4.2. PROGRAMIRANA NASTAVA

Preuzeto i skraćeno za nastavu Pedagogije (TF/1999/preuredila DB) iz knjige:

Stevanović, M., Muradbegović, A. (1990):

Didaktičke inovacije u teoriji i praksi,

Novi Sad: Dnevnik, str. 204-217.

Programirana nastava ima svoje korene još u sokratovskom učenju u antičkoj

Grčkoj. (…) Programirano učenje, kako ga danas znamo i primenjujemo, pojavilo se

dvadesetih godina ovog veka. Prvi počeci vezani su za američkog psihologa Presija

(Sidney Pressy, 1924), ali je programirano učenje postalo naročito poznato sa pojavom

Skinera (B. F. Skinner) koji je 1954. godine razvio poseban pokret programirane nastave,

a njegovo učenje se brzo proširilo; on je razradio linearno programiranje, dok je Krauder

(Norman A. Krowder) tvorac drugog modela - razgranatog programa. Konstruisane su

posebne mašine zasnovane na postavkama Presija, Skinera i Kraudera.

Presijeva mašina za učenje ima oblik pisaće mašine u kojoj su dirke obeležene sa A,

B, C, D. Pitanja su imala četiri moguća odgovora, od kojih je samo jedan tačan. S

obzirom da u to vreme nisu bile razraĎene teorijske osnove programiranog učenja,

Presijeva mašina nije imala odjek i veću primenu.

Skinerova mašina je novijeg datuma. Zasniva se na principu da učenik samostalno

konstruiše traženi odgovor. (…) Tvorac je linearnog programa čija je suština u tome da

učenik korak po korak, u pravoj liniji, savlaĎuje program.

Krauder je konstruisao novu, dosta složenu mašinu za učenje zasnovanu na

posebnom, razgranatom programu. Slična je Presijevoj mašini u kojoj se traži izbor

tačnog odgovora izmeĎu više ponuĎenih.

Brojne su pedagoške i didaktičke vrednosti programirane nastave zbog kojih se

naročito opredeljujemo za njenu primenu. Neke od njih su:

– individualizacija rada na savlaĎivanju nastavnih sadržaja;

– učenička samostalna aktivnost;

– motivacija uz pomoć stalne povratne informacije;

– sistematičnost u učenju i napredovanju;

– novi kvalitet upravljanja nastavnog procesa;

– racionalizacija procesa učenja;

– veći efekat obrazovnog rada;

– ekonomija vremena;

– učenici savlaĎuju najbitnije činjenice;

– permanentna aktivnost učenika.

Programirana nastava ima i izvesnih nedostataka. Neki od njih su:

– izrada programa i programiranog materijala zahteva dosta vremena, stručnog i

timskog rada;

– mašine za učenje su skupe, a programiranih udžbenika je malo;

– nastavnici nisu osposobljeni za izradu programiranih materijala;

– štampanje programiranih materijala je skupo za školske kolektive;

– slaba socijalizacija ličnosti učenika;

– zapostavlja se razvoj stvaralaštva i kritičkog mišljenja učenika, itd.

Programirana nastava je naročito postigla visoke efekte u matematici, hemiji, fizici,

biologiji, logici, statistici, zatim psihologiji, geografiji, istoriji, maternjem jeziku

(posebno gramatika i pravopis0. TakoĎe su zapaženi nešto veći efekti kod mlaĎih nego

kod starijih učenika.

Programirana nastava se razvijala na osnovu pedagogije, psihologije, kibernetike i

mnogih tehničkih nauka, posebno elektronike, a trebalo je prvobitno da ublaži nedostatak

nastavnog kadra zbog naglog porasta broja učenika.

4.2.1. Funkcija članka

Programirana nastava se realizuje na osnovu programa. Svaki program je podeljen

na teme, a teme na manje delove sekvence, a sekvence na članke.

Članak je osnovni element gradiva. Sastoji se iz sledećih delova:

1. informacija za učenike;

2. zadatak;

3. učenička aktivnost - operacija (prostor za unošenje odgovora) i

4. povratna informacija.

Primer jednog članka:

Pažljivo pročitajte sledeći tekst:

"PoĎe Maša s drugaricama u šumu po jagode.

