naredba pisanih u VB Script-u i JScript-u)

FrontPage 2000 Server Extensions - IIS - Internet Information

Server ili - Personal Web Server

FrontPage Server Extensions 2002 ne podržavaju operativne sisteme Windows 9x. Kao zamenu, korisnici Windows 98 mogu sa Microsoft-ove Web lokacije instalirati FrontPage 2000 Server Extensions.

Korišćenjem ličnog Web servera može se lokalno, odnosno na sopstvenom računaru, razvijati i izvršavati Web lokacije smeštene na serveru. Još uvek mora se lokacija objaviti na serveru koji je dostupan na ciljnom auditorijumu, ali će se značajno smanjiti rizik da u javnosti pokažemo svoje greške, ako prethodno na ličnom Web serveru dobro istestiramo svoju lokaciju.

Nedostatak konfigurisanja sopstvenog računara tako da radi kao Web server je

kao što, u zavisnosti od računarske konfiguracije, može doći do pada brzine i performansi.

Postupak da računar sa Windows XP konfigurušemo da postane lični Web

server, instalirati (IIS) Internet Information Services 5.1 kao i FrontPage 2002 Server Extensions i SharePoint Team Services . (IIS se isporučuje na instalacionom CD-ROM-u za Windows XP, meñutim, on se automatski u celosti ne instalira zajedno sa operativnim sistemom. SharePoint Team Services se isporučuje na instalacionom CD-ROM-u za Office XP). Biće potreban Windows XP CD-ROM i veza sa Internet-om.

Postupak za instaliranje Internet Information Services (IIS 5.1) za Windows XP je dat u sledećem poglavlju ove autorske studije.


9

Instaliranje Internet Information Services (IIS 5.1) na Windows XP.

Instalacija IIS podržava:

- simulaciju Interneta u lokalnom okruženju - ASP server-host - čitanje ASP Web dokumenata koji se izvršavaju isključivo na serveru a ne

na korisnikovom klijentu, korisnik vidi samo deo Weba u HTML-u

Ako prilikom instaliranja operativnog sistema prihvatimo ponuñene vrednosti opcija, IIS se ne instalira automatski zajedno sa Windowsom 2000 Professional/Server ili Windowsom XP.

Ako se prilikom instaliranja Windowsa 2000 Professional/Server ili Windows XP

izmene parametri instalacije, mogu se dodati i Web usluge. IIS može da se instalira i naknadno, posle instaliranja Windowsa 2000 Professional/Server ili Windowsa XP. Bez obzira na metodu za koju se opredelite, radićete sa istom grupom okvira za dijalog koji će se prikazati.

Ukoliko se IIS instalira po završetku instaliranja Windowsa XP, preći će se u: - Control Panel - Add/Remove Progams - opcija Add/Remove Windows

Components Pojaviće se okvir za dijalog

Postoji veći broj komponenata Internet Information Servera za koje se

možemo opredeliti pri instalaciji. Ako se u ovom okviru za dijalog

pritisne stavka Internet Information Server i zatim opcija Details, pojaviće se okvir za dijalog sa spiskom raspoloživih komponenata. Okvir za dijalog je prikazan na slici


10

Spisak komponenata dat je u tabeli.

Komponente Internet Information Servera za Windows 2000

Professional/Server, Windows XP

Ime komponente

Opis

Common Files Datoteke koje su neophodne za rad servera.

Documentation Dokumentacija sadrži primere Web lokacija, kao i dokumentaciju za sam Web server u HTML obliku.

FTP Service Ovom uslugom korisnicima se pruža mogućnost slanja i preuzimanja datoteka sa servera.

FrontPage 2000 Server Extensions Ova komponenta omogućava da se Web lokacije postave direktno iz FrontPagea.

IIS Snap-In Ova komponenta omogućava da se upravlja Web serverom iz MMC-a (Microsoft Management Console).

Personal Web Manager Pojednostavljena verzija IIS dodatka za MMC.

SMTP Service Ova usluga omogućava da se šalju poruke elektronskom poštom sa svog servera.

Visual InterDev RAD Support Podrška za Visual InterDev koja omogućava daljinsko postavljanja Web lokacija

Word Wide Web Server Ova uluga se osnova za sve druge Web usluge ASP komponenta je deo Web servera, a ne zasebna komponenta koju bi

trebalo instalirati.

Ako imamo relativno malo memorije, ovo je minimum koji bi trebalo da se instalira:

- Common Files - IIS Snap-In ili Personal Web Manager - World Wide Web Server


11

Povezivanje Web lokacija sa bazama podataka

Programeri Web lokacija često za opisivanje sadržaja koji se prikazuje na Web stanici koriste termine statičke stranice i dinamičke stranice. Statičke stranice koriste fiksno kodirane informacije; drugim rečima, informacije su ugrañene u HTML kod koji čini stranicu. Dinamičke stranice su ljuske u kojima se nalaze informacije koje se menjaju; drugim rečima, informacije dolaze iz spoljašnjeg izvora. Kada je spoljašnji izvor baza podataka, za Web lokaciju se kaže da je upravljana bazom podataka (engl. database driven).

Web lokaciju koja je zasnovana na Microsoft FrontPage-u može se povezati sa

bazama podataka koje su napravljene korišćenjem različitih formata, uključujući Microsoft Access, Microsoft Excel i Microsoft SQL Server. Baza podataka se može nalaziti na Web serveru, posebnom serveru datoteka ili na posebnom serveru baza podataka. Zbog ove fleksibilnosti je veoma jednostavno da se podaci pomeraju sa jedne lokacije na drugu, a da posetioci Web lokacije uopšte ne budu svesni da je došlo do bilo kakvih izmena.

FrontPage pomoću čarobnjaka Database Interface Wizard koristi se za

pravljenje obrazaca upravljanih bazom podataka i olakšava većinu poslova koji se na Web lokaciji odnose na baze podataka. Iako podaci iz baza podataka dolaze iz spoljašnjeg izvora, podaci se koji se prikazuju u ovim obrascima mogu se formirati s ciljem da se održi izgled i osećaj vaše Web lokacije.


12

Faze se oslanjaju jedna na drugu. Zbog ovog razloga važno je da se faze radite u nizu, a ne bilo kojim redom.

Faza I – kreiranje baze podataka

Baza podataka je organizacija podataka u vidu integrisanih (potpunih, ispravnih, zaštićenih) podataka i predstavlja osnovu za dobijanje informacija. Baza podataka je veći skup meñusobno povezanih datoteka. Postoje četiri logičke strukture baze podataka: hijerarhijska, mrežna, relaciona i objektna. Prilikom generisanja baza u virtuelnoj Internet učionici, koristila se objektna baza MS Access XP.

a) Na primer za kreiranje nove baze podataka u folderu sa nazivom Primer sa nazivom baze Baza i sa tabelom koja se zove Tabela. Koraci za kreiranje baze i tabele su:

- File\New\Blank Database - File name\Ime_fajla.mdb\Create - Tables\New\Design View\Ok - Filed Name (uneti atribute) - Data Type (odabrati Text,

AutoNamber...) - Field Size (dužina sloga npr. 20

karaktera) - Save\Table Name (uneti ime

tabele)\Ok - Yes (na pitanje Do you want to

create a primary key now?) - Save\zatvoriti prozor\otvoriti

tabelu\uneti podatke\Save

b) Na primer za kreiranje nove baze podataka Imenik sa tabelom Imenik

koristi se čarobnjak (Wizard): - Prvo se kreira baza podataka, a

zatim se bira način na koji će tabela biti kreirana.

- U prozoru Database treba kliknuti na opciju Tables, a zatim birati Create table by using wizard

- U prozoru Database može se kliknuti i na opciju New, čime se otvara prozor New Table, koji takoñe služi za izbor načinastvaranja tabele (odabrati Table Wizard i aktivirati opciju Ok).


13

Slika prikazuje prvi dijalog čarobnjaka za tabele. Ova opcija nudi veći broj primera gotovih struktura tabela (poslovnih ili ličnih) u kojima se nalaze raznovrsna gotova polja. Strukture novih tabela grade se preuzimanjem gotovih polja iz gotovih tabela.

Primeri gorovih polja su poštanski brojevi, datumi, brojevi telefona, novčani

iznosi i druga polja. Pri stvaranju tabele može se jedno polje preuzeti iz jedne a drugo iz druge gotove tabele.

- Iz liste primeri tabela (Sample Tables) treba odabrati tabelu koja je

najsličnija tabeli koja se kreira. Polja se biraju obeležavanjem u listi primeri polja (Sample Fields) i prebacivanjem u listu polja u mojoj novoj tabeli (Fields in my new table) pomoću dugmeta >. Kada je završeno prebacivanje svih potrebnih polja dugmetom Next prelazi se u sledeći dijalog (pomoću dijaloga koji slede imenuje se tabela, bira primarni ključ, odreñuju ID brojevi koji se upisuju pri dodavanju novih slogova, uspostavljaju relacije ili menja struktura tabele) ili se klikom na dugme Finish završava kreiranje strukture tabele.

Faza II – uspostavljanje veze sa bazom podataka

Postoji Web lokacija, a i baza podataka kreirana u Fazi I. Sada želimo da ih

povežemo, tako da pošto Web lokaciju objavimo na Web serveru podaci iz baze podataka budu dostupni preko Interneta.

Ako bazu podataka nameravamo da smestimo na Web server, može se i datoteka baze podataka smestiti u omotnicu Web lokacije. Tada će prilikom objavljivanja Web lokacije na Web serveru, zajedno sa ostalim datotekama biti objavljena i baza podataka i Web posetioci će putem servera moći da pristupe i bazi podataka. Gde god da se nalazi baza podataka, moraće da se poveže sa Web lokacijom, tako da joj se može pristupiti iz jedne ili više stranica Web lokacije. Jednom kada baza podataka postane dostupna, može se napraviti jedna ili više stranica koje ili prikazuju podatke iz povezane baze podataka ili od korisnika zahtevaju podatke koji se kasnije mogu smestiti u povezanu bazu podataka.

Očigledno je da je za ispravno funkcionisanje ovog postupka potrebno da se

pažljivo osmisli struktura i sigurnost baze podataka kako niko ne bi mogao da slučajno ili namerno pristupi podacima koje ne bi trebalo da vidi.

Koraci za uspostavljanje veze sa bazom podataka su:

- Aktiviranje FrontPage-a XP - Iz menija Tools izabere se Web

Settings da bi se otvorio okvir za dijalog Web Settings.

- U okviru za dijalg WebSettings pritisne se karticu Database koja je trenutno prazna što znači da nijedna baza podataka nije povezana sa otvorenom Web lokacijom.

- Pritisne se Add da bi se otvorio okvir za dijalog New Database


14

Connection.

- U polju Name upiše se Veza. Može se koristiti bilo koje ime koje će jedinstveno odreñivati vašu bazu podataka.

- U području Type of connectin izaberie se File or folder in current Web, a zatim pritiskom na Browse otvorite okvir za dijalog Database Files in Current Web.

Faza III – objavljivanje Web lokacije koja se koristi sa bazom podataka Objavljivanje Web lokacije koja je povezana sa bazom podataka ne razlikuje

se od objavljivanja ostalih Web lokacija. Uzeće se u obzir da se:

- Faze (od I do VI) ne mogu završiti ako nemamo pristup do - Web lokacije smeštene na Web serveru (LocalHost tj. IIS ili Internet Server). - Web lokacija smeštena na discu (ona koja je smeštena na računaru a na

kome nije instaliran LocalHost) ne može da se koristi za ovu svrhu.

Da bi se Web lokacija mogla da objavi na serveru, potrebno je da imaom uspostavljenu vezu do računara označenog kao Web server (ovo može biti server koji održava neko preduzeće za dobavljanje Internet usluga) ili pomoću lokalne mreže ili veze sa Internetom. U svakom slučaju, da bi se prikazali podaci iz baze podataka, potrebno je da Web server podržava:

- Aktivne serverske stranice (ASP) ili - ActiveX objekte podataka (ADO). - Server mora da ima proširenje Front Page Server Extensions 2002 ili - Shape Point Team Services (koji sadrži Front Page Server Extension u sebi i instalira se sa CD Office XP, preko foldera SharePt)

Procedura za objavljivanje Web lokacije na LocalHost-u i udaljenom Web

Serveru data je na 430 strani, ove autorske studije. Ukratko koraci su sledeći:


15

- Otvoriti web lokaciju na lokalnom računaru u lokalnom folderu - Iz menija File izabere se opcija Publish Web - Aktivira se Change - U polju Enter publish destination ukuca se HTTP://Localhost a zatim OK - Pritisne se Publish (otvara se okvir za dijalog Publish FrontPage Components

koji daje obaveštenje o komponentama koje možda neće moći da rade korišćenjem trenutne verzije Microsoft FrontPage Server Extensions. Primera radi možda se moraju instalirati nove Extensions)

- Pritisne se Continue - Izabrati pogled na Publish Log (primetiće se da je prilikom perbacivanja

datoteka Index.htm preimenovana u default.htm) - Zatvara se pretraživač - Pritisne se opcija Done

Osnovni zadatak je da se Web lokacija smeštena na disku objavi na Web

serveru, da bi mogla da se koristi sa bazom podataka. - Dva puta se pritise omotnica

C:\Proba da bi se otvorila. - Izabere se Baza.mdb a zatim

pritisnite OK da biste se vratili u okvir za dijalog New Database Connection.

- Pritisnite OK da biste se vratili u okvir za dijalog Web Settings.

