Programska muzika. Hektor Berlioz

7/25/2019 Programska muzika. Hektor Berlioz

http://slidepdf.com/reader/full/programska-muzika-hektor-berlioz 1/30



Razvoj javnog muzičkog života uprvoj polovini XIX veka

• razvoj srednje klase utiče i na procvat javnog muziciranja• formiranje amaterskih i profesionalnih orkestara, pevačkih

društava•

koncertna izvođenja kamerne muzike• formira se klasični repertoar: oratorijumi a!dna i andela,simfonije i gudački kvarteti a!dna, "ozarta i #eethovena

• savremeni kompozitori se trude da njihova dela postanu deostandardnog repertoara

• na koncertima se izvode dela različitih žanrova $simfonije,kamerne kompozicije, horske kompoziciju, itd%&

• 'roj orkestara naglo raste• (ondonska filharmonija $)*)+&, - i #ečka filharmonija $)*./&



0imfonijska muzika

● 1ako komponovati simfoniju posle #eethovena2● 0chu'ert: 3III simfonija $Nedovršena, )*//&, IXsimfonija

●

"endelssohn: pet simfonija i uvertire● 0chumann: četiri simfonije● #erlioz: Fantastična simfonija $)*+4&, Harold u

Italiji $)*+.&, Romeo i Julija $)*+5&



6rogramska muzika• sledi neki vanmuzički sadržaj $program& 'aziran na ličnom

doživljaju, književnom narativu, slici, itd%• program može, ali ne mora 'iti izložen• programska muzika vs% apsolutna muzika $neizrecivo&• primeri: ector #erlioz Symphonie fantastique i 7ranz (isztFaust simfonija



ector #erlioz $)*4+8)*95&

• francuski kompozitor,dirigent i muzički pisac

• ključna uloga u razvojuprogramske muzike iorkestracije

• uticaji: #eethoven,0hakespeare, oethe,engleski romantičari

• #erliozove kompozicije nisunaišle na do'ar prijem

•

izdržavao se od pisanjamuzičkih kritika• Velika rasprava o

instrumentaiji i orkestraiji $)*..&

• književnost kaoinspiracija za stvaranje muzike:Simfonija Harold u Italiji

zasnovana na poemi ;hildearold (orda #!rona<0imfonija Romeo i Julija =0hakespeare



Symphonie fantastique! "pisode de la vie d#un$rtiste &&& en inq parties >p% ). $)*+4&

7antastična simfonija: 'pi(ode i( )ivota jedno*

umetnika? u pet delova

)% R@veries = 6assions $0anjarenja = 0trasti&: Bllegroagitato e appassionato assai

/% Cn 'al $a plesu&: Bllegro non troppo+% 0cDne auE champs $6rizor na polju&: Bdagio.% "arche au supplice $6ut na gu'ilište&: Bllegro non

troppo

F% 0onge dGune nuit de sa''at $3eštičije poselo&:(arghetto = Bllegro




• II stav: valcer $a ne menuet& opisuje scenu na 'alu• III stav: pastorala u laganom tempu< dozivanje pastira• I3 stav: heroj sanja svoje pogu'ljenje• 3 stav: 3eštičije poselo = groteska

>riginalnost dela:• povezivanje narativa i simfonije• tematsko jedinstvo dela = idHe fiEe•

transformacije idHe fiEe• kreativnost u stvaranju orkestarskih 'oja




7antastična simfonija: 'pi(ode i( )ivota jedno*

umetnika? u pet delova• inspirisana lju'avlju prema glumici arriet 0mithson• jedan motiv $idHe fiEe& predstavlja 0mithsonovu:

• transformisana idHe fiEe se javlja u svakom stavu• prvi put se čuje kao prva tema prvog stava:



IdHe fiEe, prvi stav



arriet 0mithson kao >felija



0anjarenja% 0trastiI deo

Butor pretpostavlja da neki mladi muzičar, zaražen onomduševnom 'olešu koju jedan čuveni književnik naziva va*ue despassions , prvi put ugleda ženu koja sjedinjuje sve draži idealnog'ia o kome je njegova mašta sanjala, i on se ludo zalju'ljuje unju% Judnim slučajem, draga slika se umetniku javlja jedinopovezana sa određenom muzičkom mišlju, u kojoj on nalazi neki

strastveni karakter, ali uz to, i otmen i 'ojažljiv, onakav kakav sepridaje voljenom 'iu% >vaj setni odraz uzora, progoni ganeprekidno, poput fiksne ideje< to je razlog što se ova melodija,kojom počinje prvi Bllegro, javlja kroz sve stavove 0imfonije%6relaz iz ovog melanoholičnog sanjarenja, prekinutog sa nekolikonastupa 'ezrazložne radosti, u stanju pomamnih strasti, sa

nastupima 'esa, lju'omore, vraanjem nežnosti, suzama, verskimutehama, 8 čini sadržaj prvog dela%