Naberu devojčice jagoda, kad - nigde Maše. Dozivale

su je, dozivale - nje nema. Maša lutala, lutala, pa

naiĎe na jednu kućicu. UĎe unutra i sedne. Malo

posle eto ti medveda. Pomilova devojčicu šapom i

reče:

- E, lepo, sad te ne puštam. Ostaćeš kod mene."

Koji je glavni lik u ovom odeljku?

_____________________________________

______________________________________

R* Maša

Informacija

Zadatak

Prostor za odgovor

Povratna informacija

*R je oznaka za tačno rešenje u povratnoj informaciji.

Redosled informacija - zadatak može biti i obrnut. Na primer:

1. Odredi podnaslov za ovaj odeljak:

" Mi smo se spuštali od kapele do sela. Vriska i

cika čule su se kroz celo selo. A Joža je sedeo u

kući zaključan. Jurili smo niz breg, kad odjednom

čujem neko maše i viče: - Pepek, Pepek, pozuri

gore! "Ko li je to? - pitao je drugove. - Joža! Joža! -

Iapk je došao!" - mislio sam… I stvarno, kad sam

se popeo na vrh, čekao me je Joža da se zajedno

sjurimo niz breg. Uvio je noge u krpe i iskočio kroz

prozor."

_________________________________________

_________________________________________

R Joža stiže na sankanje.

U svakom članku ne mora da bude informacija, pošto može da se nalazi u

prethodnom.

Informacija polazi od učeničkih iskustava i od potreba za novim obrazovnim i

funkcionalnim zadacima koje učenik treba da usvoji i savlada. U informaciji se ne moraju

dati svi podaci, učenik se može uputiti da u svom priručniku pročita odreĎeni tekst, ili

tekst u enciklopediji, leksikonu, da odreĎeni podatak pronaĎe na geografskoj karti, da

izvede neki eksperiment, vrši posmatranja itd.

Po obimu informacije mogu biti duže ili kraće, što će zavisiti do stepena učeničkih

iskustava u radu sa programiranim materijalima, osposobljenosti za samostalni rad i sl. I

težina gradiva i uzrast učenika takoĎe igraju ulogu prilikom opredeljenja programera za

dužinu informacije.

Zadatak omogućava da se učenik tačno usmeri na odreĎeno gradivo koje treba

savladati idući "korak po korak", iz članka u članak, iz sekvence u sekvencu.

U programiranim materijalima najčešće se primenjuju dva osnovna tipa zadataka:

a) zadaci konstrukcije (otvorenog tipa)i

b) zadaci prepoznavanja (zatvorenog tipa).

Zadaci konstrukcije su takvi gde učenik samostalno formuliše, konstruiše odgovor i

karakteristični su za linearno programiranje.

Zadaci prepoznavanja - odgovori su unapred dati i učenik izmeĎu ponuĎenih

alternativnih odgovora bira onaj za koji smatra da donosi tačno rešenje. Ovi zadaci su

karakteristični za razgranati program.

Mnogi autori ističu prednost zadataka konstrukcije jer učenik potpuno samostalno

dolazi do rešenja, tako da je isključena mogućnost pogaĎanja tačnih odgovora. Kod ovih

zadataka najčešće su upotrebljavaju dva osnovna načina rešavanja:

a) direktni zadaci - primer: Koji su glavni delovi rečenice?;

b) zadaci dopunjavanja - primer: subjekat i predikat su ___________ delovi rečenice.

Pisanje rešenja može biti dvojako: pisanje odgovora na samom programiranom

materijalu i pisanje u posebnu beležnicu.

Povratna informacija je sastavni deo članka. Njena svrha je da učeniku pruži tačan

odgovor, tj. da učenika uputi u pronalaženje tačnog rešenja (odgovora). Pisanje povratne

informacije se tehnički različito rešava. Odgovori se mogu pisati na istoj stranici gde i

zadaci (na margini, ili u donjem delu stranice, u fusnoti), zatim na sledećoj stranici, pri

kraju programiranog materijala, na različitim delovima programiranog udžbenika i sl.

Zadaci mogu biti na neparnim, a rešenja na parnim stranicama. Osnovno je pri tome da se

vodi računa da učenicima odgovori ne budu dostupni pre nego što daju svoja rešenja.

4.2.2. Modeli programiranja

Članci se mogu reĎati u sekvence na osnovu tri ustaljena modela:

1. linearni program;

2. razgranati program;

3. modificirani linearni program.