- Pritisnite Verify. - Pritiskom OK zatvorite okvir za

dijalog Web Settings. - Zatvorite Web lokaciju.

Faza IV – dodavanje mogućnosti za pretraživanje baze podataka Jedanod osnovnih razloga da baza podataka bude javno dostupna preko Weba

je da učenici mogu da traže specifične informacije. Web stranica upravljana bazom podataka idealna je za prikazivanje kataloga

informacija koji već postoji u bazi podataka. Svaki put kad se promene detalji tema, pošiljalac, datum, tekst, podaci se ažuriraju po bazi podataka tako da budu dostupni e-učenicima, a istovremeno, na odgovarajućoj stranici, ažurirane informacije postaju dostupne i posetiocima Web lokacije.

Ova vrsta informacija se može učiniti dostupnim za posetioce korišćenjem

čarobnjaka Database Interface Wizard, koji pravi aktivnu serversku stranicu ( ASP). Ove stranice su smeštene na serveru i generišu različite prikaze podataka, u zavisnosti od izvora koji posetioci naprave na Web stranici. Stranice se mogu pregeldati bilo kojim modernim pretraživačem, ali server na koje su stranice smeštene mora izvršavati Microsoft Windows XP.


16

Zadatak je da se korišćenjem čarobnjaka Database Interface Wizard u Web lokaciji koja je objavljena na Web serveru napravi baza podataka za obeležja koja se mogu pretraživati. To će korisnicima omogućiti da pronalaze proizvode na osnovu kategorije.

Uraditi sledeće:

- Otvoriti okno poslova Mew Page or Web tako što ćete u meniju File pokazati na New, a zatim izabrati Page or Web.

- U području New from Template izaberite Web Site Templates. Otvara se okvir za dijalog Web Site Templates.

- U okviru za dijalog Web Site Templates pritisnite ikonu Database Interface Wizard.

- U području Options potvrdite polje Add tu current Web da biste označili da otvorenoj Web lokaciji želite dodati stranicu za Interface prema bazi podataka (C:\Primer).

- Mesto tekuće Web lokacije automatski se unosi u polje za vezu sa bazom podataka, ali je sivo (ne može se menjati).

- Pritisnite OK. Otvara se čarobnjak Database Interface Wizard Baza podataka Northwind koja

se spominje na prvoj stranici čarobnjaka Database Interface Wizard je uzrok baze podataka koja se isporučuje uz Microsoft Office XP i dostupna je svim aplikacijama paketa. Ako ne postoji ni jedna baza podataka koja je povezana sa ovom Web lokacijom druga opcija će biti zamagljena ili nedostupna.

- Izaberite Use an existing database connection, proverite da li je u padaćujoj

listi izabrana Veza, a zatim pritisnite Next da biste prikazali sledeću stranicu čarobnjaka.

- Da biste korišćenjem podataka iz tabele Tabela napravili katalog, pritisnite Tabela, a zatim pritisnite Next da biste prikazali sledeću stranicu čarobnjaka. Prikazana su dostupna polja baze podataka, zahedno sa vrstom kolone i vrstom polja iz obrasca. Ako želite da izmenite vrstu ulaznih polja iz obrasca, pritisnite Modify.

- Pošto nisu potrebne nikakve izmene, pritisnite dugme Next.


17

- Opbrišite sve opcije izuzev Results Page, a zatim pritisnite Next. Otvara se poslednja stranica čarobnjaka, u kojoj vam se saopštava mesto na kojem će stranica biti napravljena. Čarobnjak Databse Interface

Wizard pravi novu omotnicu čije ime formira od imena veze sa bazom podataka iza kojeg slede znak podvlačenja i reč Interface.

- Pritiskom na Finish napravite stranicu sa rezultatima. Omotnicu Primer_ Connect_ interface napravio je čarobnjak Database Interface Wizard. Ovoj omotnici ime je dato na osnovu imena veze sa bazom podataka i sadrži omotnicu Tabela kojoj je ime dato na osnovu tabele koju ste odredili u čarobnjaku Databnase Interface Wizard. Čarobnjak je u ovu stranicu smestio i stranicu za rezultate koja se zove results_page. asp.

Za razliku od ostalih vrsta novih stranica koje se naprave u FrontPage-u , ASP

stranica za rezultate automatski se snima kao deo vaše postojeće Web lokacije. Vi ne morate ništa da radite da biste snimili stranicu.

- Na paleti alatki Standard

pritisnite dugme Save da biste snimili datoteku results_page.asp.

- Na paleti Views pritisnite ikonu Navigation da biste prešli u prikaz Navigation. U lisiti folder list omotnica Veza_interface automatski se proširuje i možete odmah da vidite trenutno aktivnu datoteku results_page.asp.

- Zatvorite Web lokaciju.


18

Faza V – testiranje i usavršavanje stranice sa interfejsom za baze podataka

Kada za pravljenje ASP stranice koja će na nekoj Web stranici prikazivati rezultate (Search) pretraživanja podataka koriste čarobnjaka Database Interface Wizard, dobijena ASP stranica će biti funkcionalna, ali možda neće zadovoljavati potrebe ili standarde u pogledu dizajna. Nekoliko izmena može uzrokovati poboljšanje izgleda stranice, a zbog toga i utisak koji ostavlja na posetioce.

Definisaće se Web lokaciju koja je smeštena na serveru i usavršava ASP

stranicu koja vraća podatke iz baze podatakla, tako da dobijeni rezultati budu korisniji.

- Pritisnite desnim tasterom miša bilo gde u području Database Results koje je ograničeno sa dva žuta reda i i iz pomoćnofg menija izaberite Database Results Properties. Otvara se prva stranica čarobnjaka Database Results Wizard.

- Pritiskom na Next prihvatite parametre koji su trenutno aktivni i otvorite sledeću stranicu.

- Pošto i dalje želite da podatke izvlačite iz tabele Products pritisnite Next, da biste prikazali sledeću stranicu.

- Pritisnite dugme Edit List da biste otvorili okvir za dijalog Displayed Flelds.


19

- U listi Displayed fields dva puta

pritisnite svako od sledećih imena polja: Tema, Pošiljalac, Datum (to je nova tabela selektovano za Search)

- Kada ih dva puta pritisnete, imena se pomeraju u listu Available fields.

- Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog i vratili se u čarobnjaka.

- Pritisnite More Options i u okviru za dijalog More Options izaberite Criteria. Otvara se okvir za dijalog Criteria u kojem trnutno nije izabran nijedan kriterijum.

- U okviru za dijalog Criteria pritisnite Add da biste otvorili okvir za dijalog Add Criteria.

- U padajućoj listi Field Name

izaberite Tekst da biste označili da Web posetiocima želite da omogućite da informacije o proizvodima mogu filtrirati na osnovu Teksta u forumu. Ne menjajte ostale parametre i pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Add Criteria. (Pretraga Search se vrši na osnovu atributa Tekst)

- Prizisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Criteria.

- U okviru za dijalog More Options pritisnite Ordering da biste otvorili okvir za dijalog Ordering. U listi Available fields dva puta pritisnite Datum da biste ga pomerili u listu Sort order. Strelica usmerena na gore

označava da će se podaci prikazivati u rastućem abecednom poretku na osnovu datuma foruma. Ako redosled želite da obrnete, dva puta pritisnite strelicu usmerenu nadole (koja se time pretvara u strelicu usmerenu nadole).

- Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Ordering.


20

- U okviru za dijalog More Options pritisnite Defaults da biste otvorili okvir za dijalog Defaults.

- Dok je u listi Input Parameters izabrano CategorylD, pritisnite Edit, u polju Value udišite 1 i pritisnite OK da biste početni prikaz kataloga podesili tako da prikazuje sve slogove koji imaju broj kategorije 1.

- Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Defaults.

- U okviru za dijalog More Options obrišite polje Limit number of returned records to da biste označili da želite da se kao rezultat vrate svi slogovi koji zadovoljavaju kriterijum.

- Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog More Options, a zatim pritisnite

Next

- Pritisnite Next da biste prihvatili trenutno aktivne parametre i otvorili starnicu. Zbog vaših prethodnih izbora, u okviru za dijalog Criteria izabrano je polje za potvrdu Add search form. Da niste izabrali nijedan od kriterijuma za filtriranje, ova opcija bi bila zamagljena i nedostupna.

- Izaberite Display all records together, a zatim pritisnite Finish. Ako vas FrontPage bude pitao da li želite da obnovite područje Database Results, izaberite Yes. Uzrok baze podataka je obnovljen i sada se na vrhu stranice prikazuje filtrirani upit koji prikazuje samo izabrana polja.

- Pritisnite Save da biste snimili datoteku results_pege.asp

- Zatvorite Web lokaciju.


21

Faza VI – dodavanje funkcije za prikupljanje podataka

Da bi se prikupili podaci od svjih tele-učenika, potrebno je da se čarobnjak Database Interfase Wizard ikoristi za pravljenje ASP stranice koja će delovati kao obrasac za podnošenje podataka. Obrazac prima podatke od e-učenika i kanališe ih u odgovrajuću bazu podataka.

Napravi će se registracioni obrazac za diskusionu listu (engl. Mailing list) u

Web lokaciji upravljanoj pomoću baze podataka. Na taj način će se podaci o dodavati u tabelu sa nazivom Tabela baze podataka.

Uradite sledeće:

- Pritisnite strelicu New Page i iz padajuće liste izaberite Web da biste otvorili okvir za Web Site Templates.

- Izaberite ikonu Database Interface Wizard. - U području Options potvrdite polje Add to current Web i pritisnite OK. Otvara

se čarobnjak Database Interface Wizard. - Izaberite Use an excisting database connection, proverite da li je u

padajućoj listi izabrana veza Veza, a zatim pritisnite Next. - Na sledećoj stranici prihvatite sve ponuñene parameter i pritisnite Next. - Pošto je ovo baza podataka u kojoj će se skupljati elektronske adrese,

potvrdite samo polje za potvrdu Submission Form (ili obrišite ostla polja), a zatim pritisnite Next.

- Pritisnite Finish da biste u svojoj Web lokaciji napravili obrazac za podnošenje. Čarobnjak Database Interface Wizard u postojećoj omotnici Veza_interface pravi omotnicu Tabela, kojoj je ime dato na osnovu tabele iz baze podataka kojoj se pristupa. Čarobnjak zatim u ovojomotnici pravi i snima datoteku submission_form.asp.

- Snimite datoteku submission_form.asp.

- Zatvorite pretraživača i vratite se u FrontPage. - Zatvorite Web lokaciju. - Ako ne želite da nastavite sa sledećim poglavljem, napustite FrontPage. Potrebno je napraviti hipertekstove izmeñu Report Form i Submission Form,

kako bi postojala veza imeñu formulara za unos podataka (Submission Form) i izveštaja (Results Form).

Mi ćemo se u ovom delu pozabaviti postupkom instaliranja dopuna tj.

dodataka za LocalHost:


22

- FrontPage 2002 Server Extensions i - SharePoint Team Services za podršku IIS - LocalHost Web servera u operativnom sistemu Windows XP

kao i za podršku Windows Servera 2003 iz paketa Office 2003.

Instalacija FrontPage 2002 Server Extensions sa Office XP-ovog CD-a, kao deo SharePoint Team Services instalacije:

1. Ubaciti CD kompakt disk Office-a XP u CD-ROM drive 2. Pronaći SharePt folder na CD-u 3. Dvostrukim klikom aktivirati egzekutabilni fajl Setupse.exe 4. Pratiti korake Microsoft Office Setup Wizard (čarobnjaka) u procesu

instaliranja SharePoint Team Services 5. Koristiti HTML Administrativnu stranu – sajt koji daje komandnu liniju za

proširenje Servera i pravljenje virtuelnog servera pomoću FrontPage Server Extensions

SQL Server 2000 je glavni sistem za upravljanje relacionim bazama

podataka. Grañen je na znatnim unapreñenjima koja su obeležila SQL Server 7.0. Poboljšanja se nastavljaju kroz mnoge novosti kao što su kaskadni deklarativni referencijalni integritet, nova XML integracija, veliku skalabilnost kroz mehanizam distribuiranih particionisanih pogleda, podrška za 4-node klastere. Radi i na NT Serveru 4.0 i na Win2K serverima. Pojavio se i u Windows CE varijanti a, po najavama, biće prvi koji će ponuditi 64-bitnu podršku. To ga čini najskalabilnijim proizvodom u poreñenju sa konkurentskim serverima slične namene. Prodaje se u pet verzija: Developer, Personal, Standard, Enterprise (bazirani na istom kodu) i SQL Server for Windows CE (koji koristi drugi kôd koji mu omogućava da bude kompaktniji). Takoñe postoji Microsoft SQL Server Desktop Engine (MSDE) koji je optimizovan za jednokorisničke implementacije. Microsoft je objavio i SP1 za SQL Server 2000 mada se i bez njega pokazao kao sigurno i stabilno rešenje.


23

Windows XP alatke i dodatne komponente koje se mogu koristiti za izradu Web lokacija na Internetu

- (IIS) Internet Information Services 5.1 je samo jedna od Windows alatki

koje pomažu prilikom rada sa Internetom. Druge dve se odnose na FrontPage:

- Microsoft FrontPage Express je jednostavan program za ureñivanje HTML stranica

- Web Publishing Wizard sadrži servise koji omogućavaju da se Web lokacija lako prevaci na udaljeni Web server. ostale obezbeñuju raznovrsne mogućnosti koje se odnose na Internet:

- Microsoft Virtual Reality Modeling language (VRML) 2.0 Viever služi za pregledanje VRML objekata - trodimenzionalni raznojbojni objekti sa specijalnim teksturama, animacijama i svetlosnim efektima.