Na +alu II deo

Cmetnik se nalazi u najrazličitijim životnimokolnostima, usred gužve nekakve svečanosti, usmirenom promatranju prirodnih lepota< ali svuda,u gradu, u polju, slika voljene mu se javlja i unosi

nemir u njegovu dušu%



0cena u poljuIII deo

ašavši se jedne večeri u prirodi, začuje izdaleka dvapastira kako naizmenično izvode stare melodijealpskih pastira: ovaj pastirski duo, mesto na kojem seodigrava prizor, laki šum drvea na 'lagom dahuvetra, nada koja se počela 'uditi u njemu, sve todonosi njegovom srcu neuo'ičajen mir, a mislima dajevedriju 'oju% >n razmišlja o svojoj usamljenosti< nadase da više nee 'iti sam% = Bli, ako ga varaK >vamešavina nade i straha, misli o srei pomuene crnim

predoseanjima, predstavljaju sadržaj Bdiaga% akraju, jedan od pastira ponovno počinje melodiju,samo, drugi ne odgovara% = Cdaljena tutnjavagrmljavine% = Csamljenost% = Lišina%



,ut na *u+ilišteIV deo

Cvidevši da mu lju'av nije uzvraena, umetnik setruje opijumom% "eđutim, doza narkotika jepresla'a da 'i mu zadala smrt i jedino ga 'aca udu'oki san praen užasnim vizijama% >n sanja da

je u'io onu koju je voleo, da je osuđen, da ga vodena gu'ilište, i da prisustvuje svome pogu'ljenju%6ovorka se kree uz zvukove marša, čas sumorne,divlje, čas sjajne, svečane, u kojima se potmulišum teških koraka smenjuje sa 'učnim kikotom%a kraju marša ponovo se pojavljuju četiri prvatakta idee fi-e, kao poslednja lju'avna misao,koju prekida fatalni udarac%



3eštičije poselo3 deo

Cmetnik vidi se'e na poselu veštica, usred grozneskupine seni, čudovišta svih vrsta, koji su seokupili na njegovom sprovodu% Judni šumovi,

jecaji, grohotan smeh, udaljeni krici, kojimaodgovaraju drugi slični krici% 3oljena melodija seponovo javlja, ali ona je izgu'ila svoj karakterotmenosti i 'ojažljivosti< sada je to samomelodija prostačke igre, trivijalna i groteskna% Lo

ona stiže na poselo, radosna rika pri njenomdolasku, 8 ona se meša u demonsku orgiju, 8mrtvačko zvono, 8 'urleskna parodija na .ies irae/ 8 veštičje kolo% 1olo veštica i .ies irae, zajedno%



7rancisco de o!a, 0as ,inturas Ne*ras :Veštičije poselo $)*/)8+&



7ranz (iszt $)*))8)**9&• mađarski pijanista, kompozitor i dirigent• inovator na polju klavirske i orkestarske muzike• 'uran život, pun kontrasta• status internacionalne zvezde• u periodu između )*+5% i )*.M% održao preko hiljadu koncerata• )*.*% g% završava karijeru koncertnog pijaniste• pod uticajem #erlioza, u periodu između )*.*% i )*F*% g% komponuje

)/ simfonijskih poema $jednostavačnih programskih kompozicija zaorkestar&

• simfonijske poeme i vanmuzička inspiracija: ,rometej $mit i

erderova poema&, 1a(eppa $poema 3iktora Igoa&, 2rfej $mit,luck, etrurska vaza&• komponuje i dve programske simfonije : Faust $)*F.& i .ante $)*F9&• ova nemačka škola = #erlioz, (iszt, Nagner $#eethoven kao uzor&



'ine Faust3Symphonie in .rei 4harakter+ildern$)*F+8.&

• Oelo inspirisano oetheovim 7austom• "uzički portreti:I 7aust- uvodna tema: )/ tonova hromatske lestvice formira seriju

prekomernih akorada, tonalna am'ivalentnost = sim'olizuje 7austovuvečitu potragu za znanjem< sledi nekoliko tema: lirska $o'oa&,affetuoso = 7austove strasti

II retchen- lirske, jednostavne teme< simplifikacija lika $upor% sa 0chu'ertovom

interpretacijom u retchen za vretenom&< 7austov doživljajretchen2

III "ephistopheles- modifikovana verzija prvog stava: 7austove teme izo'ličene- duh negacije: parodija $pizzicato, staccato, visoki registri,

predudari&



• I stav, 7aust: uvodna tema



II stav: retchen, glavna tema



6rimeri za slušanje#erlioz:• arold u Italiji, 7austovo prokletstvo, RePuiem(iszt:•

0onata za klavir h8mol, "efisto valcer, odinehodočaša, koncertne etide• koncerti za klavir i orkestar Qs8dur i B8dur• 0imfonijske poeme 6relidi, Laso

Programska muzika. Hektor Berlioz

Documents

Transcript of Programska muzika. Hektor Berlioz