Linearni program, čiji je tvorac Skiner, ima sledeće karakteristike:

– učenik samostalno formuliše, konstruiše odgovore i odmah se informiše o tačnosti

rešenja;

– svi učenici rade po istom programu, tj. svi istovremeno savlaĎuju celokupno gradivo;

– učenici napreduju prema svojim psihofizičkim mogućnostima, bolji učenici mogu da

preskaču lakša pitanja.

Po ovom programu učenje se odvija pravolinijski, korak po korak. (…) Skiner

naglašava potrebu kontinuirane aktivnosti subjekata koji rešavaju zadatak po zadatak,

napreduju korak po korak, uz neposredno stimulisanje, potkrepljenje.

Shema linearnog programa učenja

Razgranati program, čiji je tvorac Krauder (1959), omogućava sposobnijim

učenicima brže napredovanje, u skladu sa njihovim mogućnostima, Tehnika rada se

sastoji u tome što se posle informacije - jedinice gradiva prezentira više odgovora od

kojih je samo jedan ispravan. Posle izbora odgovora učenik se upućuje na odgovarajuće

mesto u knjizi gde saznaje da li je njegov odgovor tačan. Ukoliko odgovor nije tačan,

učenik se upućuje da ponovo pogleda zadatak, a ako opet netačno uradi, onda sledi

instrukcija da potraži odgovarajući članak i da nauči odgovor na pitanje. Posle pravilnog

odgovora, učenik prelazi na sledeći zadatak…

1 2 3 4 5 6

Razgranati program ima sledeću strukturu:

a) informacija,

b) pitanje, zadatak,

c) izbor tačnog odgovora.

U toku izrade programiranih sekvenci često se kombinuju linearni i razgranati

program pa se dobija modifikovani linearni program.

Nije utvrĎena prednost jednog nad drugim programom. …

Shema razgranatog programa

Modifikovani linearni program omogućava da se preskaču lakši zadaci i prelazi na

teže.

Shema modifikovanog linearnog programa

Izbor modela programa zavisi od nekoliko činilaca, kao što su:

– priroda nastavnog gradiva;

– uzrast učenika;

– osposobljenost učenika za samostalni rad;

– iskustvo učenika u radu sa programiranim materijalima i udžbenicima;

– stvaralačke i kreatorske sposobnosti učenika;

– nivo aspiracija učenika;

– opredeljenje nastavnika;

– programiranja.

Za mlaĎi uzrast učenika i prosečne i ispodprosečne učenike pogodniji je linearni

program.

Postupak izrade programiranog materijala prolazi najčešće kroz sledeće faze:

1. izbor gradiva za programiranje;

2. upoznavanje psihofizičkih mogućnosti učenika;

3. definisanje ciljeva koje treba ostvariti - tj. operativno odreĎivanje zadataka programa;

4. opredeljenje za model programa;

5. izrada članaka i provera korekcijom;

6. umnožavanje i praktična primena.

Veoma je važno odrediti zadatke (ciljeve) koji se žele ostvariti. To je osnova za

uspešan rad na realizaciji nastavnim planom i programom utvrĎenih zadataka.

Uloga nastavnika je i dalje posebno značajna. Njegova aktivnost naročito dolazi do

izražaja u pripremnoj fazi, u postupku izrade programiranog materijala. U sadašnjim

uslovima nastavnik će najčešće samostalno izraĎivati programirane materijale, pošto

nema dovoljno programiranih udžbenika i drugog materijala. Na samom času nastavnik

će pratiti aktivnost učenika, davati eventualno dodatne informacije, objašnjavati postupke

rada itd.

Učenicima će se preporučiti da vode i beleške, u koje će zapisati odreĎene podatke

sa programiranog materijala, koje će kasnije ponavljati, sistematizovati, učvršćivati,

proširivati itd.

Nastavnici će samostalno izraĎivati i poluprogramirane materijale. Oni se rade po

uzoru na programiranu nastavu, ali nisu prošli postupak egzaktne verifikacije, tj. reč je o

delimično programiranoj nastavi.

Str. 211- 217: Primer programirane nastave od jedne sekvence u nastavi srpskohrvatskog

jezika u IV razredu osnovne škole na primeru obrade prideva.

LITERATURA (STR. 217)

1 4 7

3 5

6 2

1 2 3 4 5 6