- Microsoft Wallet obezbeñuje sigurno mesto za smeštanje privatnih podataka, kao što su podaci o kreditnim karticama koji se koriste prilikom kupovine preko Interneta.

- Real Audio Player prikazuje (živi ili na zahtev) audio, video i animacije. - Web-Based Enterprise Management komponente obezbeñuju adminitratorima

sistem i osoblju za podršku mogućnosti za udaljeno praćenje problema i administriranje sistema.

Komponente (dopunski alati) za programiranje ASP aplikacija u virtuelnoj Internet učionici:

- ASPEMail je komponenta za rad sa elektronskom poštom firme Persist

Software. Ova komponenta pruža više mogućnosti i bolje performanse nego ugrañena komponenta New Mail. Može se preuzeti sa www.aspemail.com

- HomeSite 4.5 je program za ureñivanje HTML/ASP koda firme ALLaire Corporation. Ovaj program može pomoći pri pisanju koda ali ga ne piše umesto nas, www.allaire.com

- TextPad 4.31 program za ureñivanje teksta firme Halios Software. Ovaj program pomañe pri pisanju koda, www.textpad.com

- ASPUpload komponenta koja prihvata datoteke koje šalju čitači korisnika, www.aspupload.com

- ASPnGo je alatka za pravljenje interfejsa prema bazama podataka, www.livewizard.com

- BrowserHawk 4.0 je komponenta koja otkriva mogućnosti korisnikovog čitača, kao što su prihvatanje kolačića, izvršavanje skriptova idr.,www.cyscape.com

- VSEMail je komponenta za rad sa elektronskom poštom, www.vsoft-tech.au - Sitegalaxsy ASPUpload komponenta koja omogućava prenošenje datoteka na

Web server, www.geocities.com/sitegalaxy - Pie Chart Server omogućuje posetiocima da dinamički prave dijagrame,

www.dundas.com - DynuEncrypt komponenta koja omogućuje da se podaci na Web stranicama

šifruju i dešifruju, kao što su korisnička imena, brojevi kreditnih kartica, www.dynu.com


24

- NewsSucker je komponenta koja čita poruke diskusionih grupa, www.4netsoftware.com

- Dundas Mailer omogućuje da se šalju poruke NNTP diskusionim grupama, poruke e-pošte u HTML formatu, www.dundas.com

Objavljivanje Web lokacije u lokalnom folderu

Publikovanje tj. objavljivanje (kopiranje) Web lokacije se može obaviti na

mestima:

- U lokalnom folderu (omotnici) sopstvenog PC-a - Na ličnom Web Serveru (IIS) - Iznajmljena Web lokacija fakulteta (intranet) - Dobavljač Internet usluga (provajder) - Sa udaljenog Web servera na lokalni računar

Ako se na lokalnom računaru generisala Web lokacija zasnovana na FrontPage-

u i želimo da se datoteke Web lokacije pomere na neko drugo mesti ili da se napravi još jedna kopija Web lokacije, bilo bi realno da se na novom mestu objavi nova Web lokacija, a ne da se jednostavno u Windows Exploreru iskopiraju datoteke. Ovim se garantuje neophodno ažuriranje odgovarajuće strukture lokacije, čime se održava integritet veza.

Procedura objavljivanja Web lokacije se zove Publish i ima svoj tok:

- Otvoriti FrontPage. - Iz menija File izabere se opcija Open

Web. - U okviru za dijalog Open Web dolazi

se do foldera u kome se gelerisao softver

- Iz menija File izabere se opcija Publish Web. Otvara se okvir za dijalog Publish Destination.

- Pritisne se dugme Browse da bi se otvoio okvir za dijalog New Publish Location i došlo do foldera C:/Rad.

- Pritisne se dugme Create New Folder koje se nalazi na paleti alatki okvira za dijalog da bi se otvorio okvir za dijalog New Folder.


25

- polju Name upiše se neko ime, a zatim se pritisne OK da bi se se vratili u okvir za dijalog New Publish Location, u kojem je sada izabrana upravo napravljena omotnica.

- Pritisne se Open da bi se vratili u okvir za dijalog Publish Destination. FrontPage je zadato ime i putanju umetnuo u polje Enter publish destination.

- Pritisne se OK. Otvara se sledeća poruka.

- Pritisne se OK da bi se na zadatom mestu napravila nova Web lokacija. Otvara se okvir za dijalog Publish Web, u kojem su prikazane sve datoteke koje će biti objavljene.

- Pritisne se dugme Options - U okviru za dijalog Options se

ispituju parametri sa kojima se može raditi, a zatim se pritise Cansel da bi se zadržali ponuñen parametri.

- Pritisne se Publish da bi se na lokalnom disku objavila Web lokacija. Pritisne se Continue. FrontPage prilikom objavljivanja datoteka prikazuje liniju napretka, a kada se postupak objavljivanja završi, otvara se sledeća poruka.

- Izabere se opciju Click here to vew your publish long file. Pošto je Publish Log HTML datoteka otvoriće se u pretraživaču. Ona sadrži datum i vreme svih transakcija koje su se odigrale tokom postupka objavljivanja.

- Pomera se sadržaj datoteke i ispituje postupak objavljivanja koji se upravo završio. FrontPage prvo stvara potrebnu strukturu omotnica, kopira svaku pojedinu datoteku, a zatim kopira strukturu za kretanje. Čitav postupak traje oko jedan min.

- Zatvara se pretraživač da bi se vratili u Front Page XP. - Izabere se opcija Click here to view your published web site, krećemo se po

lokaciji i testira njena funkcionalnost. - Zatvara se pretraživač i aktivira se opcija Done. - Zatvara se Web lokacija


26

Objavljivanje Web lokacije na LocalHost-u i udaljenom Web serveru

Razvoj Web lokacije je postupak koji se ponavlja. Generiše se softver, a zatim ga objavljujemo da bi se proverilo da li radi kako se nameravalo. Zatim se prave ispravke i ponovo se vrši objavljivanje. Kada se razvijao softver, objavljujemo ga prvo na serveru za razvoj (development server), a ne odmah na serveru koji je dostupan spoljašnjem svetu. Server za razvoj može biti:

- lični Web server (IIS) - neki drugi računar (na intranetu) Konačna verzija se objavljuje na serveru kod dobavljača Internet usluga

(provajder). front Page XP omogućava da se objave samo željene datoteke, a ne čitava web lokacija. Može se objaviti samo jedna stranica, tako što se u listi Folder list ili u prikazu Folders aktivira desni taster miša i iz pomoćnog menija izabere Publish selected Files. Potrebno je da se na lokalnom Web serveru nalaze instalirane FrontPage 2000 ili 2002 server extensions. Takoñe je potrebno da se poseduje pristup Web serveru koji se nalazi na nekom drugom računaru. Postupak je sledeći:

- Otvoriti web lokaciju na lokalnom računaru u lokalnom folderu - Iz menija File izabere se opcija Publish Web - Aktivira se Change - U polju Enter publish destination ukuca se HTTP://Localhost a zatim OK - Pritisne se Publish (otvara se okvir za dijalog Publish FrontPage Components

koji daje obaveštenje o komponentama koje možda neće moći da rade korišćenjem trenutne verzije Microsoft FrontPage Server Extensions. Primera radi možda se moraju instalirati nove Extensions)

- Pritisne se Continue - Izabrati pogled na Publish Log (primetiće se da je prilikom perbacivanja

datoteka Index.htm preimenovana u default.htm) - Zatvara se pretraživač - Pritisne se opcija Done Sada Web lokaciju smeštenu na ličnom Web serveru objavljujemo na

udaljenom Web serveru (nekom drugom računaru):

- Iz menija File izabere se opcija Publish Web - Aktivira se Change - U polju Enter publish destination ukuca se HTTP://‹Server›/PublishServer

gde je ‹Server› ime Web servera kod provajdera a zatim OK - Pritisne se Publish - Testirati Web lokaciju pomoću pretraživača (Internet Explorer) - Zatvara se pretraživač - Pritisne se opcija Done Navedeni postupak dat na donjoj slici se eksploatiše u slučajevima Web

Hostinga kada udaljeni FTP server ne poseduje FrontPage Server Extensions.


27

- Konekcija na Internet - U Internet Exploreru otkucati ime

FTP servera (Web Hosting) npr. FTP://Hosting.Hemo.net

- Uneti User Name: - Uneti Password: - Pokrenuti Windows Explorer i

preneti (copy) datoteke na FTP Server

- U Internet Exploreru uneti URL, npr. www.virtuelna-ucionica.edu

Front Page XP omogućava da se bilo koja Web lokacija kojoj se može pristupiti,

objavi na bilo kojem mestu. Postupak objavljivanja kreće se u oba smera. pored objavljivanja sa lokalnog računara na udaljeni server, može se objaviti i obrnut postupak: objaviti Web lokaciju sa Interneta na sopstveni lokalni računar. Da bi se objavio Web na sopstveni, svoj računar potrebno je da:

- Udaljeni server ima instalirane komponente FrontPage Server Extensions - Da se posedujevaljano korisničko ime i password za udaljeni računar - posedovanje ispravne veze sa Internetom Koraci su sledeći:

- Uspostaviti vezu sa Internetom - Iz menija File izabrati Open Web i u polju Web name uneti URL (npr.

http://www.microsoft.com), a zatim opciju Open - Ako su za pristup udaljenom serveru potrebni korisničko ime i password

(lozinka) uneti ih, a potom OK (udaljena Web lokacija se otvara u Front Page-u)

- Iz menija File izabrati Publish Web. U polju Publish Destination uneti mesto objavljivanja Web lokacije na PC-ju, npr. C:\rad

- U okviru za dijalog Publish Web izabrati Publish.

Pokretanje softvera na LocalHost-u

- Pokrenuti lokalni (IIS) Internet Information Services tj. Web server (Localhost)

- Otvoriti folder Web Sites - Otvoriti sub grupu Default Web Site - Označiti virtuelni folder IIS-a koji se zove Rad - markirati u desnom prozoru fajl Default.htm - Iz menija opcija Action - Potvrditi podopciju Browse - Otvara se pretrašivač Internet Explorer, i na mestu Address tj. URL piše:

http://localhost/rad/default.htm Lokalni (IIS) Internet Information Services 5.1. – Server podržan sa

proširenjima za server FrontPage 2002 Server Extensions i SharePoint Team Services, podršava softver virtuelne Internet učionice.


28

Svi ASP sorsovi se izvršavaju na LocalHost serveru, dok se krajnjim korisnicima na mreži isporučuju samo podaci u vidu html sajtova.

Server podržava ažuriranje podataka on-line baze podataka, interakciju sa

softverom, telekomunikaciju, kolaboraciju i dr. ASP je ekstenzija i termin tehnologije za korišćenje nekog od objektno

orijentisanih jezika poput VBScript (Visual Basic) ili JavaScript u kojima su generisane hipermedijalne intelektualne suštine. Editor tj. osnova za kreiranje tekstualnih naredba je alat Front Page XP i InterDev. ASP može da sadrži samo naredbeu vidu teksta a može da ima i sloj koji se vidi kao običan tekst – podaci. Korisnik vidi samo tekst tj. sajt sa HTML ekstenzijom, dokse rutine ASP ekstenzije odvijaju na serveru ili se simulira na kompjuteru kao personalni server – LocalHost. Ako se pokreće ASP fajl i ako se u Web čitaču (Internet Explorer ili NetScape) nalazi C,D ili neka druga particija, a ne ime Web servera neće se osetiti efekti programa u ASP-u. Znači mora se pokrenuti softver sa: HTTP://LocalHost/ime/default.htm.

Automatsko ažuriranje informacija u formulare sa funkcijom prikupljanja podataka

FrontPage sadrži skup Web komponenti koje se zovu komponente za uključeni

sadržaj i koje se mogu koristiti za pravljenje veza do teksta i grafike koje se žele da prikažu na Web stranici ( bez potrebe da ih umećemo direktno u stranicu ). Zašto bi ste želeli da ovo radite? Predpostavimo da virtuelna Internet učionica često ažurira dokument u kojem održava raspored održavanja kurseva i ostalih dogañaja. Ako bi na Web lokaciji prikazivali i podatke o rasporedu, moralo bi da ažurira ne samo dokument već i Web stranica. Prikazivanjem dokumenta sa rasporedom kao uključenog sadržaja, virtuelnoj Internet učionici je u mogućenoi da raspored održava na smo jednom mestu i sasvim je sigurno da se na Web stranici prikazuje potpuno ažuriran sadržaj. Pošto se uključeni sadržaj automatski ažurira svaki put kada se ažuriraju sam dokument koji je uključen ili grafika, administrator dokumenta ili slikar grafike može da izmeni sadržaj Web lokacije bez ikakvog otvaranja ili menjanja Web stranica. Uključeni sadržaj takoñe pojednostavljuje postupak ponovne upotrebe sadržaja u više stranica ili lokacija.

FrontPage nudi pet vrsta uključenog sadržaja:

- Komponenta Substitution (za zamenu) spaja imena, koja se zovu promenljive, i tekst. U okviru za dijalog Web Settings može se promenljiva spojiti sa blokom teksta, a zatim u Web stranicu, umesto teksta, umetnuti promenljivu. Na primer, mogli bi ste promenljivu sa imenom licenca spojiti sa blokom teksta od 200 reči koje sadrži legalna licenaca prava, a zatim promenljivu komponente za zamenu umetnuti na svaku stranicu Web likacije. Ako je potrebno da se izmeni tekst licencnih prava, može se promeniti u okviru za dijalog Web Settings, i on će se trenutno izmeniti na svim Web stranicama.

- Komponenta Page, gde god se umetne, prikazuje sadržaj datoteke. - Komponenta Page Based On Schedule (stranica zasnovana na rasporedu)

prikazuje sadržaj datoteke ograničen vremenski period. Mogu da se utvrde


29

uslovi za početne i krajnje datume ili vreme perioda tokom kojeg bi trebalo da se datoteka prikazuje. Takoñe može se odrediti i alternativni sadržaj koji bi se prikazivao izvan izabranog vremenskog perioda.

- Komponenta Picture based On Schedule (slika zasnovana na rasporedu) ima istu funkciju kao i komponenta Page Based On Schedule, izuzev što koristi grafičke datoteke.

- Komponenta Page Banner koristi se za pravljenje naslova stranice koji se sastoji ili od teksta ili od slika, a koji se prikazuje na svim stranicama u koje se komponenta umetne. Ovo je ekvivalentno umetanju reklamnog natpisa iz menija Insert.

Uključiće se u postojeću Web lokaciju stranica i slika zasnovanu na rasporedu.

• Aktiviran FrontPage • Otvoriti lokaciju Rad koja se nalazi

na radnoj omotnici. • U prozoru za menjanje prikaza

stranice Page otvoriti datoteku specials.htm. Stranica je trenutno prazna

• Iz menija Insert izabere se Web Component da bi se otvorio okvir za dijalig koji je prikazan na slici:

• Iz liste Component Type izabere se Included Content. • Iz liste Choose a type of content izabere se Page i pritisnite Finish. Otvara se

okvir za dijalog Include Page Properties. • Pritisne se dugme Browse. • Za razliku od većine dugmadi Browse, ovo dugme nas ograničava da

pretražujemo samo tekuću Web lokaciju. Meñutim, u polje URL može se upisati putanju do datoteke ili neki URL.

• Izabere se monthly_specials.htm (gost strana), pa se pritise OK da bi se vratili u okvir za dijalog Include Page Properties. FrontPage umeće ime datoteke u polje Page to include.

• Pritisne se OK da bi se zatvorio okvir za dijalog Include Page Properties i umetne uključenu komponentu. Sadržaj stranice Monthly Specials (stranica gost) umeće se u stranici Specials (stranica domaćin)

• Uključeni sadržaj je izabran kao jedan blok i ne može se menjati iz stranice Specials (stranica domaćin).

• Na paleti sa alatkama Standard pritisne se dugme Save da bi se sačuvala izmene napravljene u stranici Specials.

• Formatiranje stranice domaćina primenjuje se na sadržaj datoteke kada se on u njoj prikaže.

• Ako se izabere August i zameni sa Septemar. • Na paleti alatki Standard pritisne se dugme Web Component da bi se otvori o

okvir za dijalog Insert Web Component. • Iz liste Component type izabere se Included Content.


30

• Iz liste Choose a type of content izabere se Picture Based On Schedule i pritisne se Finish. Otvara se okvir za dijalog Scheduled Picture properties:

• Pritisne se dugme Browse koje se nalazi desno od polja During the scheduled time.

• U polje URL upiše se C:\Rad\AutoUpdate\September.bmp i pritise OK. Putanja koja se upisala u polje URL izmenjena je u relativnu putanju.

• Ovu datoteku želimo da prikazujemo tokom svih meseci izuzev septembra. • Da bi se podesile datoteke september.bmp prikazuju tokom čitavog meseca

septembra, potrebno je da u poljima Starting datum i vreme postavi na Sep 01 i 12:00:00 AM, a u poljima Ending na Sep 30 i 11:59:59 PM.

• Prtisne se OK da bi se umetnula komponenta. Ako je sistematski datum računara postavljen na neki daum iz septembra, prikazaće se slika sa naslovom September Savings. U suprotnom će se prikazati slika sa naslovom We love Great Prices.

Unošenje podataka od strane korisnika - Knjiga utisaka

On-line knjiga utisaka tj. knjiga gostiju, je on-line sinhroni oblik funkcije za

prikupljanje podataka studenata u knjigu utisaka studenata o virtuelnoj Internet učionici.

U ovu svrhu kreiran je formular – obrazac za unos podataka (Submission

Form) – mišljenje studenata o virtuelnoj učionici. Ona ima funkciju prihvata podataka od strane e-studenata i slanje podataka u Bazu podataka.

Vrednost informacija koje primamo od studenata u velikom delu zavisi od

načina na koji je prezentiran zahtev. Studenti popunjavaju ankete i daju podataka koji se vide pre ubacivanja u Bazu podatak virtuelne Internet učionice preko konfirmacionoe strane – sajta (Confirmation) tj. stranica za potvrdu, podataka i prikaz podataka pre unosa u Bazu podataka.

Opcijom OK podaci se šalju u Bazu podataka, dok opcija Reset opoziva

popunjen formular sa podacima. Da bismo ih naveli da odvoje vreme i preuzmu rizik davanja informacija,

moramo da na najbolji mogući način da privučemo studentsku pažnju. Biće raspoloženiji da Vam pomognu da prikupite informacije ako su takoñe zainteresovani za posao kojim se bave (studiranje) i ako im virtuelna Internet učionica ponudi neke korisne informacije iz domena studiranja.

Može se odrediti način na koji će se studentima prezentirati zahtev za

informacijama i može se osigurati način na koji će se posetiocima prezentirati zahtev za informacijama i osigurati da virtuelna Internet učionica zauzvrat vrati mnoštvo korisnih informacija. Informacije se vraćaju iz Baze podataka u ureñenom


31

stanju pomoću obrasca za povratnu spregu (Feeback Form) ili (Report Form) izveštaj iz baze podataka, koji ima naziv Utisci studenata.

Ali i FrontPage može pomoći, jer sadrži već gotove šablone tj. obrazac –

formulare za:

- prikupljanje podataka

(Submission Form), - stranicu za potvrdu (Confirmation

Form), - za povratnu spregu (Feedback

Form) i - izveštaj iz Baze podataka (Report

Form).

Oni se mogu koristiti neizmenjeni ili se mogu prilagoditi sopstvenim potrebama.

Komponenta za globalno pretraživanje Interneta – Search, Vremenska prognoza i Web galerija slika

Dodavanje komponente za globalnu pretragu svih Internet adresa (URL),

korišćenjem MSN pretraživača – Microsoftovog portala, čini osnovnu komponentu u strukturi Web lokacije.

Gotove Web komponente mogu biti:

- Dynamic Effect (senzorsko dugme, Marki, Reklamni natpios) - Web Search (trenutno aktivni Web) - Spreadsheets and Charts (Office-ova tabela, dijagram, izvedena tabela) - Hit Counter (brojač poseta) - Photo galery (horizontalni i drugi planovi) - Included Content (zamena, stranica zasnovana na rasporedu) - Link Bars (paleta sa namenskim vezama) - Table of Contents (kategorija stranice)

- Top 10 List (posećene stranice) - List View (dostupno samo za lokacije SharePoin tima) - Document Library View+ (dostupno samo za lokacije SharePoin tima) - BCentral Web Components (bCentral plaća za vezu lokacije na Revenue

Avenue – revenue.bcentral.com) - Expedia Components (veza sa mapom) - MSN Components (pretraživanje Web-a korišćenjem MSN-a) - MSNBC Components (vremenska prognoza, poslovi novosti, sport, tehnika) - Additional Components (paleta za kretanje Visual InterDeva) - Advanced Controls (HTML, Java, ActiveX itd.)


32

Dodavanje komponente za globalno pretraživanje Web-a, Interneta, korišćenjem Microsoftovih portala (mašine za pretraživanje). Link pretraga daje aspekte:

- MSN Components - MSNBC Components - Photo galery

Procedura realizacije MSN Components (pretraživanje Web-a korišćenjem

MSN-a) je:

- Insert, - Web Component - U polju Component type izabraće se MSN Components, a u polju Choose a

MSN component izabraće se Search the Web eith MNS, a potom Finish - FrontPage umeće MSN komponentu za pretraživanje. - U polju Search for upisaće se carnivorous, i aktivira se Start Search da bi

otpočelo pretraživanje. - Pošto lokacija još uvek nije objavljena na serveru, dobiće se rezultat koji ne

obezbeñuje pretragu. - U polju MSN Search upisati (Microsoft ili carnivorous) i pritiskom na Search

otpočinje pretraga. - Ako je veza sa Internetom aktivna, važi preusmerenje na stranicu MSN-a, na

kojoj će biti prikazani rezultati pretraživanja.

Procedura realizacije MSNBC Components (vremenska prognoza) je:

- Na paleti alatki Standarad aktivira se dugme Web Component - Iz liste Component type izabere se MSNBC Components, da bi se u polju

Choose a MSNBC Component izabralo Weather forecast from MSNBC, a zatim Finish

- Konekcija na Internet - U polju Search for a city by name or U.S.ZIP code okvira za dijalog Weather

forecast from MSNBC Properties unese se Seattle, a potom Next. Seattle WA se pojavljuje ispod okvira kao izabrana opcija

- Aktivira se Finish da bi se zatvorio okvir za dijalog i umetnula komponenta za vreme.

- na sajtu se pojavljuje čuvar mesta - Aktiviranjem LocalHost-a istestira se komponenta za vreme. Pri otvorenoj

vezi sa Internetom, komponenta za vreme uspostavlja vezu sa Web lokacijom MSNBC, vratiće trenutne vremenske uslove i sutrašnju prognozu.

Procedura Photo Galery, obezbeñuje definisanje galerije slika. Fotografije

koje se koriste u ovom segmentu sajta su iz baze slika. Aktiviranjem linka preko odgovarajuće slike za distantno obrazovanje, slike se uvećavaju.

Galerija može imati:

- horizontalni raspored - slajd-šou raspored - kolažni raspored - vertikalni rapored


33

Komponenta FAQ (često postavljena pitanja i odgovori)

U ovoj opciji FAQ napravila se lebdeća stranica Frequently Asked Questions korišćenjem FrontPageovih šablona za stranice. Eksperimentisalo se tako što se u oknima Normal i HTML tekst šablona zamenio ličnim tekstom, a takoñe se zamenila jedna postojeća datoteka unutar sistema za kretanje kroz Web lokaciju zasnovana na FrontPage-a. Uraditi sledeće korake:

- U području New from template izabere se Page Templates da bi ste otvorili okvir za dijalog Page templates.

- Izabere se Frequently Asked Questions, a zatim pritisnite OK da biste generisala nova stranica.

- Iz menija File izaberite Save As. - U polju File Name okvira za dijalog Save As upišite faq.htm - Izabere se Change title i promeni se naslov stranice u Common Questions.

- Pritisne se OK da bi se zatvorio okvir za dijalog, a zatim Save da bi se primenile sve izmene.

- Prelazi se u prikaz Navigation. - Ovo je jedan od nekoliko slučajeva kada se FrontPage-u mora da ide iza

scene i radi sa HTML kodom. Za ovo postoje dva razloga:

o Prvo, pitanja i odgovori su povezani korišćenjem obeleživača, a gotovo je nemoguće da se obeleženi tekst u oknu Normal zameni bez gubitka koda.

o Drugo, stranica šablona se generiše sa serijom imenovanih obeleživača koji više neće odgovarati vašim novim pitanjima .

- Pritiskom na dugme HTML koje se nalazi na dnu prozora za menjanje prikaza

stranice Page preñe se u okno HTML. - Pomera se sadržaj za jednu trećinu dokumenta tako da može da se vidi

pitanje i odgovor. Svako pitanje je sa svojim odgovorom povezano sa korišćenjem oznake sidra (<a href>) koja skače do umetnute oznake obeleživača (<a name>). Pitanja koja su upravo zamenjena isprogramirana su da znak za broj (#) označava da je oznaka sidra povezana sa obeleživačem, a ne datotekom. Tekst koji sledi iza znaka za broj je obeležčivač pomoću kojeg se identifikuje odgovarajući odgovor. Obeleživači koje generiše FrontPage odslikavaju pitanje čuvara mesta. Kada se ažurira pitanje, obeleživači više ne odslikavaju tekst pitanja, iako još uvek pitanja povezuju sa odgovorima.

Obeleživači se mogu ostaviti neizmenjenim, ažurirati tako da odslikaju nova

pitanja ili koristiti neki drugi način imenovanja, kao što su brojevi datumi, ključne reči, šifre odelenja, inicijali autora, ili bilo koju drugu kombinaciju znakova (bez razmaka). Neki Web dizajneri se osećaju neugodno kada koriste obeleživače sa brojevima, jer smatraju da su ograničeni ako moraju da pitanja prikazuju u poretku. Meñutim, pitanja i odgovori ne moraju da se pojavljuju u istom poretku; svako pitanje je povezano sa svojim odgovarajućim odgovorom sve dok su obeležlivači upareni.


34

(Mailing List-a)

Studenti će ubrzo elektronskom poštom (E-mail) dobiti odgovor. Polja formulara su:

- Ime - Prezime - Proj indeksa - E-mail - Poruka Opcijom OK studenti svoje poruke šalju u Bazu podataka koja se nalazi na

Serveru. Opcijom Reset mogu opozvati unete podatke, koji još uvek nisu prosleženi do Servera (Baze podataka).

Hipertekstom Povratak na Informacionu tablu dobija se sledeći ekran Report

(Potvrñeno): U formi ID (identifikacija br. pitanja studenta, kada se unese, npr. 1),

aktiviranjem opcije Submit Query, dobili smo izveštaj pretrage (Search) iz baze poruka o poslanoj poruci:

Ako se u formi ID (identifikacija br. pitanja studenta, kada se unese, npr. 2),

aktiviranjem opcije Submit Query, dobili smo izveštaj pretrage (Search) iz baze poruka o poslanoj poruci:

Da bi se pojednostavio postupak pronalaženja informacija na Web lokaciji,

posebno na velikim lokacijama koje se sastoje od nekoliko stranica ili nivoa stranica, potrebno je da se obezbedi stranica za pretraživanje pomoću koje se e-studentima omogućava pronalaženje potrebnih informacija.

FrontPage sadrži dva načina za umetanje mogućnosti za pretraživanje u Web lokaciju:

- komponentu Current Web Search (pretraživanje trenutno aktivnog Weba) i - šablon Search Page (pretraživanje stranice).

Virtuelni konsultant

Jedan od osnovnih problema koji se javlja pri postavljanju sistema za transfer

znanja na Internet, jeste mera prisutnosti sihronih podsistema u odnosu na asinhrone. Sinhroni (on-line) pristup podrazumeva interaktivnost, direktnu Internet vezu, kao i istovremenu prisutnost na Internetu studenata i profesora. Asinhroni (off-line) je smetnja za interaktivnost student-profesor, ali dozvoljava slobodu neistovremenog prisustva na Internetu. I jedan i drugi pristup imaju prednosti i mane koje se odmah naslućuju, a u čiju se detaljniju analizu ovde nećemo upuštati.

Pomenuta dilema sinhrono-asinhrono, u virtuelnoj Internet učionici je rešena

postavljanjem meñu-pristupa, koji po našem mišljenu, na valjan način miri prednosti i mane jednog, odnosno drugog.


35

Taj pristup smo razvili i nazvali Virtuelni profesor-konsultant, a implementirali pod skraćenim nazivom Virtuelni konsultant. Osnovna ideja koja stoji iza Virtuelnog konsultanta-a je simulacija konsultativnog učenja.

Pravljenje Web lokacije za podršku korporativnog-timskog rada

Danas su veoma retki oni koji poslove obavljajlu sasvim sami. Sposobnost da

se radi u timovima (skupno, združeno, udruženo, zajedno) i da se timovima učenika upravlja na takav način da se svi poslovi obave na vreme i u skladu sa virtuelnim sistemom veoma je cenjena veština. Da bi se olakšala saradnja tima učenika, FrontPage sadrži nekoliko šablona koji služe za pravljenje Web lokacija koje članovima tima virtuelne Internet učionice omogućavaju da budu pravilno informisani, da meñusobno dele informacije i koji obezbeñuju centralno skladište svih podataka koji su učenicima potrebni za uspešno kolaborativno i korporativno učenje.

Sve lokacije o kojima se govori u ovom poglavlju smeštene su na serveru. Da bi bile dostupne timu učenika, potrebno je da budu smeštene na Web serveru (IIS tj. LocalHost-u) koji se izvršava na Windows-u NT ili Windowsu XP, kao i da poseduje:

- FrontPage Server Extensions ili - SharePoint Team Services.

U ovom delu autorske studije govori se o tome kako da se napravi:

- Web lokacija za projekte - Timski (korporativni rad) rad učenika i instruktora, - Web lokacija za voñenje diskusije i generisanje diskusionog foruma - Virtuelna laboratorija - Modul sa zadacima - SharePoint-ova timska Web lokacija Nudi se uvid u način na koji virtuelna Internet učionica može koristiti kao

podrška za: - kolaborativno učenje - kooperativno (interaktivno) - aktivno sarañiovačko učenje - korporativno (timsko, skupno, združeno) učenje

U onim situacijama kada je težište tima na pravljenju Web lokacije, pokazaće se

kako da se FrontPage-ova funkcija za kontrolu izvornog koda iskoristi za sprečavanje mogućnosti da na istoj datoteci istovremeno radi više od jednog učenika.


36

Korišćenje Web lokacija za praćenje projekta i timskog rada

Jedna od najtežih stvari prilikom upravljanja nekim projektom je da u svakom trenutku svi znaju ciljeve, planove i status projekta. Takoñe je veoma važno da svi budu upoznati sa poznatim problemima i njihovim rešenjima.

FrontPage-ov šablon Web lokacije za projekte može da pomogne, jer omogućava da napravi Web lokacija za voñenje računa o projektu. Kada se Web lokacija postavi na Intranet, stvara se centralna lokacija za upravljanje projektom i svima se omogućava da na brzinu pregledaju gde se projekat trenutno nalazi.

Pored matične stranice, u kojoj su opisani čitav projekat, nedavne izmene i

ključni dogañaji, FrontPage-ova Web lokacija za projekte sadrži šest stranica drugog nivoa:

- Na stranici Members nalaze se podaci o svim članovima tima koji su uključeni

u realizaciju projekta. Imena članova povezana su sa područjem za opis, u kojem se nalaze njihove fotografije, radna mesta i podaci za uspostavljanje veze.

- Stranica Schedule prikazuje vreme dešavanja ključnih dogañaja u projektu i sadrži prostor za opisivanje dolazećih poslova.

- Stranica Archive sadrži veze do arhiviranih dokumenata koji su potrebni članovima tima ili drugim zainteresovanim strankama. Trenutno veze nisu povezane sa sadržajem oznake <a href> su samo čuvari mesta.

- Stranica Search sadrži osnovnu funkcionalnost za pretraživanje lokacije; napravljena je korišćenjem jedne od FrontPage-ovih već gotovih komponenti.

- Stranica Discussions sadrži veze do svih javnih diskusija o projektu koje bi mogle biti dostuupne timu za projekat. Ove diskusije su smeštene u posebno napravljenim Web lokacijama za voñenje diskusije i napravljene su korišćšenjem FrontPage-ovih šablona.

- Stranica Contact Information sadrži kontakt podatke za projekat.

1. Aktivira se FrontPage već nije pokrenut,

2. Ako okno poslova New Page or web nije otvoreno, u meniju File pokaže se na New i zatim se izabere Page or web,

3. U području New from template izabere se Web Site Templates da bi se otvorio okvir za dijalog koji je prikazan na slici:

4. Izabere se ikona Project Web.


37

5. Prelazi se u prikaz Folders da bi se videla velika listu datoteka koju FrontPage pravi za ovu vrstu Web lokacije. Kolona title pokazuje da su mnoge datoteke samo zaglavlja stranica i podbeleške, a ne prave Web stranice.

6. Da bi se bolje videla puna veličina Web lokacije, potrebno je da se preñe u prikaz Navigation.

7. Hiperlinkovi u organizacionoj strukturi Web lokacije virtuelne Internet učionice, prikazaće se na prvom nivou veza.

Komponente navigacije. Jedan važan strukturalni aspekt pored

mikrosvetova, medija i metafora je tzv. Browsing ili navigacija, klasično označena kao "voñenje korisnika".

Hipertekst sistemi povezuju tekstove koji se nalaze na različitim stranama

knjige ili karte jednog sistema banke podataka. S obzirom na mnoštvo mogućih veza, koje korisnik može da sledi, navigacija, predstavlja posebno težak zadatak za dizajnera aplikacija.

Nedostatak navigacije dovodi do dezorijentacije. Sredstvo za pomoć u

navigaciji su karte (mape, dijagrami) za spisak sadržaja, koje reprezentuju logičku strukturu argumentacije ili ilustruju strukturu povezivanja tekstualnih jedinica. Ona predstavljaju geografske informacije ili povezuju grafički, hronološke podatke.

Karte su kopije realnosti. One sadrže grafičke simbole i verbalne notacije i

fizičke ili logičke relacije meñu objektima. One ilustruju relacije meñu objektima jedne multimedijalne okoline, daju semantički odnos prema realnoj okolini preslikanog sistema. Postoje jednodimenzionalne karte (tekst i dugmad) i dvodimenzionalne karte, a očekuje se uvoñenje višedimenzionalnih karata. Kod malih sistema se koriste grafičke karte a kod velikih se koristi Browser.

Vrste navigacija:

- kognitivna navigacija - semantička navigacija - geomantička navigacija - hronomatska navigacija - kognitivna navigacija

Hipertekst se opisuje kao nelinearni ili nesekvencijalni tekst. Čitanje

hiperteksta liči na stalno menjanje teksta u knjizi, fusnota i rečnika. Hipertekst sistemi se sastoje iz tekstova, čiji su pojedinačni elementi povezani

sa drugim tekstovima. Tekstovi se mogu povezati sa tekstom i podacima banke podataka, sa slikama, filmovima, tonom i muzikom. Zato mnogi umesto izraza hipertekst, koriste izraz hipermedija, da bi naglasili multimedijalne osobine sistema.


38

Hipertekst sistem se sastoji iz blokova tekstova kao objekata. Ovi tekst blokovi predstavljaju čvorove u jednom tkivu ili mreži. Pomoću računarskih programiranih povezivanja, linkova, upravlja se navigacijom od čvora do čvora, a to je slično Browser-u. Za sastav mreže je odlučujuća veličina tekstualnih blokova koji su postavljeni kao čvorovi.

Korisnici hiperteksta mogu, recimo, sa svog mesta daljinski da upravljaju

kamerama. Gledaoci televizije mogu uključenjem u živo da unesu beleške u hipertekst. Na taj način nastaju prostori koji obuhvataju svet i koji prevazilaze namenu i mogu prema interesovanju korisnika da uključe i druge sadržaje.

Prema stepenu u kome se koriste hipertekst strukture, postoje:

1. Hipertekst sistemi, odnosno, hipertekst baze sa jenostavnim jedinicama i asocijativnim povezevanjima (čvorištima)

2. Hipertekst sistemi, odnosno, hipertekst baze sa strukturiranim jedinicama i tipiziranim povezivanjima. Navigacije u hipertekst bazi se uglavnom zasnivaju na principu direktne manipulacije

3. Hipertekst sistemi, odnosno, hipertekst baze sa strukturiranim jedinicama i tipiziranim povezivanjima. Navigacija u hipertekst bazi može da se zasniva na direktnoj manipulaciji, ali može da se zasniva i na stazama koje su postavili autori.

4. Hipertekst sistemi na osnovu jedinica koje su strukturirane pomoću tehnika baziranih na znanju i tipiziranih povezivanja. Navigacija u bazi je organizovana na dijaloškim kooperativnim principima.

Postoji pet klasa hiperteksta na osnovu važnosti koju imaju čvorovi i

povezivanja. To su: - Književni – linkovi su važniji od čvorova - Strukturalni – čvorovi su važniji od linkova - Prikazivački – čvorovi su važniji od linkova ali uz to su okolina autora i

okolina korisnika razdvojeni - Sarañivački – linkovi i čvorovi su podjednako važni - Istraživački – osobine kao kod prethodne klase ali uz to postoje prostorni

metafer za korisnikovo mesto preseka. Mogućnosti primene hiperteksta u nastavi na visokim školama:

1. Hipertekst kao sredstvo za orijentaciju u ponudi studija i za samoprikazivanje obrazovne ustanove (deo marketinga visoke škole)

2. Hipertekst kao didaktička potpora u prezentaciji znanja od strane nastavnika 3. Hipertekst u proširenju osnova kompjuterskog obrazovanja 4. Hipertekst kao sredstvo učenja kroz modelovanje

Postoje tri nivoa hipertekst sistema: nivo prezentacije (mesto korisnika),

apstraktna hipertekst mašina i nivo banke podataka. Osnovna jedinica za prezentaciju kod hiperteksta može biti tekst, kartica, okvir, stranica dokumenta ili ceo dokument. Postoje sistemi sa jednim nivoom i sa više nivoa. Postoje i sistemi sa statičnim okvirima i sa pokretljivim prozorima.


39

Hipertekst sistemi se sastoje iz sidra (ankera), nodova (čvorova) i linkova. Relacije ili u programu čvrsto povezana čvorišta se nazivaju staze. Ukupna slika koja se sastoji iz ankera, čvorova, povezivanja i staza se obeležava kao Web mreža.

Pojam Web je postao popularan zahvaljujući WWW i Internetu. Mreža veza kao

takva, po pravilu, nije vidljiva u hipertekstovima. Korisnik vidi samo aktuelan čvor. Hipertekst veza povezuje dva čvora, od kojih je jedan polazni tj. anker – čvor

a drugi je ciljni čvor. Čvorovi mogu da budu primeri, beleške, literatura, drugi naslovi, slike, ton ili filmovi. Veze izmeñu čvorova, linkova, mogu da imaju različita značenja, koja zavise od dotičnog konteksta.

Ankeri i linkovi se po pravilu signaliziraju kao dugmad ili istaknut tekst. Većina

linkova je implicitna, što znači da unapred stvoreni linkovi koji, čak iako imaju odreñenu osobinu, tzv. tipski linkovi, ne pokazuju korisniku svoju osobinu. Meñutim, postoji mogućnost da se odnosni tip linka snabde etiketom, da bi ga korisnik mogao prepoznati.

Povezivanja u hipertekstovima mogu da budu logička ili uzročna, statistička ili

odnosi verovatnoće. Navigacioni odnosi su move to links, zoom links, pan links, view links, index links. Zatim postoje sledeći tipovi: postojanje, prikazivanje, uključivanje, korišćenje, uzrokovanje i sličnosti.

Mogući su različiti modeli za mrežu čvorova: induktivni, deduktivni, kohezivni,

modularni, hijerarhijski, multitematski. Oslanjajući se na teoriju grafova, postoje četiri strukture navigacije: staze, prstenovi, trake i skladišta. Staze su putevi koje ni jedan čvor ne prelazi dva puta. Prstenovi dovode korisnika tačno nazad na polaznu tačku. Trake su prstenovi koji ne smeju u sebi da sakrže druge prstenove. Skladišta su staze koje idu nazad istim putem kojim su i došle.

Većina linkova je automatska, u tom smislu, da se kod klikova poziva jedan

čvor (deo teksta ili slike) i preko predviñene veze dolazi do odreñenog ciljnog čvora. Drugi princip je da se veze kalkulišu u toku vremena odvijanja. Usled toga, dodavanje i brisanje čvorova ne može da ošteti hipertekst.

Odluke o strukturi linkova zavise od perspektive (autora, čitaoca), ali i od

strukture predmeta i teme. Čvorovi i linkovi imaju unutrašnju metriku.

Korišćenje komponente za kooperativni timski rad

Korporatrivno učenje instruktor-učenik. Ovaj oblik učenja polazi od temeljne činjenice da učenici poseduju značajna prethodna znanja i umenja u domenu u kome se uvodi novo znanje sa takvom pre-tpostavkom učenje više nije proces prenošenja onoga ko zna (instruktor) onome ko ne zna (e-učenik), nego je dobrim delom prava pedagoška interakcija nastavnika i učenika. Kao što smo rekli, ta interakcija je tipično asimetrična, jer nastavnik je kognitivno zrelija osoba, osoba sa većim životnim iskustvom, sa značajno većim znanjima iz oblasti koju predaje. Ali, i učenik je aktivan partner u izgradnji znanja, poseduje opšta životna iskustva i znanja i znanja iz same oblasti koju uči.


40

Modul – korporativni timski rad, gde tele-učenik šalje pojam i tekst o pojmu u Bazu znanja koja se razvija.

Obeležja formulara za slanje pojmova u bazu znanja su:

- Pojam - Student (e-učenik, koji šalje termin) - Tekst (pojašnjenje pojma) Opcijom OK, podaci iz formulara koji se nalazi na PC kod studenta, odlaze u

On-line bazu podataka (baza znanja), koja se nalazi na Serveru. Opcijom Reset e-student vrši opoziv unetih podataka u masku formulara.

Ukoliko tele-studenti koriste hiperlink, Odgovor profesora On-line, koji se

nalazi na dnu ekrana, prelazi u pretragu baze znanja tj. u Search formu ekrana (adaptivni virtuelni profesor–konsultant). Na taj način se obezbeñuje konsultativno učenje od strane virtuelnog profesora, koji je kreiran i dizajniran da obezbedi on-line sinhronu komunikaciju učenika sa inteligentnom bazom znanja. Time se kvalitativno nadgrañuje inteligentna baza znanja, koja se stalno razvija. Ovim načinom se dopunjuje praznina izmeñu nn-line sinhrone dvosmerne komunikacije i on-line asinhrone komunikacije.

Postoje sledeći oblici komunikacija:

1. On-line sinhrona dvosmerna komunikacija (Diskusioni forum, Chat, Elektronska tabla, Web konferencija, Audiografička konferencija, E-mail u slučajevima kada su u realnom vremenu prisutni i tele-učenici i instruktor)

2. On-line sinhrona jednosmerna komunikacija (Adaptivni virtuelni profesor konsultant nadomešta neprisustvo realnog profesora, pa e-učenik komunicira jednosmerno on-line sa virtuelnim sistemom - interigentnim sistemom, bazom znanja koja se razvija i može je ispitivati na osnovu pretrage B.P.)

3. On-line asinhrona komunikacija (e-mail, kada je tele-učenik prisutan u e-nastavi a realni profesor - instruktor nije prisutan)

Korišćenje komponente za diskusiju o nekoj temi (Diskusioni forum)

Jedna od prednosti World Wide Weba je činjenica da ljudima, koji inače nikada

ne bi mogli da razgovaraju, omogućava da formiraju zajednicu koja se bavi zajedničkim temama. Bez obzira da li je tema dovoljno opšta da bude zanimljiva za javnost, ili je specifična za odreñeni projekat ili odreñeni tim, Front Page može pomoći prilikom pravljenja foruma koji olakšava komunikaciju.

Korišćenjem Front Page-ovog šablona za voñenje diskusije na Webu, može se

napraviti Web lokacija u kojoj učenici komuniciraju podnošenjem, ili slanjem poruka, ili članaka. Web lokacije za voñenje diskusije sadrže sledeća svojstva:

- Obrazac Submission je obavezan obrazac pomoću kojeg posetilac šalje

članak koji se sastoji iz reda za naslov, red za autora i komentare. - Stranica Table of Contents prikazuje sve članke koji su podneseni do danas.


41

- Obrazac Search je standardni obrazac za pretraživanje lokacija koji pretražuje članke podnesene tekući diskusiju.

- Stranica Threaded Replies prikazuje sve članke po predmetima diskusije. - Stranica Confirmation se otvara pošto posetilac podnese članak, i od njega

traži da osveži glavnu stranicu kako bi video svoj članak koji je podneo.

Zahteva se da postoji pristup Web serveru na kojem se izvršavaju servisi SharePoint Team Services.

Virtuelna Internet učionica ima On-line diskusioni forum namenjen studentima

i profesorima. Forum podržava diskusiono učenje. Obeležja foruma su:

- Tema foruma - Pošiljalac - Datum (realni datum) - Tekst foruma

Aktiviranjem opcije OK komentari diskusionog foruma se prosleñuju sa

studentovog PC – terminala u Bazu podataka virtuelne Internet učionice koja se nalazi na Internet Serveru (ili LocalHost-u).

Opcijom Izveštaj diskusije studenata, može se dobiti listing podataka iz baze

podataka sa Servera. Diskusioni forum raspolaže sledećim funkcijama:

- čitanje diskusije - unošenje sopstvenog teksta koji se odmah automatski pojavljuje u forumu

na Internetu - pretraživanje postojećih diskusija u nastojanju da se pronañe željena

diskusiona tema


42

Povećanje produktivnosti korišćenjem SharePoint-ove timske Web lokacije

Nova izvaredna mogućnost je SharePoint timska Web lokacija, to su u stvari

potpune lokacije za saradnju timova koje se sastoje od sledećih stranica:

- Stranica Home sadrži saopštenja (engl. Announcements) i dogañaje (engl. events), veze do omiljenih lokacija, veze quick Launch do ostalih elemenata timske Web lokacije, kao i kompomentu za pretraživanje lokacija. Korišćenjem jednostavnih dugmadi ovoj stranici se mogu dodavati obaveštenja. Dogañaji i veze.

- Stranica Document Libraries obezbeñuje veze do postojećih biblioteka deljenih dokumenata. Pritiskom na dugmad možete biblioteke dokumenata i deljene dokumente učiniti dostupnim za članove tima.

- Stranica Discussion Boards obezbeñuje veze do postojećih diskusija, kao i lak način da se timskoj Web lokaciji dodaju nove "panel diskusije" (ili okrugli sto, tj. Diskusija na zadatu temu).


43

- Stranica Lists sadrži veze do pet već gotovih lista: Announcements, Contacts, Events, Links i Tasks. Članovi tima mogu slati poruke svakoj od ovih stranica. Liste se mogu nalaziti na matičnoj stranici, a podaci koje sadrže mogu se sortirati na mnogo načina, čime se olakšava pronalaženje potrebnih podataka.

- Stranica Create Page olakšava pravljenje novih elementa timske Web lokacije, kao što su namenske liste, biblioteke dokumenata, ankete, panel diskusije, liste sa vezama, liste sa objašnjenjima, liste sa kontakt podacima, liste sa dogañajima i liste sa poslovima. Takoñe se mogu napraviti nove liste koje su zasnovane na podacima koji se uvoze iz postojećih tabela.

- Stranica Site Settings je mesto na

kojem administrator Web lokacije podešava ime i opis lokacije, menja dozvole koje kontrolišu pristup lokaciji, menja i pregleda korisničke podatke, podešava saržaj lokacije ili pravi novi sadržaj.

Help – pomoć SharePoint Team Services. FrontPageova onlajn pomoć sadrži iscrpne informacije o načinu stvaranja i korišćenja SharePointovih timskih Web lokacija.

SharePointove timske Web lokacije

se mogu napraviti kao lokacije smeštene na serveru na kojem se izvršavaju servisi SharePoint Team Services. Korišćenjem ovog skupa moćnih funkcija za saradnju tima mogu se otvoriti nove


44

mogućnosti za saradnju:

- Mogu se menjati sadržaji SharePointove timske Web lokacije, učitati dokumenti i direktno iz Internet pretraživača učestvovati u diskusionim nitima. Više korisnika može doprinositi timskoj Web lokaciji, i delovati na nju i primati automatska obaveštenja kada se sranice ili diskusije izmene.

- Korišćenjem FrontPage XP može se podešavati SharePointove timske Web lokacije; napraviti i primeniti namenske teme; umetnuti grafika, palete sa vezama i automatski živi sadržaj; u Web lokaciju može se umetati liste kao što su Announcements, Contacts, Events i Links, tako da ih mogu pregledati svi članovi tima.

- Takoñe u timsku Web lokaciju može se dodati biblioteke dokumenata, u koju se dokumenti centralno skladište za opšti ili ograničeni pristup.

Zahteva se da postoji pristup Web serveru na kojem se izvršavaju servisi

SharePoint Team Services. Korišćenjem čarobnjaka može se napraviti SharePoint timska Web lokacija korišćenjem nekih od dostupnih opcija za podešavanje lokacije.

Uraditi sledeće:

1. Na paleti alatki Standard pritise se strelica dugmeta Create a new normal page da bi se proširila lista elemenata koja se može napraviti.

2. Izabere se Web da bi se otvorio okvir za dijalog Web Site Templates. 3. Izabere se ikonica SharePoint – based Team Web Site. 4. U polju Specify the location of the new web upis http://<server>/TeamSite,

gde je <server> ime Web servera. Zatim se pritise OK. FrontPage na zadatom mestu pravi novu timsku Web lokaciju. Ovaj postupak traje znatno duže od pravljenja ostalih Web lokacija zasnovanih na FrontPage-u.

5. Kada se postupak pravljenja završi, proširie se omotnice iz liste Folder List da bi se videle sve datoteke.

6. Otvori se Web pretraživač i u polje Address se upiše http://<server>/TeamSite, gde je <server> ime Web servera. Otvara se SharePointova timska Web lokacija.

Virtuelna laboratorija u sistemu virtuelne Internet sredine

Vitruelna laboratorija pruža mogućnost za korišćenje e-simulacionog tutor za TriSpectives™.

TriSpectives je kompletan program za 3D dizajn. Proizvod je firme Eye, jedne od pionira i sada glavnih provajdera softvera za 3D dizajn. Sa TriSpective možete kreirati animacije, ilustracije i crteže. Kompatibilan je, to jest može da razmenjuje objekte sa skoro svim uobičajenim Office aplikacijama.

Postoje tri dimenzije interakcionog prostora i na tome se gradi klasifikacija

programa učenja. To su:

- adaptivnost (prilagoñavanje), - reaktivitet i - navigacija.


45

Interakcija nije samo determinisana tehničkom dimenzijom dizajna, nego i dimenzijama sadržaja i didaktičkog tipa softvera, ali delimično i nezavisna od toga. Interaktivitet prouzrokuje instrukcije.

Postoji veliki broj klasifikacija i rangiranja edukativnog softvera. Stalno se razvijaju nove verzije i rešenja, pa se ni jedna klasifikacija ne može smatrati konačnom i jedinom. Svaka od njih treba da se odlikuje fleksibilnošću i da dozvoljava izmene i adaptacije iz razloga što svakim danom raste broj novih autorskih alata sa sve većim mogućnostima.

U bloku teksta o virtuelnoj laboratoriji daje se i klasifikacija obrazovnog

softvera iz 1994. godine:

- interaktivni video disk - elektronske igre - hipermedija – browser - multimedijalne prezentacije - multimedijalni autorski sistemi - multimedijalni mail sistemi - desktop video – sistemi - desktop conferencing – sistemi - multimedijalni servisi - multimedijalni operativni sistemi - multimedijalni produkcioni alati Prema didaktičkim konstrukcijama primena:

- dril i vežbanje - tutorijali - učeće igre - simulacije

Prema interakcionim metodama u pomoći (učenje kroz upućivanje):

- pasivni tutor (vodič) – učenje kroz autoupravljanje (samoučenje)

adaptivnost

navigacija

hipertekst

enciklopedije

knjige

baze podataka

dril i vežbanje tutorijal its

dijagnoza test

mikrosvet

reaktivitet

programsko okruženje

simulacije

igre


46

- training – učenje kroz vežbu - aktivni tutor – voñeno učenje - simulacija – učenje kroz pronalaženje, otkrivanje - igra – zabavno učenje - rešavanje problema – učenje kroz rad - inteligentni dijalog – sokratovsko učenje

Prema stepenu kontrole učenja koji dopuštaju programi:

- dril i vežbanje - tutorijali - parametre based simulations - micro discovery activities - ITS's microworlds - programming enviroments - application tools

Multimedijalne aplikacije se mogu klasifikovati ili prema didaktičkim

konstruktivnim principima ili prema stepenu kontrole učenika. Prema programu učenja:

- dril i vežbanje programi - couseware - prezentacije - kiosk sistemi - voñene ture - elektronske knjige - hipertekst sistemi - simulacije - interaktivni programi.

Komponenta sa zadacima Uspostavljanjem linka iz menija pomoću opcije Zadaci dolazi se do strane sa

zadacima. Vežbe su prevashodno namenjene za uvežbavanje gradiva u formi pitanja.

Potrebno je zadatke preuzeti sa Servera na Vaš lokalni disk pomoću Download-a u PDF, ZIP i PPS formatu.

Zastupljeno učenje izvršavanjem zadataka. Razlikujemo sledeće vrste zadataka:

- Zadaci alternativnog tipa. Studenti zaokružuju T iza tvrdnje ako smatraju da je ona tačna, odnosno N ako smatraju da je ona netačna. Tačan odgovor se vrednuje 1 poenom.

- Zadaci višestrukog izbora. E-studenti treba da zaokruže sve tačne ponuñene alternative. Tačan odgovor se vrednuje sa 2 poena.


47

- Zadaci tipa dopunjavanja. Na liniji iza postavljenog zadatka tele-učenici treba da dopišu odgovor. Tačan odgovor se vrednuje sa 3 poena.

Web telekonferencijski sistem Terminom telekonferencije označava se sastanak geografski udaljenih

pojedinaca i grupa pomoću elektronskih veza. U praksu su uvedene zahvaljujući napretku informatičke tehnologije koja omogućava pojedincima iz različitih meñusobno udaljenih mesta da održe skupnu raspravu ostajući fizički tamo gde jesu čime se štedi vreme i novac, a rad znatno ubrzava i čini efikasnijim. Prema medijima koji se za tu svrhu koriste, svrstavamo ih u tri grupe:

- Audio konferencija - Audiografička konferencija - Video konferencija.

Prema svrsi koje se koriste, postoji:

- Poslovna televizija - Učenje na daljinu

Iako se tehnološki i metodski mogu razlikovati, svim telekonferencijama je

zajedničko:

- Korišćenje telekomunikacionog kanala - Povezivanje geografski udaljenih pojedinaca - Interaktivna dvosmerna komunikacija - Dinamičko učešće korisnika

Prema vremenskom i prostornom parametru, telekonferencijski sistem spada u

sub modul sistema virtuelne Internet učionice, iz razloga što se prilikom uspostavljanja telekonferencije mora zakazati vreme konferencije a mesto dislociranih pojedinaca može biti bilo koje. Virtuelna Internet učionica je najsofisticiraniji oblik obrazovanja na mreži, i kod nje se prema parametru vreme i mesto, obrazovni proces odvija po principu na bilo kom mestu u bilo koje vreme.

Nivo interakcije korišćenjem Web videokonferencijskog sistema NetMeeting je

veoma visok. Uspostavlja se on-line sinhrona komunikacija u realnom vremenu i dvosmernom interakcijskom kanalu. Zastupljena je satelitska i računarska interakcija. Tehnologija omogućuje interaktivisanje sa svakim pojedincem u informacionom deljenom kiber prostoru Interneta.

Pomoću linka Konferencija u virtuelnoj Internet učionici tele-učenici mogu da:

- Download-uju program Net Meeting® za Web konferenciju - Download-uju uputstvo za podešavanje Net Meating®-a - Download-uju uputstvo za prenos teksta, zvuka i slike preko Interneta

pomoću Net Meating®-a - Download-uju program Bridgit™ Data Conferencing Software


48

Kada e-studenti prebace programe za Web konferenciju i uputstva za rad na svoj HDD, sa sajta virtuelne Internet učionice potrebno je da:

- Instaliraju softver za Web kameru na svom kompjuteru (moraju kupiti neku Web kameru)

- Instalirati DirectX u Windows XP, koji se dobija uz instalacioni program Web kamere

- Izvrši priključenje Full Duplex slušalica na svoj kompjuter - Instaliraju NetMeeting Web konferencijski softver koji su preuzeli sa sajta

virtuelne Internet učionice (prouče uputsto za rad) - Koriste konferencijski sistem Instaliranje softvera za Web kameru na kompjuteru. Ukoliko učenik

poseduje Genius VideoCAM NB (kompjuterska Web kamera), mora instalirati drajvere i konekciju VideoCAM za USB port. Postupak za instaliranje softvera za Web kameru je sledeći:

- Konektovati VideoCAM interfejs

(kabal) na USB port kompjutera - Ubaciti VideoCAM NB softver na

CD-u u CD-ROM jedinicu - Nakon nekoliko sekundi autorun

(samostalni start) softvera će prikazati na ekranu sliku sa VideCAM NB.

- Ako Setup ekran ne prikaže sliku VideoCAM NB, potrebno je ručno pokrenuti egzekutabilnu datoteku D:\SETUP.EXE

- Kliknuti na "Utility Driver" (uslužni

pomoćni programi) i pratiti instrukcije ekrana

- Opcija Acrobat Reader, omogućuje instariranje Internet aplikacije koja čita ekstenzijom .PDF (portable dinamic format)

- Opcija DirectX omogućava instaliranje dinamičkog interfejsa.

- Moguće je User's Manual tj. ručno instaliranje drajvera za Web kameru Genius VideoCAM NB


49

Priključenje Full Duplex slušalica na

kompjuterski sistem, se ostvaruje preko standardnih (banana) priključaka na Sound Blaster (muzička) karticu.

Slušalice Genius HS-02N, sa Green Speaker

(Headphone – ekvivalent zvučnicima) i Pink Mic (Microphone - mikrofon)

Podešavanje zvuka i jačine zvuka, u Windowsu. Start\Programs\Accessories\ Entertainment\Volume Control\ dečekirati Mute kod Microfon Volume

Meni kompjuterske Web kamere:

- Play (puštanje .AVI i kompresovanih .Mpeg-1 formata video klipova) - Preview (prikaz) - Shot (foto aparat za .bmp slike) - Capture (puštanje kamere u Record za snimanje) - Property Page (podešavanja) - Mail (slanje formata e-mail-om) - Monitor (definisanje osetljivosti monitora putem Sensitivity) - Edit (kompresuje.AVI u .Mpeg-1, kompresijom od 1 do 5) Genius VideoCAM Series se napušta opcijom Exit

Instaliranje NetMeeting® Web konferencijskog softvera. Na sajtu virtuelne Internet učionice

može se preuzeti Windows® NetMeeting® Installation Program, Copyright © Microsoft Corporation 1996-1999, verzija NM30.EXE, kapaciteta 1.626MB.

Nakon što je korisnik prvi put

startovao Net Meeting, startuje se Wizard koji ga vodi kroz proces podešavanja svih potrebnih parametara: Najpre se podešavaju:


50

- parametri konekcije - potom se podešavaju lični

parametri i na kraju - periferijski ureñaji

Parametri konekcije. Definicija Net

Meeeting servera vrši se kao na slici. Da bi se korisnici nakon ulaska u program automatski priključili na naš ILS server, otkucati adresu kao na slici i naravno kliknuti na Next

U zavisnosti da li je korisnik

pristupio Internetu preko modema ili sa mreže u Internet Cafeu, treba izabrati sledeće opcije:

- Local Area Network – za slučaj da

pristupate iz Internet Cafe-a - 28000 bps or faster modem – za

slučaj da pristupate od kuće

Parametri za korisnika. Korisniku je

data mogućnost da izabere gde će biti smešteni shortcutovi na NetMeeting, izabrati opcije kao na slici.

Prikazana je forma u kojoj treba

popuniti podatke o korisniku:

Parametri periferijskih ureñaja.

Slede podešavanja periferijskih ureñaja (mikrofon, eventualno kamera ako je instalirana):

Jačina zvuka podešava se

"potenciometrom" u rubrici Volume. A mikrofon se testira u formi.

Klikom na Finish završen je proces

instalacije, otvara se aplikacija.


51

Rad u programu. Iz menija ili sa desktopa kliknuti na ikonicu NetMeeting i startovati program. Pojavljuje se forma kao na slici.

NetMeeting® je program koji omogućava nekoliko

vrsta interaktivne komunikacije, u zavisnosti od hardverske konfiguracije i komunikacione opreme koju posedujemo. Ovaj program omogućava:

- Video konferenciju sa sagovornikom ukoliko imamo PC kamericu i dovoljno kvalitetnu vezu ka Internetu

- Glasovni razgovor ukoliko posedujemo zvučnu karticu i slušalice

- NetMeeting obezbeñuje sharing pojedinih aplikacija (Chat, Whiteboard - program za crtanje, Transfer files – slanje datoteka), što je pogodno za korporacijske potrebe grupnog rada na pojedinim projektima.

Program funkcioniše tako što se korisnici priključuju na poseban ILS server (tzv. Internet Locator Server – ILS). Ovakvih servera ima mnogo podignutih na Internetu, a najpoznatiji su niz ILS servera na Microsoftu:

- ils.microsoft.com, ils1.microsoft.com, ils2.microsoft.com, itd. Na Hemo.Net-u je takoñe podignut ILS server i to na adresi ils.hemo.net

Ovaj server će omogućiti da ljudi meñusobno komuniciraju i sarañuju. Da bi smo videli ko je trenutno prijavljen na ils serveru, iz menija Call izabrati

opciju directory, nakon čega se otvara nova forma u kojoj vidimo korisnike koji su na ils serveru. Sa spiska selektovati osobu koju želimo da zovemo i kliknuti na dugme Call.

Iz menija Tools izabrati opciju Chat, nakon čega se otvara forma i komunikacija može da počne.

Na kraju komunikacije zatvoriti formu, izabrati opciju Hung Up iz Call menija.

Komponenta evidencija studenata u virtuelnoj Internet sredini

Svi sistemi obrazovanja bili oni organizovani na tradicionalnim osnovama,

dopisni sistemi obrazovanja, sistemi udaljenih učionica, tako i virtuelni sistem Internet učionice obezbeñuje mogućnost da se studenti, prijave, budu evidentirani, i da se njihovim podacima može manipulisati, ažurirati, obrañivati, distribuirati i slično.

Formular koji obezbeñuje evidenciju studenata u virtuelnoj Internet učionici

obuhvata sledeće relevantne atribute:


52

- Prezime studenta - Ime studenta - Adresa - Grad u kome žive - Region u kome se nalaze - Poštanski broj - Zemlja iz koje potiču - Telefon Nakon ažuriranja podataka oni se smeštaju u bazu podataka koja se nalazi na

Serveru virtuelne Interet učionice. Ukoliko se aktivira opcija OK od strane tele-učenika, javlja se privremeni konfirmacioni pregled podataka, i ako je student siguran u njihovu ispravnost oni se pohranjuju u objektnu bazu podataka. U slučaju da ne ñeli dalje prosleživanje podataka valjano je upotrebiti opciju Reset.

Podaci studenata su potredni radi postavljanja na oglasnu tablu, radi

evidencije o kreditima i stipendijama. Osnovna funkcija prihvata podataka je evidencija prilikom studiranja.

Podaci iz baze se mogu pogledati u selektovanom i neselektovanom obliku. Kvalitativan pomak u ovakvom slanju podataka studenata prema virtuelnom

sistemu se ogleda u racionalizaciji vremena, materijalnim troškovima putovanja, korišćenjem distributivnih servisa i usluga pošte, racinalizacija vremena brzina slanja, mogućnost korišćenja neradnih dana i slično.

Selektovanim filtriranjem mogu se formirati izveštaji kreiranjem automatskih

upita iz on-line baze podataka.

Virtuelna biblioteka

Opcije zastupljene u modulu virtuelne biblioteke su:

- knjige - strane knjige - knjižare - časopisi - linkovi

Savremena informaciona tehnologija omogućuje svakom studentu da koristi virtuelnu biblioteku. Virtuelna biblioteka ima mogućnost da poveže informacione izvore ne samo u domenu virtuelne učionice nego i na svim kontinentima. Širiva veza preko informacionog kanala je velika a volumen informacionih prenosa je velik. To znači da svaka komercijalna, informaciona arhiva povezana na Internet može biti dostupna tele-učenicima u virtuelnoj Internet učionici

Virtuelnu distributivnu biblikoteku mogu da koriste svi učenici koji su na mreži,

preko sveupravljene, satelitski zasnovane, bežične transmisije. Postoji i kombinovana kablovsko-bežična mreža će spajati i podeljene internacinalne resurse veoma bitne za studente.


53

Stalno, tačno i rasprostranjeno, biblioteka je sublokacija internacionalnog skladištenja ljudskog znanja. Za pristup virtuelnoj bibliotečkoj informaciji, studenti neće morati beskonačno da prelistavaju tomove knjiga uzaludno tragajući za željenom informacijom u beskonačnom informacionom prostoru.

Mentori služe svojim znanjem o studentovoj informaciji koja je osnov za

povratnu informaciju crpljenu iz kolekcije bibliotečkih izvora. Ta informacija se uklapa u organizovanu hipermedijsku strukturu i prikazuje se tele-studentu u najpovoljnijem obliku.

Virtuelna Internet učionica ima skup hipermedijskih dokumenata koji

olakšavaju brzu pretragu svih. Ova tehnologija je u najvećoj mogućoj suprotnosti sa dvadesetvekovnim papirno zasnovanim načinom naučnog komuniciranja koje je prvenstveno bilo linearno. Studentiu virtuelnoj učionici imaju nelinearno prezentovano znanje. Virtuelna Internet učionica formira "bespapirno društvo" zbog univerzalne sposobnosti da prati informaciju do svakog korisnika i problemski rešivog konteksta.

Digitalna skladišta podataka i informacija skraćuju vreme traganja, listanja,

čitanja, memorisanja i usvajanja, zahvaljujući portalnim pretraživačima koji čine osnovu virtuelne Internet biblioteke. Biblioteke pružaju animacije i hipermedijske slikovite forme i brze skokove na strukturu podataka.

Učenici imaju mogućnost skidanja dokumenata i njihovo pregledavanje u off-

line režimu rada (režimu kada su diskonektovani sa Interneta). Virtuelna biblioteka daje prezentacione forme, dobrog kolorita, zvučnih elemenata i animirajućih sekvenci. Postoji jaka strukturna organizacija informativnih celina i svežnjeva u biblioteci. Struktura indeksa omogućuje ostvarivanje visokog kvaliteta i brzine pretrage i merila informacijskog skladištenja. Registri omogućuju da se pristupi informaciji duž umnoženih dimenzija. dimenzije mogu biti:

- vremenska - geografska - ekonomska - naučna

Mentori – instruktori stalno pomažu studntima i upućuju ih da pristupe

informacijama u digitalnim virtuelnim bibliotekama u svetu, koristeći virtuelnu biblioteku Internet učionice kao funkciju linkova.

Biblioteke se mogu povezati u gustu mrežu što omogućava brz pristup svakom

zamišljenom tipu informacija, koje se mogu iporučiti u svim medijima. Mogućnost čišćenja i asimilovanja veoma je važna za hiperinformativno doba. važno je definisati informacijske filtere koji odabiraju važnu bazu pšodataka. Važno je da mentor – instruktor služi kao primer jedinstva softvera, hardvera, obrazovanja i zabavne industrije, jedinstva koje upravo sada počinje.


54

Komponenta za prijava ispita Tele-studenti u sistemu virtuelne Internet učionice imajuju mogućnost i

pogodnost da prijave ispit koristeći link Prijava ispita. Ispit se kasnije polaže na tradicionalan način "licem u lice" u fizičkoj destinaciji

obrazovne institucije. Obrazak koji se koristi za prihvat selektovanih informacija od strane e-

studenata sadrži sledeća obeležja:

- Ime - Prezime - Adresa - Telefon - Datum prijave ispita - Smer koji pohaña - Ispit koji pohaña - Broj polaganja predmeta Maska formulara je kreirana i dizajnirana da integriše sa on-line bazom

podataka. Polja formulara se mogu definisati kao:

- Text Box (polje za unos podataka odreñene dužine npr. 50 karaktera) - Option Button (je jružić koji se može aktivirati tj. čekirati ili dečekirati) - Drop-Down Box (je varijanta listinga ponuñenih mogućnosti za izbor, prostim

selektovanjem) Na principu Drop-Down Box-a urañeni su sledeći atributu:

- Smer (koji ima izbor): o Razvoj o Informatika o Mašinstvo

- Ispit (ima izbor u listi): o Matematika o Elektronika o Metodika o Programiranje o Informatičke tehnologije

- Broj polaganja (ima ponuñen izbor):

o I put se polaže ispit o II put se polaže ispit o III put se polaže ispit

Može se pristupiti opciji za efektom pretrage vezane za prijavljivanje ispita.

Sve tekuće informacije vezane za ispite se dobijaju sa oglasnih tabli, kao i svi studenti, obzirom da su ispiti istovetni.

Ukoliko je katedra studentima stavila na uvid ispitna pitanja, studenti ih mogu dobiti na oglasnoj tabli putem linka: Ispitna pitanja


55

Ispitna pitanja iz poslovne informatike se mogu preuzeti sa Servera na Vaš

lokalni disk. Faj je arhiviran u ZIP formatu. Opšte informacije se mogu pročitati na sledećim oglasnim tablama, putem

linka Oglasne table. Informacije vezane za tekući ispitni rok može se pogledati na oglasnoj tabli.

Ispitni rokovi Preporuka za korišćenje Wireless–WiFi-WLAN bežičnog pristupa

Internetu pri eksploataciji virtuelne Internet učionice

Virtuelna Internet učionica je sofisticirana obrazovna tehnologija i spada u domen najvećih dostignuća obrazovne tehnologije za distantno obrazovanje. Pun učinak pri korišćenju ovog virtuelnog sistema se ostvaruje korišćenjem interaktivnih dvosmernih komunikacionih kanala velike propusne moći, naročito kada je u pitanju korišćenje Web telekonferencijskog sistema. Shodno tome smatramo da je važno preporučiti telekomunikacinu tehnologiju koja može izaći u susret ovakvim zahtevima. Zato preporučujemo upotrebu bežičnog pristupa Internetu putem Wireless-WiFi tehnologije.

Wireless – WiFi – WLAN Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže

sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. Komunikacija se obavlja bežično, radio talasima. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802.11b i koriste frekvenciju od 2.4GHz, koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe, odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola.

Prednosti Wireless tehnologije Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. Kroz godine

bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije, poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom. Bez obzira koji se standard koristi, za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije, ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu, bez kablova i utičnica. Korisnik može biti za svojim stolom, ili se seli po kancelarijama, skladištima, napolju ili unutra, uvek je spojen na mrežu. Preseljenje opreme, ako jednog dana firma promeni adresu, ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada, bez žica. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću, sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa


56

postojećim žičanim Ethernet mrežama. Znači prednosti su: mobilnost, fleksibilnost, lako spajanje na klasičnu mrežu, lako proširenje.

Sigurnost bežične (wireless) tehnologije Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične

mreže. Možda će to mnoge iznenaditi, ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. Za to postoje jaki argumenti. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje). Standard IEEE 802.11b, standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje). Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a, što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver). Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu, korišćenom kanalu i podkanalu, sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim.

WLAN tehnologija Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo

broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu. Standardom 802.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala

(fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru:

- Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR.

- Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova, tzv. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj, pseudoslučajnoj sekvenci. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu.

- Treći, za nas najinteresantniji, jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum). Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju, prema 802.11b standardu, čini 11-bitni Barkerov kod.


57

U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da, sam za sebe, Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying), brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying).

WLAN aritektura Arhitektura 802.11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih

ćelija. Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set). Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone, on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. BSS se pojavljuje u dva oblika:

- Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN, Independent WLAN) i - Infrastrukturni WLAN (Infrastructure). Ad-hoc mreža sastoji se

isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-to-peer). Prema 802.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set). Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.11b mrežu. U praksi, IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period. Otuda i potiče naziv ad hoc mreža.


58

Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže. Klijenti su posredstvom AP-a povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS). Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže. Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge, svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u).

Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija

preko AP-a. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže. Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost. Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema.

Ureñaji za bešično umrežavanje Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih

računarskih mreža, ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži. Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima.

Na tržištu se nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično umrežavanje:

- bežične kartice, - ruteri, - print serveri, - kamere, - bar kod skeneri, i dr. Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje

nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže. To su:

- AP (Access Point) tj. pristupne tačke

- Klijenti tj. bežične stanice


59

Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema.

Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je

razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme - Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim), a pravo na korišćenje kupili su i Agere, Avaya i HP, te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom, omogućavaju najbolje performanse bežične mreže.

Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. TurboCell

vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži.

KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless

outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent, Avaya, Dell, Compaq, Motorola, Speedcom, Buffallo, Gateway, C-Spec, Pinnacle Communications, i mnogi drugi...

Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake

bežične mreže. Najčešće se povezuje na "omni" antenu, odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika, 128 bitnu enkripciju saobraćaja, automatsku regulaciju brzine veza, rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže.

AP (Access Point). Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični

klijenti pristupaju mreži. Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB.

Access Point može da komunicira sa bežičnim

klijentima, sa ožičenom mrežom ili sa drugim AP-om. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port, po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port, konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena.


60

Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara.

Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja:

- Običan AP (root mod) - Repetitor - Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova, za povezivanje dve fizički

razdvojene mreže - AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična mrezna

kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent)

Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. On se, kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti, koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP, preko njega povežu na mrežu. Mada je u nekim situacijama to jedini spas, upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja, a propusna moć posredne veze je dosta niska. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu.

U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih

LAN-ova. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće. Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno od konfiguracije mreže. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost.

Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu. Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m, a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov, terasa). Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh, a ne kabl.


61

U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica.

Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu

za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže, da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare.

Antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor, da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m, a na otvorenom od 200 do 300 m.

Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari

što jači signal na prijemnoj strani. Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Zavisno od vrste antene zračenje se može više ili manje usmeriti. Imajući na umu ovu karakteristiku, antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije:

- omni direkcione antene, - poluusmerene antene i - usmerene antene.

Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. Ironično govoreći, dizajn gotovo svake spoljašnje 802.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. Na sreću proizvoñači računara, naročito laptopova, su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta.

Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala

omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. Koji je način odgovarajući, to zavisi od okruženja. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. Može se postaviti iznad monitora, pored kućišta ili čak na kolenima, ako taj položaj daje zadovoljavajući signal. Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal.

Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati

da li kartica može da zakači spoljašnju antenu. Naime, mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. Tih kombinacija ima mnogo. Potrebno je kupiti najkraći


62

mogući kabl, jer postoji gubitak signala kroz kabl. Firme CISCO, Senao, Zcom koriste MMCX konektore. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi.

Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom

kraju vidi pristupna tačka (Access Point). tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). LOS za male razdaljine nije kritična stavka, ali je za velike daljine izuzetno kritična, naročito kod linkova point-to-point.

Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom

izmeñu, što se u praksi retko nalazi, ali treba naći najbolju moguću. Za spoljašnju upotrebu, drveće je najveći ometač signala (slede matal, beton i dr.). Zimi može sve biti u najboljem redu. Meñutim, u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala.

Karakteristike signala. Teoretski gledano, izotropske ili idealne antene bi imale

polje zračenja koje odgovara lopti. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. Ali u praksi nije tako.

Slično tome, dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. Antene

ne daju jači signal (tome služe pojačivači). One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu. Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. Sve antene su mahom direkcione, a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači)

Omni direkcione antene. Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima

podjednako, što nije tačno. Ako se posmatra horizontalna ravan, antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni.

To je dobro za pokrivanje velikih površina, kada se nezna iz

kojih pravaca dolaze klijenti. Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana, tako da nisu efikasne kao usmerene antene. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor.

Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do

par metara). Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu.

Poluusmerene antene. Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima.


63

Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. Na tržištu se obično nude:

- patch - panel - sektorske - yagi antene Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima. Pošto je ugao

pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni), mogu da se koriste umesto omni-antena. Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna.

Sektorske antene. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane, dobiće

se dijagrami zračenja sektorske antene. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu, pod uglom manjim od 180 stepeni. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije, gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca.

Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja, od ravnih omni

(dugačke, tanke ili pravougaone) do malih, četvrtastih kvadrata ili krugova. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor, učionica ili štandova na sajmovima.

Jagi (Yagi) antene liče na stare TV

antene. To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni, zavisno od tipa antene. kao i kod omni antena, dodavanje više elemenata, znači više dobitka, dužu antenu i više cene.

- Težina 3.5 Kg - Dimenzije 1000 x 89 mm - Polarizacija horizontalno 15°,

vetrikalno 15° - Impedansa 50Ω (Oma) - Signal 18 dBi - Frekvencija 2.4GHz - Konekcija na D-link DWL-900AP+, ili

DI-614+, ili DI-714P+, ili DWL-900AP

Neke jagi antene liče na božićne jelke; druge se montiraju u dugačke cevi. One

obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena.


64

Dijagram zračenja jagi antene.

Veoma usmerene antene. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni.

Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak

snop. Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. U pogledu dobitka, tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2.4 GHz. U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira.

Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. Konstukcija ovih antenna

podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao:

- puni tanjir ili - rešetkasti tanjir tj. reflector – grid (reflektor mreža) antena. Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično

imaju veće pojačanje. Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira.

Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u

većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema.

Za potrebe korišćenja sistema za bežični

Internet, najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici). One su male, a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara. Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na


65

razdaljini od 30 do 50 kilometara.

Ostala oprema za WLAN mreže Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno

povežu svi WLAN ureñaji, pokazuje se da su neophodni razni:

- kablovi, - konektori, - antenski spliteri i slično. Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude

minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani.

Antenski kablovi. WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2,4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz.

Poslednja, ali svakako ne najmanja važna

stavka - kabl. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima, pošto je reč o visokim frekvencijama (2.4GHz) pravilo "što kraće, to bolje" je u ovom slučaju zakon. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden", a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju.

Konektori za antenske kablove. Za

konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA, N i TNC.

Antenski spliteri. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na

jedan AP povežemo više antena. Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost.


66

Bezbednost bežičnih mreža Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada

je reč o napadima spolja. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti, kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi, nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu.

Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa

dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID.

Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. Ovaj vid zaštite zasniva se

na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge, pri pokušaju konektovanja, bivaju odbijene. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita, ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju.

Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment

Privacy) protokola. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila, u najmanju ruku, jednaka onoj kod žičanih mreža.

Projektovanje i implementacija ASP modela - Naslovna · Projektovanje i implementacija ASP modela...

Documents

Transcript of Projektovanje i implementacija ASP modela - Naslovna · Projektovanje i implementacija ASP modela...